1. Ognjen Mirić oktobar 2014. godine
Šesti sastanak SLAP koordinatora Izvori finansiranja za opštinsku infrastrukturu
Ognjen Mirić
oktobar godine

2. Sadržaj prezentacije Opšte o međunarodnoj razvojnoj pomoći
Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA)
Preporuke
Ostali izvori međunarodne razvojne pomoći

3. Troškovi usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u sektoru životne sredine
Voda: €5.552 miliona
Otpad: €2.796 miliona
Industrijsko zagađenje i buka: €1.540 miliona
Zaštita prirode: €139 miliona
Kvalitet vazduha i klimatske promene: €452 miliona
Hemikalije i GMO: €105 miliona
Ukupno: € miliona

4. Šta možemo da dobijemo kroz međunarodnu razvojnu pomoć
Bespovratna sredstva i krediti
Humanitarna i razvojna pomoć
Tehnička pomoć: izrada zakona, podzakonskih akata i strategija, obuka, priprema projektne dokumentacije itd.
Investicioni projekti: nabavka opreme i izvođenje radova
Grant šeme: posebna sredstva namenjena civilnom društvu, lokalnim samoupravama itd. za sprovođenje njihovih projekata
Budžetska pomoć: sredstva čija namena je unapred (ne)definisana i koja se dobija nakon ispunjena određenih uslova.

5. IPA trenutno stanje
U periodu Srbiji je namenjeno 1.4 milijarde evra
Završeno programiranje IPA U toku je realizacija programa IPA i počinje se sa sprovođenjem IPA 2013.
Visok nivo iskorišćenosti sredstava (oko 98%)
Uspostavljen je decentralizovani sistem za upravljanje IPA sredstvima (izuzev za IPARD)
Produbljena saradnja sa susedima kroz programe prekogranične saradnje
Počelo je programiranje IPA

6. Teškoće u upravljanju projektima
Maksimialno korišćenje, minimalan povraćaj i maksimalan efekat
Teškoće
Rešenje
Nedovoljan administrativni kapacitet
Adekvatan broj zaposlenih (u skladu sa WLA) koji su prošli odgovarajuću obuku
Nepostojanje jasno definisanih prioriteta
Prioritizacija (nije sve podjednako bitno)
Nedostatak spremnih projekata
Blagovremena priprema urbanističke i projektne dokumentacije, eksproprijacija ...
Kofinansiranje i predfinansiranje
Višegodišnje planiranje, sistemska rešenja za kofinansiranje i predfinansiranje
Nepotrebno kompleksan strateški i institucionalni okvir
Jednostavan strateški i institucionalni okvir
Nedostatak ‘’kulture’’ praćenja i ocenjivanja
Uvođenje praćenja, ex-ante, mid term i ex-post evaluacije kao osnove za donošenje odluka
Nedovoljna koordinacija između institucija
Redovna međuresorna saradnja (MoU) i bolja saradnja sa civilnim sektorom i lok. samoupravama

7. IPA 2014-2020 (IPA II) novine Ključne novine Objašnjenje
Nema više komponenti. Uvode se prioritetne oblasti.
Umesto 5 komponenti postojaće 5 prioritetnih oblasti: a) tranzicioni proces ka članstvu u EU i izgradnja kapaciteta, b) regionalni razvoj, c) zapošljavanje, socijalna politika i razvoj ljudskih resursa, d) poljoprivreda i ruralni razvoj, e) regionalna i teritorijalna saradnja.
Nema više podele na države kandidate i potencijalne kandidate.
Države imaju pristup svim oblicima pomoći, ali za sredstva u poljoprivredi uslov ostaje decentralizovani sistem upravljanja sredstvima.
Sektorski pristup kao pravilo.
Uvode se sektori. U slučaju Srbije 9 sektora. Podržavaće se projekti koji doprinose rešavanju pitanja srodnih za više resora. Postoje i horizontalne teme.
Višegodišnje programiranje.
Osnova za programiranje su Country Strategy Paper i Sector Documents

8. IPA 2014-2020 (IPA II) novine Ključne novine Objašnjenje
Dodatna sredstva u vidu nagrade.
2017. godine biće izvršena srednjoročna ocena i države koje brže napreduju u procesu evro integracija i uspešno koriste IPA sredstva mogu da dobiju dodatna sredstva.
Korišćenje sektorske budžetske pomoći.
Dok je u prethodnom periodu budžetska pomoć bila izuzetak, sada postaje redovan oblik korišćenja sredstava.
Veća komplementarnost sa zajmovima.
Fokus na jedinstvenu listu infrastrukturnih projekata i bolja saradnja u planiranju i sprovođenju projekata.
Promene u institucionalnom okviru.
Nema više strateškog koordinatora za IPA komponente III i IV. Nema više CAO. DG REGIO i DG EMPL nisu uključeni kao ranije.
Promene terminologije
MIPD → CSP; decentralised management → indirect management; project fiche → action document

9. IPA II ključne nedoumice
Višegodišnje ili godišnje planiranje
Nejasan institucionalni okvir na nivou operativnih struktura
Nejasni kriterijumi za dodelu dodatnih sredstava u vidu nagrade
Ukoliko bude budžetske pomoći kako će se države pripremiti za fondove EU nakon prijema u članstvo EU koji ne prepoznaju budžetsku pomoć

10. Kako do IPA sredstava? Višegodišnje planiranje projekata
Poznavanje strateških dokumenata i pravila
Prioritizacija
Priprema kompleksne projektne dokumentacije
Obavezno sufinansiranje projekata, u slučaju prekogranične saradnje i predfinansiranje
Međuopštinska saradnja i partnerstvo sa zainteresovanim stranama
Obavezna upotreba engleskog jezika

11. Uloga lokalne samouprave
Partnerstvo sa državnim organima i donatorima
Sektorske radne grupe u čijem radu učestvuje SKGO
Planiranje (izrada višegodišnjih Sektorskih dokumenata)
Sugestije u definisanju prioriteta preko SKGO
Programiranje (izrada godišnjih Akcionih dokumenata)
Preko SKGO sugestije za neophodnu tehničku pomoć, uključujući i grant šeme
Konstantna izrada urbanističke i projektno tehničke dokumentacije i registracija projekata u SLAP-u

12. IPA višegodišnje planiranje (okvirni kalendar)
Od januara god X 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.
10.
11.
12.
Aktivnosti tokom projektnog ciklusa
IDENTIFIKACIJA PRIORITETA I PROJEKATA NA OSNOVU NAD, CSP I SEKTORSKIH DOKUMENATA
IZRADA PREDLOGA PROJEKATA/ACTION DOCUMENT, NJIHOVA OCENA I KONSULTACIJE SA DELEGACIJOM EK, DONATORIMA I CIVILNIM DRUŠTVOM
(NAPOMENA: INFRASTRUKTURNI PROJEKTI MORAJU DA BUDU SPREMNI U FAZI IDENTIFIKACIJE.
13.
14.
15.
16.
17.
18-19
20-21
22-23
24-25
26-27
28-29
ODOBRAVANJE PROJEKATA OD STRANE EK
USVAJANJE I POTPISIVANJE FINANSIJSKOG SPORAZUMA
TENDERSKA PROCEDURA I UGOVARANJE
(DO 12 MESECI U ZAVISNOSTI OD VRSTE UGOVORA I VISINE BUDŽETA)
PROJEKTI MORAJU DA SE UGOVORE U ROKU OD 2/3 GODINE OD POTPISIVANJA FINANSIJSKOG SPORAZUMA
30-38.
39-47
48-56
57-65
REALIZACIJA PROJEKATA
(DO 3 GODINE U ZAVISNOSTI OD PROJEKTA. MOGUĆE JE OGRANIČENO PRODUIŽITI PERIOD SPROVOĐENJA)

13. Projekti tehničke pomoći i grant šeme
Osnova za identifikaciju projekata su Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć , sa projekcijama do godine, Strateški dokument za Srbiju i Izveštaj o napretku
Pravac pojedinačnih projekata detaljnije je utvrđen u Sektorskim dokumentima , Nacionalnom planu za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU (NPAA), pregovaračkim Akcionim planovima i postojećim projektima
Sektorski pristup podrazumeva podršku projektima koji imaju efekte na više sektora/resora
Projekti ne mogu da počnu sa realizacijom preko noći

14. Infrastrukturni projekti
Napušta se pristup da se unapred opredeljuju IPA sredstva za infrastrukturne projekte, a da se unapred ne zna za koje („MISP pristup“)
Usvojena je Metodologija za prioritizaciju i selekciju infrastruktunih projekata kao korak koji prethodi odobrenu projekata za finansiranje
Nakon primene Metodologije projekti se klasifikuju u 4 kategorije:
Projekat spreman za pripremu tenderske dokumentacije
Projekat spreman za pripremu projektno tehničke dokumentacije
Potrebno je otkloniti manje nedostatke pre pripreme projektno tehničke dokumentacije
Potrebno je otkloniti veće nedostatke pre pripreme projektno tehničke dokumentacije

15. Metodologija za infrastrukturne projekte
1. Identifikacija potencijalnih projekata (SLAP, ministarstva, strategije)
2. Format za identifikaciju projekata (PIF)
2. Identifikacija šire liste projekata koji se pripremaju u formatu za identifikaciju projekata tzv. Project Identification Forms (PIFs) i registruju u ISDACON bazi podataka
3. Kriterijumi za procenu strateške relevantnosti
3. Procena strateške relevantnosti projekata
4. Identifikacija uže liste strateški relevantnih projekata
5. Analiza nedostataka:
Obuhvat projekta (ciljevi, tip investicije, opcije)
Tehnički elementi (urbanistički uslovi i projektna dokumentacija)
Institucionalna spremnost (institucionalni okvir i kapacitet)
Finansijski/ekonomski elementi (pokrivenost troškova/dostupnost)
Elementi životne sredine i socijalne politike (procena uticaja na životnu sredinu i socijalnu politiku)
5. Upitnik za procenu nedostataka/Izveštaj o nedostacima + projektna dokumentacija daju podatke za korak 5
6. Finalna lista projekata
Priprema projektno tehničke dokumentacija u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnj i EU procedurama

16. Kriterijumi za procenu strateške relevantnosti infrastrukturnih projekata (korak 3)
Vode/otpadne vode
Izgradnja i unapređenje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i proširenje sistema za prikupljanje otpadnih voda
Izgradnja postrojenja za preradu vode i sistema za vodosnabdevanje
Unapređenje adekvatnih nivoa zaštite od poplava
Komunalni otpad
Integrisano upravljanje otpadom
Smanjenje negativnog uticaja otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi
Uticaj na lokalni razvoj
Uticaj na životnu sredinu i stanovništvo

17. Programi prekogranične saradnje
Programi sa državama članicama: Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska
Programi sa IPA državama: BiH i Crna Gora
Transnacionalni programi: Dunavski (u vezi sa Dunavskom strategijom) i Kapija Jugoistočne Evrope (u vezi sa Jadransko-jonskom strategijom)
Principi:
ciljevi i pravila definisana u Operativnim programima bliže se razrađuju u uputstvu za aplikante
sufinansiranje i predfinansiranje
primena finansijskih pravila EK;
neprofitni projekti i aplikanti;
teritorijalni princip.
U toku je programiranje za period

18. Strateški bitne preporuke
Sektorski pristup će doprineti da se broj „area based“ projekata smanji (npr. EU Progres)
Nepostojanje Strategije decentralizacije ograničava planiranje međunarodne razvojne pomoći
SKGO učestvuje u radu sektorskih radnih grupa za programiranje i praćenje međunarodne razvojne pomoći. Da li se glas lokalnih samouprava dovoljno čuje?
Troškovi usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u sektoru životne sredine su ogromni. Ne možemo da nastavimo po principu business as usual (npr. da li je PPP rešenje za projekte izgradnji regionalnih deponija?!).
U narednom periodu možemo da očekujemo da će sredstva biti usmerena na najskuplje oblasti (otpadne vode i otpad)

19. Preporuke za projekte tehničke pomoći
Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i pre svega sprovođenje zakona zahteva i odgovarajući kapacitet lokalnih samouprava
Pratite odgovarajuća pregovaračka poglavlja (npr. 27, 22), Akcione planove za otvaranje i zatvaranje pregovora, predviđene aktivnosti i indikatore
Unapred planirajte potrebnu podršku. Aktivno učestvujte u programiranju IPA preko SKGO.

20. Preporuke za infrastrukturne projekte
Pripremiti i usvojiti urbanističku i plansku dokumentaciju i rešavati imovinsko pravna pitanja
Konstantna priprema projektno tehničke dokumentacije
Da li znamo ko se bavi poslovima pripreme projektno tehničke dokumentacije na nivou lokalnih samouprava?
Konstantna saradnja sa resornim ministarstvima (npr. sa ministarstvom zaduženim za poslove urbanizma i građevinarstva tokom svih faza izrade projektno tehničke dokumentacije)
Izdvojiti više sredstava za urbanističku, plansku i projektno tehničku dokumentaciju
U sektoru životne sredine ne postoji adekvatan institucionalni okvir za upravljanje infrastrukturnim projektima
Neophodna je međuopštinska saradnja kako bi se smanjili troškovi

21. Preporuke za grant šeme
Nemojte čekati da se poziv raspiše, pa onda krenuti u pripremu projekta
Problem i njegove uzroke nećete rešiti ukoliko se planiranje i projekti zasnivaju na prilagođavanju ciljevima poziva
Utvrdite nedostatke u ranim fazama pripreme projekta i utvrdite način kako da se izborite sa njima (npr. da li imate dovoljno resursa da se posvetite sprovođenju projekta (javne nabavke, izveštavanje itd.))
Očekivani rezultati se moraju ostvariti
Pravila sprovođenja su stroga i zahtevna. Pripremite se ili ...
Uspostavite održiva partnerstva.

22. (Ne)aktivni donatori
Neki donatori više nisu aktivni u Srbiji (npr. Austrija, Velika Britanija)
Očekuje se postepeno povlačenje bilateralnih donatora (npr. USAID se povlači godine). Što je država bliža članstvu u EU pretpostavlja se da joj treba manje donatorske pomoći. Države članice EU ne mogu da primaju donatorsku pomoć.
Kao najvažniji donatori aktivni u Srbiji u narednom periodu ostaju: EU, Nemačka, Norveška, Švajcarska i Švedska, kao i međunarodne razvojne institucije (EIB, EBRD, KfW, Razvojna banka Saveta Evrope, Svetska banka).
Nakon pristupanja EU fondovi EU su pet do 10 puta veći od pretpristupnih fondova

23. Međunarodne razvojne banke
Sektori
Uslovi
Specifičnosti
EIB
Transport, energetika, zdravstvo, obrazovanje, vodoprivreda i MSP
Kamatna stopa je fiksna ili varijabilna. Period otplate do 20. godina, uz grejs period od 5. godina.
Pojedinačni i posredovani zajmovi (manji od 25 miliona evra i sprovode se preko komercijalnih banki). Finansira do 50% troškova projekta. Uključeni su i javni i privatni sektor. Aplikacija u vidu biznis plana.
EBRD
Privatizacija, MSP, infrastruktura, finansijski sektor, obnovljivi izvori energije
Kamatna stopa je fiksna ili varijabilna. Period otplate do 15. godina, uz grejs period od 5. godina.
Pojedinačni i posredovani zajmovi. Finansira do 50% troškova projekta. Najmanji iznos je 5 miliona evra. Aplikacija u vidu biznis plana.
Razvojna banka Saveta Evrope
Socijalna integracija, životna sredina, javna infrastruktura u vezi sa socijalnom integracijom.
Kamatna stopa je fiksna (1,84-3,62%) ili varijabilna. Period otplate do 20. godina uz grejs period do 5. godina.
Finansira do 50% troškova projekta, u određenim okolnostima 100%. Prijava u vidu kratkog opisa projekta.
Izvor: Priručnik za finansiranje: uslovi za zaduživanja – međunarodne finansijske institucije i bilateralni zajmovi

24. Međunarodne razvojne banke
Sektori
Uslovi
Specifičnosti
KfW
Energetika, vodosnabdevanje, kanalizacija, ekonomski razvoj i zapošljavanje i državna uprava.
Kamatne stope su obično fiksne, ali moguće su i varijabilne. Period dospeća godina i grejs period 3-5. godina.
Nakon što se dogovori načelna podrška određenoj oblasti pripremaju se detaljne studije za pojedinačne projekte.
Svetska banka
Privatni sektor, učešće u rastu, životna sredina i nepogode.
Kamatna stopa je fiksna (5,44 do 5,81%) ili varijabilna. Dospeće za 20. godina, uz grejs period od godina.
Investicioni zajmovi i zajmovi za razvojnu politiku. Finansira između 80-90% ukupnih troškova. Detaljna projektna aplikacija.
Izvor: Priručnik za finansiranje: uslovi za zaduživanja – međunarodne finansijske institucije i bilateralni zajmovi

25. Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF)
Poseban donatorski fond namenjen za podršku sprovođenju zajmova
Osnivači i donatori su EU i većina država članica EU i Norveška
Bespovratna sredstva se odobravaju za izradu projektne dokumentacije, podršku u radu PIU, nadzor ili u izuzetnim okolnostima kao investicioni grant
Prioritetni sektori za WBIF: saobraćaj, energetika, životna sredina i socijalna infrastruktura
Predlozi projekata se dostavljaju dva puta godišnje preko Kancelarije za evropske integracije koja daje prethodnu saglasnost za projekat.
Trenutno se razmatra kako će WBIF funkcionisati u novom budžetskom periodu

26. Nemačka
Godišnja pomoć do 200 miliona evra (80% meki krediti, 20% grantovi).
Nemačka daje i 25% ukupnog IPA budžeta.
Sektori podrške: energetika, životna sredina, reforma javne uprave i ekonomski razvoj (privatni sektor, obrazovanje, mladi).
Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. projekat IMPACT) i investicioni projekti (KfW programi u oblasti voda)
Planiranje: godišnje u dve faze. U prvoj polovini kalendarske godine organizuju se zvanične konsultacije sa Ministarstvom za ekonomsku saradnju i razvoj, a u drugoj polovini kalendarske godine i zvanični pregovori. Ne postoji konkurs za dostavljanje projekata. Projekti su višegodišnji i uglavnom nastavak postojećih.
Sprovođenje: GIZ grant sredstava i KfW meke kredite
Trenutno se priprema nova strategija za Srbiju.

27. Norveška Godišnja pomoć oko 10 miliona evra.
Sredstva se realizuju kroz podršku državnim organima i program namenjen civilnom društvu
Sektori podrške: vladavina prava, reforma javne uprave, konkurentnost, energetska efikasnost, životna sredina i klimatske promene
Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. podrška Agenciji za ZŽS u monitoringu tokova otpada), ali su mogući i investicioni projekti i grant šeme
Planiranje: godišnji poziv Kancelarije za evropske integracije nadležnim ministarstvima (i drugim državnim organima) da dostave predloge projekata. Konsultacije i odluka uz saglasnost sa Ministarstvo spoljnih poslova Norveške
Sprovođenje: ministarstva i drugi državni organi u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama RS

28. Švajcarska Usvojena nova strategija za Srbiju za period 2014-2017
Godišnja pomoć: oko 20 miliona švajcarskih franaka
Sektori podrške: javna uprava, ekonomski razvoj, energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije
Vrste podrške:tehnička pomoć, ali su mogući i investicioni projekti (npr. EU Progres)
Planiranje: razvojne agencije SDC i SECO u saradnji sa resornim ministarstvima i drugim državnim organima
Sprovođenje projekata: razvojne agencije SDC i SECO u skladu sa sopstvenim procedurama

29. Švedska
Sektori podrške: ekonomske reforme, reforma državne uprave i reforma pravosuđa, zaštita životne sredine i klimatske promene
Godišnja pomoć oko 12 miliona evra
Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. podrška u pregovorima u vezi sa poglavljem 27), ali su mogući i investicioni projekti (npr. regionalna deponija Duboko)
Planiranje: SIDA u konsultacijama sa Kancelarijom za evropske integracije i resornim ministarstvima i drugim državnim organima
Sprovođenje: SIDA

30. Japan
Sektori podrške: ekonomske reforme, zdravstvo, obrazovanje i zaštita životne sredine
Godišnja pomoć: 2 miliona evra bespovratnih sredstava
Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. pojedinačni eksperti) i investicioni projekti, bespovratna sredstva (npr. nabavka opreme japanske proizvodnje) ili meki krediti (izvođenje radova)
Planiranje: Vlada Japana obaveštava MSP da Srbija može da se prijavi za određenu vrstu pomoći. MSP obaveštava Kancelariju za evropske integracije. Kancelarija pokreće proces programiranja. Projekti se dostavljaju Kancelariji koja ih preko MSP dostavlja ambasadi Japana.
Sprovođenje: ambasada ili razvojna agencija JICA

31. Preporuke
Međunarodne finansijske institucije (MFI) i bilateralni donatori imaju svoje strategije i procedure koje se međusobno razlikuju.
Programiranje i sprovođenje razvojne pomoći bilateralnih donatora i MFI nije jednoobrazno regulisano kao programiranje IPA zbog različitih procedura koje se primenjuju.
MFI i bilateralni donatori „vole“ komplementarnost sa IPA projektima.
Na opštinama je da definišu jasne (prioritizovane) potrebe i uvek imaju spremne predloge projekata, tehničke specifikacije za nabavku opreme, projektno tehničku dokumentaciju za infrastrukturne projekte.
U fazi programiranja glavni partneri su Kancelarija za evropske integracije, Ministarstvo finansija i resorna ministarstva.

32. HVALA NA PAŽNJI