1. РАЧУНАРСКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ
ДА БИ СЕ УСПОСТАВИЛА БИЛО КАКВА КОМУНИКАЦИЈА ИЗМЕЂУ РАЧУНАРА МОРАЈУ ДА ПОСТОЈЕ:
1.КОМУНИКАЦИОНИ МЕДИЈУМ
2.КОМУНИКАЦИОНИ УРЕЂАЈ
3.КОМУНИКАЦИОНИ СОФРВЕР
ПОДЕЛА РАЧУНАРСКИХ МРЕЖА
ПРЕМА ПОВРШИНИ –НА ЛОКАЛНЕ И ГЛОБАЛНЕ
ПРЕМА ТОПОЛОГИЈИ МРЕЖЕ:ЗВЕЗДА, ПРСТЕН, МАГИСТРАЛА
И ХИБРИДНА ТОПОЛОГИЈА
3. ПРЕМА ОДНОСИМА МЕЂУ РАЧУНАРИМА НА
РАВНОПРАВНЕ(PEER TO PEER) И КЛИЈЕНТ-СРВЕР МРЕЖЕ

2. КОМУНИКАЦИОНИ МЕДИЈУМ ПРЕДСТАВЉА КАНАЛ КОЈИ СЕ КОРИСТИ ЗА ПОВЕЗИВАЊЕ ДВА УРЕЂАЈА И ТО СУ:
1. УПРЕДЕНА ПАРИЦА-UTP-САСТОЈИ СЕ ОД ДВЕ ИЗОЛОВАНЕ БАКАРНЕ ЖИЦЕ.
2. КОАКСИОНИ КАБЛ-САСТОЈИ СЕ ОД БАКАРНОГ ПРОВОДНИКА
ОКО КОГА ЈЕ ИЗОЛАЦИЈА, ОКО ИЗОЛАЦИЈЕ ЈЕ
БАКАРНА МРЕЖА
А ОКО ЊЕ ОПЕТ ИЗОЛАЦИЈА.
3. ОПТИЧКИ КАБЛ-НАПРАВЊЕН ОД СТАКЛЕНИХ ВЛАКАНА ДУЖ
КОЈИХ СЕ ПРЕНОСИ СВЕТЛОСНИ СИГНА, ОКО ВЛАКАНА
ЈЕ ИЗОЛАЦИЈА КОЈА ПОТПУНО РЕФЛЕКТУЈЕ СВЕТЛОСТ.
ОПТИЧКИ КАБЛОВИ СУ ЗАТО ВРЛО БРЗИ.
4. ВЕЗА ПОМОЋУ РАДИО ТАЛАСА(НАЈЧЕШЋЕ МИКРОТАЛАСИ). ВЕЗЕ МОГУ ДА БУДУ ИЗМЕЂУ ДВЕ ТАЧКЕ НА ЗЕМЉИ ИЛИ СА КОМУНИКАЦИОНИМ САТЕЛИТОМ.

3. МРЕЖНИ АДАПТЕР ЗА БЕЖИЦНЕ МРЕЖЕ МРЕЖНИ АДАПТЕР ЗА КАБЛОВСКЕ ВЕЗЕ
КОМУНИКАЦИОНИ УРЕЂАЈИ СЕ КОРИСТЕ ЗА ПОВЕЗИВАЊЕ РАЧУНАРА И ТО СУ МОДЕМИ ЗА ИНТЕРНЕТСКЕ ВЕЗЕ И МРЕЖЕНИ АДАПТЕРИ-КАРТИЦЕ ЗА ЛОКАЛНЕ РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ
МРЕЖНЕ КАРТИЦЕ СЕ ВЕЗУЈУ ЗА МАТИЧНУ ПЛОЧУ И ТИМЕ СТВАРАЈУ ПРИКЉУЧНЕ ТАЧКЕ НА РАЧУНАРУ НА КОЈЕ МОГУ ДА СЕ ПРИКЉУЧЕ MРЕЖНИ КАБЛОВИ. НАЈЧЕШЋЕ СЕ КАЧЕ ЗА PCI СЛОТОВЕ.МРЕЖНЕ КАРТИЦЕ ИМАЈУ МАЛУ КОЛИЧИНУ МЕМОРИЈЕ ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ ДОЛАЗНИХ ПОДАТАКА СА МРЕЖЕ.НЕКЕ ИМАЈУ И СОПСТВЕНИ ПРОЦЕСОР КОЈИ ПОМАЖЕ ОБАВЉАЊЕ МРЕЖНОГ САОБРАЋАЈА
МРЕЖНИ АДАПТЕР ЗА БЕЖИЦНЕ МРЕЖЕ
МРЕЖНИ АДАПТЕР ЗА КАБЛОВСКЕ ВЕЗЕ

4. КОМУНИКАЦИОНИ СОФТВЕР
ТО СУ ПРОГРАМИ КОЈИ ОМОГУЋАВАЈУ КОМУНИКАЦИЈУ ДВА УРЕЂАЈА КОРИШЋЕЊЕМ ДАТОГ КОМУНИКАЦИОНОГ УРЕЂАЈА И МЕДИЈУМА И ТО СИ:
-ДРАЈВЕРИ КОЈИ ОМОГУЋАВАЈУ ДА РАДИ ДАТИ КОМУНИКАЦИОНИ УРЕЂАЈ(МОДЕМ ИЛИ МРЕЖНИ АДАПТЕР) И ДА ПРИХВАТА И ИЗВРШАВА КОМАНДЕ КОЈЕ СУ МУ ЗАДАТЕ
-И АПЛИКАЦИОНИ ПРОГРАМИ КОЈИ ОМОГУЋАВАЈУ КОМУНИКАЦИЈУ МЕЂУ РАЧУНАРИМА НА LAN-У ИЛИ ИНТЕРНЕТУ(INTERNET EXPLORER, OUTLOOK EXPRESS)

5. ТОПОЛОГИЈА МРЕЖА ЗВЕЗДA ПРСТЕН МАГИСТРАЛА ХИБРИДНА
У ТОПОЛОГИЈИ ПРСТЕНА
СВАКИ ЧВОР ЈЕ ВЕЗАН
ЗА ДВА СУСЕДНА ЧВОРА
ТАКО ДА ВЕЗЕ ЧИНЕ
КРУЖНУ КОНФИГУРАЦИЈУ
ПОДАЦИ ПУТУЈУ ТАКО ШТО
РАЧУНАР ПОШИЉАЛАЦ
УЗИМА СПЕЦИЈАЛНИ
ПАКЕТ-ТОКЕН КОЈИ КРУЖИ
КРОЗ МРЕЖУ СА ПОДАЦИМА
И АДРЕСОМ ПРИМАЛАЦА
ТОКЕН КРУЖИ КРОЗ МРЕЖУ
ДОК РАЧУНАР КОМЕ СУ
НАМЕЊЕНИ ПОДАЦИ НЕ
ПРЕПОЗНА СВОЈУ
АДРЕСУ
ТОПОЛОГИЈА ЗВЕЗДЕ ИМА
ЦЕНТРАЛНИ ЧВОР НА КОЈИ
СУ ПОВЕЗАНИ СВИ ДРУГИ
ЧВОРОВИ
У ТОПОЛОГИЈИ МАГИСТРАЛЕ
СВИ СУ ЧВОРОВИ ВЕЗАНИ НА
МАГИСТРАЛУ ПРЕКО КОЈЕ СЕ
ОБАВЉА КОМУНИКАЦИЈА
МЕЂУ ЊИМА
ХИБРИДНА ТОПОЛОГИЈА
ЈЕ КОМБИНАЦИЈА
ТОПОЛОГИЈЕ
МАГИСТРАЛЕ И ЗВЕЗДЕ

6. ПОДЕЛА МРЕЖА ПРЕМА ОДНОСИМА МЕЂУ РАЧУНАРИМА
КЛИЈЕНТ-СЕРВЕР МРЕЖЕ СУ ТАКВЕ МРЕЖЕ ГДЕ ПОСТОЈИ РАЧУНАР-СЕРВЕР КОЈИ ПОСЕДУЈЕ РЕСУРСЕ(ШТАМПАЧ, МОДЕМ, ДАТОТЕКЕ) И ПОСТОЈЕ РАЧУНАРИ-КЛИЈЕНТИ КОЈИ КОРИСТЕ ТЕ РЕСУРСЕ.
РАВНОПРАВНЕ МРЕЖЕ (PEER TO PEER) СУ ТАКВЕ МРЕЖЕ ГДЕ СЕ СВАКИ РАЧУНАР МОЖЕ ПОНАШАТИ И КАО КЛИЈЕНТ И КАО СЕРВЕР-МОЖЕ ДА КОРИСТИ РЕСУРСЕ ДРУГИХ РАЧУНАРА И ДА ДАЈЕ СВОЈЕ РЕСУРСЕ

7. ЛОГИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА МРЕЖЕ
ЕТЕРНЕТ ЈЕ ТЕХНИКА ЗА КОНТРОЛУ САОБРАЋАЈА У МРЕЖИ.СВАКИ РАЧУНАР У МРЕЖИ ИМА СВОЈУ ЈЕДИНСТВЕНУ АДРЕСУ.АКО НЕКИ РАЧУНАР ТРЕБА ДА ПОШАЉЕ ПОДАТКЕ (НЕКИ FILE) НЕКОМ ДРУГОМ РАЧУНАРУ, ПОДАЦИ СЕ ДЕЛЕ У ПАКЕТЕ ПОДАТАКА, РАЧУНАР ШАЉЕ ТЕ ПАКЕТЕ ПОДАТАКА ПРЕКО СВОЈЕ МРЕЖНЕ КАРТИЦЕ.КАРТИЦА ПРОВЕРАВА ДА ЛИ НЕКИ ДРУГИ РАУНАР ШАЉЕ ПОДАТКЕ ПРЕКО САБИРНИЦЕ-МАГИСТРАЛЕ. АКО ТО НИЈЕ СЛУЧАЈ ОДМАХ СЕ ШАЉЕ ПАКЕТ ПОДАТАКА ДРУГОМ РАЧУНАРУ. ПРИМОПРЕДАЈНИК МРЕЖНЕ КАРТИЦЕ ШАЉЕ ПАКЕТЕ ПОДАТАКА ДУЖ ЦЕЛЕ МАГИСТРАЛЕ (УРЕЂАЈИМА КОМУТАТОРИМА, РУТЕРИМА ИЛИ ХАБОВИМА КОЈИ УСМЕРАВАЈУ ПОДАТКЕ КРОЗ МРЕЖУ) И ТИ ПОДАЦИ СТИЖУ ДО СВИХ РАЧУНАРА У МРЕЖИ. ПАКЕТ ПОДАТАКА САДРЖИ АДРЕСУ ОДРЕДИШТА, АДРЕСУ ИЗВОРНОГ РАЧУНАРА, ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА ПРОВЕРУ ГРЕШКЕ, ТИП АКТУЕЛНИХ ПОДАТАКА И САМЕ ПОДАТКЕ.СВАКИ РАЧУНАР КАДА ПРИМИ ПАКЕТ ИСПИТУЈЕ ДА ЛИ ЈЕ АДРЕСА ОДРЕДИШТА ЊЕГОВА АДРЕСА. РАЧУНАРИ КОЈИМА ПОРУКА НИЈЕ НАМЕЊЕНА ЈЕ ПРОСТО ИГНОРИШУ. АКО ЧВОР ОТКРИЈЕ СОПСТВЕНУ АДРЕСУ У ПАКЕТУ, ЧИТА ПОДАТКЕ, ПРОВЕРАВА ГРЕШКЕ И ШАЉЕ ПОТВРДУ ПОШИЉАОЦУ. АКО ДВА РАЧУНАРА ИСТОВРЕМЕНО ШАЉУ ПОРУКЕ ДУЖ МАГИСТРАЛЕ ДОЛАЗИ ДО ЕЛЕКТРОНСКИХ СМЕТЊИ КОЈЕ ОТКРИВАЈУ ПОШИЉАОЦИ. ПРЕНОС ПОДАТАКА СЕ ОБУСТАВЉА ДУЖ МАГИСТРАЛЕ И ЧЕКА СЕ СЛЕДЕЋИ СЛУЧАЈАН ВРЕМЕНСКИ ИНТЕРВАЛ ЗА СЛАЊЕ ПАКЕТА. ОВАЈ ПРОЦЕС СЕ НАСТАВЉА СВЕ ДОК ЈЕДАН ОД РАЧУНАРА НЕ УСПЕ ДА ПОШАЉЕ СВОЈУ ПОРУКУ БЕЗ СУДАРАЊА СА ПОРУКОМ ДРУГОГ РАЧУНАРА.

8. A D B E C ПРИНЦИП РАДА ЕТЕРНЕТА ОД Е ПРЕМА А ПРИЈЕМ
ОД А
ПРЕМА Е
ПОДАЦИ
ОД Е ПРЕМА А ПРИЈЕМ
ОД А ПРЕМА Е ПОДАЦИ
ОД Е ПРЕМА А ПРИЈЕМ
ОД Е ПРЕМА А ПРИЈЕМ A
ОД А ПРЕМА Е ПОДАЦИ
ОД Е ПРЕМА А ПРИЈЕМ D
ОД А ПРЕМА Е ПОДАЦИ
ОД А ПРЕМА Е ПОДАЦИ
ОД Е ПРЕМА А ПРИЈЕМ
ПОДАЦИ B
ОД А ПРЕМА Е ПОДАЦИ
ОД Е ПРЕМА А ПРИЈЕМ E
ОД А ПРЕМА Е ПОДАЦИ
ОД Е ПРЕМА А ПРИЈЕМ C

9. РУТЕРИ, КОМУТАТОРИ И ХАБОВИ
МРЕЖА КОРИСТИ ХАБОВЕ, КОМУТАТОРЕ ИЛИ РУТЕРЕ КАО САОБРАЋАЈНЕ КОНТРОЛОРЕ КОЈИ УСМЕРАВАЈУ ПОДАТКЕ У ПРАВОМ СМЕРУ И СПРЕЧАВАЈУ УПАД СА ИНТЕРНЕТА. СВИ ОВИ УРЕЂАЈИ ИМАЈУ ОБЛИК КУТИЈЕ СА НЕКОЛИКО ПРИКЉУЧАКА ЗА RЈ 45 ИЛИ ОПТИЧКЕ КАБЛОВЕ.
ХАБ-ПРИМА ДОЛАЗЕЋЕ ПАКЕТЕ ОД РАЗЛИЧИТИХ ЧВОРОВА И ПРИВРЕМЕНО ИХ СМЕШТА У МЕМОРИЈСКИ БАФЕР УКОЛИКО ЈЕ ЗАУЗЕТ ОБРАДОМ ДРУГОГ ПАКЕТА. СВАКИ ПАКЕТ КОЈИ ХАБ ПРИМИ ШАЉЕ СЕ СВИМ ДРУГИМ ЧВОРОВИМА БЕЗ ОБЗИРА НА ОДРЕДИШНУ АДРЕСУ ПАКЕТА. ЧВОРОВИ ИГНОРИШУ СВЕ ПАКЕТЕ КОЈИ НИСУ АДРЕСИРАНИ НА ЊИХ.
КОМУТАТРОР ПРЕПОЗНАЈЕ КОЈЕ ЊЕГОВЕ ВЕЗЕ ВОДЕ ДО СПЕЦИФИЧНИХ ЧВОРОВА. КОМУТАТОР ЧИТА АДРЕСНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ПАКЕТА И ПРЕНОСИ ГА САМО ДУЖ ЛИНИЈЕ КОЈА ВОДИ ДО ЧВОРА(РАЧУНАРА) КОМЕ ЈЕ ПАКЕТ НАМЕЊЕН.
РУТЕРИ РАДЕ КАО КОМУТАТОРИ, С ТИМ ШТО ОБЕЗБЕЂУЈУ ВЕЗУ СА ИНТЕРНЕТОМ И ИСТОВРЕМЕНО ШТИТЕ ЛОКАЛНУ МРЕЖУ ОД ИНТЕРНЕТА. НА ПРИМЕР АКО ЈЕ ТО ПОТРЕБНО МОЖЕ БЛОКИРАТИ СВЕ ЛАН ПАКЕТЕ ЧИЈА ЈЕ ОДРЕДИШНА АДРЕСА ВАН LAN-А И МОЖЕ ОДБАЦИТИ ПАКЕТ СА ИНТЕРНЕТА КОЈИ ЈЕ НАМЕЊЕН НЕКОМ РАЧУНАРУ У МРЕЖИ

10. ПОДЕЛА МРЕЖА ПРЕМА ПОВРШИНИ
ЛОКАЛНЕ МРЕЖЕ LAN
(LOCAL AREA NETWORK)
ТО СУ ДВА ИЛИ ВИШЕ РАЧУНАРА
У ИСТОЈ ЗГРАДИ
ПОВЕЗАНИ КАБЛОВИМА
ИЛИ РАДИО СУГНАЛИМА
ТАКО ДА МЕЂУСОБНО
МОГУ КОМУНИЦИРАТИ.
ГЛОБАЛНЕ МРЕЖЕ WAN
(WIDE AREA NETWORK)
АКО СЕ РАЧУНАРИ У МРЕЖИ
НАЛАЗЕ НА НЕКОЛИКО
ЛОКАЦИЈА ТАКВА МРЕЖА
ЈЕ ГЛОБАЛНА ИЛИ
РЕГИОНАЛНА МРЕЖА.
РАЧУНАРИ МОГУ БИТИ
ПОВЕЗАНИ ТЕЛЕФОНСКИМ
ЛИНИЈАМА, МИКРОТАЛАСИМА
ИЛИ ПРЕКО ИНТЕРНЕТА.
НАЈПОЗНАТИЈА ГЛОБАЛНА
МРЕЖА ЈЕ САМ ИНТЕРНЕТ