1. Razvoj računara: od kalkulatora do mrežnog povezivanja
Poslovna informatika
Razvoj računara:
od kalkulatora do mrežnog povezivanja

2. Razvoj računara Sadržaj Teorijska osnova za razvoj računarstva
Kratka istorija razvoja računara
Generacije računara
Podela računara
Umrežavanje računara
Informatika i društvo
Računarska etika

3. Šta je računar? mašina koja služi za računanje
izvršava unapred pripremljen program (procesor kao mozak računara)
čuva podatke (hard disk kao memorijske ćelije)
konvertuje ulazne u izlazne podatke
Računar je mašina koja izvršava programe, skladišti i transformiše ulazne u izlazne podatke

4. Teorijska osnova za razvoj računarstva
Kibernetika
Nauka koja se bavi izučavanjem opštih zakonitosti upravljanja dinamičkim sistemima u prirodi, tehnici i društvu
oslanja se na teoriju sistema → na koji način elementi koji čine sistem funkcionišu kao celina
od grčke reči kibernautes što znači vođa mornara, tj. kormilar
spominje se još od Platona kao znanje o upravljanju društvom
delo “Kibernetika” profesora Norberta Vinera (slika), nastaje na Univerzitetu Masačusets
Podela kibernetike nije precizno definisana: Teorijska, Tehnička, Primenjena kibernetika
Profesor Norbert Wiener ( ) američki matermatičar koji je osnovao Kibernetiku u učionici Massachusetts Institute of Technology (MIT)

5. Primenjena kibernetika
Primenjena kibernetika se deli na:
Bioniku
kombinacija reči biologija i elektronika
deo kibernetike koja se bavi istraživanjem živih sistema i njihovim modeliranjem
Informatiku
Kombinacija reči informacija i automatika
Pojam nastaje – stvorio ga je francuski naučnik Filip Drajfus (Philippe Dreyfus)
Svaki čovek troši min 15% svog radnog vremena na prikupljanje informacija, a zatim ih priprema, obrađuje i prezentuje
Informatika - savremeni način prikupljanja, memorisanja i obrade informacija pomoću računara
Prema delatnostima može se podeliti na: medicinsku, ekonomsku, vojnu, poslovnu itd.
Bionics

6. Informatika Informatika (Informatics)
Nauka koja se bavi proučavanjem rada računara i njihovih primena, te otuda i podela na:
Računarske nauke (Computer Sciences) / Računarstvo (Computing) – razmatra način konstruisanja (dizajn i arhitektura računara), programiranja, upotrebe i drugih osnovnih principa rada računara (fokus na inženjeringu)
Informacione nauke (Information Sciences) – posmatra računar kao efikasno sredstvo za obradu informacija, sa težištem na sistemski pristup u prikupljanju, prenošenju, obradi i prezentovanju informacija (fokus na aplikativnom softveru)

7. Računarstvo Računarstvo (Computing)
skup veština i tehnologija koji se odnose na konstruisanje, programiranje, upotrebu i poboljšanje računarskog hardvera i softvera i interakcije čoveka i računara

8. Informacione nauke Fokus na aplikativni softver

9. Business Administration
Poslovna informatika
Poslovna informatika – engl. Business Informatics
Integriše ključne elemente iz disciplina:
Poslovna administracija (Business Administration) – upravljanje poslovnim operacijama i odlučivanje, sastoji se od: marketing, finansijski, operacioni, strateški, ljudskih resursa i menadžm. informacionih tehnologija
Informacioni sistemi (Information Systems)
Računarske nauke (Computer Sciences)
Kao posebna disciplina prvi put se pojavljuje u Nemačkoj
Business Administration
Information Sciences
Computer Sciences
Business Informatics

10. Kratka istorija računara
Abacus godina p.n.e u Vavilonu
Mehanički alat za računanje
Aritmetičke operacije (+,-,*,: )
Koristi se u Kini, Japanu, Indiji itd.

11. Kratka istorija računara
Godina
Opis otkrića
2600. p.n.e.
U Kini je napravljen i počinje da se koristi Abakus
1500.
Leonardo da Vinči osmišljava tzv. "mašinu za sabiranje"
1614.
Džon Nepijer (John Napier of Merchiston) opisuje prirodu logaritama i konstruiše verziju abakusa za množenje, deljenje i korenovanje pod nazivom "Nepijerove kosti"
1621.
Vilijam Otred (William Oughtred) na osnovu Nepijerovih proučavanja konstruiše Logaritmar - abakus za računanje logaritama koji se kasnije koristio preko 300 godina
Leonardo da Vinci “Codex Madrid”
Nepier’s bones
Logaritmi:
služe za računanje eksponenta stepenovanja nekog broja
npr. ako je 23 = 8 onda je log2(8) = 3

12. Istorija računara Blaise Pascal (Blejz Paskal) (1623-1662)
Matematičar i fizičar
Mehanički kalkulator
Rad sa osmocifrenim brojevima
Jedan programski jezik iz 70- tih godina 20 v. nazvan je Paskal
Mehanički kalkulator “Paskalin”

13. Kratka istorija računara
Godina
Opis otkrića
1679.
Gotfrid Lajbnic (Gottfried Wilhelm Leibniz) osmišljava aritmetiku sa binarnim brojevima
Dokazuje da se svaki broj može predstaviti samo korišćenjem cifara 0 i 1
1804.
Žoze-Mari Žakar (Joseph-Maria Jacquard) programira razboj za tkanje koristeći bušene kartice za kreiranje šara na tkanini
Ovaj izum se smatra začetkom programiranja i izazvao je prvi talas straha od automatizacije
Jacquard loom on display at the Manchester museum of Science and Industry.

14. “the father of computers”
Istorija računara
Charles Babbage (Čarls Bebič) ( )
Prof. matematike sa Kembridža
“the father of computers”
Prvi mehanički računar koji je mogao da se programira pomoću bušenih kartica
Analitička mašina – prvi pokušaj izrade digitalnih računara

15. Istorija računara Ada Lovelace (Ejda Lavlejs) (1815-1852)
ćerka pesnika Bajrona
Interpretator i promoter Bebičovih vizionarskih radova
Kreira program koji je trebalo da se izvršava na analitičkoj mašini
Prvi programer u istoriji računara
U njenu čast jedan programski jezik nosi ime ADA

16. Istorija računara George Boole (Džordž Bul) (1815-1864)
Engleski matematičar i filozof
Razvija algebru nad binarnim brojevima i logičke operacije – Bulova algebra
AND, OR, NOT i skupovne operacije UNIJA, PRESEK, KOMPLEMENT
Primena u prekidačkim kolima, kao osnova za konstrukciju računara

17. Istorija računara Herman Hollerith (1860-1929)
Razvio je sistem kodovanja podataka na bušenim karticama
Patent je korišćen u SAD za popis stanovništva
Program se svodio na prebrojavanje
Njegova prva kompanija je preteča IBM-a
Bušena kartica

18. Istorija računara Alan Turing (1912-1954) - matematičar i kriptograf
Dokazuje da se svaka matematička funkcija (svaki niz operacija) može predstaviti u obliku algoritma
Program je niz naredbi zapisan u memoriji nizom simbola
Bavio se kriptografijom i tokom II svetskog rata sarađivao je sa britanskom obaveštajnom službom na razbijanju nemačkih šifrovanih poruka (Lorenzova šifra)
1943. kompletirao je Kolos - prvi elektronski digitalni računar
1950. definiše Tjuringov test kojim utvrđuje da li se neka mašina može smatrati “inteligentnom” (računar “misli” ukoliko može da prevari ispitivača da vodi konverzaciju sa čovekom)
Kriptografija (kriptologija) je izvedena iz grčkog prideva κρυπτός kriptós "skriven" i glagola γράφω gráfo "pisati„
Nauka koja se bavi metodima očuvanja tajnosti informacija. 

19. Istorija računara Enigma Mašina “bomba” za dešifrovanje
Mašina za šifrovanje
koju su koristili nemci
Mašina “bomba” za dešifrovanje
Elektromehanička mašina koja je otkrila algoritam
nemačkog šifarskog uređaja Enigma

20. Istorija računara John Von Nouman (1903-1957)
Koncept programa koji je smešten u memoriji
Koncept računara opšte namene
Mogućnost modifikovanja programa
Nojmanova arhitektura računara – koncept koji se i dan danas koristi

21. Istorija računara Konrad Zuse (1910-1995) Nemački inženjer
Konstruisao je uređaj:
Z1 – binarni,elektromehanički kalkulator sa ograničenim programiranjem i instrukcijama na bušenoj traci (1939.)
Z2 - računar na bazi telefonskih releja (1940.)
Z3 – na bazi rashodovanih telefonskih releja, 64-bitni programabilni kalkulator sa memorijskom i aritmetičkom jedinicom (1941.)
Z4 – drugi u svetu komercijalni računar
Dizajnirao je prvi programski jezik Plankalkul (1948.)
Zuse Z1 replica in the German Museum of Technology in Berlin

22. Kratka istorija računara
Godina
Opis otkrića
1944.
Vojska SAD konstruiše računar ENIAC za izračunavanje putanja projektila
1945.
Otkrivena prva računarska “buba” (bug)
U pitanju je bio moljac koji se uhvatio u računaru
Danas je uobičajeno da se greške u programima nazivaju “bagovima”
1948.
Vilijam Šokli (Wiliam Shockley) patentira tranzistor – prekidač na mikroprocesorskom nivou
1951.
SAD popisnom zavodu naučnici isporučuju novi računar UNIVAC koji koristi magnetne trake za beleženje podataka
1954.
Kompanija Texas Instruments počinje proizvodnju silicijumskih tranzistora
1956.
IBM razvija programski jezik Fortran (Formula Translation)
1957.
IBM kreira prvi hard disk (težak 1 tonu, kapacitet 5 megabajta)
1958.
Prvo integrisano kolo

23. Kratka istorija računara
Godina
Opis otkrića
1960.
Digital Equipment Corporation predstavlja svoj prvi računar PDP-1 po ceni od $
Nastaju jezici COBOL (Common Business Oriented Language) i LISP (za programiranje veštačke inteligencije)
1963.
Kreiran ASCII kod kojim je standardizovano predstavljanje teksta na računaru
1964.
Razvija se programski jezik BASIC (Beginners All-Purpose Symbolic Instruction Code)
1969.
Prva verzija operativnog sistema UNIX
1971.
Inženjeri Intel Corporation projektuju prvi mikroprocesor pod nazivom 4004 (4-bitni procesor) cena $200
IBM predstavlja novi medij za snimanje podataka: disketa
1972.
Prvi kompakt disk (CD)
Intel proizvodi procesor 8008 (prvi 8-bitni)

24. Kratka istorija računara
Godina
Opis otkrića
1973.
Programski jezik C namenjen sistemskom programiranju za UNIX
1974.
Prvi personalni računar Altair 8800
1976.
Steven Jobs i Steve Wozniak kreiraju računar Apple koji je imao tastaturu i prikazivao sliku na TV ekranu
Bil Gejts i Pol Alen osnivaju Microsoft
1977.
Commodore
1978.
Intelov prvi 16-bitni procesor 8086
Prvi program za obradu teksta WordStar
1981.
Microsoft kreira DOS operativni sistem

25. Generacije računara Računari 1. generacije (1951-1958)
1944: Mark 1 - prvi elektromehanički računar opšte namene koga je razvio profesor sa Harvarda, Howard Aiken, proizvod je IBM-a
1944: ENIAC - 30 tona težak, elektronskih cevi
1950: UNIVAC I - prvi komercijalni računar opšte namene
Elektronske vakum cevi
Opšte karakteristike:
Elektronske vakum cevi
Mašinski jezik (0 i 1)
Magnetna primarna memorija
Unos programa i podataka preko bušenih kartica
Sve potrebne radnje je uglavnom izvršavao sam operater
Mark I was a 51-foot-long, 8-foot-tall monster that used noisy electromechanical relays to calculate five or six times faster than a person could, but it was far slower than a modern $5 pocket calculator.
MARC 1

26. Računari 2. generacije (1959-1963)
Osnovne karakteristike:
Tranzistori
Početak jezika višeg nivoa: Fortran i Cobol
Magnetna primarna memorija
Magnetni diskovi i trake za sekundarnu memoriju
Tipični primeri: Philco Transac S-2000 i IBM 1401 i 1620
Tranzistor

27. Računari 3. generacije (1964-1970)
Osnovne karakteristike:
Integrisana kola
Drastično povećanje memorije
Omogućilo je proizvodnju čipova sa hiljadama tranzistora
Tipični primeri: IBM 360 (slika), PDP-1
Integrisano kolo

28. Generacije računara Tehnologija štampanih ploča: Povećanje pouzdanosti
Ostvarivanje veza između elektronskih komponenti
Materijal za izradu: pertinaks, glasfiber, ...

29. Računari 4. generacije (1971-1984)
Opšte karakteristike
LSI - Large Scale Integration
VLSI, Very Large Scale Integration – proces kreiranja integrisanih kola kombinujući hiljade tranzistora u jedan čip 
Razvoj mikroprocesora
Pojava mini i super računara
Paralelno procesiranje
Povećana brzina rada, snaga, memorijski resursi
Tipični predstavnici: Apple II, IBM PC

30. Računari 4. generacije Apple II (1977) IBM (PC) 5150 (1981)
BASIC programski jezik
Displej od 24 linije x 40 kolona
Memorija od 4100 karaktera
$1298.
IBM (PC) 5150 (1981)
modularan dizajn
Memorija od karaktera
$1265.

31. Računari 4. generacije
ZX81
8-16K
Spectrum
48K
Comodore
64 K

32. Računari 4. generacije GUI (Graphical User Interface)
Dag Englbart (Doug Engelbart)
Osmislio “human-computer interaction”
Razvio je hypertext
Uveo je kursor kontrolisan mišem
Više prozora (Multiple windows): WIMP (windows, icons, menus, pointers)
Doug Engelbart prvi put pokazuje miša
Prvi miš

33. Macintosh (1984) Steve Jobs (1955-2011) primenio: GUI, ikone, itd
Desktop – radnu površinu
Upotrebu miša i drugih “pointing devices”
“Double click" i “Click-and- drag“ osobine za podršku uređajima za pokazivanje
Steve Jobs (levo 1984, desno 2011)
Originalni Mac
Mac ultrabook 2012

34. Računari 5. generacije (1984-1991)
Široka upotreba RISC (Reduced Instraction Set Computer) tehnologije CPU
Paralelna obrada
Višeprocesorski rad (Multiprocessing)
Konkurentna obrada aplikacija (Multitasking)
Koriste se za prepoznavanje govora i ostalim domenima veštačke inteligencije
Razvoj super računara
PC računari 1990-tih
Super kompjuter 1990-tih

35. Računari 6. generacije (od 1992)
Nano tehnologije i neurokompjuteri
Tehnologija: paralelno procesiranje/arhitektura
Brzina: Tflops (Tera Floating point Operations Per Second) (broj operacija sa pokretnim zarezom u sekundi) ≈ 1012 oper/s
Procesori: kombinacija RISC arhitekture, protočnosti (pipelining) i paralelnog procesiranja
Razvoj: WAN i WLAN (bežični LAN)
2001: Apple - iPod - digitalni muzički plejer (8, 16 i 32 GB-2007);
: razvoj smartphone Nano i iPhone (G1-G6)
2007: iPhone kombinuje 2,5GHz GSM i EDGE celularni telefon
2008: iPhone 3G sa GPS navigacijom
2010: razvoj smart mobilnih telefona (iPad, Apple…)
2011: 6G Nano, 4G iPhone

36. Podela računara Mainframe i Super računari Primene: Vremenska prognoza
Hemijski i fizički procesi
Vasionska istraživanja
Vojne potrebe
Velike organizacije koje obrađuju milionske transakcije ...
The IBM Blue Gene/Q

37. Podela računara Serveri
Namenjeni za obezbeđivanje softverske podrške i drugih računarskih resursa drugim računarima u okviru date mreže
Server i dodatna oprema u 19” reku

38. Podela računara Radne stanice
Moćni stoni računari sa povećanom računarskom snagom (pojačani resursi) koji su prevashodno namenjeni krajnjim interaktivnim aplikacijama
Najčešće su povezani na veliki računarski sistem
3D-grafika, dizajn i sl.
Najčešće su potrebni naučnicima i inženjerima

39. Podela računara Personalni računari
Opslužuju jednog korisnika u datom trenutku
Uobičajene primene obuhvataju: obrada teksta, računovodstvo, igre, slušanje muzike i gledanje video sadržaja

40. Podela računara
Prenosivi računari: mašine koje nisu vezane za stolove:
Laptop (notebook)
Netbook
Handheld computers (PDAs)
Palmtop
Smartphone (iPad)
Tablet PC ...

41. Podela računara Ugrađeni računari
Računari posebne namene - namenjeni isključivo za unapred specificirane zadatke
Kontrola temperature i vlažnosti
Monitorisanje rada srca
Monitorisanje kućnog sistema obezbeđenja od provale ...

42. Informatika i društvo Doba u razvoju društva:
Poljoprivredno doba
Industrijsko doba
Informaciono doba
Doba u kome živimo - informaciono doba:
Doba integracije sistema
Deljenja znanja
Sve više ljudi zarađuje za život radeći na računarima...

43. Informatika i društvo u Srbiji
Računarska pismenost već unapredjuje naš svakodnevni život i profesionalni rad
Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku Srbije:
“Upotreba informaciono- komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2011.”
2009
2010
2011
Procenat domaćinstava koja poseduju računar, prema teritorijalnoj celini

44. Uređaji pomoću kojih se pristupa Internetu

45. Udeo korisnika računara (u poslednja 3 meseca), prema radnom statusu
2009
2010
2011

46. Korišćenje računara (u poslednja 3 meseca), prema polu i starosti

47. Tipovi korišćenja Interneta (u privatne svrhe)
u poslednja 3 meseca

48. Preko lica kupovalo je ili poručivalo robe/usluge putem Interneta u poslednjih godinu dana (povećanje za korisnika u odnosu na godinu)
Kada ste poslednji put kupili/naručili robu ili usluge putem Interneta?

49. Koju ste vrstu robe ili usluga naručili (u privatne svrhe) putem Interneta u poslednjih 12 meseci?

50. Da li vaše preduzeće posredstvom veb sajta pruža sledeće usluge?

51. Informatika i etika Etika – nauka o moralu
Proučava i procenjuje moralne vrednosti
Definiše principe o ispravnosti ljudskog ponašanja (šta je dobro, a šta nije po opšteprihvaćenom mišljenju)
Etički sistemi vrednosti baziraju se na (Bečejski-Vujaklija, 2012):
porodičnom vaspitanju
obrazovanju
religijskim ubeđenjima
ličnom iskustvu

52. Informatika i etika
Poslovna etika – pravila ponašanja i odnosa zaposlenih prema kodeksima ponašanja
Cyber etika – skup standarda ili uputstava za ponašanje u cyber prostoru
Deset pravila računarske etike (by Computer Ethics Institute):
Ne treba koristiti računar da bi se nanela šteta drugim ljudima
(pristup tuđim fajlovima, njihovo uništavanje, krađa …)
Ne treba ometati rad drugih ljudi na računaru
(virusi, spyware, spamovi i drugi programi koji uništavaju fajlove, prikazuju uznemirujuće poruke, prate aktivnost korisnika računara na internetu, evidentiraju koliko se često pristupa nekim sajtovima, ubacuju prozore sa reklamnim sadržajima, usmeravaju pretraživanje interneta na određene sajtove, usporavaju pristup internetu…)

53. Pravila računarske etike (nastavak)
3. Ne treba pristupati tuđim fajlovima (čitanje elektronske pošte drugih ljudi, otvaranje i čitanje drugih dokumenata bez znanja autora – može da se tretira kao upad u nečiju kancelariju i krađa dokumenata) 4. Ne treba koristiti računar za krađu (upad na račune kompanija, banaka i prenos novca se tretira kao krađa) 5. Ne treba koristiti računar za klevetu (širenje neistine, lažnih informacija o nekoj ličnosti, istorijskim događajima itd)

54. Pravila računarske etike (nastavak)
6. Ne treba korisiti ili kopirati softver koji nije plaćen
(softver je intelektualni proizvod, korišćenje ilegalnih kopija “copyright” softvera zabranjeno je zakonom)
7. Ne treba koristiti tuđe računarske resurse bez autorizacije
(upadanje u sistem izbegavanjem autorizacije tzv. hakovanje, otrkivanje lozinki …)
8. Ne treba prisvajati tuđu intelektualnu svojinu
(kopiranje tuđeg programa bez autorizacije je softverska piraterija)

55. Pravila računarske etike (nastavak)
9. Kada se piše program treba razmišljati o društvenim posledicama (programer je odgovoran za sadržaj programa, da li program može štetno da utiče na društvo, nametanje sadržaja deci itd.) 10. Računar treba koristiti sa razumevanjem i poštovanjem (korisnik računarske mreže treba da bude tolerantan prema ostalim korisnicima mreže, treba koristiti računar u pozitivnom kontekstu)

56. Informatika i etika danas
Lična privatnost ugrožena
Rizik od računarskog kriminala
Teškoće u definisanju i zaštiti intelektualne svojine:
Velika mogućnost plagijata (copy - paste)
Rizik od otkaza - računarskih sistema, mrežnih uređaja, softverske greške …
Rizik od zloupotrebe nezadovoljnih zaposlenih
Opasnost od automatizacije - dehumanizacija rada
Opasnost od zavisnosti od kompleksne tehnologije

57. Hvala na pažnji Pitanja?
Razvoj računara
Hvala na pažnji
Pitanja?

58. Reference
Volić, I.D., Nađ, I.I. (2011) „Kvalitativne metode u turizmu - put ka konstituisanju teorijske osnove za buduću nauku“, Teme, vol. 35, br. 1, str Available at: Computer Ethics Institute, „The Ten Commandments of Computer Ethics“. Available at: Bečejski-Vujaklija, D. (2012) „Etički, socijalni i globalni aspekti IS“, FON. Abailable at: ( )