1. МЕРЕЊА У БИОМЕХАНИЦИ
Предмет мерења у областима биомеханике које се баве покретима човека јесу механичке величине које описују или кретање целог тела или покрете неких његових сегмената. До скора није било могуће мерити биомеханичке параметре кретања (изузев кинематографске методе) због изузетне сложености мишићног апарата представљениг кинематичким ланцима већ само њихов коначни резултат. Експерименталне методе (а тиме и коришћени мерни инструменти) сада могу да се поделе на две основне групе:
1. Методе мерења код којих се механичке величине мере током кретања (тензиометријске платформе, електрогониометри) а резултат мерења представљају криве које показују како се нека механичка величина, која описује покрет, мења током времена или како зависи од неке друге механичке величине.
2. Методе мерења параметара коначног резултата кретања (обично једноставна мерења и инструменти, резултати мерења приказују се бројевима).
Друга подела заснива се на механичкм величинама које се директно мере:
1. Мерења кинематичких величина
2. Мерења динамичких величина
3. Електромиографска мерења (резултат је информација о степену механичке активности мишића мерењм њихове електричне активности.

2. 1.1 Мерења кинематичких величина
Мере се кинематичке величине које описују покрете. Класична метода стара већ 100 год је кинематографска метода која се заснива на снимању кретања камерама (кино, електронска) и анализом једног по једног снимка. Овом методом се директно мере положаји сегмената тела, целог тела или кретања при интеракцији тело-справа а из промена тих положаја израчунавају се и друге кинематичке величине које описују то кретање (брзина, убрзање сегмената тела, зглобни углови и њихове брзине и угаона убзања, трајања кретања фреквенција цикличних покрета и др). Поменуте величине се односе на фигуративне тачке (тежишта делова тела и центри зглобова), осе (уздужне осе делова тела најчешће дефинисане положајима два суседна зглоба) и yглови, који се експлицитно дефинишу у оквиру биомеханичких модела тела. Савременије методе кинематиографске анализе заснивају се на регистровању кретања тзв. емисионих или рефлексионих диода које се фиксирају на површини телесних сегмената а чије се кретање снима. Осим ових метода за мерење кинематичких величина користе се и гониометријска метода (механички или електрогониометри). Акцелерометријска метода користи се за директно мерење убрзања (акцелерометри се фиксирају на делове тела чије се кретање испитује).
Посебну врсту мерења кинематичких величина чине различите методе мерења времена (спадају у мерења коначног резултата кретања), а користе се једноставнији инструменти (хронометри - штоперице), сложени системи фотоћелија, док посебну групу чине тзв. тајмери чији најважнији део чине механички прекидачи чије наизменично додиривање захтева тачно одређене, најчешће стандардизоване покрете руке или ноге. Користе се у истраживањима у оквиру психофизике и моторне контроле.

3. 1.2 Мерења динамичких величина
Од динамичких величина које описују кретање човековог тела најчешће се директно мери сила и због тога се та метода генерално назива динамометријом. Све остале величине одређују се индиректно (нпр. импулс из мерења силе и времена, кинетичка енергија из масе и брзине, рад из силе и пута итд.). При томе се користе два типична мерна инструмента: платформа силе и динамометар.
Платформа силе (или тензиометријска платформа) представља мерни инструмент који региструје вектор силе која делује на површину платформе као функцију времена, при чему се мере све три компоненте овог вектора (Fx, Fy, Fz), као и локација његове нападне тачке. Имају широку примену у мерењима силе реакције подлоге при фундаменталним или другим сложеним кретањима (мерење ударних импулса, мерење сила интеракције човек-справа). Динамометријска метода због једноставности метода и инструмента има широку примену и омогућава мерење силе само једне мишићне групе (или еквивалентног мишића). Динамометар директно мери силу који мишићи развијају преко система полуга. Познавајући крак силе мишића у односу на респективни зглоб могуће је израчунати и момент силе.
1.3 Електромиографска метода (ЕМГ)
Базира се на мерењу биоелектричних сигнала који настаје протоком јона кроз мембрзну ексцитоване мишићне ћелије. Мишићна сила високо корелира са интетнзитетом његове електричне активности па ЕМГ мерења дају податке до којих се другим мерењима не може доћи, односно могу директно да укажу на мишиће који учествују у реа;изацији момента силе реализованог у одређеном зглобу као и на време механичког деловања мишића.

4. Квазипериодични сигнал измерен електродама постављеним на површину коже изнад третираног мишића се ректификује (исправља) и филтрира (заравњивање, уклањање наизменичне компоненте сигнала), чиме се добија облик сигнала погодан за даљу анализу.
Савремени биомеханички мерни систем
Сложеност апарата за кретање човека захтева сложене мерне инструменте и методе који се могу сустематизовати у четири основна захтева:
1. У експерименту се симyлтано мери велики број релевантних величина
2. На основу нумеричких вредности директно мерених израчунавају се и индиректно мерене величине
3. Ови резултати се на погодан начин региструју
4. Експериментални резултати приказују се табеларно, графички или на неки други начин.
Овакве захтеве не испуњава ни један појединачни инструмент па се као и у другим научним дисциплинама сличних захтева користе мерни системи. Њихов улаз чини већи број мерних инструмената који симултано мере релевантне величине. Резултати њиховог мерења пролазе фазу примарне обраде а затим се рачунарском обрадом израчунавају тражене величине и приказују табеларно или графички.

5. МЕЂУНАРОДНИ СИСТЕМ МЕРНИХ ЈЕДИНИЦА
Резолуцијом из 1960 Међународни систем за тегове и мере усвојио је МЕЂУНАРОДНИ СИСТЕМ МЕРНИХ ЈЕДИНИЦА - тзв СИ. Јединице седам основних физичких величина су изабране за основне: дужина, маса, време, јачина електрине струје, термодинамичка температура, јачина светлости и количина материје.
Величина Назив Ознака
дужина метар м
маса килограм кг
време секунда с
јачина електрине струје ампер А
термодинамичка температура келвин К
јачина светлости кандела цд
количина материје мол мол
Све друге јединице су изведене из основних и овде ће бити речи само о онима које се користе у биомеханичким мерењима. Претходно дефинишемо и јединицу за мерење угла (радијан) не спада у основне а из ње се изводе јединице које се односе на ротациона кретања. Радијан (рад) се дефинише као угао у равни између два полупречника који на кружници исецају лук дужине једнаке полупречнику, тј следи да је радијан = 1м/1м = 1, тј, он је бездимензионална јединица тако да нпр. пун угао износи 2П рад а прав П/2 рад (П=3.14). Осим ове дозвољена је јединица степен (пун угао = 360 степени) па однос радијана и степена може да се прикаже као 1 рад = (360/2П) тј 1 рад = 53.7 степени

8. ИСТРАЖИВАЧКЕ ТЕХНИКЕ У ФИЗИЧКОЈ КУЛТУРИ
Прикупљање релевантних података у кинезиолошким истраживањима изводи се бројним и разноврсним поступцима, а ти специфични начини за прикупљање иницијалних података означени су као истраживачке технике. Због мутидисциплинарности и комплексности истраживачких техника тешко је одредити свеобухватан критеријум за њњихову класификацију. Уколико се у обзир узме нпр. критеријум методолошке природе информација, тада се нпр. према Перићу (Перић, 1994) може издвојити најмање пет група истраживачких техника, а у складу са њима и одговарајући инструменти истраживања:
1. Технике процене морфолошког статуса
2. Технике функционалне дијагностике
3. Технике процене психолошког статуса
4. Технике процене социолошког статуса
5. Технике процене антропомоторичког статуса
ТЕХНИКЕ И ИНСТРУМЕНТИ ПРОЦЕНЕ МОРФОЛОШКОГ СТАТУСА
Антрропометрија је област биологије која се бави изучавањем физичких димензија људског тела, које се у неким случајевима посматрају као узрок кретања (неопходност селекције у складу са тренутним захтевима и карактеристикама спорта), а у неким као последица (морфолошке промене телесног састава тј. ткива).

9. Антропометријско мерење у практичне сврхе:
стицање објективне представе о стању телесног развитка испитиване особе, чему нарочито доприноси међусобно поређење појединих измерених антропометријских мера
сагледавање напретка, стагнације, односно назадовања одређених антропометријских мера (поређењем података узастопних мерења спроведених у одговарајућим временским размацима, могу се реално пратити: ток физичког развоја детета или адолесцента, утицај појединих облика телесног вежбања на морфолошке карактеристике јединке, или сагледати морфолошке промене условљене настајањем или лечењем повреда, оштећења и обољења појединих сегмената тела);
правовремено усмеравање спортисте такмичара према спортским дисциплинама, а пресудну улогу имају не само поједини антропометријски параметри, већ и њихови међусобни односи.
Антропометријска мерења и обрада података на већим групама испитаника:
лонгитудинални метод истраживања тј. праћење и мерење исте групе особа током низа годин
стиче се увид у динамику развоја деце и омладине у одређеним животним условима
трансверзални метод исраживања је једнократно мерење већег броја испитаника одређене популације и добијање увида у просечно стање телесног развоја.

10. Неки од задатака антропометрије су:
- установљаваље општег развоја тела што омогућава упоређивање појединих антропометријских димензија
- да упоређивањем резултата лонгитудиналних мерења уочи напредак или стагнацију
- да на бази појединих антропометријских димензија и њихових међусобних релација усмерава спортисте према спортским дисциплинама у којима се од њих могу очекивати оптимални резултати.
Приликом сваког мерења одре|ује се положај одре|ених антропометриских тачака и без обзира на њихову локацију могуће их је поделити на фиксне и виртуелне. Фиксне су увек на исом делу тела (њихов положај одговара истим анатомским структурама), лако се уочавају а њихов положај се одре|ује и уз помоћ јасно уочљивих карактеристика меких делова ткива у околини тих тачака. Виртуелне тачке мењају положај положај с обзиром на положај тела . Код одређивања антропометријских тачака одрасли испитаници морају бити у тзв. стандардном положају тела (стојећи и седећи): састављене подједнако оптерећене, опружене ноге, руке испружене уз тело, глава у положају тзв. Франкфуртске хоризонтале (равни). Антропометрија не би требало да је сама себи сврха већ је потребно у складу са логично и методолошки исправно изабраним захтевима спорта, односно шире, кретања, изабрати и одговарајуће релевантне морфолошке димензије и утврдити или установити њихове међусобне релације уколико су значајне.

11. 1.1 Антропометријске справе (инструменти)
Медицинска  децимална вага која обезбеђује тачност мерења резултата од 100 гр и код које постоји могућност регулисања казаљке на нулти положај. Вага се баждари свакодневно након измерених петнаест до двадесет испитаник. Преносна вага која се користи за теренске услове мери са тачношћу од 5оо гр,  јер механизам ваге је под дирекним утицајем атмосферских чиниоца па са великом употребом преко 5000 мерења потпуно се искључује из употребе. Антропометар по Мартину на коме су обележени сантиметри и милиметри користи се за мерење антропометријских параметара. Дужине 2 метра раставља се на четри једнака дела а горњи део се често користи као клизни шестар с којим се мере и још неки антропометријски параметри.  Округлог или четвртастог облика који на себи има део који се помера. Распон мера је 200 цм тачност мерења антропометра је 0,1 цм.Очитавање резултата врши се на четвртастом отвору и то на средишној црти отвора који поклапа добијену мерну јединицу. Мерење дебљине поткожног масног ткива врши се инструментом калипером. Најпогоднији тип калипера је “Јохн Булл” са мерним распоном од 0 до 40мм (сказаљка описује два круга око скале баждарене од 0 до 20мм). Пре мерења неопходно је проверити баждареност инструмента. Притисак којим хватаљке инструмента сабијају кожу и поткожно ткиво је стандардно и износи 10гр/мм2. Тачност очитавања: 0,2мм (интерполацијом – тачност од 0,1мм). Резултат мерења очитава се око 2 секунде пошто је хватаљком захваћен кожни набор, у овом интервалу савладава се еластицитет ткива, па су очитане вредности ближе реалним. Дуже задржавање хватаљки може да услови њихово помицање и клизање чиме би се умањила тачност резултата. С обзиром на велику варијабилност резултата мерења дебљине једног кожног набора код исте особе, неопходно је да се мерење узастопно понови барем три пута. Као коначан резултат мерења узима се средња измерена вредност дебљине неког набора

12. Метална мерна трака (сантиметарска трака) мере се обими тела
Метална мерна трака (сантиметарска трака) мере се обими тела.Сантиметарском траком меримомо са тачношћу  од 0,5 цм, а металном мерном траком меримо са тачношћу од 0,1 цм .Дужина мерне траке износи 150 цм, а после 100 мерења потребно је траку избаждарити према антропометру због могућности њеног растезања.   Пелвиметар 1 има скалу на  водоравној осовини која спаја два крака. Служи за мерење биакромиалне и бикристалне ширине. На крајевима има оштрије завршетке који се код мерења постављају на већ унапред означеним тачкама. Резултат се чита на унутрашњем рубу клизне скале. Скала је ширине 60 цм а баждарена је на 0,1 цм.
Пелвиметар 2 примењује се код сагиталног мерења прсног коша.Скала има ширину од 60 цм, а баждарена је на 0,25. Резултат се чита на унутрашњој страну клизне скале.
Кефалометар по конструкцији идентичан пелвиметру, али је мањи и има мању мерну скалу. Скала има распон до 30 цм а баждарена је на 0,1 цм. Служи за мерење мањих дужина и ширина  тела, а то су дужина и ширина главе и делова главе. Мери са тачношћу од 0,1 цм Клизни шестар служи се мерење мањих растојања на телу, анајчешће се користи за мерење дијаметре зглобова. Има неколико различитих типова (на пример клизни шестар по Мартину има скалу од 20 цм док клизни  шестар са нонијусом има распон од 15 цм.У оба случаја скала је баждарена на 0,1 цм. Мерењем овим инструментом захтева и претходно обележавања тачки а резултат се чита на линији која се поклапа са унутрашњим рубом крака шестара. Мери са тачношћу од 0,1 цм.

13. Калипер
Мерење кожних набора.
Тип “шкаре“ Опсег скале 0-60мм; прецизност 1мм интерполацијом 0.5мм; П=20г/мм2
Типа “ Јохн Булл “Опсег скале 0-20мм (0-40мм) подељена у три (два) круга респона; прецизност 0.2мм (1мм интерполацијом 0.5мм); П=10г/мм2
Лангеров Опсег скале 0-60мм прецизност 0.5%; П=10г/мм2

14. 1.2 Релевантне антропометријске димензије
Интернационалним биолошким програмом (ИБП) установљена је стандардизована листа антропметријских мера која се реализује по униформној процедури. Листа и начин мерења су прилагођени и теренским условима, али и раду са сарадницима који нису школовани антрополози и садржи 39 линеарних мерења Неке од мера коришћених у кинезиолошким истраживањима ван листе (ИБП): распон руку, дужина шаке, ширина стопала, обим трбуха, обим кукова, ширина кукова, биделтоидна ширина рамена, кожни набори на врату, дорзуму шаке, аксили, надколенице, подколенице, обим варата, обим подколенице и др.
1.3 Латентна структура антропометријских димензија
Побројане антропометријске димензије могуће је означити као манифестне морфолошке варијабле са већом или мањом међузависношћу на основу којих је могуће дефинисати неколико засебних морфолошких фактора. До првобитне систематизације дошло се формално-логичким начином. У раду Момировића и сарадника (1969) први пут су издвојена 4 антропометријска фактора означени као латентне морфолошке димензије
-лонгитудинална димензионалсност скелета : висина тела, седећа висина, распон руку, дужина руке, дужине ноге.
-транверзална димензионалсност скелета: ширина рамена, ширина карлице, ширина кукова, дијаметар лакта, дијаметар ручног зглоба, дијаметар колена
- волумен и обими тела: тежина тела, средњи обим грудног коша обим трбуха, обим надлактице, обим подлактице, обим надколенице, обим подколенице
- поткожно масно ткиво: кожни набор надлактице, кожни набор подлактице, кожни набор на леђима, кожни набор трбуха, кожни набор натколенице, кожни набор на потколеници

15. Стојановић и сарадници (1975) дефинисали су 4 следећа фактора:
Први мера волумена и масе тела (доминантно дефинисан обимима надколенице и грудног коша)
Други све скелетне мере зависне од лонгитудиналне димензионалности изузев дужине шаке имале су значајну пројекцију на овај фактор (доминантан утицај имала је дужина ноге)
Трећи фактор дефинисан је као поткожно масно ткиво (доминантан утицај кранијалних кожних набора)
Четврти трансверзална димензионалност скелета (најслабије дефинисан)
У складу са ИБП сва мерења на парним сегментима тела (руке, ноге) треба изводити на левој страни.
Припремити формуларе у које ће се уносити подаци добијених мерења.
1.4 Оцењивање антропометријских мера
За анализу и оцену добијених антропометријских величина најчешће се користе методи индекса довођењем измерених антропометријских параметара у међусобан однос (сагледавање пропорција) и стандарда поређење резултата добијених антропометријским мерењем са раније утврђеним нормативима за популацију из које је испитаник.

16. Метод индекса
Заснива се на релацијама појединих антропометријских димензија и представља покушај квантификовања пропорција између морфолошких димензија, па је то релативизована вредност која искључује апсолутне мере. Релативно ређе се користи али су неки од индекса задржали одређену вредност.
Лоренцов индекс идеалне тежине
ТВ-100-[(ТБ-150)x0.25]=идеална ТМ ТВ=телесна висина (цм) ТМ=телесна маса (гр)
Кетлетов индекс (BMI индекс)
ТМ(кг) / ТВ2(м) Нормална маса ако испитаник има 400гр на цм висине код жена 390
Девенпорт-Каупов индекс
ТМ /ТВ2 (цм)*1000 вредности индекса нормална маса испод 2.20 мршав преко 2.4 гојазан
Брукшов индекс
за телесну висину идеална маса ТВ-110
за телесну висину идеална маса ТВ-105
за телесну висину идеална маса ТВ-100

17. Мишићни индекс
(обим надлакта макс - мин) х100 / мин
Индекс по Вандервалу (развијен на основу коефицијента регресије тежине тела према висини узимајући у обзир узраст)
ГОДИНЕ МУШКИ ПОЛ ЖЕНСКИ ПОЛ
ТМ=3+[(ТБ-50)x0.25]
ТМ=16+[(ТБ-100)x0.3]
ТМ=25+[(ТБ-125)x0.5]
ТМ=28+[(ТБ-130)x0.6]
ТМ=30+[(ТБ-135)x0.7]
ТМ=ТВ ТМ=ТВ-107
ТМ=ТВ ТМ=ТВ-107
ТМ=50+[(ТБ-150)x0.7]
ТМ=50+[(ТБ-150)x0.75]
Коефицијент урођености за димензионалност скелета (лонгитудиналну и трансверзалну) износи око .98, волуминозности тела око .90, а масног ткива .50. Сходно поменутом, највећа трансформација под утицајем егзогених фактора (процеса спортског тренинга) могућа је код масног ткива, затим волуминозности тела, а готово је занемарљива код лонгитудиналне и трансверзалне димензионалности скелета.

18. Метод стандарда
Заснива се на формирању извесних норматива појединих антропометријских димензија који се пореде са моделом а дефинишу се у односу на пол, социјалну припадност идр. За формирање норматива и његову широку употребу неоподно је пре свега:
- извршити мерење на довољно великом узорку
-да је добијен на узорку коме припада процењивани појединац
- да мерења по могућности нису старија од 5год.
1.5 Анализа састава тела
Телесна маса састоји се од безмасне (ЛБМ) и масне компоненте. Масна компонента у хемијском погледу садржи “битну” (липидни састојци који остају у телу и током гладовања и чине 2-5% безмасне компоненте) и “ небитну” (y поткожном ткиву, трбушној дупљи и жутој костној сржи) маст. Безмасна компонента састоји се од мишића костију и унутрашњих органа. Директне методе мерења су различите: ултразвук, подводно вагање, специјално рентгенско снимање. Индиректне методе се доступније а данас су најприхватљивије једначине одређивања телесног састава по Матеики које су допунили Јовић и Радивојевић, а потребно је измерити 16 антропометријских варојабли. ТВ, ТМ, ДиЛа(диаметар лакта), ДиРу(диаметар шаке), ДиКо(диаметар колена), ДиСт(диаметар стопала), ОНл(обим надлакта, ОПл(обим подлакта), ОНк(обим надколенице), ОПк(обим надлакта, ДКННл(дебљина кожног набора надлакта), ДКНПл(дебљина кожног набора подлакта), ДКННк(дебљина кожног набора надколенице), ДКНПк(дебљина кожног набора подколенице), ДКНГр(дебљина кожног набора груди), ДКНТр(дебљина кожног набора трбуха).

19. ТКИВА МУШКАРЦИ ЖЕНЕ
скелет % 16%
мускулатура % 36%
унутрашњи органи % %
кожа % 6%
масно ткиво % 15%
ТЕЛЕСНА КОМПОЗИЦИЈА ПО СПОРТОВИМА (Угарковић 1994)
Мушкарци % Жене %
мишићи масти кости мишићи масти кости
рукомет
одбојка
фудбал
пливање
кошарка
ватерполо
гимнастика
тенис
боди билдинг
бициклизам
атлетски тркачи
скакачи
бацачи
условни човек

20. Дензитометрија
Општа процедура процене телесне композиције из телесн густине. Постала је практично синонним за подводно вагање, такође названо и хидростатско вагање или хидродензитометрија. Густина човечијег тела (Db), као сваку материју одређујемо као однос масе (MA) и запремине (V):
Db = MA/V
Телесну масу је релативно лако одредити (Lohman, Roche & Martorell, 1988), тако да је за тачну процену телесне густине неопходна тачна процена телесне запремине. Хидродензиометрија је често као стандард била полазна тачка у креирању нових метода одређивања телесне композиције. Савремена анатомска и хемијска истраживања телесне композиције (ТК) указала су на њене недостатке. Иако се густина може са приличном тачношћу одредити у већини група претпоставка инвариантне Fat free композиције често коришћене за конверзију густине у композицију показује се као невалидна за вечину индивидуа.
Густина било које материје зависи од густине њених компоненти:
Класични двокомпонентни модел масна (F) + безмасна (FFM) фракција:
1/ Db = F/Df + FFM/dffm
1/ Db Телесна маса (Стандардизована као ) подељена са телесном густином
F/Df и FFM/dffm пропорције F и FFM масе подељене респективним густинама. FFM маса је хетерогена и даље може бити подељена на примарне компоненте воду (W) протеине (P) и минерале (М) па се може извести (4к) модел телесне композиције:
1/ Db = F/df + W/dw + P/dp + М/dм

21. Протеини и минерали као и вода и протеини могу се комбиновати у трокомпонентне моделе:
1/ Db = F/df + М/dм + LST/dlst
LST = фракција меког ткива (LST) FFM компоненте. Могућ је и трећи трокомпонентни систем комбинујући воду и минерале.Упрошћавањем формула могуће је извести формуле за процену телесне масти (Сири и Брожек дају двокомпонентни модел и највише се користе у процени масне компоненте). Ове две формуле до телесне масти у проценту од 30% корелирају r=0.999 са грешком од 0.3 кг. Претпоставке о валидности процене телесне масти из телесне густине зависе од следећих претпоставки:
1.Сепаратне густине телесних компоненти су адитивне
2. Густине састојака су релатинво конзистентне од особе до особе
3. Пропорционална заступљеност састојака (без масти) су релатинво конзистентне од особе до особе
4. Тестирана особа разликује се од референтног тела само у количини масног ткива
Велики број студија показао је приличне варијације у FFM компоненти и густини у зависности од раста и сазревања, тренинга и старења.
Сири је проценио да варијација од 2% у телесној течности води грешци од 2.7% у процени масне компоненте. Уз то варијабилност у односу протеин – минерал води грешци од 2.1% а у адипозном ткиву 1.9 што чини укупну грешку од 3.9% што је еквивалент биолошкој варијацији од ~ g/ml у dffm.
Због овога деситометрија није препоручљива као критеријумски модел у хетерогеним групама различитим по узрасту, степену активности и етничком пореклу. Расположиви подаци показују да је густина ФФМ код старијих жена и претерано гојазних особа мања од претпостављених 1.1 g/ml и да код црнаца може бити и већа.

22. Ране методе користећи Архимедов закон одређивале су телесну запремину као:
V = (Wa – Ww)/Dw
Dw - густина воде, Wa , Ww тежина субјекта у води и ваздуху. Мери се најчешће у максималном експиријуму и постоји корекција за резидуални волумен и гастроинтестинални тракт па формула за рачунање телесне густине гласи:
Формуле за израчунавање RV мушкарци RV = (старост у год.) (висина у инчима) – 3.447
жене RV = (старост у год.) (висина у инчима) – 3.9
Формуле за израчунавање % масти:
2 компонентни модел %D = (4.95/ Db - 4.5) Сири
%D = (4.57/ Db ) Брожек и сар.
Поред овога метода постоје и следеће методе за одређивање телесне композиције:
Hidrometry, Whole body counting and neutron activation analysis, Dual energy X-ray absorptiometry, Electrical impendance and total body electrical condutivity, Imaging techniques (CT and MRI), Ultrasound

23. Код новорођенчета 11% телесна маст а 89% FFM, мишићи сачињавају 25% ТТ а код одрасле особе око 40%. FFM = 11% протеини, 75% вода, 2.5 % остали минерали, 61% укупне воде TBW је ECW а 39% ICW. У прве две године просечан добитак је 33г за дечаке и 29г за девојчице са растом од 1мм дневно у прва два месеца да би се у другој год. смањило на 0.4мм. У другој години телесна маст се повећава за 8-9% до нивоа од 22-24% у првој години и више него двострукм порастом FFM. ECW опада са 50% на 42% а ICW расте са 30 на 37% FFM.
У детињству наставља се пад ECW за још 2%. До пете године минерали костију расту са 3% на 3.6% FFM код дечака али не и код девојчица. Као проценат FFM, TBW опада од оне из прве године (79%) на 77% у 5 години живота. Опадање ECW и раст ICW указује на већу ћелијску масу дечака у односу на девојчице. Промене су очевидне у разлици масног ткива, девојчице од 10 до 18год. показују стални пораст масног ткива од 1.14 кг годишње Код дечака оно опада 1.15% годишње (због годишњег пораста FFM од 4.38кг годишње). До 10 год. 20% FFM су протеини док је та вредност код девојчица 19% и мања. Код девојчица се кожни набори повећају за 51% у периоду од 10 – 16 год. а телесна густина смањује за 0.7%. Хидрираност одраслог човека достиже се са 11 год, следи мали пад па пораст до 14. год. Главне промене у телесној композицији дешавају се у адолесценцији, брже расте садржај калцијума него калијума што указује на бржи раст скелета него нескелетне FFM. Од 6 до 14 год. постоји пораст од 8.5% у коштано минералном саставу (BMC), мерено на дисталном делу радијуса методом SPA (single proton absorptiometer). Пол, етничка група и сазревање указују на значајне разлике у BMC; мушкарци поседују виши BMC од жена, промене су највеће у постпубертетском периоду и код одраслих белаца. Код црнаца постоји мала разлика током година у зависности од пола, а црнци имају већи BMC него белци за 6.1%. Разлике нису примећене у препубертету и детињству. Од 10 до 20 године FFM расте за 33кг код дечака а код девојчица само 16кг. Вредности FFM одраслих особа жене достижу са 18 год а мушкарци тек око 20 год.
Форбс (1962) је закључио да промене На, Ка и воде од средње-феталног до млађег детињства прате диференцијалну криву. Брожек је показао да средовечни мушкарци год. имају већи проценат масти (24%) од младих људи старости год. (14.4%) као и већу тоталну количину воде 75.9 : 70.6.

24. Просечна телесна густина већа је код црних људи него код белаца, док се у средњој вредности седам кожних набора није показала значајна разлика. Роч је показао међутим, да црнци имају најмањи проценат масти, затим Мексико-американци, и на крају бели људи. Он сугерише и да се ове разлике између белих и црних људи губе са годинама. Разлике у телесној масти код девојчица, младих и старијих жена мања је него код мушкараца. Проценат телесне масти расте са годинама код жена и то највише у периоду год. (са 28% до 35%). TBW достиже максимум у истом периоду после кога следи постепено опадање од 2л у год. Код Ескима мушкараца и жена раније почиње да опада BMC, претпоставља се да је то због дефицита витамина D и дуге поларне зиме.
Адипозно ткиво састоји се из висцералног или дубоког (VAT) и субкутанеосног (SAT). Мало је података о SAT и ВАТ у периоду раста, али у одраслом добу има вишерасположивих података. Не постоји консензус о томе који је метод најбољи за одређивање дистрибуције масног ткива. Рејнолдс је стандардним радиографом утврдио да у периоду 6-17 год. његова маса расте и пораст је већи код мушкараца него жена. Два су главна прилаза у дефинисању SAT дистрибуцији: анализа принципалних компоненти кожних набора и релације кожних набора и/или обима.Употребом више кожних набора на трупу (Т) и екстремитетима (Е) добијају се тачнији подаци. Струк – кукови (waist-to-hip) се користи у подели на централну (андроидну) и перифералну (гиноидну) дистрибуцију масног ткива. Превасходна метода у одређивању VAT и SAT у абдоминалној регији је компјутеризована томографија (ЦТ). Промене у односу Т/Е кожних набора код новорођенчета је скоро 1 док опада до узраста од 5 год. што сугерише већу дистрибуцију масног ткива на екстремитетима. После 5. год. лагано расте до 13 год.а разлика међу половима је мала. Током адолесценције и код младих мушкараца АТ се више распоређује на трупу а код жена подједнако на Т и Е. Кроз четврту деценију Т и Е кожни набори повећавају се подједнако код мушкараца а код жена Т расте брже него Е набор.
Промене кожних набора Т и Е у односу на етничке варијације мало су истраживане, а већина је због величине узорка рађена најчешће на два или три места мерења кожних набора. Код мушкараца Мексико-Америчког порекла и белаца код деце и адолесцената не постоји јасна разлика у Т/Е односу, док код одраслих тај однос има конзистенто већу вредност код Мекс.-Амер. Т/Е однос је мало али конзистентно већи код Америчких црнаца у детињству и адолесценцији као и у одраслом добу.

25. Анализа телесног састава саставни је део спортова где естетска компонента или тежинско ограничење као (гимнастика и рвање нпр.) спортисте има значај на спортски резултат. Реално питање данас је поремећај у исхрани, тако да је позната тзв. атлетска тријада спортисткиња (аменореа, остеопороза, анорексија и уз репродуктивну дисфункцију и губитак тежине. Поставља се питање минималне тежине коју већина аутора дефинише као доњу границу тежине коју спортиста може неограничено да задржи без утицаја на здравље и резултат. Бенке код мушкараца поистовећује LBM и минималну тежину (МW). LBM садржи FFM плус есенцијалне масти у коштаној сржи, кичменој мождини, мозгу и неким органима. Бенке МW дефинише као минималну тежину здраве јединке у популацији чија телесна маст не прелати 3% код мушкараца и 14% код жена. Према Лохману LBM код мушкараца се добија дељењем FFM са 0.97 а за жене дељењем са 0.95 (или МW/0.95 и МW/0.88). Редукција тежине подразумева два питања: ефекте одржавање минималне тежине у дужем временском периоду и питање дехидрације у спортовима са тежинским категоријама. Редукција тежине истраживана је највише на рвачима. Утврђено је да је код адолесцената рвача који су варирали телесну тежину метаболизам за 14% нижи од оних који нису. Значајан утицај на раст није утврђен у студији са 477 рвача средњошколаца, мада је пораст тежине био мањи код њих него код репрезентативаца. Кели и сар. су утврдили стабилност кардиоваскуларних функција и пет година у постсезонама а мишићна снага је порасла у истим. Опадање максималне снаге и обртног момента миш. утврђена је код неких изокинетичких тестова али нису доведени у везу са губитком тежине кад је коваријата била FFM. Низак ниво репродуктивних хормона примећен је и код спортиста тренираних по типу издржљивости са опадањем нивоа тестостерона, слободног тестостерона IGF – a i GH везујућим протеинима док је ниво GH порастао, без промена у тријодтиронину (Т3) и тироксину (Т4). Што се тиче менструалне дисфункције и аменорее главни ефекат је на костне минерале. Жене са малом телесном тежином а нормалном менструалном функцијом нису имале губитак коштане масе. Недостатак се надокнађује ниским уносом масти и цинка као и бета каротена. Вебстер и сар су показали да акутни губитак 5% телесне масе у великој мери утиче на снагу, анаеробну снагу, анаеробни капацитет и лататни праг (lactate treshold). Хјустон и сар. при губитку од 8% у току четири дана нашли су губитак гликогена и динамичке снаге али без утицаја на анаеробне способности. Типтон је развио прву једначину за одређивање МW користећи антропометријске податке добијене на 582 учесника такмичења средњошколаца Ајове и закључио да је 5% BF жељена тежина. Оваква мерења имају грешку од 2.1 до 2.3 кг. Лохман је мерењем три кожна набора (трицепс, субскапуларни и абдоминални) у процени телесне густине:
BD = – (3SF) – (3SF)2

26. Skinfolds Кожни набори
tricep, bicep, subscap, supraspinale, abdominal, thigh, calf)
excellent good average below average poor
Normal
Man
Woman
Athletic
Man
Woman
Стисак шаке
MAN WOMAN
rating* (lbs) (kg) (lbs) (kg)
excellent > 141 > 64 > 84 > 38
very good
above average
average
below average
poor
very poor < 88 < 40 < 44 < 20

27. Скок у даљ из места
men women
rating (cm) (feet, inches) (cm) (feet, inches)
excellent > 250 > 8' 2.5" > 200 > 6' 6.5'
very good ' 11" — 8' 2.5" ' 3" — 6' 6.5'
above average ' 7" — 7' 10.5" ' 11.5" — 6' 2.5"
average ' 3" — 7' 6.5" ' 7.5" — 5' 11"
below average ' 11" — 7' 2.5" ' 3.5" — 5' 7"
poor ' 3" — 6' 10.5" ' 7.5" — 5' 2.5"
very poor < ' 3" < 141 < 4' 7.5"
Шатл ран тест 20м
men women
excellent > 13 > 12
very good
good
average
poor
very poor < 5 < 4