1. Implicit Association Test - IAT
Individualne razlike – viši kurs
Ljiljana Lazarević

2. UVOD Vrste mera u psihologiji (individualnih razlika)
Teorijske osnove implicitnih mera
Najčešče korišćene implicitne mere: Afektivno primovanje, IAT

3. Vrste mera u psihologiji (individualnih razlika)
Eksplicitne
Implicitne
Konstrukt
Self-report … …
There are two general groups of measures in psychology and in personality assessment – explicit and implicit. Explicit – we ask directly respondent to report about the construct we are interested in. There are 3 major types of explicit measures- self-reports, ratings by close others and ratings by experts, i.e. behavioural observation. The other large group consists of several implicit techniques – e.g. Priming, projective, and IAT.
In order to overcome limitations of explicit measures - development of new techniques known as “implicit techniques” (Greenwald et al., 1998).
The main idea - to allow the assessment of desired constructs without directly asking for verbal report from the subject.
Bihejvioralna procena …
Procena od strane drugog

4. Self-report metod (S mere)
Prednosti:
Podaci su veoma bogati – prilika da procenjujemo veliki spektar unutrašnjih stanja i osećanja
Motivacija→validnost
Efikasnost
Ograničenja (Greenwald et al, 1998 ; Paulhus & Vazire, 2007):
“response set” – akviescencija, ekstremno i socijalno poželjno odgovaranje, „response style“.
Kulturna ograničenja
Nedostatak mogućnosti da se prisetimo svih relevatnih informacija
Motivacija

5. Procene od strane drugih (R mere)
Prednosti (Kolar, Funder & Colvin, 1996; Oh, Wang & Mount, 2001; Vazire, 2006):
Objektivnost i pouzdanost zbog multiplih opservacija (Conolly, Kavanagh & Viswesvaran, 2007),
Niže SDR (Gosling, John, Craik & Robins, 1998; John & Robins, 1993; Heyes & Dunning, 1997; Szarota, Zawadzki & Strelau, 2002).
Ograničenja (McCrae & Weiss, 2007):
Manje informacija o unutrašnjim stanjima i osećanjima,
Pristrasnosti u odgovaranju (Fundamentalna greška atribucije; Gilbert, 1998),
Teško je proceniti specifične bihejvioralne odgovore.

6. Odnos između self-report mera i procene od strane drugih
Istraživanja pokazuju da S i R mere koreliraju umereno.
Nekoliko meta-analiza: (Vazire, 2006; Vazire & Carlson, 2010; Watson, Hubbard & Weise, 2000).
Rezultati su konzistentni u različitim domenima ličnosti (npr. “Velikih pet”)
Maksimalno 35 % varijanse se može pripisati merenoj crti.
Samoprocena nije identična reputaciji koju ljudi imaju među drugima koji ih dobro poznaju (npr. roditelji, partneri ili bliski prijatelji) (Vazire, 2006; Costa & McCrae, 2008; Watson et al., 2000).

7. Bihejvioralna opservacija – procena od strane eksperta
Predviđanje ponašanja - „zlatni standard“ u PIR (Vazire & Carlson, 2010)
Prednosti:
Nema pristrasnosti kao kod S ili R mera.
Ograničenja(Vazire & Carlson, 2010):
Nema jedinstvenog kodnog sistema (u proceni bazičnih dimenzija ličnosti) → upotreba multiplih indikatora
Jako je skupo
Velika količina informacija se može prikupiti pomoću drugih formi eksplicitnih mera.

8. Bihejvioralna opservacija – procena od strane eksperta
Mehl, Gosling & Pennebaker (2006): moguće je razlikovati stabilne sklopove ponašanja koje izazivaju bazične crte ličnosti.
Meta-analize: u proseku, S mere i laboratorijsko ponašanje koreliraju 0.34 (Vazire & Carlson, 2010).

9. Vrste mera u psihologiji (individualnih razlika)…
Self-report
Implicitne
Projektivne tehnike
Eksplicitne
Konstrukt
Primovanje
There are two general groups of measures in psychology and in personality assessment – explicit and implicit. Explicit – we ask directly respondent to report about the construct we are interested in. There are 3 major types of explicit measures- self-reports, ratings by close others and ratings by experts, i.e. behavioural observation. The other large group consists of several implicit techniques – e.g. Priming, projective, and IAT.
In order to overcome limitations of explicit measures - development of new techniques known as “implicit techniques” (Greenwald et al., 1998).
The main idea - to allow the assessment of desired constructs without directly asking for verbal report from the subject.
Bihejvioralna opservacija
Implicit Association Test
Procena od strane drugog

10. Implicitne mere u proceni individualnih razlika – teorijske osnove
Počeci se mogu naći u pionirskim radovima u psihologiji (videti Nosek, Hawkins & Frazier, 2012).
Frojd je tvrdio da se mnogi mentalni procesi mogu javiti, a da nisu deo samo svesnog dela našeg uma (Frojd, 1970).
Kognitivna psihologija (npr. promena stavova (Nisbett & Wilson, 1977), funkcionisanje deklarativne i proceduralne memorije (Roediger, 1990).
Dualni procesi – informacije se mogu procesirati i na eksplicitan (tj. kontrolabilan) i na implicitan (tj. automatski) način (Epstein, 1994; Fiske & Taylor, 2008; Greenwald et al., 2002; Wilson et al., 2000)
Formiranje i menjanje stavova– Faziov MODE model (Fazio & Towles-Schwen 1999),
Individualne razlike (Greenwald & Farnham, 2000).

11. Implicitne mere u proceni individualnih razlika – teorijske osnove
U skladu sa pristupom dualnih procesa i ranim empirijskim dokazima koji zagovaraju razlikovanje implicitnih i eksplicitnih asocijacija vezanih za self (npr., Bargh & Tota, 1988; Rogers, et al., )
Moguće je razlikovati implicitne i eksplicitne self-asocijacije (Greenwald & Farnham, 2000; Asendorpf, et al., 2002).
Osobe procesiraju informacije o sebi i svojoj okolini ne samo na eksplicitan (tj. kontrolisan ili svestan) već i na implicitan (tj. automatski ili nesvestan) način - implicitne kognicije operišu van svesti (Greenwald et al, 2002; Wilson et al, 2000; Epstein, 1994).
Self-associations - totality of all associations of self-concept and attributes that describe the personality.
Explicit self-associations are based on the information that the subject gives about him/herself, usually through self-reports. This information consists of valid (introspectively available) and non-valid (consequence of impression management, socially desirable answering, or measurement error) information

12. Implicitne mere u proceni individualnih razlika – teorijske osnove
Implicitne self-asocijacije se zasnivaju na informacijama koje se automatski procesiraju.
Dostupne su samo nakon primene određenog metodološkog postupka.
Očekivano je da su implicitne mere robustnije u odnosu na eksplicitne mere, kada je reč o različitim distorzijama koje karakterišu eksplicitne mere (Greenwald et al., 1998; Wilson et al., 2000).
Reliability:
α=0.79 Meta-analysis (50 studies) (Hofmann et al, 2005)
Test-retest: ; meta-analysis (20 studies) 0.50 (Bosson, et al, 2000).
Validity:
Criterion – meta-analysis (126 studies) to 0.60 (rMdn= 0.19) (Hofmann et al., 2005).
Discriminative – (Cunningham, et al., 2004)
Predictive – (Arcuri, et al., 2008; Greenwald, et al., 2009)
Convergent – unsatisfying evidence (Bosson, et al., 2000; Fazio & Olson, 2003).

13. Šta znači implicitno/automatski?
De Houwer (2006): nekontrolisano, nenamerno, efikasno, brzo.
Automatski procesi "rade" čak i:
kada ih nismo svesni,
kada nemamo nameru da ih svesno angažujemo,
kada operacije procesa ne možemo kontrolisati,
kada su nam kognitivni resursi skromni, a vreme ograničeno.

14. Šta su implicitne mere?
De Houwer (2006): ishodi merenja koji odražavaju merene konstrukte na osnovu procesa koji su:
nekontrolisani,
nenamerni,
nezavisni od cilja,
potpuno vođeni stimulusom,
autonomni,
nesvesni,
efikasni i
brzi.

15. Najčešće korišćene implicitne mere
Trenutno, najviše korišćena implicitna mera stavova se zasniva na merenju RT (vremenu odgovaranja):
procedure primovanja
procedure zasnovane na interferentnim efektima koji se javljaju kada različite karakteristike stavskog objekta zahtevaju različite odgovore – IAT najpoznatija

16. TEST IMPLICITNIH ASOCIJACIJA

17. Test implicitnih asocijacija - IAT
Greenwald et al (1998): IAT koristan u dijagnostikovanju širokog spektra socijalno značajnih asocijativnih struktura (stavovi, crte…)
IAT daje meru jačine automatskih asocijacija
zavisi od brzine izvođenja na dva klasifikaciona zadatka (diskriminacija i klasifikacija pojma i atributa) u kojima jačina asocijacije utiče na izvođenje (Greenwald et al, 2003)

18. Osnovna pretpostavka IAT
Schmukle & Egloff, (2005): ukoliko su dva pojma visoko asocirana, zadatak sortiranja će biti lakši (tj. brži) kada se dva asocirana pojma nalaze na istom tasteru za odgovaranje u odnosu na to kada dele različite tastere za odgovaranje.
Drugim rečima, ljudi će reagovati brže kada su upareni koncepti asocirani nego kada asocirani koncepti zahtevaju različite reakcije (Steffens & Schulze König, 2006).

19. Struktura stavskog IAT
Blok
Broj pokušaja
Funkcija
Levi taster
Desni taster 1 20
Vežba
Gay
Straight 2
Good
Bad 3
Gay+Good
Straight+Bad 4 40
Test 5 6
Straight+Good
Gay+Bad 7

20. Struktura IAT za procenu dimenzija ličnosti
I – 20x
II – 20x
III – 20x
Dimension of attributing personality traits – categories I and Others.
Stimuli – 5 pronouns representing I and 5 pronouns representing Others
Dimension of personality domains.
Labels: Stable-Unstable, Extraverted-Introverted, Open-minded-Close-minded, Agreeable-Non-agreeable, Conscientious–Unconscientious, Integrated-Disintegrated, and Capable-Incapable.
For each dimension, 10 stimuli were chosen – 5 positive and 5 negative.
Selection of IAT attributes
174 attributes
The selection was based on an extensive literature review, and the sources examining adequate markers of basic personality traits (Đurić-Jočić et al., 2004; John & Srivastava, 1999; John, Naumann, & Soto, 2008; Knežević et al., submitted; Smederevac & Mitrović, 2006).
V – 40x
IV – 40x
Poredak kombinovanih blokova i nadređenih kategorija – kontrabalansiran po subjektima.
Poredak stimulusa unutar blokova - randomizovan
Poredak crta - randomizovan
VI – 20x
VII – 40x

21. IAT efekat
Zasniva se na latencama za dva zadatka koji se razlikuju u instrukciji za upotrebu dva tastera za odgovaranje u klasifikaciji četiri kategorije stimulusa.
Šta meri IAT? (Greenwald et al, 1998)
diferencijalne asocijacije 2 target koncepta (kategorije) sa atributima.
Target koncepti: npr. cvet – insekt; prirodne – društvene nauke; gay- straight
Atributi: prijatne-neprijatne reči
meri jačinu asocijacije između pojmova tako što poredimo vreme reakcije u dva zadatka kombinovane diskriminacije (Schmukle & Egloff, 2005)
Evaluativno kompatibilna kombinacija (cvet+dobro; straight+dobro)
Evaluativno nekompatibilna kombinacija (insekt+dobro, gay+dobro)

22. IAT efekat – merenje dimenzija ličnosti
Kongruentan zadatak
Nekongruentan zadatak
self (moje) + savestan (sistematičan) drugi (njihovo)+nesavestan (nemaran)
self (moje) + nesavestan (nemaran) drugi (njihovo)+savestan (sistematičan)
Jača asocijacija između „self“ i „savestan“
Spontano/automatsko prihvatanje savesnosti
IAT efekat ili D mera: razlika u prosečnim RT nekongruentnog i kongruentnog zadatka.

23. Kako napraviti kategorije za IAT?
Fleksibilnost / izbor kategorija?
Sadržaj kategorije je ipak značajan: tumačenje koncepta određuje način na koji ćemo ga evaluirati.
precizno definisati konstrukt
odrediti kategorije koje će ga reprezentovati.
Mnoge kategorije imaju veoma očigledne opozite/antonime (muško/žensko; simpatičan/nesimpatičan)
Ipak, nije uvek tako – npr. PTSD, psihopatija...
Kategorije za poređenje bi trebalo da budu smislene, jasne, da su međusobno isključive, po mogućstvu iz istog domena.

24. Izbor stimulusa Stimulusi utiču na IAT efekat.
Oni stimulusi koji obezbeđuju tumačenje konstrukta za koji je istraživač zainteresovan će najverovatnije proizvesti validne mere implicitnih kognicija.
Stimulusi koji se kategorišu jednostavno i brzo će dodati najmanju grešku varijanse u zadatku.
Produžavanje vremena reakcije:
Ukoliko se ispitanik dvoumi oko toga u koju kategoriju da svrsta stimulus
Takođe, na to može da utiče i upotreba negacija ili fraza (neinteligentan), koje zahtevaju od ispitanika da razume negaciju i ispravno kategoriše stimulus.

25. Broj stimulusa
Greenwald et al (2003): setovi stimulusa od 25 ajtema i od 5 ajtema proizvode implicitne preferencije iste veličine.
Kategorije reprezentovane sa jednim ili dva ajtema: korelacije sa self-report merama i split-half pouzdanost se smanjuju.
DA:Izabrati stimuluse koji dobro reprezentuju konstrukt
NE: Produkovati dužu listu primera koji nisu najbolji predstavnici kategorije.

26. Pouzdanost i validnost IAT
Procena validnosti IAT je nešto drugačija u odnosu na procenu validosti self-report mera
IAT predstavlja proceduralni format za merenje implicitne kognicije, a ne jedinstvenu meru specifičnog konstrukta.
Za različite IAT-ove jedino je zajednička procedura.
Postoje opšte (koje se odnose na format) i specifične (koje se odnose na konstrukt) teme koje je potrebno razmotriti prilikom provere pouzdanosti i valjanosti IAT.

27. Pouzdanost IAT
Neki događaji (kijanje, kašalj, itd) mogu dovesti do varijabilnosti koja nije u vezi sa zadatkom i uticati na snižavanje pouzdanosti i stabilnosti mera koje se zasnivaju na brzom odgovaranju.
Interna konzistentnost mera zasnovanih na latenci odgovaranja je generalno niža u odnosu na one dobijene self-report merama.
Neke studije pokazuju da je interna konzistentnost α=0.78 (Cunningham, Preacher & Banaji, 2001).
Meta analiza (Hofman et al, 2005): na 50 studija interna pouzdanost 0.79
Test-retest: u 20 studija, M=0.50 (Bosson et al, 2000).

28. Validnost Nema konačnog empirijskog odgovora
Diskriminativna
Konvergentna
Nema konačnog empirijskog odgovora
Odnos IAT sa drugim implicitnim merama
neke studije pokazuju slabo preklapanje između implicitnih mera koje su namenjene merenju istih konstrukata.

29. Kriterijum validnost
Predviđanje grupne pripadnosti: pretpostavka je da će dobra mera pouzdano razlikovati članove koji pripadaju različitim grupama, na osnovu a priori predikcije ili znanja o tim grupama.
Veći broj studija potvrđuje da IAT omogućava predikciju, kako po grupama na osnovu demografskih karakteristika, tako i kod grupa koje su definisane ponašanjem (fobičari, psihopatske i nepsihopatske ubice).

30. Kriterijum validnost Veze sa eksplicitnim merama:
 Brojne studije pokazuju male do umerene korelacije između implicitnih i eksplicitnih mera istog konstrukta, ali...
 Znatan broj studija pokazuje i jake i robustne korelacije između IAT i eksplicitnih mera.
Skorašnja meta-analiza (Hofmann et al, 2005): kroz 126 nezavisnih korelacija, korelacija implicitne-eksplicitne mere je bila u rasponu , (rM=0.19)
Imlicitne i eksplicitne mere su različiti konstrukti.
Koji uslovi utiču na korelaciju implicitnih i eksplicitnih mera? Faktori koji moderiraju odnos imlicitnih i eksplicitnih mera Nosek (2005), Nosek & Banaji (2002) :
briga za samo-prikazivanjem
snaga stava
dimenzionalnost stava (stupanj u kojem preferencija ka jednoj kategoriji implicira nesviđanje kontrastirajuće kategorije)
distinkivnost stava (percepcija da je stav pojedinca različit od stava drugih osoba).

31. Kriterijum validnost Predviđanje ponašanja:
Meta analiza (Poelhman et al, 2005): IAT predviđa veći raspon kriterijumskih varijabli (socijalni stavovi, fiziološki odgovor, socijalna akcija)
IAT dobro predviđa i ponašanje prema "outgroup" i prema "ingroup".
Back et al, 2009: NIAT i EIAT predviđaju aktuelno ponašanje
Prediktivna validnost implicitnih mera je inkrementalna
Ponovljena domaća studija nije potvrdila ove rezultate
IAT mere se menjaju u zavisnosti od situacionih faktora: istraživanja pokazuju da kao posledica učenja ili trenutne situacije dolazi do promena u merama IAT

32. Faktori koji utiču na rimp-exp
Više faktora, a ukoliko se ti faktori kontrolišu, ove mere pokazuju značajne korelacije.
Prvo, pretpostavka je da su indirektno mereni stavovi manje pod uticajem namernog pokušaja osobe da kontroliše svoje odgovore u odnosu na self-report mere.
Ovo je naročito primetno tamo gde postoji socijalna poželjnost odgovaranja (koja se može registrovati na self-report merama).
Istraživanja pokazuju da su self-report mere i indirektno mereni stavovi prema rasnim manjinama visoko korelirani kada su individualne razlike u motivaciji da se kontrolišu reakcije predrasuda kontrolisane.
Nier (2005) je pokazao da su korelacije između self-report mera i indirektno merenih stavova prema Afroamerikancima su bile značajno više kada su učesnici verovali da netačne self-report mere mogu biti otkrivene pomoću detektora laži.

33. Faktori koji utiču na rimp-exp
Drugo, korelacije self-report i indirektno merenih stavova zavise i od stupnja kognitivne promišljenosti.
Florack et al., (2001) su pokazali da osobe kod kojih postoji jaka tendencija da se angažuju u kognitivnom promišljanju (tj. visoke potrebe za kognicijom) imaju niže korelacije između self-report mera i indirektno merenih stavova u odnosu na pojedince koji nemaju izraženu tendenciju da se angažuju u promišljanju.
Hofmann et al., (2005) su u svojoj meta-analizi pokazali da korelacije između self-report mera i indirektno merenih stavova generalno rastu u funkciji spontanosti self-reportova.

34. Faktori koji utiču na rimp-exp
Treće, self-report mere mogu ali i ne moraju da korespondiraju indirektnim merama u pogledu specifičnog aspekta stava koji merimo. Kao takve, korelacije su nekada smanjene zbog konceptualnih razlika koje stoje u osnovi.
Banse et al., (2001): indirektno mereni stavovi prema homoseksualcima imaju više korelacije sa afektivnim odgovorom na self-report stavovima (npr. "Osećam se neprijatno pored dva muškarca koji se ljube") u odnosu na to kada uključuju self-report mere na normativnim uverenjima (npr. "Gej muškarci ne bi trebalo da rade sa decom ili adolescentima").
Hofmann et al., (2005) su u meta-analizi pokazali da IAT više korelira sa afektivnim u odnosu na kognitivne self-report mere. Takođe, pronašli su da niske korelacije mogu biti posledica nepodudaranja u dimenzionalnosti.

35. Faktori koji utiču na rimp-exp
Četvrto, implicitno mereni stavovi pokazuju nisku internu konzistentnost. Zbog toga su njihove korelacije sa self-report merama smanjene zbog greške merenja.
Cunningham et al., (2001) su pokazali značajne korelacije između self-report mera i indirektno merenih stavova kada je kontrolisan uticaj greške merenja pomoću analize latentnih varijabli.

36. Interkorelacije implicitnih mera
Ukoliko različite eksplicitne mere koreliraju, da li je potpuno očekivano da postoje i korelacije između implicitnih mera?
Ukoliko je pretpostavka da postoji implicitni stav koji je moguće meriti na različite načine tačna, trebalo bi da implicitne mere budu u interkorelaciji.
Ono što se javlja kao problem je da, iako površinski posmatrano mere izgledaju slično, one zapravo dovode do različitih rezultata, što zavisi od strukture zadatka.
Gay-straight IAT i primovanje – nema značajnih interkorelacija

37. Implicitne kognicije/eksplicitne kognicije – isto/različito?
Kao i na sve ostale implicitne mere, čini se da na IAT utiču i automatski i kontrolisani procesi.
Neki podaci pokazuju da se konstrukti mereni IAT razlikuju od onih koje procenjujemo na osnovu self-report mera.
Korelacije implicitnih i eksplicitnih mera su u rasponu
Da li ove mere pokrivaju različite konstrukte?
Ispitanici su često iznenađeni svojim skorovima na IAT, što govori u prilog tome da IAT ipak meri nešto što nije dostupno svesnoj introspekciji.
Pojedinci sa visokim eksplicitnim a niskim implicitnim samopoštovanjem su pokazali veći narcizam, veću pristrasnost svojoj grupi u paradigmi minimalne grupe i smanjene disonantne stavove u odnosu na one sa visokim eksplicitnim i implicitnim samopoštovanjem (Jordan et al, 2003).
IAT aktivira amigdalu jače kada su lica prikazana subliminalno u odnosu na to kada su prikazana supraliminalno, što ukazuje da IAT meri pre automatske nego kontrolne procese (Cunningham et al, 2004).
Da li se onda može reći da implicitne mere ispravnije reprezentuju kognicije u odnosu na eksplicitne mere? Neka istraživanja govore da "i jedne i druge podjednako autentično predstavljaju svoje vlasnike" (Gawronski & Bodenhause, 2007).

38. Project Implicit - Harvard University