1. Razvoj IS u distribuiranom okruženju

2. Karakteristike razvoja IS u distribuiranom okruženju
Pojam i namena modela, ciljevi modeliranja
Logički i fizički aspekti modela
Statički i dinamički aspekti modela
Model životnog ciklusa razvoja IS
Iterativno – inkrementalni razvoj

3. Pojam i namena modela Model je simplifikacija realnosti
Model nekog sistema je apstrakcija tog realnog sistema iz određenog ugla posmatranja
Namena modela: bolje razumevanje sistema koji se razvija

4. Šta je vizuelno modeliranje?
Računarski sistem
Poslovni proces
Narudžbina
Stavka
Dostava
“Modeliranje ‘snima’ bitne
delove sistema.”
Dr. James Rumbaugh
Vizuelno modeliranje je modeliranje korišćenjem standardnih grafičkih notacija

5. Ciljevi modeliranja
omogućava da se specificira struktura i ponašanje sistema
daje šablon koji usmerava konstrukciju sistema
dokumentuje projektne odluke koje se donose
pomaže vizuelizaciju sistema
omogućava ispitivanje projektnih odluka po relativno niskoj ceni

6. Vizuelno modeliranje olakšava ponovno korišćenje koda (reuse)
Različiti sistemi
Komponente
(reusable
components)

7. DO 1970, KOD MNOGIH TRAJE I DALJE
ISTORIJA
“HEROJSKO DOBA” - REŠAVANJE PROBLEMA ISKLJUČIVO PROGRAMIRANJEM
DO 1970, KOD MNOGIH TRAJE I DALJE
STRUKTURNE METODE: STRUKTURNA ANALIZA I STRUKTURNO PROJEKTOVANJE
1965 –1985
KONVENCIONALNI PRISTUP (danas): MODELI PODATAKA, BAZE PODATAKA I JEZICI IV GENERACIJE
1980 – TRAJE I DALJE
OBJEKTNE METODE
1980 – I DALJE
STANDARDI - UML
1998 I DALJE

8. ISTORIJA podaci u programima upravljanje datotekama upravljanje
bazama podataka
upitni jezici
transakcioni
izveštaji
fleksibilni
izveštaji
ad hoc
izveštaji
batch obrade t
Evolucija obrade podataka

9. ISTORIJA simbolički modeli mašine za računanje kompjuterski modeli
interaktivni
modeli t
Evolucija modela

10. Konvergencija evolucija obrade podataka
ISTORIJA
upitni jezici
podaci
interaktivni
modeli
modeliranje
korisnik
dijalog
Konvergencija evolucija obrade podataka
i modeliranja

11. Logički i fizički aspekti modela

12. Logički i fizički aspekti modela
Logički model sistema opisuje postojanje i značenje ključnih apstrakcija i mehanizama koji obrazuju prostor problema ili definišu arhitekturu sistema
Fizički model sistema opisuje konkretnu softversku i hardversku kompoziciju

13. Logički i fizički aspekti modela
Logički model: struktura i relacije između klasa i struktura i relacije između objekata
Fizički model: arhitektura modula i arhitektura procesa

14. Statički i dinamički aspekti modela

15. Statički i dinamički aspekti modela
Statički aspekti modela se fokusiraju na njegovu strukturu (model podataka)
Dinamički aspekti modela se fokusiraju na njegovo ponašanje (model procesa)
Realni sistemi imaju dinamičko ponašanje:
objekti se kreiraju i uništavaju
objekti šalju poruke nekim redosledom
u mnogim sistemima spoljašnji događaji izazivaju operacije izvesnih objekata

16. Pretpostavke za kvalitetan IS
JEDINSTVEN SISTEM OZNAČAVANJA
Paralelni sistem označavanja
Katalog predmeta poslovanja
Interni standardi i standari kvaliteta (ISO 9000)
JEDINSTVEN MODEL SISTEMA
Dekompozicioni dijagrami
Dijagrami toka podataka
Entitetni dijagrami
UML dijagrami
JEDINSTVENA (ne nužno jedna) BAZA PODATAKA
DISTRIBUIRANE APLIKACIJE

17. Model životnog ciklusa razvoja IS

18. Model životnog ciklusa razvoja IS (Waterflow)
definisanje strategije
snimanje postojećeg stanja
projektovanje
aplikativno modeliranje
implementacija
održavanje

19. Model životnog ciklusa razvoja IS
Definisanje strategije
Snimanje postojećeg stanja
Projektovanje
Aplikativno modeliranje
Implementacija
Održavanje

20. Definisanje strategije
Definisanje strategije i ciljeva razvoja IS u skladu sa strategijom i ciljevima preduzeća
Istraživanje savremenih pravaca razvoja informacionih sistema
Sagledavanje mogućnosti savremenih informacionih tehnologija
Utvrđivanje mogućnosti primene savremenih informacionih tehnologija
Definisanje plana razvoja IS

21. Model životnog ciklusa razvoja IS
Definisanje strategije
Snimanje postojećeg stanja
Projektovanje
Aplikativno modeliranje
Implementacija
Održavanje

22. Analiza zahteva korisnika Definisanje zahteva iz dokumenata
Postupak odozdo-na-gore
Ulazna dokumenta,
Kartoteke, fascikle (skladišta podataka)
Izlazna dokumenta
Uzorci izveštaja,
Organizacioni propisi o načinu rada
Da li postoje i koliko se poštuju
Da li postoji služba interne standardizacije
Da li su definisani normativi rada

23. Analiza zahteva korisnika: Definisanje zahteva intervjuom
Postupak odozgo-na-dole
Pripreme za izvođenje intervjua
Liste rukovodilaca i vremenski raspored intervjua,
Teme za razgovor i potvrda termina,
Izbor opštih pitanja i probni intervju
Sagledavanje poslovanja top menadžmenta
Dekompozicija ciljeva, funkcija, procesa, potreba, problema, projekata, organizacije, lokacije
Bolji odnosi tima i rukovodioca
Definisanje prioriteta i preporuka

24. Snimanje postojećeg stanja
Dokumentovanje - Strukturna sistem analiza
jasna grafička specifikacija, pogodna za komunikaciju sa korisnikom
 jasan i detaljan opis sistema (primenom metode apstrakcije, sistem se na višim nivoima apstrakcije opisuje jasno, a na nižim detaljno) 
logička specifikacija procesa, (kako sistem sada radi, kako budući sistem treba da radi - ne kako će biti implementiran)

25. Najčešći nalazi snimka postojećeg stanja:
Razvijene parcijalne aplikacije
Nejedinstven sistem označavanja
Nekonsultovanje zahteva korisnika
Nepostojanje adekvatne dokumentacije

26. Model životnog ciklusa razvoja IS
Definisanje strategije
Snimanje postojećeg stanja
Projektovanje
Aplikativno modeliranje
Implementacija
Održavanje

27. Analiza strukture sistema
Projektovanje
Analiza strukture sistema
Identifikacija procesa u sistemu
Definisanje tokova podataka
Definisanje skladišta podataka
Identifikacija interfejsa koji učestvuju u tokovima podataka
Izrada modela sistema
Definisanje objekata sistema
Definisanje veza i relacija između objekata sistema

28. Po završetku projekta -
Definisanje načina realizacije informacionog sistema
Izbor sistemskog softvera
Izbor koncepta skladištenja podataka
Izbor softverskih alata
Utvrđivanje nosioca realizacije razvoja
Specifikacija potrebnih resursa

29. Model životnog ciklusa razvoja IS
Definisanje strategije
Snimanje postojećeg stanja
Projektovanje
Aplikativno modeliranje
Implementacija
Održavanje

30. Aplikativno modeliranje
Fizička realizacija IS
Generisanje baza podataka
Izrada aplikacija
Programiranje logike aplikacije
Kreiranje grafičkog interfejsa prema korisniku
Definisanje menija, izgleda formi, upita
Definisanje standardnih izveštaja
Testiranje aplikacija
Definisanje rasporeda softverskih komponenti

31. Model životnog ciklusa razvoja IS
Definisanje strategije
Snimanje postojećeg stanja
Projektovanje
Aplikativno modeliranje
Implementacija
Održavanje

32. Implementacija Postavljanje i fizičko povezivanje opreme
Instaliranje softvera
Instaliranje sistemskog softvera
Postavljanje baze podataka
Instaliranje aplikacija
Inicijalno formiranje baze podataka
Izrada pomoćnih aplikacija za formiranje baze podataka
Prikupljanje podataka za bazu podataka
Unos podataka u pomoćne datoteke
Prečišćavanje i sređivanje podataka
Punjenje baze podataka
Obuka
neposredni korisnici, priprema, operativno rukovodstvo, top menadžment

33. Model životnog ciklusa razvoja IS
Definisanje strategije
Snimanje postojećeg stanja
Projektovanje
Aplikativno modeliranje
Implementacija
Održavanje

34. Održavanje Korekcije Inovacije detaljna analiza ! testiranje !
dokumentovanje !

35. NEDOSTACI:  SOFTVERSKA KRIZA
1. “FRONTALNI” PRISTUP, RAZVOJ SISTEMA U JEDNOM PROLAZU
Analiza celog sitema, projektovanje celog sistema, implementacija celog sistema, uvođenje celog sistema
 2. SLABA EFIKASNOST - DUGO VREME UVOĐENJA
Realni rizik da se sistem promeni do završetka svih faza ciklusa.
 3. NISKA EFEKTIVNOST
"U proseku, samo oko 30% novih informacionih sistema u potpunosti zadovoljava korisnika" – citat iz ranih 80-tih godina
 SOFTVERSKA KRIZA

36. Evolutivni prototipski razvoj IS

37. Evolutivni prototipski razvoj IS
prototipsko
formiranje
... zahtev (?)
evolutivni
specifikacija
model
program
validacija
održavanje

38. Evolutivni prototipski razvoj IS
Višestruko ponavljanje životnog ciklusa,
pri čemu rezultat svake iteracije
predstavlja jedan relativno mali,
po pravilu korisniku značajan, deo projekta (inkrement).
KRITERIJUM:
Dva do tri meseca razvoja za jedan inkrement

39. Iterativno – inkrementalni razvoj
Objektno-orijentisani pristupi kao osnovnu paradigmu imaju iterativno-inkrementalni razvoj:
“PLANIRAJ MALO,
ANALIZIRAJ MALO,
PROJEKTUJ MALO,
IMPLEMENTIRAJ MALO!”

40. Iterativni životni ciklus:
Planiran i organizovan
Predvidiv
Pravi izmene uz manje ‘potrese’
Baziran je na razvoju izvršnih komponenti, ne dokumentacije
Korisnik i projektant kroz proces formiraju međusobni odnos
Manje rizičan
Iterativni ciklus je nov pristup projektovanju sistema korištenjem UML-a. Ovaj pristup omogućuje kontrolisan i predvidiv ciklus razvoja sistema.
On je planiran i organizovan, predvidiv, pravi izmene uz manje ‘potrese’, baziran je na razvoju izvršnih komponenti, ne dokumentacije, daje odnos korisnika i onoga ko razvija sistem kroz proces, manje riskantan. 45 45

41. Tri važne karakteristike iterativnog životnog ciklusa
Kontinuirana integracija
Frekventne izvršne realizacije
Smanjenje rizika kroz stalno testiranje
Iterativni ciklus je nov pristup projektovanju sistema korištenjem UML-a. Ovaj pristup omogućuje kontrolisan i predvidiv ciklus razvoja sistema.
Njegove tri važne karakteristike su:
Kontinuirana integracija
Ne rešenje napravljeno što bliže vremenu isporuke
Frekventne izvršne realizacije
Neke interne, neke eksterne
Smanjenje rizika kroz stalno testiranje
Napredak se prati kroz produkte, ne kroz dokumentaciju 46 46

42. Krajnja dobit Tim je u stanju da završi projekat u određenom vremenu
Moguće je neke od problema ostaviti za kasnije cikluse
Svi koji učestvuju u projektu mogu bolje da organizuju posao
Realizacije forsiraju tim da završe projekat u određenom vremenu
Ne sme da postoji fenomen da je “90% završeno sa još 90% preostalog posla”
Moguće je neke od problema, karakteristike ili promena ostaviti za kasnije cikluse, tako da se ne poremeti postojeći produkt
Svi koji učestvuju u projektu (testeri, pisci dokumentacije, itd.) mogu bolje da organizuju posao 47 47

43. CASE - Computer Aided Software Engeneering
min vreme
max produktivnost
max kvalitet
max pouzdanost
standardizacija SW

44. Alati za razvoj IS - CASE alati
BpWin - Platinum
ErWin - Platinum
Oracle Designer
Rational Rose - IBM
Paradigm Plus

45. Podele CASE horizontalna vertikalna prema broju korisnika
za više faze životnog ciklusa (analiza, dizajn)
za srednje faze životnog ciklusa (izrada aplikacija, implementacija)
za niže faze (podrška eksploataciji)
vertikalna
upravljanje, planiranje, praćenje
tehnički alati
podrška projektu (rečnici, skladišta)
prema broju korisnika
jednokorisnički
višekorisnički (mrežni)