1. MAKROEKONOMIJA NA DUGI ROK OBJAšNJENJE DUGOROčNOG PRIVREDNOG RASTA
kolokvijum u 11h
biće ono što stignemo da pređemo tokom nastave

2. Zašto opada privredni rast
Ključni uzrok rasta nejednakosti –
Stagniraju dohoci
Zato što opada produktivnost
The Rise and Fall of American Growth: The US Standard of Living Since the Civil War by Robert J. Gordon Princeton University Press, 762 pp., $39.95

3. Pet nedostižnih otkrića 1870 - 1970
Električna energija
Vodovod i kanalizacija
Farmaceutska industrija
Aleksandar Fleming godine, ali su prvi penicilini u široku kliničku primenu ušli tek tokom i nakon završetka Drugog svetskog rata
Mašine sa unutrašnjiim sagorevanjem
Komunikacije – radio i internet
Apolo It had approximately 64Kbyte of memory and operated at 0.043MHz.
It is hard to appreciate the technical challenges involved in putting a man on the moon, but 1960s computer technology played a fundamental role.

4. Ali uporedo sa tim...TRI NEPONOVLJIVA FENOMENA
PRELAZAK IZ SELA U GRAD
SMANJENJE MORTALITETA DECE
ULAZAK ŽENA U RADNU SNAGU
Nezaustavljiv rast L, omogućio rast K i rast outputa i bez TP
Plus pet otkrića
Električna energija
Vodovod i kanalizacija
Farmaceutska industrija
Mašine sa unutrašnjiim sagorevanjem
Komunikacije – radio i internet

5. in 1870.
The New York City subway wouldn’t open for another 34 years.
Boston had 700 horses per square mile.
The average horse produced 40 to 50 pounds of manure and a gallon of urine daily, which made the streets of major cities no pleasant place to be.
There was no telephone, record player, movie or radio.
Men could go to the local saloon to drink; women generally couldn’t.
Vacations and weekends were not really a thing.
Childbirth usually took place at home, and deaths were common both at birth and during early years from diseases like yellow fever, cholera and many others. There was no licensing of doctors, so quacks were common.

6. Budućnost prema R. Gordonu
“sekularna stangnacija.”
Dve varijante
1. L. Samers: štednja raste, slaba ag. tražnja. Primer: Japan,ali to se promenilo
2. Gordon - “supply-side”— usporavanje rasta produktivnosti
- nema veze sa neo- Maltuzijancima (Rimski klub, iscrpljuju se resursi)
- niti sa tezama Nicholasa Sterna – katastrofe
Spori rast tehničkog progresa.
Nije nemoguć zaokret
Ali završeno je doba “neponovljivih” masovnih događaja

7. Kako GDP potcenjuje tehnički progres
Kako GDP potcenjuje tehnički progres? Tenički progres je čak i potcenjen Ako za 50 godina potrošnja poraste za 10% životni standard raste u istom procentu ali bilo je manje bolesti, ili se produžio životni vek to ne povećava životni standard ni u kom procentu!

8. Previše kapitala, amortizacija veća od investicija
investicije
investicije
Premalo kapitala
Previše kapitala, amortizacija veća od investicija

9. Agregatna potrošnja prikazana je:
Segmentom A-B
A-k
B-k.
d) Nije prikazana
Sa ove slike vidimo samo per capita potrošnju Y/L =Y/N

10. tri izvora privrednog rasta
(1) rast radno sposobnog stanovništva,
(2) akumulacija kapitala
(3) tehnički progres
SL je udeo rada u BDP, a (1-SL) je udeo kapitala
tehnički progres – meren kao rezidual Soloua
– u stvari, jedini istinski pokretač razvoja.

11. Hipoteza o konvergenciji
stopa rasta neke privrede biće veća od stope rasta u stabilnom stanju (α)
ako je tekući BDP manji od BDP u stabilnom stanju
možemo ga predvideti na osnovu stope štednje i tehnologije.
Parametar β - brzina konvergencije

12. Robert Baro (Robert Barro) sa Harvarda i Salaj Martin (Sala-i- Martin) sa Univerziteta Pompeu Fabra
β  0,02
Godišnje se u proseku zatvori oko 2% jaza između per capita dohodaka posmatranih zemalja.

13. To je pravilo 70, odnosno 72 70/g= vreme udvostručenja
Ako se varijabla smanjuje, ona će se jaz prepoloviti za 70/2=35 godina.
β  0,02,

14. regioni unutar SAD
Zemlje Juga godine - bile samo 1/3 BDP razvijenog Severa.
Trebalo je više od jednog veka da ove države konvergiraju na rastojanje od 10% u odnosu na razvijene države.
Slično tome, nade i očekivanja južne Italije, istočnog dela Nemačke ili zapadne Španije da se brzo ujednače sa vodećim regionima u zemlji nisu se sasvim ostvarile.
Zašto dolazi do zastoja u konvergenciji?

15. Potvrđena konvergencija u 25 zemalja- što je zemlja bogatija, rašće sporije

16. nije kad se uzorak poveća na 102 zemlje mnogi siromašni rastu sporije od bogatih

17. Kad se ucvrsti srednja klasa…

18. Sta je na osama???

19. Srbija

20. "middle-income trap" http://www.economist.com/node/18832106
Usporenje je najverovatnije nakon dostizanja BDP od $15,000 BDP, u konst. USD, 2005.
Manje je verovatno ako raste drugostepeno obrazovanje
Kao i u zemljama gde u izvozu preovlađuju proizvodi visoke tehnologije

21. Kako je Venecija upala u zamku rasta
Acemoglu,
Robinson –
Zašto narodi propadaju

22. 1286. La Serrata („Zatvaranje") Venecije.
Ali u svemu tome postojala je određena napetost. Privredni rast koji se oslanjao na inkluzivne mletačke institucije bio je praćen kreativnom destrukcijom. Svaki novi talas mladih preduzetnika, koji su se obogatili
zahvaljujući commenda kompanijama, umanjivao se profit i ekonomski uspeh postojećih elita. Ali nisu samo umanjivali njihov profit - predstavljali su izazov i njihovoj političkoj moći.
Komenda – ugovor o prevozu
Ako nema ništa – dobija 25% dobiti
Ako ima kapital, 1/3 kapitala + 50%dobiti
Gubitak se deli srazmerno kapitalu

23. Do 1500. godine broj stanovnika spao je na sto hiljada.
U periodu , u kome se broj stanovnika u Evropi brzo uvećavao, u Veneciji je opadao.
Jedina privredna grana koja danas u Veneciji postoji,
pored nešto ribolova, jeste turizam.
Turisti dolaze da vide čuda Venecije iz doba pre „Zatvaranja", kao što su Duždeva palata i lavovi na Katedrali Sv. Marka, koji su bili doneti iz Vizantije kao ratni plen u vreme kada je Venecija vladala Sredozemljem.
Od ekonomske sile Venecija se pretvorila u muzej.

24. Nogales, Arizona.
vs $ pc
institucije imaju ključnu ulogu u razlikama između dva Nogalesa i između Sjedinjenih Država i Meksika,
to ne znači da će u Meksiku doći do konsenzusa da se institucije promene.
Društvo ne oseća neophodnost stvaranja ili prihvatanja institucija najprikladnijih za ostvarivanje privrednog rasta
jer druge institucije mogu biti čak prikladnije za one koji kontrolišu politički život i političke institucije. Moćnici i ostatak društva često se neće složiti oko toga koje institucije treba zadržati, a koje promeniti
Elektronska naplata putarine u Srbiji

25. Mexican-American border at Nogales

26. Stvarnost: Klubovi i zamke rasta
Životni standard bogatijih zemalja organizovan u vidu klubova
konvergencije,
mnoge siromašnije zemlje kao da su upale u „zamku rasta” na niskom nivou BDP per capita, kao i na niskim ili čak i na negativnim stopama rasta.
Kako se može objasniti ova očigledna kontradikcija sa principima izloženim u Poglavlju 3?

27. 1. - siromašne zemlje nemaju dovoljno K zbog niskog nivoa štednje, ratova, razaranja ili prirodnih katastrofa
---- nedovoljna štednja ne može sama da objasni ovu situaciju.
---- Investicije NE moraju biti jednake štednji van stabilnog stanja.
---- kapital bi trebalo da se seli u zemlje gde je nizak K/l
2. Druga je mogućnost da hronično siromašne
zemlje pate od tehnološke zaostalosti
ili da imaju disfunkcionalnu privredu.

28. ove zemlje bi trebalo da počnu da rastu brže od bogatih zemalja,
U tom slučaju, ako i kada eliminišu barijere
ove zemlje bi trebalo da počnu da rastu brže od bogatih zemalja,
Kojima stopu rasta diktira isključivo tehnički progres.
Dobar primer je Kina, koja je rasla po stopi od oko 10% godišnje još od početka 1980-ih, od kada je napustila sistem centralno planske privrede.
to se u mnogim zemljama jednostavno nije desilo.

29. ukoliko bi Indija i SAD imale istu proizvodnu funkciju,
marginalni proizvod kapitala u Indiji morao da bude 58 puta veći nego u SAD!
“Ako je ovaj model iole precizan... jasno je da bi sva investiciona dobra napustila SAD i druge bogate privrede, i premestila se u Indiju i druge siromašne zemlje.
Zaista, sa takvom razlikom u prinosima očekivalo bi se da investicije u bogatim zemljama potpuno presuše”. (Lukas, 1990: 92)
Za blagostanje su ovakva pitanja jednostavno presudna: jednom kad o njima počneš
da misliš, teško je razmišljati o bilo čemu drugom.
R. E. Lukas, mlađi (R. E. Lucas, Jr)
čikaški ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za godinu

30. Činjenica da će doći do
konvergencije, ali da će ona zavisiti od individualnih
karakteristika privrede, zemlje ili regiona, zove se
uslovna konvergencija

31. Uslovna konvergencija – početni uslovi+tačka stabinog stanja

32. Ali, zašto bi se proizvodne funkcije razlikovale?
Informacije su slobodno dostupne,
Neizostavno se nameće da svi koriste iste proizvodne tehnike,
Bilo da se proizvodnja obavlja u Tajvanu, Nemačkoj, Indiji ili Zimbabveu.
Etiopija – “Kinina Kina”
produktivnost po stanovniku u tim zemljama toliko različita čak i u slučajevima kad imaju istu količinu kapitala po efektivnom radniku.

33. Koji su to tačno faktori
a. Obrazovanje i obuka
investicije u ljudski kapital.
Stoga ima smisla da se proces proizvodnje opisuje
kao kombinacija fizičkog kapitala K i L i trećeg inputa,
ljudskog kapitala H.
Agregatna proizvodna funkcija postaje:
(4.2) Y = A F(K, L, H).
+ + +
Poput fizičkog kapitala, ljudski kapital se može akumulirati i može se amortizovati.

34. Prvi je ljudski kapital, prvo kroz obrazovanje, a zatim
b. Zdravstvo
hronične i zarazne bolesti
Očekivana dužina života biće niska.
smanjuje investicije u ljudski kapital
ali i produktivnost inače zdravih pojedinaca,
čak može i da uslovi da bogatiji delovi društva odluče da emigriraju.
Loše zdravstvene usluge mogu poslužiti kao naredno objašnjenje za zamke rasta.
Ali, odmah se javlja problem uzročnosti: da li zdravlje utiče na dohodak,
ili dohodak utiče na zdravlje,
ili su obe veze na snazi?

35. očekivano trajanje života sa padom dohotka dramatično pada.
Pozitivna veza koja postoji između dohotka i očekivane
dužine života ni u kom slučaju nije linearna.
na nižim nivoima dohotka vladaju duboke nejednakosti.

36. Katastrofa sa AIDS-om u Africi tragičan je primer začaranog kruga
u kome siromaštvo skraćuje očekivanu dužinu života, što zatim obara motivaciju za ulaganje u ljudski kapital i u budući rast.
Čuveno pismo – Dear Bono
Ni za 100 godina neće biti izlečeno siromaštvo ako ne ispraviš svoju koncepciju
Bono i Bob Geldorf – prikupljaju novac za Afriku
Ali je tamo kljlučni problem “kapacitet apsorpcije” – hoće li pomoć biti produktvno iskorišćena ili protraćena

37. In 1988, polio was present in more than 125 countries and paralyzed about 1,000 children per day.
Thanks to immunization efforts that have reached nearly 3 billion children, the incidence of polio has decreased by 99 percent since then.
India, which was long considered the most difficult place to end the disease, hasn’t reported a polio case since 2011.

38. Neželjeni efekti primanja pomoći
Primaoci će verovatno smanjiti, umesto da povećavaju štednju
To je “prokletstvo pomoći - aid curse”
“oil curse”;
Precenjuje valutu, razvija sektor nerazmenljivih dobara, obara rast – Dutch disease, holandski sindrom.
Izlečila se Norveška pravilom 4%, ali ovde to nije cilj, već suprotno – da dođe novac

39. Novac može ostati u razvijenim zemljama
Aids, malarija
Bolje je donirati zapadne laboratorije
Dogovorenih 0,7% BDP daju samo skandinavske zemlje

40. Drugi nedostajući faktor proizvodne funkcije je javna infrastruktura
Y = A F(K, L, H, KG)

41. Y = A F(K, L, H, KG)
Javna infrastruktura je često besplatna, ali svakako da je proizvedena uz znatne troškove – od mostova do puteva, itd.
u toku poslednje decenije, proizvodnja električne energije, telefonija, vodoprivreda,
železnica itd. bile su privatizovane upravo iz
tog razloga.
Kog?

42. 2 rizika u odsustvu privatizacije
vlade mogu premalo da investiraju zbog toga što politička isplativost nekih drugih izdataka može biti mnogo veća, ili usled pritisaka na smanjenje javnih rashoda.
Usporavanje rasta zbog zaostajanja
ako politički lobi koji podržava javne radove bude uspeo da odbrani ovu stavku, može doći do prekomernih državnih investicija u infrastrukturu.
ili zastoj usled prekomernog oporezivanja.

43. Ali, kad isključimo uticaj obrazovanja, zdravstva i infrastrukture,
ostaje još neobjašnjenih razlika između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja sveta.
BDP per capita u SAD skoro 35 puta veći od
Nigera.
kad se sve ove razlike uzmu u obzir, američki radnici ostaju osam puta produktivniji u per capita iznosu.

44. Nemačka - Srbija
10x veće plate
5x veća produktivnost

45. Svojinska prava
moraju se zasnivati na jasnoj, verodostojnoj i primenljivoj zakonskoj regulativi
Ustav - pojedinci i firme ne mogu biti lišeni svojine, osim u slučaju da prekrše zakon, pa i tada jedino nakon odgovarajućeg sudskog procesa - RESTITUCIJA?
Malo toga je potrebno da se od najgoreg varvarstva stigne do najvišeg blagostanja
osim [1] mira, [2] niskih poreza i [3] valjanog deljenja pravde; sve ostalo donosi prirodan poredak stvari.” Adam Smit, 1776
SAD – deklaracija o nezavisnosti

47. To je društvena infrastruktura
U ekstremnom slučaju, moglo bi se garantovati
da se nečija svojina može uvek koristiti na
način koji izabere vlasnik
Ako investitori nisu sigurni da će u budućnosti posedovati svoju investiciju u nekoj zemlji, zašto bi uopšte tamo i ulagali?
Čak i da je stopa prinosa u SAD na niža, niži je tamo i rizik od eksproprijacije ili od arbitrarnih ograničenja svojinskih prava, što može presuditi u njihovu korist.
Ako nema investicija, nema ni rasta u budućnosti.

48. Premija na rizik, ugrađena u posao
Veća kamatna stopa kod stranih banaka u Srbiji
Problem kartela?

49. Bocvana, Gambija, Mauricijus, Senegal i Zimbabve

50. Dostizanje (konvergencija).
Tabela ukazuje da ekonomska zaostalost nestaje pri stopi rasta od oko 2,5% godišnje (što je veći inicijalni BDP, niža je kasnija stopa rasta), itd.

51. U mnogim zemljama u razvoju prisustvo žena u školi je mnogo niže,
tako da mali efekat daje veliki rezultat. Takođe, bolje obrazovane žene će prenositi ideju o važnosti obrazovanja
na svoju decu i bolje će paziti na zdravstveno stanje
porodice. Žensko obrazovanje takođe utiče na priraštaj

52. Endogeni rast
razlikama u K, G, I, možemo objasniti dugoročni nivo dohotka,
Ali ne i rast!!!!
Per capita rast dohotka se na dugi rok svodi na rast tehničkog progresa, koji je egzogen i deluje tako što povećava stopu.
α raste egzogeno, bez obzira na sve ostale okolnosti.

53. rast može obnavljati samo ako marginalni proizvod kapitala prestane da opada
Dovoljan uslov za endogeni rast
ako je nagib proizvodne funkcije uvek strmiji od nagiba linije širenja kapitala,
to bi značilo da bi za dovoljno visok nivo
k, proizvodna funkcija postala prava linija.

54. dovoljan uslov za postojanje endogenog rasta
marginalni proizvod kapitala mora da prestane da opada.
Pitanje je da li je ovo
razuman uslov i da li važi u stvarnosti
Eksterni efekti i konstantni prinosi
Znanje

55. Eksterni efekti
Alfred Maršal (Alfred Marshall) postavio je hipotezu o tome da se realizovani agregatni ishod može bitno razlikovati od sume efekata koje vide pojedinci.
Svaki pojedinac ima opadajuće marginalne prinose na investicije u sopstveni proizvodni faktor, ali se može desiti da se sa uključenjem svih ostalih efektivna
produktivnost nimalo ne smanji, nego da ostane ista. Ovaj tip pozitivne eksternalije zove se maršalijanska eksternalija

56. Interni i eksterni efekti
Interni - ekonomija obima
Internal economies of scale
Eksternal economies of scale
Eksterni efekti

57. Primeri maršalijanske eksternalije
Ljudski kapital
Y=Kα(AL)1-α, pri čemu je A = H
Infrastruktura
A=(KG)Y, Ovde će poreska stopa т imati ulogu stope štednje.- javna štednja
Ovaj slučaj bi bio argument u korist državnih investicija u obrazovanje.
Maršalijanske eksternalije
A=ZY, Z je suma svih autputa svih individualnih firmi
ako je y=1-α, privreda ima konstantne prinose, mada nijedan pojedinačni proizvođač to ne može da dokuči.

58. Znanje Posebno svojstvo znanja jeste da je to javno dobro.
dva svojstva.
Prvo, nema mogućnosti isključenja, što znači da potrošač javnog dobra ne može fizički ili legalno sprečiti bilo koga da istovremeno sa njim troši to javno dobro.
Drugo, nema ni rivaliteta u potrošnji, to jest, potrošnja jednih ne smanjuje mogućnost da ga troše, da u njemu uživaju i drugi

59. očekujemo ispodprosečna ulaganja privatnog sektora u u istraživanje i razvoj. Zašto?

60. Je li osnovna škola javno dobro
Zoo vrt?
Dečje jaslice?
Proizvodnja javnih preduzeća
gas
struja
PTT
voda

61. Hoće li pronalazači sledećeg čarobnog leka ili nekog novog telekomunikacionog sredstva uspeti da zarade nešto od toga ili će piraterija da im uzme sve pare? Svojinska prava na ideje garantuju onima koji tu ulažu novac da njihov posao neće biti uzaludan.

62. Kako nastaju otkrića?
Jedno je mišljenje da otkrića, manje ili više, nastaju slučajno.
Drugo mišljenje, koje je inicijalno izneo Jozef Šumpeter (Joseph Schumpeter), jeste da velika otkrića dolaze u talasima.
1. pad profita vodi traženju novih izvora zarade kroz R&D
2. Kada i ako profit počne spektakularno da raste, nastaje žestoka konkurencija.
u dva vida: kao poboljšanje ili kao imitacija.
Oba krune monopolski položaj originalnog inovatora, smanjujući mu profit i smanjujući njihovu finansijsku podlogu, ali i želju da nastave sa daljim istraživanjima.

64. Politika privrednog rasta
Kada dođemo do politike, onda je možda najbolje slediti pravilo „ako nije polomljeno, nemoj ga popravljati”.
U privredama koje dobro funkcionišu najbolje je prepustiti domaćinstvima i firmama da se rukovode svojim interesima,
osim ako se baš pojavi neki ubedljiv primer koji bi podržao državnu intervenciju.
Dobar primer je stopa štednje. Zlatno pravilo (Odeljak 3.3) nam
je jasno pokazalo da veća stopa štednje ne mora neizostavno da dovede ni do veće potrošnje per capita, niti do većeg blagostanja

65. ubedljivi argumenti u korist državne intervencije
vrlo je verovatno da treba subvencionisati obrazovanje i razvojna istraživanja pa čak i neke vrste investicione potrošnje.
može višestruko da podigne profitabilnost preduzetničkih aktivnosti,
ali isto tako može imati smisla da se istraživači zaštite od piraterije.

66. 1. Obrazovanje i istraživanje
veliki broj otvorenih pitanja. Za razliku od mnogih investicija, kod ljudskog kapitala nema hipoteke, tj. kapitala koji se može založiti u slučaju da se zajam ne može vratiti
mnogi ljudi, naročito u siromašnim zemljama, ne mogu da finansiraju sopstveno obrazovanje.
Standardno rešenje je da država preuzme funkcije javnog obrazovanja i da obezbeđuje stipendije za siromašnije studente.
Ljudski povećava produktivost i ubrzava difuziju inovacija.
Hrvatska - Srbija

67. imamo isti problem sa znanjem kao što smo imali kod javne infrastukture:
teško je, ako ne i nemoguće, odrediti adekvatan nivo sredstava za finansiranje istraživanja.
na kraju ispada da je vrlo moguće da se nedovoljno troši na aktivnosti koje nisu politički atraktivne, a opet, na dugi rok, mogu da budu esencijalan izvor rasta životnog standarda.

68. 2. Intelektualna svojina, patenti i politika konkurencije
vlasnik patentnog prava izvesno vreme moći da formira cene iz
kojih će moći da pokriti troškove istraživanja i razvoja. Ali, tu se javlja jedan propratni efekat: patentom se pronalazaču dodeljuje monopol, a time mu se dozvoljava da naplaćuje mnogo više od
razvojnih troškova.

69. 3. Otvorenost razmene i konkurencija
Otvorene privrede imaju brži rast.
Ali
brži rast može biti rezultat dejstva brojnih faktora.
(learnig by doing), ljudi unapređuju svoje znanje u toku rada
Privredni rast i otvorenost su pozitivno korelirani.
Otvorenost
olakšava protok ideja.
dovodi do rasta inostrane konkurencije.
Domaći proizvođači više ne mogu da se oslonjaju na protekcionističke mere
Moraju biti u žiži novih tehnologija, što zahteva ili inovacije ili imitacije;
obe mere će imati pozitivne efekte na produktivnost i privredni rast

70. Politika, demokratija, jednakost i stabilnost
demokratije ne spadaju u grupu savršenih institucija,
a veza demokratije i privrednog rasta prilično je kontroverzna
zakonski pritisak na „bogataše”
od nacionalizacija
do surovog oporezivanja
Srbija - tajkuni
dobro organizovane lobističke grupe

71. Šta demokratije teško mogu da urade
povećanje stope štednje u cilju akumulacije kapitala za buduće generacije,
restrukturiranje privrede, koje povlači bolan pad aktivnosti nekih sektora (stočarstva i rudarstva, na primer)
(3) reforma mreže socijalne sigurnosti i regulativa na tržištu rada
Democracy is the worst form of government, except for all the others. “

73. Zašto nabavku ljudskog kapitala nazivamo investicijom, isto kao i akviziciju fizičkog kapitala?
To je ljudski kapital
Objasnite zašto se znanje i ljudski kapital amortizuju, kao i fizički kapital.
Npr. Neka nova mobilna aplikacija
Koja je veza između svojinskih prava i investicija u fizički i ljudski kapital?
Za svaki kapital je ključno da postoje svojinska prava

74. 2. Imajući u vidu kategoriju socijalne infrastrukture, objasnite zašto veći broj afričkih zemalja ne može da raste i da se oslobodi siromaštva. Koja bi mera najverovatnije popravila ekonomsko stanje u afričkim zemljama?
Svojinska prava
pravosuđe

75. 4. „Korupcija koči rast.” Objasnite.
3. Koji aspekti javnih dobara više koče privatni sektor: izostanak rivaliteta ili ekskluziviteta?
Ako dobro nije ekskluzivno (ne mogu se isključiti potrošači) - ne može se naplatiti
4. „Korupcija koči rast.” Objasnite.
U osnovi, korupcija je preraspodela
Proizvodnja je neefikasna, jer troškovi rastu za iznos korupcije
Javna potrošnja – neefikasne inv. u obrazovanje, zdravstvo, infrastrukturu

76. 5. Dajte argumente protiv i argumente u korist teze da demokratija ubrzava privredni rast.
Ne ubrzava
Slobodan ulazak u granu
Pravo svojine ubrzava rast .
Odlažu se reforme koje ne podržava medijanski birač
Rastu porezi – pada efikasnost investicija
Rastu carine

77. Working paper Loša za rast Dobra za rast Nerazvijene:
Rast demokratije povećava poreze, rastu troškovi proizvodnje
Ulazi konkurencija, propadau domaće firme
Razvijene:
Raste dem - raste sloboda ulaska u granu
Raste konkurencija –
Neprekinuto trajanje dem – dobro za sve

78. . Most of the estimates of democracy indicators are statistically significant in the first six quantiles, i.e. for the countries with lower growth rate and higher income per capita, and virtually none is significant with including the remaining quantiles. That gives some evidence to support the finding that democracy speeds-up economic growth on the higher level of income, i.e. in the case of countries that are close to the technological frontier, but that there is no statistically significant relations when countries with lower levels of income per capita are included. The statistically significance of the positive impact of democracy to economic growth fades away when countries that are far away from the technological frontier are included. These results provide some empirical support for the hypothesis (9), that democracy is beneficial to the growth in countries that are close to the technological frontier. It is evident that countervailing effects of democracy at the lower level of development undermines positive effect of the democracy in countries that are far away from the technological frontier, providing some empirical support the hypothesis (6), (7) and (8).