1. Internet Šta je internet i iz čega se sastoji?
Šta su dobavljači interneta i kako se vrši povezivanje?
Šta je Web? Šta je elektronska pošta?...

2. Šta je Internet ? Svetska otvorena, globalna mreža računara
Sa strukturnog stanovišta:
Internet je Wan mreža koja povezuje mnoštvo manjih privatnih i javnih mreža i koja omogućava međusobnu povezanost svim povezanim uređajima.
Struktura Interneta je hijerarhijska:
hostovi su povezani u mrežu njihovih lokalnih internet dobavljača (ISP - internet service provider),
Provajderi su povezani u regionalne mreže, a
Regionalne mreže su povezane u nacionalne i internacionalne mreže.
podaci
zahtev
Browser
Provajder
informacije

3. TCP/IP Transmission Control Protocol/Internet Protocol
Transmission Control Protocol – kontrola prenosa, cepanje fajlova na manje delove i dodeljivanje svakom od njih posebnog zaglavlja.
Internet Protokol – koristi IP adrese računara i pravi svoje zaglavlje na TCP paketu.

4. Struktura Interneta
Najveće mreže povezane su izrazito brzim vezama koje se nazivaju kičma interneta (internet backbone)
Paketi informacija od hosta do hosta putuju preko niza rutera, pri čemu se putanja automatski određuje i hostovi nemaju kontrolu nad njom (koristi se komutiranje paketa)
Svaki računar na internetu, koji je javno dostupan, ima svoju javnu i unikatnu IP adresu.
NIC (Network Information Center) – servis Interneta koji određuje, dodeljuje i administrira IP brojeve.

5. Adrese računara na Internetu
Svaki računar uključen u Internet mrežu može da se adresira na dva načina:
navođnjem broja – numerička (IP) adresa
navođenjem tekstualne adrese – simbolička adresa
Uvodi se sistem imena domena (domain name system - DNS)
Imenu svakog domena pridružuje se IP adresa odgovarajućeg hosta registrovanog za taj domen

6. IP adresa
IP Adresa se sastoji od 4 (8-bitna) broja između kojih se pišu tačke
– binarno
IP adresa se uparuje sa simboličkim imenom, jednostavnijim za pamćenje, pa je tako =
Domen – se sastoji od nekoliko delova razdvojenih tačkama i organizovani su hijerarhijski
(rs, edu, com, org, gov,...) - grupa mreža pod jedinstvenom administrativnom kontrolom
(bg, ac, pmf,...) - Poddomen – organizaciona celina nekog domena (ustanova, organizacija)
Simboličko ime računara
gimnazijasd.edu.rs
pmf.uns.ac.rs
pmf.ni.ac.rs
matf.bg.ac.rs
alumni.matf.bg.ac.rs

7. Primer domena www.matf.bg.ac.rs rs – nalazi se u Srbiji
ac.rs – deo je akademske mreže
bg.ac.rs –u Beogradu je
matf.bg.ac.rs –na Matematičkom fakultetu
–u pitanju je centralni veb-server

8. RNIDS
Upravljanje domenima u Srbiji (.rs i .срб) vrši Regionalni nacionalni internet domen Srbije (
Domen se može registrovati (najčešće zakupiti na određeni vremenski period) preko dobavljača interneta.

9. Veza sa Internetom Brzina protoka (Mbps-mega bita po sekundi)
Da bi računari mogli da se povežu na internet, obično se koriste usluge komapnija koje nazivamo dobavljači interneta (internet provajderi)
Lokalna petlja (local loop tj. Last mile)– deo između host- računara i prvog rutera na provajderu
Dial-up pristup Internetu
Stalna veza
DSL
SDSL – internet u firmi
ADSL – za firme i kućne korisnike
Kablovski
Mobilni
Brzina protoka (Mbps-mega bita po sekundi)
1Mbps brzina kojom video zapis od oko 700MB može da se preuzme za oko 90min
2Mbps/256Kbps do 100Mbps/4Mbps (download/upload)

10. Modemski pristup
Dial-up (koristi frekvence između nekoliko 100-tina i nekoliko 1000 Hz)
Dial-up modem – konvertuje analogni u digitalni signal i obruto
Klasična parica fiksne telefonske mreže
Poziva se tel. broj provajdera iz računarskog programa
56Kbps

11. DSL – digitalna pretplatna linija
Istovremeni prenos glasovnog signala i digitalnih podataka preko parica fiksne telefonske mreže
Stalna veza (nekada se za to koristila ISDN tehnologija ali je potisnuta)
Frekvencijski oseg zavisi od dužine kabla tj. signal slabi (do 4km od tel.centrale)
frekvencijski raspon se deli na pojaseve
Jedna za glas
Ostali (oko 250) za kontrolu prenosa
ADSL – asimetrični DSL – veća brzina downloada
5/1 Mbps – 100/2 Mbps
SDSL – simetrični DSL- iste brzine u oba smera

12. Kablovski internet Optičko-kablovske mreže
Kombinovani prenos podataka kroz optička vlakna i koaksijalne kablove (TV i radio signal i digitalni podaci):
Ruter (u centrali provajdera)  čvorišta (za zgradu ili više zgrada) - optičkim kablom
Čvorišta  korisnici – koaksijalnim kablovima
Frekvencijski opseg se deli na pojaseve (dolazni i odlazni saobraćaj)
Brzina prenosa zavisi od aktivnosti priključenih korisnika
100Mbps/nekoliko Mbps

13. Mreže mobilne telefonije
Generacije mobilne telefonije
gen. – analogni prenos glasa
gen. – digitalni prenos glasa i manje kol. podataka (SMS)
GPRS (General Packet Radio Service) – 100KBps
gen. – digitalni prenos glasa i velike kol. podataka
HSPA (High Speed Packet Access) – do 7Mbps/6Mbps – protok zavisi od trenutne opterećenosti mreže.
HSPA+ (Evolved HSPA) – protok veći od 100Mb/s

14. Kako povezati računar na internet?
Izaberemo DSL ili kablovski internet
Zakupiti prostor od internet provajdera
Dobijete modem (DSL ili kablovski)
Postavimo razdelnik koji deli :
koaksijani kabl na drve grane: za TV i kablovski modem.
telefonski kabl na dve grane: za telefon i DSL modem.
UTP kabl - od medema do računara ili rutera.
Ponekad je modem istovremeno i svič ili ruter.
Nakon povezivanja ponekad se softverski dodatno podešavaju parametri pristupa.

15. Usluge Interneta
Internet je mreža koja omogućava rad distribuiranim aplikacijama koje korisnici upotrebaljavaju.
Veb (world widw web -WWW ) – HTTP protokol
Elektronska pošta ( ) – SMTP i POP3 protokol
Prenos datoteka između računara (file transfer) – FTP protokol
Prijavljivanje na udaljene računare (remote login) - Telnet
Slanje instant poruka (instant messaging)
Internet Phone – telefoniranje preko interneta.
Radio i TV prenos – slušanje radio stanica i gledanje TV programa
Internet mape
Elektronsko bankarstvo

16. Elektronska pošta Najstariji servis interneta
acount - nalog za elektronsku poštu
Elektronska adresa
Poštansko sanduče
Obezbeđuju ih kompanije, univerziteti i internet dobavljači ili
Webmail - besplatna usluga elektronske pošte preko veba (Yahoo! Mail, Google Mail, Microsoft Outlook)
Adresa:
Korisničko domen servera npr.
SMTP – šalje poruku na odredišnu adresu
POP – prihvata poruku i smešta u fasciklu primaoca (poštansko sanduče)

17. Slanje elektronske pošte
Delovi poruke
Adresa primaoca (To:)
Adresa primaoca kopije pisma (Carbon Copy, CC:)
Skrivene adrese primalaca kopije pisma (Blind Carbon Copy, BBC:)
Adresa pošiljaoca (From:)
Predmet pisma (Subject:)
Telo pisma (message body)
Prilozi pisama (attachments ) – nekoliko megabajta
Organizacija poruka u fascikle
Inbox - primljene
Sent - poslate

18. Osnove WEB-a Web – distribuirana aplikacija i osnovni servis interneta
Web je sistem međusobno povezanih dokumenata (veb-stranica) koje sadrže tekst, slike, video-zapise i drugi multimedijalni sadržaj.
Link - veze sa drugim prezentacijama (neki delovi stranice - tekst ili slika)
HTML (Hypertext Markup Language) – jezik za obeležavanje veb stranica
CSS (Cascading Style Sheets) – jezik za opis vizuelne prezentacijesadržaja.
Web-sajt – skup stranica povezanog sadržaja.
Stranice se čuvaju na Wb-serverima i na zahtev klijenta prenose se na klijentske računare
Browser – program za pregledanje sadržaja WEB-a
URI (uniform Resorce identifier) - Adresa Web sajta:
- ime protokola
www – oznaka za vrstu komponente servera,
gimnazijasd.edu.rs – domen ili IP adresa servera,
putanja do resursa i ime

19. Pregledači veba
Pregledač veba (Web Browser) je program koji korisniku omogućava preghledanje veb stranica i multimedijalnih sadržaja vezanih za njih. Npr:
Microsoft Internet Explorer
Mozzila Firefox
Google Chrome
Safari
Opera
Osnovni delovi pregledača:
polje za unos adrese (address bar),
polje za pretraživanje (search bar)
Tabovi – prikaz više strana odjednom u posebnim karticama (Ctrl+T)
Home page – početna stranica
Istorija pregledanih stranica
Snimanje veb- stranica
Complete – da bi se snimili i slike i drugi uključeni objekti

20. Pretraživači veba
Web search engine predstavlja internet servis , kome je svrha traženje informacija na vebu, i to obično zadavanjem ključnih reči a ređe i izborom iz ponuđenih stavki. Rezultat pretrage se najčešće prikazuje kao spisak veb-sajtova koji sadrže traženu informaciju.
Google (
Yahoo (
Msn (
Pauk (spider, crawler) – komponenta koja s vremena na vreme preuzima stranice i skladišti ih.
Tekst sa stranica se indeksira tj. kreiraju se baze podataka sa terminima i stranicama koje su za taj termin povezane.
Rangiranje stranica – (Google-ov algoritam Page Rank) – npr. po broju ulaznih veza do tog sajta.
SEO (Search Engine Optimization) – tehnike za optimizaciju sajtova

21. Pretraživači Napredno pretraživanje:
Precizirati pretragu unošenjem većeg broja termina
Navodnici – reč isključivo u tom obliku
Znak – ispred – samo stranicu bez te reči
Znak  ispred reči – stranice sa sinonimima
Znak * - menja bilo koju reč u frazi
Site: - sužava pretragu na navedeni sajt.
Search tools – ostali kriterijumi pretrege

22. Forumi, blogovi, društvene mreže
Forum – veb sajt koji korisnicima omogućava diskusiju na teme određene pravilima foruma
Nit – neko započinjenit na određenu temu postavljanjem prve poruke, a dalja diskusija na tu temu teče osdgovaranjem na te niti
Blog – lični dnevnici u kojima korisnici objavljuju svoja razmišljanja o nekoj temi i dele ih sa javnošću.
Društvene mreže (facebook, twitter, google+, linkedin) – omogućavaju korisnicima povezivanje i ostvarivanje kontakata sa nalozima drugih.
Statusi (objave) – kratke poruke, slike, video, linkovi
Lajkovi – označavanje statusa koji nam se dopadaju
Profil – lični podaci, fotografije, omiljene knjige,...
Podešavanje nivoa vidljivosti

23. Slobodne enciklopedije
Wikipedia (
Korisnici dobrovoljno popunjavaju njen sadržaj i svako može da kreira nove članke ili da ispravlja i popunjava postojeće.
Nakon objavljivanja i svake izmene članke pregledaju i ispravljaju dobrovoljci, pa ako sadrže materijalne greške one se brzo uklanjaju ili ispravljaju
Hoax – izmišljeni članci

24. Geografski informaconi sistemi i internet mape
Sistemi koji sadrže geografske informacije
Google maps
Google earth
Bing maps
planPlus
Mape B92
Zumiranje, pretraživanje, pregledanje fotografija uz lokacije, traženje najkraćeg puta...
GPS (global position system) – određivanje trenutne pozicije i snalaženje na putevima

25. Elektronska trgovina i bankarstvo
Prodaja robe i usluga
B2C (business to customer)
B2B (business to business)
C2B (customer to customer)
Plaćanje
Kreditnom karticom
Pouzećem
Uplatnicom
Prijem robe
Poštom
Kurirskom službom
Kompanije
Amazon (
Ebay (
PayPal ( posrednik u prenosu novca pri el. Kupovini
Fišing – napad u kojem se neki sajt lažno predstavlja i traži od vas da unesete lične podatke
Https- veća bezbednost!!!

26. Ostali servisi interneta
Korišćenje udaljenih računara (Telnet, SSH)
telnet, PuTTY, OpenSSH i sl. programi
Prenos datoteka (FTP)
ftp, scp,GNU FTP, Windows Commander i sl. programi kao i veb pregledač i koji omogućavaju preuzimanje datoteka sa ftp servera)
Skladištenje podataka – čuvanje u „oblaku“
Dropbox, GoogleDrive, UbuntuOne, MicrosoftSkyDrive
Diskusione grupe – distribuirani internet sistem za diskusije
Sci.math, alt.binaries.boneless
Ćaskanje – uspostavljanje kontakte i razgovaranje na razne teme uživo u sobama za ćaskanje (chat room).
VoIP – glasovna i video komunikacija (telefoniranje i video-konferencije)
Skzpe, GoogleTalk, Viber, WhatsEpp

27. Pravila ponašanja Netiquette Predstavljanje je pristojno
Spamovi zabranjeni
Pristojan rečnik u forumima i ne bežanje od teme
poštovanje pravopisa (česte pojave su sve napisano velikim slovima i skraćenice B4, 4U, OMG)