1. METODE I TEHNIKE ISTRAŽIVANJA U DRUŠTVENIM NAUKAMA Havelka, Nenad i sar. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholoških istraživanja strane

2. Zašto nam je potreban metod?
Neka pravila zdravorazumskog mišljenja:
Očiglednost
Zemlja je ravna ploča oko koje se okreće Sunca
Vremenska /prostorna bliskost = uzročnost
Sunce izlazi jer petao kukuriče svakog jutra.
Jedan slučaj – generalno pravilo
Deda Pera je pušio od mladosti, a živeo je osamdeset pet godina.
Verovanje autoritetu
Pisalo je u novinama. / Bilo je na televiziji.
Selekcija informacija – pamtimo ono što nam odgovara
Čokolada podstiče lučenje hormona sreće
Verovanje onome što smo ranije naučili
Šta se dogodilo sa devetom planetom?

3. Zdravorazumsko vs naučno saznanje
“Metod” zdravog razuma
Metod intuicije (samo-očevidnost, vremenska bliskost, zdrav razum)
Oslanjanje na autoritet
Istrajnost (“to znam čitavog života”)
Naučni metod
Racionalnost – logičnost
Objektivnost
Sistematičnost
Sumnja i kritičnost – preispitivanje
Empirijska provera

4. Metodi i tehnike u društvenim naukama
Opšta strategija organizacije istraživanja
TEHNIKE
Specifične procedure kojima se istraživač služi u pojedinačnim fazama istraživanja:
Tehnike prikupljanja podataka
Tehnike obrade
Tehnike prikazivanja nalaza ...

5. Pregled osnovnih pojmova
Promenljiva (varijabla)
Razlika između KONSTRUKTA (teorijskog pojma) i VARIJABLE (merljiva reprezentacija pojma)
U istraživanjima ispitujemo varijable, a ne konstrukte – teorijski pojam treba prevesti u varijablu koju je moguće meriti! *
Operacionalna definicija:
definisanje nekog fenomena putem aktivnosti ili operacija potrebnih:
a. da se on opazi
b. da se on izmeri ili
c. da se njime manipuliše
Hipoteza
Pretpostavka koju imamo o pojavi koju želimo da proučavamo
Probni odgovor na pitanje Kako? ili Zašto?
Zasniva se na prethodnim empirijskim nalazima ili teoriji
Služi da precizno definiše ono što želimo da istražimo – mora biti opovrgljiva
*U literaturi nije univerzalna ova distinkcija konstrukta i varijable. Fajgelj (2010) navodi da se termin varijabla koristi paralelno sa terminom konstrukt, kada se koristi u istraživačkom kontekstu. Sa druge strane, varijabla se može koristiti u statističkom kontekstu kao oznaka za izmereni konstrukt (zapravo, konstrukt koji je operacionalizovan sa stanovišta porekla i prirode informacija, nivoa merenja, distribucije podatka itd.

6. Vežba: operacionalizacija promenljivih
Navedite tri različita načina da se operacionalizuje jedna od sledećih varijabli:
Romantična ljubav
Agresivnost
Religioznost
Političko opredeljenje
Vezanost za grupu (osećaj pripadnosti)
Rad u malim grupama

7. Istraživački nacrti
Tri široka tipa istraživanja, nisu specifični za socijalnu psihlogiju
Jedna moguća podela:
DESKRIPTIVNI
Pitanje: „Da li se A dešava?”
Cilj: precizan opis fenomena
KORELACIONI
Pitanje: „Da li je A povezano sa B?“
VEZE između varijabli: da li su varijacije u nekom ponašanju sistematski povezane sa varijacijama u nekom faktoru
Prvi korak ka utvrđivanju uzroka, ali ne govore nedvosmisleno o kauzalnim relacijama
Zašto? Moguće su različite interpretacije korelacija.
EKSPERIMENTALNI
Pitanje: „Ako promenim varijablu B, da li će se kao rezultat javiti promena u varijabli A?“
Eksplicitno dizajnirana da ispitaju KAUZALNE odnose
Dozvoljavaju osnovanije zaključke o kauzalnosti

8. Osnovne metode istraživanja u društvenim naukama
Još se nazivaju: istraživačke strategije, vrste istraživanja, pristupi
U svakom slučaju se radi o opštoj istraživačkoj orijentaciji, opštoj strategiji organizacije istraživanja
Osnovna podela:
Eksperimentalna istraživanja
Laboratorijski eksperimenti
Eksperimenti u prirodnim uslovima
Neeksperimentalna istraživanja
(korelacioni pristup)
Anketna istraživanja na populaciji
Terenska istraživanja
Uz to, postoje i kombinovane metode

9. Osnovne metode istraživanja u društvenim naukama
Tri atributa istraživačkih strategija:
reprezentativnost podataka
realnost uslova u kojima su prikupljeni podaci
stepen kontrole nad uslovima prikupljanja podataka

10. Eksperimentalna istraživanja
Osnovne karakteristike:
Cilj: utvrdjivanje UZROČNE POVEZANOSTI nezavisnih i zavisnih varijabli
Postupak: Eksperimentalna manipulacija nezavisnom varijablom – beleženje uticaja na zavisnu varijablu
Ključni aspekt: kontrola svih relevantnih uslova
“Ako promenim varijablu A, da li će se kao rezultat javiti promena u varijabli B?”

11. Eksperimentalna istraživanja
Laboratorijski eksperiment
Konformiranje grupi u donošenju jednostavnih perceptivnih sudova (Asch, 1946)
Autokinetički efekat (Šerif & Šerif, 1956)

12. Eksperimentalna istraživanja
Eksperiment u prirodnim uslovima
Klasični eksperimenti o uticaju takmičenja i saradnje na odnose medju malim grupama (The Robbers Cave experiment; Sherif et al, 1961)
Samo-ispunjavajuće proročanstvo u školskom kontekstu (Rosenthal & Jackobson, 1984)

13. Neeksperimentalna istraživanja
Osnovne karakteristike:
Cilj: utvrđivanje VEZA među različitim pojavama
Da li su promene jedne promenljive sistematski povezane sa promenama druge promenljive?
Postupak: merenje promenljivih (putem različitih tehnika) i utvrđivanje njihove povezanosti
Statističke korelacione tehnike (koeficijenti korelacije)
Da li je varijabla A povezana sa varijablom B?
Da li mogu da predviđam B ako znam A?

14. Anketna istraživanja na uzorku
ANKETA (odomaćeni naziv) – anketno istraživanje; sondaža ili pregled (eng. survey)
Prototip: ispitivanja javnog mnjenja
Ciljevi:
Deskripcija: opisivanje određenih socijalnih grupa
Stavovi stanovništva ili nekog njegovog dela prema različitim pitanjima – političkim partijama, podršci priključivanju EU, očuvanju životne sredine
Utvrđivanje veza među varijablama
U kakvoj su vezi karakteristike ličnosti i situacije sa ponašanjem i doživljavanjem ljudi u vezi sa posebnim socijalnim situacijama
Postupak: neposredno proučavanje uzorka jedinica izabranih iz ciljne populacije

15. Primeri anketnih istraživanja
Eurobarometar:
Tema: stavovi građana Velike Britanije prema nauci
Pitanja:
Kako ljudi razmišljaju o nauci, naučnicima, naučnoj politici i regulaciji i zašto tako razmišljaju
Koliko ljudi učestvuju u naučnoj delatnosti
Opaženi uticaj nauke na društvo
Percepcija naučnog obrazovanja i karijere u nauci
Metodologija:
IV talasa istraživanja (2000, 2005, 2008, 2011)
Populacija: stanovništvo VB 16+
Uzorak: 2103 ispitanika, reprezentativan za populaciju
Tehnika prikupljanja podataka: intervju licem-u-lice
Terenski deo: podaci prikupljeni od oktobra do decembra 2010.
Tehnika obrade: klaster analiza (segmentacija stanovništva u grupe onih sa sličnim stavovima)
Rezultate istraživanje pogledajte na sajtu:

16. Terenska istraživanja
Neki autori izdvajaju terenska istraživanja kao poseban tip neeksperimentalnih istraživanja
Suštinsko obeležje: proučavanje pojava u uslovima u kojima se one prirodno javljaju
Cilj: steći celovit i detaljan uvid u funkcionisanje manjih zajednica
Istraživanja u lokalnim zajednicama
Proučavanje savremenih lokalnih zajednica (sela, manji gradovi), obično sistematskim posmatranjem i razgovorima sa članovima zajednice, kao i analizom različitog materijala
Primer: porodični smeštaj dece u Miloševcu (Veljić i saradnici, 1979)
Primer: život dece u jednom američkom gradiću (Barker & Wright, 1954)
Istraživanje grupa i organizacija
Primer: kako žive različite urbane adolescentske grupe (pankeri, šminkeri, navijači, hakeri itd.) (Joksimović i saradnici, 1988)
Studija slučaja
Fokusirano na jedan konkretan socijalni entitet – npr. obuhvatno izučavanje formiranja, funkcionisanja i svojstava jedne socijalne grupe
Primer: studija promene individualnih stavova pod uticajem grupe na koledžu Bennington (Newcomb, 1943)

17. Kombinovane metode
Kombinuju eksperimentalne i neeksperimentalne elemente u različitim fazama istraživanja
Akcioni eksperiment
U funkciji rešavanja nekog aktuelnog društvenog problema: cilj je proučavanje pojave i rešavanje konkretnog problema
Utemeljivač: Kurt Levin
Različite primenjene studije (promene političkih stavova – odnos stavova i ponašanja...)
Oblasti primene: društvena pitanja, organizacije, obrazovanje, zdravstveno ponašanje
Novija akciona istraživanja u oblasti zdravstvenog ponašanja (ostavljanje pušenja, zaštita od sunca, seksualno rizično ponašanje...)
Primer: SunSmart health promotion programme (Hill, White, Marks, & Borland, 1993) “SLIP SLOP SLAP”

18. Faze akcionog istraživanja

19. Kombinovane metode Prirodni eksperiment
U situaciji sprovođenja društvenih promena – proučavamo izvesne pojave PRE sprovođenja, a zatim u NOVIM uslovima
Primer: reforma obrazovanja, novi vozački propisi, zabrana pušenja u javnim prostorima
Nije isto što i eksperiment u prirodnim uslovima (primarni cilj nije istraživanje)
Može kombinovati anketno i terensko ispitivanje
Ex post facto istraživanje
Istraživanje kada se neki događaj VEĆ odigrao
Obično neočekivana zbivanja, koja dovode do znatnih promena u ponašanju ljudi (prirodne katastrofe, ratovi, 9/11...)
Najčešće anketnog tipa

20. Tehnike za prikupljanje podataka
Dobra tehnika treba da obezbedi mere koje su:
Pouzdane
Stabilne - nisu zavisne od vremena merenja niti od osobe koja vrši merenje
Valjane
Da zaista mere ono što treba da mere, to jest konstrukt koji želimo da ispitamo
Tri osnovne vrste tehnika:
Neposredno posmatranje
Verbalne tehnike (intevju i upitnik)
Analiza sadržaja (analiza arhivske građe)
Kako biramo tehniku?
U zavisnosti od istraživačkog pitanja – različite tehnike pružaju različite vrste podataka
Kombinovanje tehnika pruža pouzdanije rezultate

21. Tehnike neposrednog posmatranja
Neki autori izdvajaju kao poseban metod METOD POSMATRANJA (npr. Aronson)
Posmatranje može biti:
Nestrukturisano i strukturisano (definisan cilj, plan i način registrovanja zapažanja)
Bejlsov sistem kategorija za beleženje interakcije u malim grupama
Sa ili bez učešća posmatrača
Istraživač učestvuje u aktivnostima grupe koju posmatra
Primer: Festinger et al. (1956) – šta se dešava kada ne bude propasti sveta
Važno pitanje: da li su ispitanici svesni da su posmatrani?
Reaktivnost: proces merenja može uticati na ponašanje ispitanika
Čuveni primer: Hawthorne effect
Ključne prednosti: neometajuća tehnika + čak i kada su ispitanici svesni – teže je modifikovati ponašanje
Ključni nedostaci:
Neke pojave nisu dostupne posmatranju
Psiholozi su često zainteresovani za percepcije, kognicije, emocije a ne ponašanje

22. Tehnike neposrednog posmatranja
Primer : Opservaciona studija intergrupnog kontakta
Clack, Dixon, & Tredoux (2005). Eating together apart: Patterns of segregation in a multi-ethnic cafeteria. Journal of Community and Applied Social Psychology, 15: 1-16.
Ispitivanje rasne segregacije u svakodnevnom kontekstu
mikro-ekološka prespektiva: obrasci sedenja u multi-etničkoj menzi jednog poznatog engleskog univerziteta

23. Tehnike koje se temelje na verbalnoj komunikaciji
Pitanja o stavovima, ponašanju, uverenjima se postavljaju direktno ispitaniku
Vrste:
Usmena komunikacija - intervju (nestrukturisani -polustrukturisani – strukturisani)
Pisana komunikacija - upitnik
Ostale tehnike tipa papir-olovka: skale stavova, procene, vrednosti...
Ključne prednosti:
Možemo ispitati pojave koje nisu dostupne spoljnjem posmatranju
Obično ih je moguće pribaviti brže, jeftinije i jednostavnije
Ključne mane:
Ispitanici su uvek svesni da su ispitivani: postoje brojne mogućnosti da svoje odgovore izmene pod uticajem različitih faktora
Čest problem: socijalna poželjnost
Upitnik i intervju imaju specifične prednosti i mane!

24. Tehnike analize sadržaja
Specifičnost: predmeti ispitivanja nisu ljudi, već njihovi proizvodi
Neki primeri:
Analiza poruka samoubica – prepoznavanje pravih i lažnih (Osgood&Walker, 1959)
Predstava muškaraca i žena u udžbeniku za prvi razred osnovne škole (Pešikan&Marinković, 2006)
Analiza karakteristika robota u naučno-fantastičnim književnim delima od do (Palmquist, Carley & Dale, 1997)
Ključne prednosti:
Široka primenljivost
Neometajuća tehnika
Kombinacija kvalitativnog i kvantitativnog pristupa
Ključni problemi:
Validnost (da li je značenje ispravno tumačeno)
Pouzdanost
Uzorkovanje

25. Vežba
Naučni pristup u testiranju laičkih ideja – izbor odgovarajućih metoda i tehnika
Primeri pitanja:
Da li religioznost pomaže ljudima da se izbore sa životnim nedaćama? Da li su religiozni ljudi srećniji i manje izloženi stresu od onih koji nisu religiozni?
Da li izloženost agresivnim sadržajima (u medijima, filmovima, igricama....) može dovesti do agresivnog ponašanja?
Koji su izvori predrasuda? Da li su manje obrazovane i manje inteligentne osobe sklonije predrasudama prema različitim manjinskim grupama?