1. 4. Poglavlje - Tražnja i ponuda, krive relativne ponude i odnosi razmene

2. Rigorozniji teorijski način
Prvo ćemo to uraditi pomoću
analize parcijalne ravnoteže (tj., korišćenjem krivih tražnje i ponude), a zatim pomoću kompleksnije analize opšte ravnoteže u kojoj se koriste krive relativne ponude.
Rigorozniji teorijski način

3. Za svaku relativnu cenu X
koja je veća od ravnotežne, nema tražnje

4. realna cena nafte bila je 5. 47 puta veća (15. 80/2
realna cena nafte bila je 5.47 puta veća (15.80/2.89) u odnosou n a 1972, a ne puta veća, što proizlazi iz nivoa nominalnih cena

5. Fridman o nafti „Skoro nezavisno od naše energetske
politike, kartel OPEC-a će se razbiti. U prilog tome govori redukcija potrošnje sirove nafte, kao i ekspanzija alternativnih izvora
ponude koja se javlja kao odgovor na rast cena. Jedino je pitanje koliko će dugo ovo trajati.” (Newsweek, 17. februara 1975).

6. „Skoro nezavisno od naše energetske
politike, kartel OPEC-a će se razbiti. U prilog tome govori redukcija potrošnje sirove nafte, kao i ekspanzija alternativnih izvora ponude koja se javlja kao odgovor na rast cena. Jedino je pitanje koliko će dugo ovo trajati.” (Newsweek, 17. februara 1975).

7. Zakon tražnje: Normalno dobro: dohodna el. tražnje > 0
Superiorna dobra su normalna dobra
Jer je dohodna elastičnost tražnje > 1
Inferiorna dobra – el.tr. <1
Dohodak
Normalno dobro
dohodna elastičnost
tražnje =1
Luksuzno
dobro
dohodna elastičnost
tražnje > 1
Inferiorno dobro
dohodna elastičnost
tražnje < 1
Tražnja

8. Dva izuzetka – cenovna elastičnost tražnje - pozitivna
Gifenovo dobro - inferiorno
Ako raste cena hleba, odustaje se od mesa i kupuje više hleba (dohodni efekat jači od supstitucionog)
Veblenovo dobro – luksuzno
Sa rastom cena ljudi kupuju više jer smatraju da je boljeg kvaliteta  

9. Dohodni i supstitcioni efekat Gifenovog dobra
Sva Gifenova dobra su inferiorna, ali obratno ne važi
Inferiorna dobra nisu sva – Gifenova. Uslov je da postoji skupi supstitut, čija cena raste.

10. Dohodni i supstitcioni efekat Gifenovog dobra
Pad dohotka (usled rast cena) povećava tražnju Gifenovog dobra. Supstitucioni efekat je negativan za svako dobro koje se suočava sa rastom cena
Dohodni efekat - pozitivan (tražnja raste sa rastom cene)
Dohodni efekat je dominantan, što znači da tražnja raste sa rastom cene, sve do budžetske granice

11. Inferiorno dobro – sa padom dohotka - tražnja raste i obratno
Inferiornost je stepen dostupnosti jeftine robe, u poređenju sa skupim supstitutima
Inferiorno dobro – sa padom dohotka - tražnja raste i obratno
Ako je dohodak nizak raste tražnja za polovnim kolima
Giffen good is a special type of inferior good whose demand increases as the price of the good increases (effective consumer income decreases due to price increase). An example could be rice which is a staple food of a region and majority of the food consumption is rice that cannot be substituted. What will happen? Even if the price of rice increases, there is no substitute for rice in the food basket, so its demand does not fall. This disobeys the fundamental law of demand, i.e. demand decreases as price increases.

12. Gifenovo dobro - inferiorno
Ako raste cena hleba, odustaje se od mesa i kupuje više hleba (dohodni efekat jači od supstitucionog)
Veblenovo dobro – luksuzno
Sa rastom cena ljudi kupuju više jer smatraju da je boljeg kvaliteta  

14. Benzin i vino – superiorna dobra
tražnja raste nadprpoporcionalno kad raste cena
Nije (ne mora biti) luksuzno dobro
ima raznih varijeteta
troši se i na niskom nivou dohotka

16. Superiorna (nije antonim, jer neka nisu inferiorna)
Normalna
Inferiorna
Superiorna (nije antonim, jer neka nisu inferiorna)
Dohodna elastičnost tražnje uvek >1
Superiorno dobro – luksuzni automobil, a normalno dobro – prosečni automobil
Luksuzni – samo ako nema tražnje pri niskom dohotku (zato nafta i vino nisu tu)

17. Dosadašnji izvori rasta cena nafte
OPEC - ponuda
Velika tražnja u Evropi i SAD
Sada – zemlje u razvoju

19. Sada – Kina vuče rast

21. Kriva relativne ponude (kriva recipročne tražnje)
Osmislili su i uveli u međunarodnu ekonomiju
Alfred Maršal (Alfred Marshall) i
Isidro Edžvort
(Ysidro Edgeworth), dvojica britanskih ekonomista na prelomu dvadesetog veka.

22. Kriva relativne ponude (offer curve – supply curve)
pokazuje koju količinu uvoznog proizvoda ona trazi, a za koji je spremna da da ponudi određenu količinu svog izvoznog proizvoda.

24. Šta pokazuje kriva relativne ponude?
Ona nam pokazuje koliko traži proizvoda X
da bi htela da izvozi različite količine proizvoda Y.

25. Ovo se ponekad naziva zakon recipročne tražnje
po prvi put objašnjen na numeričkom primeru
od strane Džona Stjuarta Mila
da bi zatim bio uopšten i predstavljen pomoću krivih relativne ponude, ili krivih recipročne tražnje.

26. Ravnotežne relativne cene proizvoda uz razmenu

27. Isto smo pre, na 2 grafikona

28. Opšta i parcijalna ravnoteža

29. Definicija i merenje odnosa razmene
Odnosi razmene neke zemlje definisani su kao odnos cene njenog izvoznog proizvoda prema ceni njenog uvoznog proizvoda.
Odnosi razmene -Px/Py
Ovi odnosi razmene često se nazivaju
robnim ili čistim odnosima razmene
da bi se razlikovali od drugih mera odnosa razmene koji su dati u Poglavlju 11 koje se bavi vezom trgovine i razvoja

31. Čak i ako bi se za Zemlju 1 odnosi razmene poboljšali sa protokom vremena, mi još uvek ne možemo da zaključimo da je Zemlja 1 zbog toga nužno u boljem položaju!!!!
Odlažemo do Poglavlja 11

32. Indeks relativnih cena izvoza SAD (1950 = 100).

33. SAD - pad odnosa razmene 2008 rasta cene nafte

34. Australija – popravlja odnose razmene zbog toga što je Kina “povukla” cene rude gvožđa i uglja – dva najvažnija izvozna proizvoda Australije

35. Na šta ukazuje zakrivljenost unazad (negativan
nagib) segmenta krive relativne ponude
Zemlje 1?

36. odgovor Zakrivljenost unazad (negativan nagib) krive relativne ponude
Ukazuje da zemlja 1 želi da se odrekne manje svoje robe da bi dobila veću količinu Y

38. zadatak 2. Ako je relativna cena proizvoda X iznad ravnotežne cene
Izvozna ponuda OC
Uvozna tražnja CN
2. Ako je relativna cena proizvoda X iznad ravnotežne cene
Višak uvozne tražnje prevazilazi višak izvozne ponude
Manja je uvozna tražnja od izvozne ponude
Relativna cena proizvoda X će pasti
Sve je tačno

39. Izvođenje krive indiferentnosti trgovine (TI)
“Obična” kriva indiferencije
TROŠI
RAZMENJUJE
PROIZVODI

40. Da bi dostigao krivu indiferetnosti III zajednice blok proizvodnje mora da se pomera naviše

41. Formalno izvođenje S

43. with reference to point E ∗) and consumes 100X and 60Y
TROŠI
RAZMENA
PROIZVODI
TROŠI
RAZMENA
PROIZVODI E’

44. TROŠIO
TROŠI0 E E’
70*80-60*50=
=2600
60*100-80*42.5=
=2600