1. Najpre je najveći deo išao investitorima
S/GDP

2. GDE JE ONDA IRSKA? Privremene i trajne promene dohotka D´ D Y2´ Y2 Y1
Potrošnja sutra
A´´=R´´
Y2´
Privremene i trajne
promene dohotka R´ Y2
A=R A´ Y1
Y1´ B
B´-2003
B´´-2008
Slika 6.5
Potrošnja danas

3. “Dobar” platnobilansni deficit je posledica visokih investicionih troškova . Na nešto duži rok to ohrabruje investitore da ulažu i izvoze, te se sutra stvara suficit.
“Loš” deficit je posledica visoke privatne ili javne potrošnje koje nemaju nikakvog uticaja na rast.

4. POREDIMO RAST BDP I APSORPCIJE AKO BDP RASTE BRŽE OD APSORPCIJE,
KAKAV JE SALDO TEKUĆEG RAČUNA?
BDP: C+G+I+ (X-M) Apsorpcija: C+G+I,
BDP> C+I+G
C+I+G+(X-Z)> C+I+G
(X-Z)>0
SUFICIT

5. 1. Da li bi privremeni rast poreza smanjio deficit na tekućem računu?
2 A trajni rast poreza i javne potrošnje?
Kakav je efekat na tekući račun u otvorenoj privredi?
1. Pošto domaćinstva “izravnavaju” potrošnju, privremeni rast G ne može da se finansira samo iz smanjenja C.
Posledica: deficit TB.
2. Kad bi se ponovo smanjili porezi, na srednji rok bi bio neutralan TB
3. Permanentni rast T i G smanjuje potrošnju za iznos rasta poreza, TB ostaje isti

6. raste sadašnja vrednost budućih dohodaka
U zemljama koje su nedavno prešle na evro kamatne stope su pale. Koristeći Fišerov dijagram,
nacrtajte teorijski efekat niže svetske kamatne stope na potrošnju i investicije u zemljama-dužnicima.
Kakav će biti efekat na njihov primarni tekući račun?
Kamatne stope padaju
Bogatstvo raste
raste sadašnja vrednost
budućih dohodaka
Dolazi do rasta štednje i investicija
Pa stoga i do rasta deficita TB

7. Novac i monetarna politika
Poglavlje 9
Novac i monetarna politika

8. Bird and Fortune – 1. Subprime Crisis 2. Investment bankers

9. Glass-Steagall Act – zabranio povratak investicionog bankarstva
Anglo-američki kapitalizam postao instrument za bogaćenje menadžera
Kako se kapitalizam promenio – lal/busta/busta0708.pdf
 Glass-Steagall Act – zabranio povratak investicionog bankarstva
List of economic crises - Wikipedia

11. da kada uložite pare u banku, taj novac banka ne stavlja u sef.
vaš novac se koristi za podmazivanje zupčanika koji pokreću industriju i poljoprivredu.
SETITE SE KRUŽNOG TOKA DOHOTKA!!!!

12. Joe Biden, 2008 (AKA Gaffemaster)
“Kada je došlo do kraha berze, predsednik Ruzvelt je otišao na televiziju i nije govorio samo o pohlepi, već je rekao “evo, vidite šta se desilo.’
Nije bio predsednik on
Nego Herbert Huver
Nije ni bilo televizije

13. Ruzvelt
Da razjasnim – ako se vaša banka ne otvori već sutra to ne znači da treba verovati da se neće otvoriti.
Postoji jedan element prilagođavanja finansijskog sistema koji je važniji od valute - važniji od zlata - A to je poverenje ljudi.

14. Budući da je bez ikakve vrednosti, papirni novac (fiat money) - je zakonsko sredstvo plaćanja zbog toga što je država odlučila da tako bude.
M1 = gotovina u opticaju + depoziti po viđenju.
M2 = M1 + štedni bankarski depozitii
M3 = M2 + veći, oročeni depoziti + računi kod nebankarskih institucija.

15. Centralna banka proizvodi dve vrste novca.
izdaje gotovinu (nekada to, u njeno ime, radi Trezor)
kreira rezerve
što su u stvari depoziti koje poslovne banke drže u centralnoj banci.
Suma gotovine i rezervi čini primarni novac (monetary base), koji obeležavamo simbolom M0.

16. Novac centralne banke naziva se još ...
„vruć novac” ili „novac centralne banke” ili “primarni novac”.
Centralna banka je javna ili kvazi-javna agencija sa eksplicitnim i ekskluzivnim pravom kontrole novčanih i kreditnih poslova.

17. Najveći deo savremenog novca, koji je često simbol države, uopšte ne proizvodi – država.
To rade banke.
Ali, mogu li onda banke da kreiraju novac kako god žele?
Odgovor je da ne mogu.

18. Poslovne banke
Kada uložite svoj novac u banku u formi depozita po viđenju, vama se čini da novac ostaje u banci i da čeka da ga unovčite ili potrošite kad god to budete hteli. U stvarnosti to nije baš tako.

19. Kad banka daje kredit tu je problem jer
bančina aktiva je mnogo dužeg perioda dospeća od njene pasive.
Praksa uzimanja kratkoročne pasive i njena transformacija u dugoročnu aktivu naziva se konverzija dospelosti.
Ovo banke stalno rade, ali je to rizično
kratkoročni
dugoročni

20. depozit
Za banku, vaš kredit je pasiva, kratkog ili trenutnog dospeća. Dospeće je trenutno ako se radi o depozitu po viđenju, ili je kratkoročno ako je u pitanju kratkoročni depozit tri meseca ili godinu dana.
kratkoročni
dugoročni

21. Konverzija dospelosti
Da bismo videli zašto transformacija dospelosti može da bude rizičan posao, zamislimo da svi
klijenti istovremeno
reše da podignu
svoj novac.
kratkoročni
dugoročni

22. Pošto je najveći deo novca odmah plasiran u formi kredita, on uopšte više i nije u banci (setite se radio-obraćanja predsednika Ruzvelta).
Takva masovna konverzija bi u kratkom roku bila jednostavno nemoguća.
juriš na banke (bank run):

23. Kako poslovne banke kreiraju novac

24. Kako centralna banka kontroliše ponudu novca
Primarni novac M0 =
novac u opticaju + rezerve poslovnih banaka.
Kada centralna banka kreira rezerve, ona u stvari daje kredit komercijalnoj banci kroz međubankarsko tržište,
slično kao što poslovne banke kreditiraju svoje klijente.
To znači da ona za to naplaćuje kamatu.

25. Novi novac se tako što nekoliko puta pritisnemo tastaturu kompjuterskog sistema neke banke.
Efektivno, ovaj novac ima “podlogu” samo u poverenju u banku –
tj. u kvalitet kredita i hartija od vrednosti koje se nalaze u aktivi te banke.
Novac ima vrednost sve dok ova aktiva ima odgovarajuću vrednost.

27. Emisiona dobit – u poglavju 17
Emisiona dobit je beskamatni kredit koji dobija CB

29. Dishonest seigniorage

30. tražnja za novcem može predstaviti kao konstantna proporcija (k) nominalnog BDP (PY).
Uko želimo više novca
Jedan način - kredit. Za njega ćete morati da platite kamatu, što je skupo.
Drugi način je da prodate neke hartije od vrednosti. U tom slučaju, odričete se budućih dividendi u zamenu za depozit koji ne donosi nikakvu ili vrlo malu kamatu.
Na taj način, iako je tražnja definisana kao proporcija k nominalnog BDP, ova proporcija u stvari nije konstantna: ona se smanjuje sa rastom kamatne stope.

31. (9.2) depoziti ≤ (1/rr) × rezerve.

32. greška (9.2) depoziti ≤ (1/rr) × rezerve. Multiplikator = 1/rr
U knjizi je greška
Piše (rr) umesto (1/rr)
Ako je rr=10%, onda je 1/rr=100,
1 mlrd$ x 1/rr=100 milijardi $
što objašnjava zašto su rezerve prilično male

33. Bazelski kriterijumi
Da bi se osigurali od rizika da zajmovi mogu izgubiti vrednost, vlasnici banaka moraju da održe minimum
kapitala u svom bilansu stanja.
To je tzv minimalna kapitalna adekvatnost

34. Multiplikator rezervi je inverzan u odnosu na stopu rezervi.
Stopa rezerve - liquidity requirement“,
obavezna likvidnost.

35. Zašto neke zemlje imaju rr=0
Debitori su potpuno zaduženi a kreditori izbegavaju rizik

36. Bank of England - dobrovljna rezerva
Prosečna rezerva gotovine u bankarskom sektoru bila 3.1%
Giovanni Giolitti, italijanski premijer, na pitanje je li teško upravljati Italijom odgovorio je - “Not at all, but it's useless.”

37. Rezerve – inflacija?
Inflacija je posledica rasta neproduktivnih formi javne potrošnje
(sve vrste trošenja vezanih za stimulisanje ponude)
Podaci za sve zemlje to potvrđuju

38. Tržište novca
Kada centralna banka kreira rezerve, ona u stvari daje kredit komercijalnoj banci kroz međubankarsko tržište,
slično kao što poslovne banke kreditiraju svoje klijente.

39. tržište novca još nosi naziv međubankarsko ili otvoreno tržište.
To nije neko mesto ili neka zgrada, već je to u stvari mreža banaka

40. međubankarska kamatna stopa
Ova stopa je osnova svih ostalih kamatnih stopa.
U evrozoni se zove EONIA (European
Overnight Interest Average),
u Americi se zove Fed Funds
u VB se zove Sterling Interbank Rate.
BEONIA (Belgrade OverNight Index Average)

43. TRAŽNJA ZA NOVCEM
Privatni sektor - domaćinstva i korporacije – mora da ima dovoljno novca za svoje dnevne operacije.
To je tražnja za novcem M
Zbog rr, se tražnja za novcem M pretvara u izvedenu tražnju poslovnih banaka za rezervama, tj za M0.

44. Šta određuje kolika će biti tražnja za novcem M?
Jednostavan odgovor na ovo pitanje je: broj transakcija, jer je upravo to svrha novca.
iako je tražnja definisana kao proporcija k nominalnog BDP, ova proporcija nije konstantna: ona se smanjuje sa rastom kamatne stope.

45. Na Slici 9.6 ovo je predstavljeno opadajućom linijom D

46. Centralne banke po pravilu objavljuju kamatnu stopu koju će implementirati
dakle, svi su upoznati sa položajem linije S na Slici 9.7
u evrozoni „refi” – main refinancing rate
u SAD „ciljna stopa” (target rate),
u Velikoj Britaniji
„bančina stopa” (the Bank rate),
u Švedskoj i u Srbiji „repo” stopa.

47. Monetarna politika u praksi
Ciljevi
konfliktni ciljevi komplikuju vođenje monetarne politike širom sveta.
Centralnom bankom rukovodi stručnjak kome zemlja daje ogromnu moć.
centralne banke su dugo bile pod direktnom kontrolom ministarstva finansija.

48. Centralne banke utiču na autput i inflaciju tako što
kreiraju ili povlače novac,
što znači da postavljaju kamatnu stopu
na relativno nizak nivo
kada je ponuda novca velika
Na relativno visok nivo
kada je ponuda novca mala

49. 3 instrumenta (i) kamatna stopa, (ii) ponuda rezervi,
(iii) stopa obavezne rezerve
CB ne može istovremeno da kontroliše i ponudu novca i kamatnu stopu.
Ona može samo da izabere tačku na liniji izvedene tražnje za rezervama

50. Ona je mogla da uradi i suprotno,
da izabere obim rezervi koji želi da drži,
ali bi onda morala da prihvati bilo koju kamatnu
stopu koja se tada formira na tržištu

52. Monetarno targetiranje
Tokom 1950-ih i 1960-ih, smatralo se da je zadatak centralnih banaka da održavaju stabilne i niske kamatne stope.
Novac je endogeno rastao
ovakva politika 70-ih godina
dovela do visokih stopa inflacije.

53. depoziti ≤ (1/rr) × rezerve.
Kao trenutna reakcija na razarajuću inflaciju iz 1970-ih, mnoge centralne banke su targetirale stopu rasta novčane mase.
Strategija monetarnog targetiranja zasniva se na vezi između rezervi i depozita iz jednačine (9.2).
depoziti ≤ (1/rr) × rezerve.

54. Targetiranje rasta novčane mase se smatra razlogom za uspešnu dezinflaciju iz 80-ih godina prošlog
veka.
Od ove se politike masovno odustalo tokom 90-ih godina, iz više razloga

55. Zašto se odustalo od targetiranja M
1 - deregulacija finansijskog sektora
poprilično izbrisane razlike između agregata.
2 - Monetarni multiplikator postao je prilično nestabilan i primarni novac M0
nije više bio dovoljno precizan instrument.

57. KAKO DA UTVRDIM DA LI JE TEJLOROVO RAVILO VALJANO?
Ilustracija: poredimo
stvarnu kamatnu stopu i
kamatnu stopu koju dobijamo primenom Tejlorovog pravila (9.4)
kada je a=1,5 a b=0,5,
i gde se neutralna kamatna stopa utvrđuje na osnovu prethodnih iskustava ili na osnovu izjava koje o tome daju centralne banke.

59. Targetiranje inflacije
Razlog leži u tome što je targetiranje inflacije relativno jeftino.
Ako se ispostavi da je preteško da se kontroliše novčana ponuda, centralna banka i dalje može da dođe u izabranu tačku A tako što će odlučiti gde da
postavi kamatnu stopu.

60. Šta ako centralna banka pogreši?
Nezgodna strana je što se guverner, za razliku od vlade, neće na izborima suočiti sa sudom javnosti, i što on to veoma dobro zna.
Dobijanjem nezavisnosti, centralna banka ne dobija istovremeno i demokratske sankcije i može postati malo egocentrična, ako ne i otvoreno arogantna.
Nema savršenog rešenja za ovaj problem.

61. U Evropskoj centralnoj banci stabilnost cena se smatra prioritetom
U Evropskoj centralnoj banci stabilnost cena se smatra prioritetom. U SAD, Federal Reserve System je dužan da ispunjava dva cilja – “stabilnost valute” i “visok nivo zaposlenosti”. Uporedite i procenite po čemu se sve ova dva sistema razlikuju.
ECB – samo cenovna stabilnost
Jer centralna banka na dugi rok ne može da utiče na output
Fed ima dualni mandat: zaposlenost i inflaciju
Zaposlenost je određena na strani ponude, ali na kratak rok može da interveniše
Tako što stimuliše tražnju - pa time i autput i zaposlenost
To može voditi većoj inflaciji na dugi rok
Što obesmšljava prvi cilj – nisku inflaciju
Konfliktnost ciljeva može da zamuti signale koje tržište dobija od CB

62. 2. Jedan od zadataka centralna banke je da nastupi u ulozi krajnjeg poverioca, kao što je objašnjeno u Okviru 9.6. Jedan od težih zadataka je da se odredi je li banka nesolventna (ne može da se oporavi) ili samo nelikvidna (nema nikakvih fundamentalnih problema, već je samo ostala bez gotovine). Objasnite zbog čega je to važno i kako bi se ova razlika mogla utvrditi.
Banka ima moralni hazard
Alibi – namera da ne budu na šteti poreski obveznici
Što vodi još rizičnijem ponašanju
Pomoći samo nelikvidnim, a ne nesolventnim bankama
(ima sredstva ali neodgovarajuće dospelosti)
To nije preterano teško ako se pogleda u račune, ali otvara prostor za rizično ponašanje

63. Badžetovi principi (prema volteru Badžetu (Walter Bagehot), britanskom ekonomisti s kraja 19. veka):
zajmove davati samo uz kolateral (hipoteku);
velike sume davati na zajam po kamatnoj stopi većoj od tržišne;
onda prodati ili likvidirati nesolventne banke, te će gubitke snositi njihovi vlasnici.
menadžeri i akcionari bi isto tako trebalo da snose troškove rizičnog poslovanja, što bi svakako smanjilo problem moralnog hazarda

64. Debit cards money

65. https://www. google. rs/search
Ovo pogledati