1. Statistika tržišta rada

2. Statistika tržišta rada Sadržaj predavanja
Osnovni indikatori tržišta rada
Karakteristike zaposlenosti
Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
Radno vreme
Zarade i troškovi rada
Karakteristike nezaposlenosti
Pregled osnovnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada 2

3. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Statistika tržišta rada obuhvata čitav niz pokazatelja tržišta rada
Odnose se na ponudu rada i tražnju za radom
Omogućava kratkoročne i strukturne analize tržišta rada
Pokazatelji se odnose na:
Zaposlene
Časove rada
Produktivnost rada
Zarade
Troškove rada
Nezaposlene

4. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Osnovni kontingenti stanovništva na tržištu rada
Tri osnovna indikatora tržišta rada su:
Stopa aktivnosti
Stopa zaposlenosti
Stopa nezaposlenosti 4

5. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
U pogledu učešća na tržištu rada svaki pojedinac se može naći u jednom od tri međusobno isključujuća statusa:
zaposlen
nezaposlen
neaktivan 5

6. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Zaposleno lice je:
Lice koje ima plaćeni posao i radi za poslodavca
Samozaposleno je (npr. obućar, advokat ili individualni poljoprivrednik)
Lice koje učestvuje u porodičnom poslu bez direktne naknade 6

7. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Nezaposleno lice je:
Lice koje ne radi, ali aktivno traži posao
Spremno je da ga prihvati u skladu sa uslovima na tržištu rada 7

8. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Neaktivno lice:
Ne radi i ne traži posao (domaćice, penzioneri, lica sa ličnim prihodom, nesposobni za rad, studenti, učenici)
To su lica:
Koja žele i mogu da rade ali su obeshrabrena pa ne traže posao
Lica koja žele ali ne mogu da rade zbog školovanja, ličnih i porodičnih razloga, bolesti ili iz drugih razloga
Lica koja ne žele da rade
Lica stara 75 i više godina

9. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Zaposleni (E) i nezaposleni (U) čine raspoloživu radnu snagu u zemlji
LF=E+U
Veličina radne snage ne govori ništa o intenzivnosti rada
Zaposleni se uključuju u radnu snagu bez obzira na njihov broj časova rada
Zaposleni i nezaposleni predstavljaju grubu meru agregatne ponude rada

10. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Stanovništvo radnog uzrasta obično obuhvata osobe starosti između 15 i 64 godine ili stanovništvo starije od 15 godina (odraslo stanovništvo)
U potencijalnu radnu snagu računaju se osobe od 15 do 74 godine prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) i Evrostatu
Stanovništvo radnog uzrasta (15+, ili 15−64) obuhvata aktivno stanovništvo tj. zaposlene i nezaposlene i deo neaktivnog stanovništva (samo starosti 15+, ili 15−64) 10

11. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada Ukupno stanovništvo prema aktivnosti11

12. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Definisanje radne snage prema različitim izvorima podataka
Anketa o radnoj snazi (ARS) je osnovni i najpotpuniji izvor podataka o statusu lica na tržištu rada širom sveta
Druga dva važna izvora podataka o radnoj snazi su:
Ankete poslovnih jedinica (uključujući i ankete o samozaposlenima)
Administrativni registri javnih službi za zapošljavanje

13. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Anketa o radnoj snazi omogućava sagledavanje osnovnih karakteristika tržišta rada i njegovih učesnika jedne zemlje
Sadrži dve vrste podataka o osnovnim kontingentima stanovništva na tržištu rada koji se zasnivaju na dva koncepta 13

14. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Prvi koncept se odnosi na subjektivnu ocenu pojedinca (koji se anketira) da li je zaposlen ili nezaposlen, ili neaktivan
Prednost samodeklarisanja ispitanika o svom statusu na tržištu rada jeste njegova jednostavnost
Zasniva na shvatanju pojedinca o njegovoj uključenosti na tržištu rada
Osnovni nedostaci dobijenih rezultata su subjektivnost i nemogućnost međunarodnog poređenja po zemljama i tokom vremena 14

15. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Drugi koncept polazi od objektivne, stvarne uključenosti pojedinca na tržištu rada koji je definisala Međunarodna organizacija rada
Zaposleni su sva lica preko određene starosne granice:
Koja su radila neki plaćeni posao najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici
Koja nisu radila ali su imala posao sa koga su odsustvovala 15

16. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Prednost ovog koncepta jeste međunarodna uporedivost :
podataka o osnovnim kontingentima stanovništva na tržištu rada
relativnih mera tj. pokazatelja koji se izračunavaju na osnovu ovih podataka
Ova definicija je u skladu s definicijom zaposlenosti koja se koristi u nacionalnim računima 16

17. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
U Srbiji ARS prikuplja podatke o osnovnim kontingentima stanovništva starog 15 i više godina na tržištu rada i njihovim karakteristikama na uzorku od domaćinstava za svaki kvartal
Pitanja se postavljaju svakom članu domaćinstva starom 15 i više godina
o subjektivnoj oceni njihovog statusa na tržištu rada
o njihovoj stvarnoj aktivnosti na osnovu kojih se mogu definisati osnovni kontingenti stanovništva na tržištu rada prema definiciji MOR-a 17

18. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Status nekog lica na tržištu rada prema definiciji MOR-a određuje se:
Na osnovu aktivnosti koju je obavljalo u referentnoj sedmici
Primer:
Lice je odgovorilo da je student u pitanju o samodeklarisanju
Obavljalo je neki plaćeni posao u toku posmatrane sedmice (najmanje jedan sat)
Prema definiciji zaposlenosti MOR-a biće klasifikovano u zaposlene, a ne u neaktivano stanovništvo, kao što to lice smatra da jeste 18

19. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Definicija MOR-a na osnovu podataka ARS
Zaposleni su:
Lica koja su obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi) najmanje jedan sat u referentnoj sedmici
Lica koja su imala zaposlenje ali su u toj sedmici bila odsutna s posla
Članovi domaćinstva koji pomažu u vođenju porodičnog posla ili poljoprivrednog imanja bez direktne naknade (pomažući članovi domaćinstva)

20. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Kategorija zaposlenih obuhvata:
Zaposlene za platu koji rade za poslodavca
Samozaposlene (mogu zapošljavati druge radnike, ali i ne moraju)
Pomažuće članove domaćinstva
ARS pored ka­te­go­ri­ja za­po­sle­nih ko­je ob­u­hva­ta­ju admi­ni­stra­tiv­ni iz­vo­ri po­da­ta­ka obuhvata i po­ma­žu­će čla­no­ve do­ma­ćin­stva, kao i ne­for­mal­no zaposlene
Pomažući članovi domaćinstava spadaju u neformalno zaposlene 20

21. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Definicija MOR-a na osnovu podataka ARS
Nezaposleni su:
Lica koja u referentnoj sedmici nisu obavljala plaćeni posao pod uslovom da su u poslednje četiri sedmice aktivno tražila posao i da su bila u mogućnosti da počnu da rade u naredne dve sedmice, ako bi im neko ponudio posao
Lica koja nisu tražila posao u poslednje četiri sedmice, jer su našla posao na kojem treba da počnu da rade najkasnije za tri meseca

22. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Definicije radne snage na osnovu podataka administrativnih evidencija zasnovane su na njihovom formalnom, registrovanom statusu
Osoba je zaposlena ako je u tom statusu registrovana:
Kod poslodavca
Kao poslodavac
Kao samozaposlena
Osoba je nezaposlena ako je registrovana kao nezaposlena kod odgovarajuće javne službe za zapošljavanje

23. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
RZS je prešao na novu metodologiju praćenja formalne zaposlenosti od septembra 2015.
Koristi podatke Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i Statističkog poslovnog registra
Administrativni podaci o zaposlenosti obuhvataju i zaposlene van radnog odnosa nakon prelaska na novi izvor podataka (CROSO)
npr. zaposlene prema ugovoru o delu i ugovoru o privremenim i povremenim poslovima

24. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada Definicija registrovane zaposlenosti
„Pod pojmom zaposleni podrazumevaju se lica koja imaju formalno pravni ugovor o zaposlenju, odnosno zasnovani radni odnos sa poslodavcem na određeno ili neodređeno vreme i lica koja rade van radnog odnosa na osnovu ugovora o delu ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; lica koja obavljaju samostalne delatnosti ili su osnivači privrednih društava ili preduzetničkih radnji; kao i lica koja obavljaju poljoprivredne delatnosti a nalaze se u evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.“
Izvor: RZS

25. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Razlike u broju nezaposlenih prema NSZ i ARS:
Veći je broj registrovanih nezaposlenih prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nego stvarno nezaposlenih prema ARS
Metodološke razlike
Veliki broj nezaposlenih registrovan je samo zbog beneficija (pomoć za nezaposlene, socijalna pomoć i sl.), a angažovan je u sivoj ekonomiji i ne traži aktivno posao
76,0% nezaposlenih prema definiciji MOR je registro­va­no kod NSZ (ARS, 2016)

26. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Na osnovu osnovnih kontingenata stanovništva na tržištu rada možemo definisati osnovne indikatore tržišta rada
Stopa aktivnosti (a) - procentualno učešće aktivnog stanovništva (A) u stanovništvu radnog uzrasta (15+ ili 15−64 godine) i definiše se na sledeći način:
Stopa participacije 26

27. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Stopa zaposlenosti (e) predstavlja procentualno učešće zaposlenih starosti (E15-64) u stanovništvu radnog uzrasta (15−64 godine) i definiše se: 27

28. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Stopa nezaposlenosti (u) predstavlja procentualno učešće nezaposlenih (U15-64) u aktivnom stanovništvu (A15-64) i definiše se:
Često se stopa nezaposlenosti pogrešno definiše i tumači
Zbir stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti NIJE jednak 100% 28

29. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Stopa neaktivnosti predstavlja procentualno učešće neaktivnih u stanovništvu radnog uzrasta
Ona se izračunava i kada se od 100% oduzme stopa aktivnosti 29

30. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada Kretanje stope aktivnosti, stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti (15+), , Srbija, %
2014
2015
2016
2017 Q1 Q2 Q3 Q4
Stopa aktivnosti (%)
51.0
52.6
52.5
51.6
50.8
51.5
52.0
51.9
54.1
54.3
52.3
51.8
54.5
55.3
54.2
Stopa zaposlenosti (%)
40.2
41.8
43.1
42.9
41.2
42.6
43.4
42.7
45.9
46.8
45.5
44.2
48.1
48.2
46.3
Stopa nezaposlenosti (%)
21.3
20.7
17.9
17.0
19.0
17.3
16.6
17.7
15.2
13.8
13.0
14.6
11.8
12.9
14.7
Izvor: ARS

31. Statistika tržišta rada Osnovni indikatori tržišta rada
Ni­ska sto­pa ak­tiv­no­sti u Sr­bi­ji pre­vas­hod­no je re­zul­tat ni­ske ak­tiv­no­sti že­na, mla­dih (15−25 go­di­ne) i sta­ri­jih li­ca (55−64 go­di­ne)
Sr­bi­ja je i da­lje vr­lo da­le­ko od sto­pe za­po­sle­no­sti za populaciju od 20 do 64 godine od 75%
Cilj strategije Evropa 2020 koji je potrebno dostići do 2020
Svaka druga osoba stara od 15 do 24 godine je nezaposlena

32. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Kretanje zaposlenosti i bruto domaćeg proizvoda
Elastičnost zaposlenosti u odnosu na ekonomski rast ili radna intenzivnost rasta meri:
kako se zaposlenost menja s promenom autputa
koliko će se procentnih poena promeniti zaposlenost ako se BDP promeni za jedan procentni poen
Ovaj indikator se često koristi za rasvetljavanje veze između ekonomskog rasta, zaposlenosti i smanjenja siromaštva 32

33. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Karakter ekonomskog rasta
Da li je rast BDP-a radnointenzivan - zasnovan pretežno na rastu zaposlenosti ili se rast BDP-a pre svega duguje rastu produktivnosti rada?
Odgovor na ovo pitanje treba tražiti u nizu specifičnih uslova koji preovlađuju u datoj zemlji 33

34. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a (ε) - procentualna promena broja zaposlenih do koje dolazi s promenom BDP-a za jedan procenat (arc elastičnost)
Brojilac izražava procentualnu promenu zaposlenosti Ei u zemlji i između perioda 0 i perioda 1
Imenilac izražava odgovarajuću procentualnu promenu bruto domaćeg prozvoda označenu sa Yi 34

35. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Alternativni metod izračunavanja elastičnosti zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a polazi od zaposlenosti koja je data kao linearna logaritamska funkcija BDP-a:
ln L=β0+ β1lnY
Regresioni koeficijent β1 predstavlja elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a, izražava se u procentnim poenima (point elasticity) 35

36. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Ovako izračunata elastičnost meri za koliko procentnih poena će se promeniti zaposlenost ako se BDP promeni za beskonačno malo
U regresionu jednačinu mogu se uključiti brojni faktori koji pored BDP-a mogu uticati na zaposlenost
Elastičnost od 0,5 znači da rast BDP-a od jednog procentnog poena dovodi do rasta zaposlenosti od 0,5 procentnih poena

37. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Optimalna „radna intenzivnost rasta“ za neku zemlju zavisi od nekoliko faktora:
ekonomskog rasta
obim viška radne snage
stopa rasta radne snage
stope nezaposlenosti
stope aktivnosti
stope siromaštva (posebno među zaposlenima)

38. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Zemlje koje imaju manji rast BDP-a potrebno je da obezbede višu elastičnost zaposlenosti nego zemlje koje imaju veće stope rasta BDP-a
Zemljama s većim stopama rasta radne snage potrebna je veća elastičnost zaposlenosti
U zemljama s visokim procentom siromašnih potrebne su veće vrednosti elastičnosti zaposlenosti nego u razvijenijim zemljama

39. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Elastičnost zaposlenosti – veza zaposlenosti i produktivnosti rada
Yi=Ei*Pi
Yi označava BDP, Ei, zaposlenost, Pi produktivnost rada za zemlju i (BDP po zaposlenom)
Za male promene BDP-a važi:
ΔYi=ΔEi+ΔPi
Ekonomski rast u jednoj zemlji može biti postignut:
Povećanom zaposlenošću i/ili
Povećanom produktivnošću rada

40. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
ΔYi=ΔEi+ΔPi
Obe strane jednačine podelimo sa rastom BDP-a
ε je elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a

41. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Elastičnost zaposlenosti i stope rasta BDP-a, izabrani periodi, napredne zemlje i zemlje u razvoju

42. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Realna stopa rasta BDP-a i zaposlenosti (15+) u Srbiji , % y-o-y
Izvor: RZS, podaci o zaposlenosti ARS

43. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
U Srbiji koristi ekonomskog rasta prenele su se na stanovništvo putem rasta produktivnosti i rasta zarada, ne putem rasta zaposlenosti
U periodu ekonomske krize pad zaposlenosti je bio znatno veći od pada BDP-a (-7,3% prema -3,1% u 2009)
Elastičnost zaposlenosti u tom periodu je bila čak 2,3 u 2009.

44. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Produktivnost rada
Produktivnost rada se definiše se kao odnos autputa i radnog inputa
Evrostat izračunava tri indikatora produktivnosti rada:
BDP po zaposlenom
BDP po času rada
Realne jedinične troškove rada
OECD najčešće meri produktivnost rada kao BDP po času rada
BDP se izražava u evrima ili dolarima prema paritetu kupovne moći

45. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Najbolja mera radnog inputa su stvarni časovi rada zaposlenih
odražavaju regularne časove rada na osnovnom poslu, puno ili skraćeno radno vreme, prekovremeno (plaćeno ili neplaćeno)
časove rada ostvarene na dodatnom poslu
ne uključujući časove koji nisu realizovani (praznik, godišnji odmor, štrajk, vremenske prilika i sl.)

46. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Najčešće se koriste godišnji časovi rada svih zaposlenih koji učestvuju u stvaranju BDP-a
prosečni godišnji ostvareni časovi rada po zaposlenom koji se množe sa ukupnim brojem zaposlenih
Nedostatak: ne odražavaju promene u kvalitetu zaposlenih (npr. promene u kvalifikacijama, nivou obrazovanja ili radnog iskustva tokom vremena)
Taj efekat se obuhvata rezidualnom vrednošću putem multifaktorske produktivnosti
Međunarodna uporedivost ostvarenih časova rada

47. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Rast produktivnosti rada, BDP-a prema času rada u %, godišnja promena
Izvor: OECD (2017), OECD Compendium of Productivity Indicators 2017

48. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
U skoro svim zemljama OECD-a došlo je do usporavanja rasta ili pada produktivnosti rada u u odnosu na period pre krize (izuzetak su Irska i Kostarika)

49. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Bruto domaći proizvod i bruto nacionalni dohodak po času rada, godišnja stopa rasta
Izvor: OECD (2017), OECD Compendium of Productivity Indicators 2017

50. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti BDP po času rada i BDP po zaposlenom, godišnja stopa rasta,

51. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Rang zemalja prema produktivnosti merena BDP-om i BND-om je u većini slučajeva isti
Izuzetak su Australija, Kanada, Novi Zeland, Irska, Island i Luksemburg (niži rang prema BND-u)
Švajcarska ima viši rang prema BND-u

52. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Zaposleni prema sektorima
Ukazuje na stepen razvijenosti zemlje
Zaposleni prema tri osnovna sektora ekonomske aktivnosti:
Poljoprivreda
Industrija
Usluge

53. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Me­đu­na­rod­ne stan­dard­ne kla­si­fi­ka­ci­je de­lat­no­sti (ISIC rev. 4)
Sek­tor po­ljo­pri­vre­de ob­u­hva­ta ak­tiv­no­sti u po­ljo­pri­vre­di, šumar­stvu i ri­bar­stvu (ka­te­go­ri­ja A, ISIC 4)
Sek­tor in­du­stri­je ob­u­hva­ta
rudarstvo,
pre­ra­đi­vač­ku in­du­stri­ju,
snadbevanje elek­trič­nom ener­gi­jom, ga­som i vo­dom, kao i
građevinarstvo (ka­te­go­ri­je od B do F, ISIC 4)
Sek­tor uslu­ga ob­u­hva­ta
tr­go­vi­nu na ve­li­ko i ma­lo,

54. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
saobraćaj i skladištenje
usluge smeštaja i ishrane
informisanje i komunikacije,
fi­nan­sij­ske i uslu­ge osi­gu­ra­nja,
po­slo­vanje nekret­ni­na­ma,
stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti,
administrativne i pomoćne uslužne delatnosti,
državnu upravu i obavezno socijalno osiguranje,
obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu,
umetnost, zabavu i rekreaciju, kao i
ostale uslužne delatnosti (ka­te­go­ri­je od G do S, ISIC 4)

55. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Razvijene zemlje karakteriše:
Dominantno učešće zaposlenih u sektoru usluga
Zaposlenost u industriji je relativno mala
Zaposlenost u poljoprivredi marginalna
Srednje razvijene zemlje karakteriše nešto manje učešće zaposlenih u sektoru usluga, a veće učešće zaposlenih u industriji i poljoprivredi
Nerazvijene zemlje karakteriše dominantno učešće zaposlenih u radno intenzivnom sektoru poljoprivrede

56. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Sektorska struktura zaposlenosti pruža informacije o:
Kretanjima zaposlenih od poljoprivrede i drugih radno-intenzivnih aktivnosti ka industriji i ka sektoru usluga
Kretanjima radne snage iz ruralnih područja u urbana
Razdvajanju rasta produktivnosti u okviru datog sektora od rasta produktivnosti kao posledica kretanja zaposlenih od manje ka više produktivnim sektorima

57. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Učešće zaposlenosti po sektorima u ukupnoj zaposlenosti, EU i Srbija, 2016, u %
EU 28 prosek
Najmanje
Najviše
Srbija
Poljoprivreda
4,3
Luksemburg (0,9)
Rumunija (23,1)
18,6
Industrija
23,9
Luksemburg
(10,7)
Češka Republika (38,1)
24,4
Usluge
71,8
Rumunija (47,0)
(88,4)
57,0
Izvor: Eurostat i RZS, baza podataka

58. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
U Srbiji, zaposlenost u poljoprivredi je tradicionalno veoma visoka, a u uslugama znatno niža od evropskog proseka
U EU izuzetak je Rumunija (čak i preko 30% u periodu )
Učešće zaposlenosti u industriji (zajedno sa građevinarstvom) je ispod proseka zemalja EU

59. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Struktura usluga se može podeliti na tri dela: tradicionalne usluge, moderne usluge i usluge javnog sektora
Srbija u poređenju sa EU najviše zaostaje u modernim uslugama

60. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Zaposleni prema tipu zaposlenja
Zaposleni za platu
Samozaposleni
samozaposleni sa zaposlenim radnicima (poslodavci)
samozaposleni bez zaposlenih (koji rade sami za sebe)
članovi proizvođačkih kooperativa
Pomažući članovi domaćinstva
Prema inoviranom konceptu tipa zaposlenja, Evrostat svrstava i pomažuće članove domaćinstva u samozaposlene (ILO, 2015b)

61. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Definicije ovih kategorija prema Međunarodnoj klasifikaciji statusa zaposlenosti (International Classification of Status in Employment – ICSE) iz 1993:
Zaposleni za platu su radnici koji rade na plaćenim poslovima na osnovu pisanog ili usmenog ugovora o radu prema kojem dobijaju osnovnu zaradu koja direktno ne zavisi od prihoda jedinice u kojoj rade
Poslodavci su radnici koji rade sami za sebe ili sa jednim ili više partnera i angažuju jednog ili više radnika da rade za njih kao zaposleni

62. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Radnici koji rade sami za sebe ili sa jednim ili više partnera i ne angažuju na stalnoj bazi zaposlene da rade za njih
Članovi proizvođačkih kooperativa su radnici koji rade u proizvođačkim kooperativima kao samozaposleni
Pomažući članovi domaćinstva su radnici koji rade u tržišno orjentisanom preduzeću koje vodi lice koje živi u istom domaćinstvu sa pomažućim članom

63. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Radnici koji nisu klasifikovani prema statusu zaposlenosti zbog nedostatka informacija i/ili ne mogu biti klasifikovani ni u jednu od navedenih kategorija
Osnovni kriterijum za definisanje ovih kategorija je vrsta ekonomskog rizika

64. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Zemlje s niskim ili srednjim nivoom ekonomskog razvoja u odnosu na razvijene zemlje imaju:
manje učešće zaposlenih za platu u ukupnoj zaposlenosti
veće učešće samozaposlenih i pomažućih članova domaćinstva
dve kategorije koje se smatraju posebno ranjivim
Struktura zaposlenih prema tipu zaposlenja povezana je sa strukturom zaposlenih prema sektoru ekonomske aktivnosti

65. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Struktura zaposlenih prema tipu zaposlenja, Srbija i izabrani regioni 2014, %
Izvor: Baza podataka Key Indicators of the Labour Market, ILO, 2015b.
*Obuhvaćene su samo zemlje višeg srednjeg nivoa dohotka u koje pripada Srbija.

66. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Ranjiva zaposlenost (ILO, 2009b) obuhvata:
Samozaposlene tj. radnike koji rade sami za sebe
Pomažuće članove domaćinstva
Kategorije (3) i (5) prema Međunarodnoj klasifikaciji statusa zaposlenosti

67. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Ranjiva zaposlenost trebalo bi da ukaže na zaposlenost:
Na nesigurnim poslovima
U neformalnom sektoru
Sa niskim zaradama i niskom produktivnošću
Sa niskim nivoom zaštite na radu i u lošim radnim uslovima
Veoma često su u pitanju i poslovi bez plaćenog osnovnog zdravstvenog i socijalnog osiguranja
Samo 5% ranjivih zaposlenih ima pristup sistemu socijalne zaštite, odnosno, plaća zdravstveno i socijalno osiguranje (ILO, 2016)

68. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Osnovna ograničenja indikatora ranjive zaposlenosti su:
Zaposleni za platu takođe mogu da budu izloženi velikoj nesigurnosti i ekonomskom riziku
Biti zaposlen za platu nije garancija za dobijanje svih beneficija
Više od 40% zaposlenih za platu u 93 zemlje sveta nema plaćeno zdravstveno i socijalno osiguranje (ILO, 2016)
Nezaposleni nisu obuhvaćeni iako su „ranjivi“
Lica koja spadaju u kategoriju ranjive zaposlenosti ne moraju biti izložena velikom ekonomskom riziku i „ranjivosti“ posebno u razvijenim zemljama

69. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
Ranjiva zaposlenost može da posluži kao indikator neformalne zaposlenosti posebno u manje razvijenim zemljama i regionima
U svetu, nešto više od polovine ukupne zaposlenosti odnosi se na ranjivu zaposlenost (45% u 2014)
Kriza u Srbiji najviše je uticala na osobe u „ranjivim“ oblicima zaposlenosti koje većim delom rade u neformalnom sektoru
U EU nema indicija da je kriza više pogodila samozaposlene nego zaposlene za platu

70. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti
U Srbiji svako četvrto lice radnog uzrasta spada u kategoriju ranjive zaposlenosti
To je više od proseka za zemlje Zapadne Evrope (7,6%), a manje nego za ECA zemlje (29%)
Veliki obim ranjive zaposlenosti u Srbiji posledica je
znatno većeg učešća poljoprivrede u sektorskoj strukturi privrede
znatno većeg učešća neformalne zaposlenosti van poljoprivrede u odnosu na razvijene zemlje Zapada

71. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
Ne postoji saglasnost oko toga šta čini neformalni sektor
Termin „neformalni sektor” ili „neformalna ekonomija” korišćen je da opiše raznolike aktivnosti:
Prodaja robe na ulici
Neprijavljen rad u domaćinstvu
Naturalna razmena
Izbegavanje plaćanja poreza
Krađa državne imovine
Korupcija
Organizovan kriminal

72. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
Aktivnosti u neformalnoj ekonomiji se ne odvijaju uvek u cilju izbegavanja plaćanja poreza, doprinosa i sl.
Mnogi se angažuju da bi “sastavili kraj s krajem”
zbog ograničenih mogućnosti zapošljavanja ili zarađivanja u formalnom sektoru
Predstavlja značajan deo tržišta rada u zemljama u razvoju, važnu ulogu u kreiranju zaposlenosti, proizvodnje i dohotka

73. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
Kriterijum za razlikovanje neformalnog od formalnog sektora je status pojedinca na tržištu rada
Taj kriterijum se obično kombinuje s drugim kriterijumima kao što su:
karakteristike posla pojedinca (npr. stalni ili sezonski posao)
karakteristike preduzeća (npr. registrovano ili ne, broj zaposlenih)
mesto obavljanja delatnosti (ulica, neformalna mesta i sl)

74. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
Inovirana definicija zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji formulisana od strane MOR-a
Ukupna zaposlenost u neformalnoj ekonomiji može se definisati kao zbir:
zaposlenosti u neformalnom sektoru (A+B)
neformalne zaposlenosti koja se može javiti van neformalnog sektora (C)

75. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
Zaposlenost u neformalnom sektoru je koncept baziran na preduzeću kao jedinici posmatranja
neformalni sektor odnosi se na neformalna preduzeća
Neformalna zaposlenost bazirana je na konceptu poslova kao jedinice posmatranja
neformalna zaposlenost odnosi se na neformalne poslove

76. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
Neformalni sektor (A+B) obuhvata:
neregistrovana preduzeća i/ili
mala privatna preduzeća koja nisu konstituisana kao posebni pravni entiteti
Neformalna zaposlenost (A+C) obuhvata zaposlenost na poslovima bez
osnovne socijalne i pravne zaštite
primanja po drugim osnovama (bolovanje i sl.)
Neformalna zaposlenost može postojati u formalnom sektoru, neformalnom sektoru i sektoru domaćinstava

77. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji77

78. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
Neformalna zaposlenost (Hussmann, 2003; ILO, 2013) obuhvata sledeće kategorije:
poslodavce i samozaposlene u neregistrovanim preduzećima
pomažuće članove domaćinstva
članove neformalnih proizvođačkih kooperativa
zaposlene na neformalnim poslovima
zaposleni bez formalnog ugovora o radu, bez socijalne zaštite i bez primanja po drugim osnovama (bolovanje, godišnji odmor, otpremnina i sl.)
samozaposlene koji se isključivo bave proizvodnjom proizvoda za potrošnju svojih domaćinstava.

79. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
MOR vodeću ulogu u razvoju metodologije za definisanje zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji
MOR je godine osnovala bazu podatka o neformalnom sektoru koja obuhvata podatke i metodologiju zemalja:
Afrike
Latinske Amerike i Kariba
Azije i Pacifika
u tranziciji Centralne i Istočne Evrope

80. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
Poslednje sveobuhvatno istraživanje MOR na osnovu ankete o zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji sprovedeno u 47 zemlje sveta
Prema istraživanju MOR, u skoro svim zemljama zaposlenost u neformalnom sektoru nadmašuje neformalnu zaposlenost van neformalnog sektora
Obuhvaćena samo zaposlenost van poljoprivrede

81. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Operativne definicije zaposlenih za platu na neformalnim poslovima u pojedinim zemljama, ARS
Izvor: ARS Srbije, Kosova, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije, 2015.

82. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
Definicija neformalne zaposlenosti u ARS za zemlje Zapadnog Balkana
U Srbiji i Makedoniji je ta aproksimacija veoma dobra jer se koristi definicija koja je u skladu sa preporukama MOR
Za Kosovo i Albaniju ta aproksimacija je veoma gruba jer se u izveštajima ARS mogu naći samo podaci o ranjivoj zaposlenosti
U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, podaci su raspoloživi samo za pojedine komponente neformalne zaposlenosti, kao što su zaposleni za platu bez ugovora ili sa usmenim ugovorom i neplaćeni pomažući članovi domaćinstva
Ne postoji uporedivost između procena neformalne zaposlenosti u zemljama regiona
Uporedivost postoji samo između Kosova i Albanije

83. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
Najmanji obim zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji imaju zemlje Centralne i Istočne Evrope
Srbija je među njima najbolje rangirana u godini
3,5% zaposlenih u neformalnom sektoru
3,1% neformalno zaposlenih van neformalnog sektora

84. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Udeo zaposlenih u neformalnoj ekonomiji 
Izvor: Statistical update on employment in the informal economy, ILO- Depratment of Statistics, June 2012
Napomena: Podaci se odnose na zaposlenost van poljoprivrede i poslednje dostupne podatke

85. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
Različite definicije u Srbiji
Prema AŽS iz i godine zaposlenost u neformalnoj ekonomiji je definisana tako da obuhvata sledeće kategorije (Krstić and Sanfey, 2011):
zaposlene bez plaćenog socijalnog osiguranja
zaposlene u privatnoj neregistrovanoj firmi
zaposlene koji rade u kući, “od vrata do vrata”, pijaci i sličnim mestima

86. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
ARS od dobra osnova za definisanje zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji
RZS zaposlenost u neformalnoj ekonomiji na osnovu podataka ARS definiše tako da obuhvata:
zaposlene u neregistrovanoj firmi
zaposlene u registrovanoj firmi, ali bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog i penzijskog osiguranja
neplaćene pomažuće članove domaćinstva
Indikator zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji
odnos broja zaposlenih u neformalnoj ekonomiji prema ukupnom broju zaposlenih

87. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
Prema procenama RZS-a na osnovu ARS, u periodu krize izražena je tendencija smanjenja neformalne zaposlenosti (sa 23% u oktobru na 19,9% u aprilu 2011)
Neformalno zaposleni imaju veći rizik da ostanu bez posla i postanu nezaposleni nego zaposleni u formalnoj ekonomiji
To je potvrđeno i na osnovu podataka ARS za vreme trajanja krize

88. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Stopa neformalne zaposlenosti
2009
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
21,4
19,6
18,8
17,5
19,3
21,2
20,4
22,5
20,7
Stopa neformalne zaposlenosti – učešće neformalno zaposlenih u ukupnom broju zaposlenih
Izvor: ARS
Napomena:
Zbog promene metodologije podaci za period nisu uporedivi sa podacima

89. Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
Razlike u procenama zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji za Srbiju u godini koje su radili RZS i MOR potiču od:
različitih definicija
činjenice da je najveći deo zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji skoncentrisan u poljoprivredi (koji MOR nije procenjivala)
Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji u Srbiji najveća je kod mladih
Rano uključivanje u neformalni sektor tokom svoje radne istorije može da dovede do zastarevanja njihovog znanja i sposobnosti

90. Statistika tržišta rada Radno vreme
Iako poslodavci određuju plan rada zaposleni mogu iskazati svoje preferencije vezano za časove rada
da li će raditi skraćeno ili puno radno vremene
da li će imati dodatni posao pored osnovnog posla
izbor zanimanja i poslodavca
Različiti poslodavci određuju različit režim rada
odnosi se na kombinaciju punog i skraćenog radnog vremena
različit nedeljni plan rada koji treba ostvariti
politiku vezanu za odsustvo s posla i godišnji odmor

91. Statistika tržišta rada Radno vreme
Dva najvažnija koncepta koja se najviše koriste u
empirijskim istraživanjima su:
koncept „uobičajenih/tipičnih časova rada“
koncept „stvarnih časova rada“

92. Statistika tržišta rada Radno vreme
„Uobičajeni časovi rada“
Odnose se na tipičan broj sati koje radnik radi u toku posmatranog perioda
Odnose se na posao koji se obavljao u toku jedne nedelje ili nekom dužem periodu, ili kao modalna vrednost „stvarnih časova rada“ nedeljno tokom dužeg posmatranog perioda
Neće se promeniti u slučaju povremenog odsustvovanja s posla, neregularnog ili povremenog prekovremenog rada

93. Statistika tržišta rada Radno vreme
Koncept „stvarnog radnog vremena“ polazi od ostvarenih radnih časova zaposlenih i obuhvata:
vreme provedeno na radnom mestu u radu na proizvodnim aktivnostima
vreme koje je utrošeno na aktivnostima koje su povezane sa aktivnostima koje zaposleni obavlja (na primer, čišćenje i priprema sredstava za rad i sl.)

94. Statistika tržišta rada Radno vreme Prosečan broj stvarnih i uobičajenih nedeljnih časova rada na glavnom poslu, EU-28, 2008−2016.
Izvor: Eurostat baza podataka

95. Statistika tržišta rada Radno vreme
Prosečan broj stvarnih i uobičajenih nedeljnih časova rada smanjen je u EU (2016/2008)
Stvarni nedeljni časovi rada smanjeni su za 1,9% i iznosili su 36,6 sati u 2016.
Zaposleni koji rade puno radno vreme
41,7 sati u 2008.
41,4 sati u 2016.
Zaposleni koji rade nepuno radno vreme
19,9 sati u 2008.
20,3 sati u 2016.

96. Statistika tržišta rada Radno vreme Uobičajeni nedeljni časovi rada zaposlenih puno i nepuno radno vreme, EU 28,
Izvor: Eurostat baza podataka

97. Statistika tržišta rada Radno vreme
Na obim radnog vremena pojedinca utiče:
Stepen ekonomskog razvoja zemlje, dohodak pojedinca
standardi iz oblasti radnog zakonodavstva
kulturno nasleđe i stavovi prema radu i radnicima
U zemljama s niskim dohotkom npr. Etiopija i Peru, 41% i 49% radnika, respektivno, obično radi 50 sati i više nedeljno u poređenju sa 8,9% i 11,5% radnika u Kanadi i Španiji

98. Statistika tržišta rada Radno vreme
Rad koji je duži od propisanog radnim zakonodavstvom je bliži npr. kulturi Novog Zelanda nego kulturi Portugalije
To se objašnjava znatno većim procentom radnika koji obično rade duže od 50 sati nedeljno u Novom Zelandu nego u Portugaliji (19,7% prema 10,5%, respektivno)
Veza između godišnjih časova rada po zaposlenom i produktivnosti rada

99. Statistika tržišta rada Radno vreme Prosečni godišnji stvarni časovi rada po zaposlenom i produktivnost rada (BDP po času rada u US$, tekući PPP), zemlje OECD-a, 2016.
Izvor: OECD baza podataka

100. Statistika tržišta rada Radno vreme
Tipični/uobičajeni časovi ili standardno radno vreme vezano je za zakonske propise
U Srbiji prema Zakonu o radu iz godine puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno
Prema definiciji MOR-a, radnik radi nepuno radno vreme kada su normalni časovi rada manji od odnosnih časova rada radnika koji radi puno radno vreme

101. Statistika tržišta rada Radno vreme
Svaka zemlja određuje maksimalan broj časova rada koji će se odnositi na nepuno radno vreme
OECD koristi 30-časovnu radnu nedelju kao granicu za određivanje nepunog radnog vremena
U razvijenim zemljama došlo je do rasta zapošljavanja s nepunim radnim vremenom zbog:
porasta učešća žena na tržištu rada
razvoja sektora usluga
promene organizacije rada u industriji

102. Statistika tržišta rada Radno vreme
Negativni efekti zapošljavanja sa nepunim radnim vremenom obično se odnose na:
manje sigurne poslove u odnosu na poslove s punim radnim vremenom
manju socijalnu zaštitu zaposlenih
manje zarade po času
ograničene mogućnosti za unapređenje karijere i obuku
Pozitivni efekti zapošljavanja sa punim radnim
veću mogućnost za balans između poslovnog života i porodičnih obaveza

103. Statistika tržišta rada Radno vreme Merenje radne snage

104. Statistika tržišta rada Radno vreme
Skrivena nezaposlenost ili nedovoljna zaposlenosti prema vremenu rada označava zaposlene koji:
nedobrovoljno rade manje od normalnih časova rada za datu aktivnost,
traže posao i
spremni su da rade više časova
Odnosi se na sve tipove nezadovoljavajuće zaposlenosti, bilo zbog nedovoljnih časova rada, nedovoljne zarade ili nedovoljnog korišćenja veština zaposlenih

105. Statistika tržišta rada Radno vreme
Izražava se kao broj osoba koje su nedovoljno zaposlene prema časovima rada u odnosu na radnu snagu ili u odnosu na ukupnu zaposlenost
Većina zaposlenih u EU radi puno radno vreme
povećan procenat zaposlenih sa nepunim radnim vremenom sa 19,9% u na 20,3% u 2016.
Zaposleni sa radnim vremenom 30 sati i manje čine 10,5% ukupno zaposlenih lica u Srbiji (ARS, 2017)

106. Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada
Prosečne zarade predstavljaju veoma važan aspekt tržišta rada
Dohodak od rada čini najveći deo ukupnog dohotka pojedinca
Kretanje zarada pruža uvid u to kako ekonomski rast (pad) i rast (pad) produktivnosti utiču na životni standard i siromaštvo zaposlenih

107. Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada
U razvijenim zemljama, prosečne realne zarade zaposlenih kod poslodavca od oporavljaju se sporijim tempom u odnosu na tržišta u usponu i zemlje u razvoju (TUZR) gde je rast bio nešto veći (ILO, 2015c)
Smanjena je razlika u zaradama između ove dve grupe zemalja
Prosečne zarade u razvijenim zemljama iznosile su u oko US$ PPP, a u TUZR oko US$

108. Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada Trend rasta prosečnih realnih zarada i produktivnosti rada u razvijenim zemljama (indeks),
Izvor: ILO (2016), Global Wage Report 2016/17: Wages Inequality in a Workplace

109. Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada
Rast realnih zarada u razvijenim zemljama je bio znatno manji od rasta produktivnosti rada, posebno od 2009.
To znači da su zaposleni dobijali manje od ekonomskog rasta nego vlasnici kapitala
U zemljama koje su posebno bile pogođene ekonomskom krizom, kao što je Grčka, Italija i Španija, realne zarade su značajno opale u tom periodu (za 24%, 6% i 3%, respektivno)

110. Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada Promena metodologije obračuna zarada u 2018
RZS od januara godine, umesto sprovođenja Mesečnog istraživanja o zaradama (RAD-1) preuzima podatke iz evidencije Poreske uprave, koji se prikupljaju putem elektronske Poreske prijave za porez po odbitku (PPP-PD)
Podaci o prosečnim zaradama su dostupni 55 dana po isteku izveštajnog meseca, a prosečna zarada predstavlja obračunatu zaradu za izveštajni mesec.
Nova metodologija omogućava da se dobije distribucija zarada, medijana zarade, platni jaz, kao i ostali statistički pokazatelji

111. Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada
Prosečne nominalne zarade u Srbiji rasle u periodu
Najmanji rast u zbog solidarnog poreza na plate u javnom sektoru iznad , kasnije zamenjen porezom od 10% na sve plate iznad
Realne zarade smanjene za 1% u tom periodu, iako je produktivnost povećana za oko 9%
To je dovelo do smanjenja jediničnih troškova rada

112. Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada Kretanje BDP-a, zaposlenosti, realnih neto zarada i produktivnosti rada u Srbiji, (2009=100), %
Izvor: Baza podatka RZS

113. Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada
Troškovi rada važan pokazatelj tržišta rada
Ukupni troškovi rada su svi troškovi koje poslodavac ima po osnovu radnog angažovanja zaposlenih
naknade za zaposlene (zarade i ostale isplate zaposlenima, doprinosi za socijalno osiguranje na teret poslodavca i troškovi socijalnih davanja)
troškovi obrazovanja i usavršavanja zaposlenih
ostali troškovi poslodavca (npr. prilikom zapošljavanja novih radnika, zaštita na radu)
umanjeni su za iznos subvencija

114. Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada
Jedinstvena metodologija za praćenje troškova rada u EU od 2000.
U Srbiji, ovo istraživanje sa četvorogodišnjom dinamikom prvi put je sprovedeno 2012.
Ukupni troškovi rada se najčešće računaju po času izvršenog rada
Prosečni troškovi rada po času iznosili su 24,6 evra u 2014, pri čemu su zarade po času iznosile 18,6 evra u EU28
U Srbiji, prosečni troškovi rada po času iznosili su 594 dinara u 2012, pri čemu svi troškovi poslodavca izuzev naknada za zaposlene čine zanemarljivu stavku

115. Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada
Jedinični troškovi rada
Prosečni troškovi rada po jedinici autputa
Predstavljaju vezu između troškova rada u proizvodnji autputa i produktivnosti rada
Koriste za analizu međunarodne konkurentnosti domaćih preduzeća
Izračunavaju kao odnos ukupnih troškova rada po času (ili zaposlenima za platu, ukoliko podaci o ostvarenim časovima nisu raspoloživi) i autputa po času (ili ukupno zaposlenima ukoliko podaci o časovima rada nisu raspoloživi)

116. Statistika tržišta rada Zarade i troškovi rada

117. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Stopa nezaposlenosti
Indikator neiskorišćenosti ponude rada
Predstavlja procenat radne snage koja nema posao, ali želi da radi i aktivno traži posao
Kretanje stope nezaposlenosti je kontraciklično
Veza stope nezaposlenosti i životnog standarda

118. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Nezaposleni se definišu kao (definicija MOR-a):
lica koja nemaju posao
aktivno ga traže
spremni su da počnu da rade ukoliko bi im posao bio ponuđen
Lica koja ne traže aktivno posao, a žele da rade, ne smatraju se nezaposlenima
Ova pojava se označava kao „skrivena nezaposlenost“ ili efekat „obeshrabrenih radnika“

119. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Skrivena nezaposlenost obuhvata:
Neaktivna lica koja su obeshrabrena i ne traže posao
Lica koja su relativno dugo neaktivna (zbog trudničkog, porodiljskog odsustva, bolesti i sl.)
Lica koja se suočavaju s nekom vrstom diskriminacije na tržištu rada (npr. socijalnim ili kulturnim ili nekim drugim barijerama)
Definicija MOR-a je međunarodno priznata i koristi se za međunarodna poređenja
U nekim zemljama kriterijumi koji se koriste za definisanje nezaposlenih lica nisu u potpunosti primenjivi

120. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
U niskorazvijenim zemljama ne postoji standardan način traženja posla
značajan deo aktivnosti odvija se u neformalnoj ekonomiji i znatan deo zapošljavanja se odvija kroz samozapošljavanje
„Relaksirana“ definicija nezaposlenih, ne uključuje kriterijum traženja posla da bi uključili “obeshrabrena” lica u nezaposlene
Kriterijum koji se često revidira – “da lice bude spremno da radi u veoma kratkom roku”

121. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Nezaposlenost i tokovi na tržištu rada
Iza stabilnih stopa nezaposlenosti u kraćem periodu, može se kriti značajna mobilnost lica na tržištu rada
Za tri osnovna statusa na tržištu rada (zaposleni, nezaposleni i neaktivni) razlikujemo ukupno devet tranzicionih tokova i odgovarajućih verovatnoća
tri na glavnoj dijagonali se odnose na verovatnoću ostanka u istom statusu

122. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Tranzicione verovatnoće prelaska lica iz jednog u drugi status na tržištu rada u Srbiji, april-novembar (u procentima, lica starosti 15-64)
April 2011.
Novembar 2011.
Zaposleni
Nezaposleni
Neaktivni
Ukupno
91,4
5,6 3
100
9,2
72,4
18,3
4,9
5,3
89,8
45,5
14,7
39,8
Izvor: Krstić, (2012), “Labour force flows and informal economy in Serbia” na konferenciji “From Global Crisis to Economic Growth. Which Way to Take?”

123. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Stopa nezaposlenosti prema ARS (panel podaci) u aprilu iznosila je 22,9% a u novembru ,4%
Skoro ¾ nezaposlenih (72,4%) iz aprila je ostalo u istom statusu šest meseci kasnije
9,2% nezaposlenih se zaposlilo
čak 18,3% nezaposlenih je prešlo u neaktivne
Prilivi u nezaposlene:
5,6% zaposlenih iz aprila je postalo nezaposleno u novembru iste godine
5,3% neaktivnih je postalo nezaposleno

124. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Osnovni indikatori tržišta rada u Srbiji na osnovu ARS, april 2011−novembar (%)
Napomena: Panel opservacije.
Izvor: Krstić, (2012), “Labour force flows and informal economy in Serbia” na konferenciji “From Global Crisis to Economic Growth. Which Way to Take?”

125. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Pretpostavimo da je tržište rada u stanju ravnoteže
prilivi ka nezaposlenima i odlivi iz nezaposlenih su jednaki
Stopa nezaposlenosti u zavisi od brojnih tokova na tržištu rada:
u=F(Pen, Pne, Pun, Pnu, Peu, Pue)

126. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
F je funkcija od:
Pen – proporcije zaposlenih koji su prešli u neaktivnost (+)
Pne – proporcije neaktivnih koji su se zaposlili (−)
Pun – proporcije nezaposlenih koji su prešli u neaktivnost (−)
Pnu – proporcije neaktivnih koji su postali nezaposleni (+)
Peu – proporcije zaposlenih koji su ostali bez posla i postali nezaposleni (+)
Pue – proporcije nezaposlenih koji su se zaposlili (−)

127. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Šematski prikaz tranzicionih verovatnoća prelaska lica iz jednog u drugi status na tržištu rada u Srbiji, april-novembar 2011.
Zaposleni
Nezaposleni
Neaktivni
Pue=9,2%
Peu=5,6%
Pne=4,9%
Pen=3%
Pnu=5,3%%
Pun=18,3%%

128. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Dva osnovna razloga za visoku stopu nezaposlenosti:
Visoka verovatnoća da zaposleni izgube posao, a neaktivni postanu nezaposleni
Visoka verovatnoća da nezaposleni ostanu u istom statusu u dužem vremenskom periodu
govori o dugom trajanju nezaposlenosti

129. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Tipovi nezaposlenosti
Frikciona nezaposlenost
Nastaje usled dinamičnog tržišta rada i imperfektnih tokova informacija
Potrebno je da prođe izvesno vreme dok nezaposleni radnici ne saznaju za poslodavce koji nude poslove koje oni traže
Može postojati i u uslovima ravnoteže agregatne ponude i agregatne tražnje
Vreme trajanja ove vrste nezaposlenosti obično je kratko

130. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Sezonska nezaposlenost
Nastaje zbog sezonske fluktuacije tražnje za radom
Uslovljena je sezonskim karakterom proizvodnje

131. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Strukturna nezaposlenost
Nastaje kao posledica:
neusklađenosti kvalifikacija koje se traže i kvalifikacija koje se nude na tržištu rada na određenom području
dugoročne neusklađenosti između ponude rada i tražnje za radom između područja

132. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Ciklična nezaposlenost
Vezuje se za ciklična kretanja ekonomske aktivnosti
Nastaje kada agregatna tražnja za radom opada kao posledica pada agregatne tražnje na tržištu roba i usluga
Nastaje u uslovima neelastičnosti nadole realnih zarada

133. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Prikrivena nezaposlenost
Odnosi se na one zaposlene koji:
nedobrovoljno rade manje od normalnih časova rada određenih za datu aktivnost
traže posao
spremni su da rade više časova
Koncept skrivene nezaposlenosti ili nedovoljne zaposlenosti odnosi se na sve tipove „nezadovoljavajuće“ zaposlenosti sa stanovništva zaposlenog

134. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Nezaposlenost prema starosti i nivou obrazovanja
Dva indikatora za analizu nezaposlenosti mladih:
Stopa nezaposlenosti mladih koja se definiše kao udeo nezaposlenih lica starosti od 15−24 godine u ukupnoj aktivnoj populaciji mladih
Odnos stope nezaposlenosti mladih i stope nezaposlenosti odraslih (25−64 godine)

135. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Koji su razlozi zbog kojih je stopa nezaposlenosti mladih veća nego stopa nezaposlenosti odraslih?
Razlozi na strani ponude rada i na strani tražnje za radom
Odnos stope nezaposlenosti mladih i stope nezaposlenih odraslih kreće se između dva i tri u najvećem broju zemalja u svetu
Problem nezaposlenosti mladih je univerzalan problem današnjeg društva

136. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Stopa nezaposlenosti mladih i odraslih, poslednje godine (≥2006)
Izvor: Key Indicators of the Labour Market, 7th Edition, 2011

137. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
U Srbiji je stopa nezaposlenosti najveća je kod najmlađe starosne grupe (15−24)
Iznosila je čak 31,9% u 2017.
Mnogo je veća u odnosu na stopu nezaposlenosti mladih u EU iznosila je 16,8%
Skoro polovinu nezaposlenih čine dve najmlađe starosne grupe (15−24, 25−34)
Učešće u ukupnoj nezaposlenosti godine iznosilo je 16,6% i 32,2%, respektivno
NEET kategorija – not in employment, education or tranining
U EU28 10,9% u 2017.
U Srbiji 17,6% u 2017.

138. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Nezaposleni prema nivou obrazovanja
Politika zapošljavanja i politika obrazovanja
Različite politike ukoliko su visokoobrazovani u većem riziku da budu nezaposleni od manje obrazovanih
U zemljama u razvoju obrazovanje nije sigurna zaštita od nezaposlenosti (ILO, 2015)
Visoko obrazovani imaju veće šanse da budu nezaposleni od nižih obrazovnih profila
U dve trećine zemalja sveta porasta je stopa nezaposlenosti sa tercijernim obrazovanjem

139. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Lica sa završenim primarnim ili sekundarnim obrazovanjem imaju najveće učešće među nezaposlenima u većini zemalja sveta (MOR)
Nezaposlenost je najviše rasprostranjena među onima sa srednjim nivoom obrazovanja
Više od dve trećine nezaposlenih je završilo srednju školu (68% u 2005, 67% u i 63% u 2016)

140. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Struktura nezaposlenosti (15 godina i više) prema starosnim grupama (levi grafikon) i prema nivou obrazovanja (desni grafikon), 2016, Srbija (%)
Izvor: Republički zavod za statistiku (2017), Statistički bilten br. 623, Anketa o radnoj snazi u Republici Srbiji, 2016.

141. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Dužina trajanja tranzicije mladih s fakultetom od završetka školovanja do nalaženja stalnog posla udvostručila se u oktobru prema aprilu (ad hoc anketa)
18,5 meseci prema 9,4 meseca, respektivno
Kod osnovnog i srednjeg obrazovanja je ostala na približno istom nivou
Rezultati ukazuju da su visokoobrazovani mladi u Srbiji najviše bili pogođeni smanjenjem tražnje za radnom snagom

142. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Dugoročna nezaposlenost
Odnosi se na vreme provedeno u traženju posla
Lice koje aktivno traži posao godinu dana i duže svrstavamo u dugoročno nezaposlene
Stopa dugoročne nezaposlenosti se definiše kao:
procentualno učešće dugoročno nezaposlenih u aktivnom stanovništvu
Indikator koji se takođe koristi da opiše stanje dugoročne nezaposlenosti - procentualno učešće dugoročno nezaposlenih u nezaposlenima

143. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Visoko učešće dugoročno nezaposlenih ukazuje na:
nisku tražnju za radom u dužem vremenskom periodu
slabo kreiranje novih radnih mesta
Verovatnoća nalaženja posla smanjuje se s dužinom trajanja nezaposlenosti
Istraživanja su pokazala da trajanje nezaposlenosti zavisi od dužine trajanja naknade za nezaposlene

144. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
„Dugoročno bez posla”
Širi statistički koncept u odnosu na koncept „dugoročno nezaposlenih“
obuhvatio bi kategorije dugoročno nezaposlenih koji ne traže aktivno posao
Podaci o dužini traženja zaposlenja dobijaju se najčešće iz ARS
Veoma je teško dobiti precizne podatke o dužini traženja posla pogotovo ukoliko nezaposleni dugo traže posao

145. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti Nezaposleni prema dužini traženja posla, u hiljadama, EU-28, 2007−  

146. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Došlo je do rasta broja dugoročno nezaposlenih u EU-27 od trećeg kvartala godine
Srbija ima najveće učešće dugoročno nezaposlenih u ukupnoj nezaposlenosti
Skoro dve trećine nezaposlenih aktivno traži posao godinu dana i duže prema podacima ARS (61% u 2017)
Ekonomska kriza uticala je na povećanje učešća dugoročno nezaposlenih u ukupnom broju nezaposlenih
sa 65% u aprilu na 72% u oktobru 2010.

147. Statistika tržišta rada Karakteristike nezaposlenosti
Najteže posao nalaze starija lica od 55−64 godine i lica nižeg obrazovnog profila
posebno u manje razvijenim područjima na jugu zemlje
Udeo dugoročno nezaposlenih u ukupnom broju nezaposlenih lica u iznosi
25% za lica koja traže posao 2-6 godina
16% za lica koja traže posao više od 7 godina
Srbija je u izuzetno nepovoljnom položaju u odnosu na 28 zemalja EU
Prosečna stopa dugoročne nezaposlenosti u EU28 je svega 3,4%, a u Srbiji 8,2% (2017)

148. Statistika tržišta rada Pregled ključnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada
„Ključni indikatori tržišta rada“
Predstavljaju skup od 20 osnovnih indikatora tržišta rada
Objavljuju se svake godine za preko 230 zemalja sveta
Dostupna je i baza podataka sa vrednostima indikatora za svaku zemlju
Kod nekih indikatora izvršena je procena prosečnih vrednosti za region ili ceo svet

149. Statistika tržišta rada Pregled ključnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada
Značaj osnovnih indikatora tržišta rada:
Promovisanje agende MOR-a o pristojnom poslu
Praćenje napretka u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja
Praćenje rodne jednakosti na tržištu rada

150. Statistika tržišta rada Pregled ključnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada
Promovisanje agende MOR-a o pristojnom poslu
Cilj je stvaranje mogućnosti za produktivan rad muškaraca i žena u uslovima slobode, jednakosti i ljudskog digniteta
Indikatori o nedostatku pristojnog ili bilo kakvog posla i kvalitetu posla

151. Statistika tržišta rada Pregled ključnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada
Kvalitet zaposlenja na osnovu indikatora koji nam govore o:
„ranjivoj zaposlenosti“
zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji
skrivenoj nezaposlenosti
prekovremenom radu
zaposlenosti na niskoproduktivnim poslovima

152. Statistika tržišta rada Pregled ključnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada
Praćenje napretka u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja
Prvi milenijumski cilj se odnosi na smanjenje siromaštva i iskorenjivanje gladi u svetu
Može se ostvariti ako se „dostigne puna zaposlenost i pristojan posao za sve, uključujući žene i mlade“
stopa aktivnosti ukupnog stanovništva
stopa siromaštva zaposlenih
stopa ranjive zaposlenosti
stopa rasta produktivnosti rada

153. Statistika tržišta rada Pregled ključnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada
Praćenje rodne jednakosti na tržištu rada
To je omogućeno time što je većina osnovnih indikatora tržišta rada dezagregirana prema polu kako bi se mogao pratiti položaj žena i muškaraca na tržištu rada