1. Psihologija nastavnika
Uloge,
kompetencije,
znanja i veštine

2. Psihologija primenjena u obrazovanju

3. Paradoks nastavničkog poziva:
Ljudi prošlosti oblikuju ljude budućnosti i za duštvo budućnosti koje se ubrzano menja
Druga dilema
Davne 1892, Viljem Džejms na jednom skupu nastavnika rekao «psihologija je nauka, a podučavanje umetnost i nauka nikada nije direktno uticala na stvaranje neke umetnosti» i zatim «poznavanje psihologije ne garantuje da će neko biti dobar nastavnik»
 James, W. (1983). Talks to Teachers on psychology, Cambridge, Harvard university Press, str

4. Svaka osoba ima više različitih uloga
Neke su uloge se ne mogu izbeći, neke su socijalno propisane (biti učenik), neke uloge možemo birati (profesiju – profesionalne uloge)
Ali i one zavise od okruženja, da li će se ispoljiti i kako
Pojedinci i ustanove imaju različlita očekivanja od različitih uloga
Različite osobe se različito ponašaju u istoj ulozi
Iste osobe se jedna prema drugoj različito ponašaju kad su u različitim ulogama
Očekivanja od uloga nekad mogu biti u međusobnom konfliktu
Osoba u ulozi može pokazivati različiti stepen identifikacije sa samom ulogom

5. Slično možemo analizirati uloge jednog nastavnika
Vrste uloga:
propisana ili normativna
uobičajena ili tradicionalna
Podela uloga s obzirom na njihov saznajni status:
stručna koncepcija uloge
saznata ili naučena uloga
zamišljena uloga
realizovana uloga
opažena uloga
VELIKI PROBLEM AKO SU ULOGE U RASKORAKU!

6. Nastavničke profesionalne uloge
I nastavnička uloga u užem smislu (nastavnik kao predavač)
II motivaciona uloga nastavnika
III uloga procenjivača, evaluatora
IV saznajno dijagnostička uloga
V regulator socijalnih odnosa u razredu kao grupi
VI uloga partnera u afektivnoj interakciji

7. 1. Nastavnička uloga u užem smislu
Nastavnik kao predavač
Prenosi informacije, izlaže gradivo
Vodi proces nastave
Nastavnik kao organizator nastave
Postavlja cilj časa
Planira vreme
Planira materijal
Nastavnik kao partner u pedagoškoj komunikaciji
Postavlja pitanja, podstiče interakciju, modeluje diskusije, povezuje sa vanškolskim iskustvom
Nastavnik kao stručnjak za oblast
Model intelektualnog ponašanja
Banka podataka

8. Pedagoška interakcija
Komunikacija: verbalna i neverbalna

9. Prikaz mogućeg rastura u toku predavanja
1. Prezentovano je učenicima...
2. Da li su registrovali?
3. Da li su razumeli?
4. Da li su usvojili?
5. Mogu li to primeniti?
6. Mogu li stvoriti nova znanja?

10. Komunikacija neverbalna
Istraživanja su identifikovala 10 osnovnih kategorija neverbalnih elemenata: Fizička pojava, gestikulacija, telesni pokreti, lice, oči, dodir, glas, prostor, okruženje i vreme.
Fizička pojava: neki ljudi se privlače, neki ne. Dostupna istraživanja ukazuju da nastavnici ili učenici koji se opažaju kao fizički atraktivni pre će biti birani za buduće komunikacije nego oni koji su manje privlačni (Richmond, 1997).

11. Gestikulacija
Svaki pokret ruku i/ili ramena se kvalifikuje kao gestikulacija, mada se svi ti pokreti ne moraju opažati kao poruka, tj imati smisla. Istraživanja u kontekstu podučavanja pokazuju da se nastavnici razlikuju po stepenu gestikulacije a učenici izveštavaju da uče više od nastavnika koji više gestikuliraju.

12. Pokreti tela
Gestikulacija je deo šire kategorije Pokreti tela. Ova klasa neverbalnog ponašanja se odnosi na trenutno kretanje nastavnika u odeljenju (kao što je hodanje i naslanjanje) Učenici izveštavaju ta uče više od nastavnika koji hodaju kroz učionicu, od onih koji sede ili stoje na podijumu (Richmond et al., 1987) Eksperimentalna istraživanja ukazuju da nastavnici koji se naslanjaju ka učenicima uspešnije podučavaju nego nastavnici koji stoje naslonjeni od učenika (Kelley & Gorham, 1988)

13. Facijalna ekspresija
Istraživanja svedoče da učenici više uče od nastavnika koji se često smeju u odnosu na nastavnike koji to ne rade (Richmond et al., 1987) Slično, istraživanja pokreta očiju nastavnika dok drži nastavu pokazuju da učenici izveštavaju da uče više od nastavnika koji je uspostavio kontakt ovima a manje od nastavnika koji samo gledaju u tablu ili svoje beleške (Richmond et al., 1987).

14. Nastavnik kao motivator

15. Abraham Maslov u školskom kontekstu
Maslov: hijerarhija motiva
Važno za školu: potreba za uvažavanjem mora da bude zadovoljena da bi mogla da se razvije potreba da se zna i razume (potrebe nedostatka-potrebe razvoja)

16. Relevantno za školu:
Školska situacija zasićena informacijama o uspehu/neuspehu – to svakako utiče na percepciju sebe. Važno kako se daje fidbek (Blumenfeld, 1992), najveće motivaciono dejsto imaju nastavnici koji interpretiraju uspeh uloženim trudom (Hunter i Barker, 1989)
Wigfield, 1995: školski uspeh se najuspešnije predviđa na osnovu informacija o stepenu uverenosti učenika da mogu postići uspeh i o njegovom vrednovanju akademskog uspeha
(uspešnije nego kada imamo informaciju o sposobnostima)

17. Lična uverenja učenika o uzrocima ne/uspeha
Stabilni uzroci
Prolazni uzroci
Unutrašnji Lokus kontrole
Uspeh
Neuspeh
Sposobnost
“pametan sam”
“glup sam”
Trud
“trudio sam se”
“nisam se trudio”
Spoljašnji lokus kontrole
Težina zadatka
“bilo je lako”
“bilo je teško”
Sreća
“imao sam sreću”
“nisam imao sreće”

18. Pripisivanje neuspeha nedostatku sposobnosti
nemam sposobnosti
ne mogu na to da utičem
nisam odgovoran
posramljenost
ne trudim se novi neuspeh

19. Naučena bespomoćnost
Kad ljudi počnu da veruju da na dogadjaje i ishode u svom životu ne mogu da utiču (da ih kontrolišu, da je izvor kontrole van njih, a njihov život zavisi samo od spoljnih okolnosti) oni razvijaju naučenu bespomoćnost
Ishodi:
Motivacioni - neće ni da pokuša, jer očekuje neuspeh
Kognitivni - gubi šansu da vežba, razvija veštine, sposobnosti i napreduje
Emotivni - razvija depresivnost, apatiju
Jednom uspostavljena, naučena bespomoćnost teško se menja, posebno kod dece sa teškoćama u učenju. Učenici koji vide neuspeh u ovom svetlu, manje i ređe će tražiti pomoć jer veruju da im niko i ništa ne može pomoći.

20. Naučena bespomoćnost relevantno u školi:
Različiti nastavnici sa različitim standardima,
nepredvidivo ponašanje nastavnika,
nemogućnost kontrole nad rezultatom
Kako izbeći (saveti nastavnicima):
Istaći pozitivno, izbegavati negativno poređenje sa drugima,
Graditi razumevanje od poznatog ka nepoznatom
Stvarati izazove, ali regulisano od strane učenika
Podučavati u Zoni narednog razvoja

21. Pripisivanje neuspeha nedostatku truda
nisam se potrudio
mogu da utičem na to
odgovoran sam
krivica
trudim se mogući uspeh

22. Uverenje učitelja o uzroku neuspeha učenika
Uverenje: Neuspeh je posledica sniženih sposobnosti, tj. snaga koje su van kontrole deteta
Izbegava kažnjavanje i reaguje naklonošću, saosećanjem i niskim očekivanjima postignuća deteta
Daje zadatke koji su prelaki i ne vuku dete u zonu narednog razvoja
Deca ovakve postupke prepoznaju kao utešnu nagradu, prebrižnu pomoć, koja upućuje nenameravanu poruku: ti ovo ne možeš da naučiš

23. Uverenje nastavnika o uzroku neuspeha učenika
Uverenje: sposobnosti učenika su nestabilne karakteristike podložne promeni
Sposobnosti čine čitav repertora veština i znanja koja se razvijaju
Trudom, radom i učenjem, znanje se može uvećati, a sposobnosti unaprediti – visoka očekivanja
Pozitivni uticaj na učenike
Očekivanja učitelja utiču na napredovanje dece, jer ih učitelji svojim stavom i postupcima iskazuju

24. Školska motivacija: spoljašnja i unutrašnja
Spoljašnju motivaciju izgrađujemo i prepoznajemo ako je učenikovo ponašanje usmeravano nagradama i kaznama. Tako učenik uči za ocenu, da popravi ocenu (pa da mu se ukine neka kazna), za pohvalu, odlazak na more, da ne bi bio kažnjen...
Unutrašnja motivacija znači zainteresovanost učenika za samu aktivnost, temu; ona ispunjava učenika zadovoljstvom; učenik želi da sazna više, da napreduje.

25. Istraživanje(Pelletier i Vallerand, 1997): uloga nastavnika u stvaranju unutrašnje motivacije kod učenika:
Uverenja nastavnika o tome kako su deca motivisana (unutrašnje, spoljašnje..) utiču na ponašanje nastavnika. Kada veruje da su deca unutrašnje motivisana, više podržava njihov izbor i samostalnost. Kada veruje da su deca spoljašnje motivisana, više kontroliše i ograničava. U prvom slučaju ponašanja nastavnika omogućavaju razvoj unutrašnje motivacije, a u drugom se razvija spoljašnja motivacija. Tako se zatvara krug i nastavnik će smatrati da su njegovi početni utisci bili ispravni, neće primetiti da je on, svojim postupcima, stvorio razlike.

26. KAKO PODSTICATI MOTIVACIJU?

27. Podsticanje motivacije
Jačanje samopoštovanja i samopouzdanja
ključ motivacionog podsticanja učenika
Nije dovoljno samo verbalno podržavati i podsticati učenike da se više trude.
Važno je stvoriti realne prilike u kojima će učenici doživeti da se trud isplati, da se vredi potruditi, da postavljanje viših ciljeva ne vodi neuspehu, da je napredak moguć i da se sposobnosti mogu usavršavati.

28. Podsticanje spoljašnje motivacije
Potkrepljivanje:
Pozitivno (pohvale, nagrade)
Negativno (prekori, kazne)
loše je što aktivnost nestaje čim više nema potkrepljenja i ovim se uglavnom obezbeđuje razvoj samo spoljašnje motivacije.

29. Kako razvijati unutrašnju motivaciju?
Kreirati zadatke u skladu sa interesovanjima ili potrebama dece, relevantne za život dece i probleme koji ih muče; kreirati maštovite zadatke
Oslanjati se na potencijale deteta, sve njegove sposobnosti, veštine, znanja
Omogućavati izbor – teme rada, sa kim će se raditi, na koji način će se raditi
Davati podržavajuću povratnu informaciju - ističe postignuto i efikasno vodi dete napred
Ispoljavati sopstvenu unutrašnju motivaciju
Verovati da se deca mogu zainteresovati

30. Unutrašnja - spoljašnja motivacija
Učenik zainteresovan
Učenik ne-zainteresovan
Zadatak zanimljiv
Unutrašnja
Uloga nastavnika bitna
Zadat nezanimljiv
spoljašnja

31. Kada motivacija za učenjem slabi?
Kada je cilj pretežak i deluje neostvarivo, ili je vremenski veoma udaljen (učenje stranog jezika) ili je nejasan (čemu služe integrali?)
Kada ne smatramo usvajanje određenih sadržaja svojim, već nametnutim ciljem (ma šta će nam ovo)
Kada doživimo veliki neuspeh
Kada patimo od “naučene bespomoćnosti«

32. Nastavnik kao evaluator TESTOVI ZNANJA
Vrste, primena i konstrukcija

33. Merenje uspeha u učenju
Naučno procenjivanje različitih oblika ocenjivanja ili nauka o ocenjivanju, zove se – DOKIMOLOGIJA
Naziv dao francuski naučnik Anri Pieron

34. Setite se svoga školovanja
Setite se situacija klasičnog ocenjivanja
Koji su problemi ovakvog oblika ocenjivanja koje ste osetili sami ili videli u toku školovanja?
Razmislite i napišite na listu papira

35. Slabosti klasičnog ocenjivanja - nastavnik
1. Različit odnos prema važnosti pojedinih delova gradiva.
2. Ne ocenjuju samo znanje. Može se desiti da ocenjuju i zalaganje, marljivost, interesovanje, inteligenciju, duhovitost, socijalnu inteligenciju....
3. Relativno trajne osobine nastavnika (blagi – strogi)
4. Trenutno raspoloženje
5. Razlike u ponašanju u toku ispitivanja (pomažu ili ćute)
6. Razlike u broju i tipu pitanja
7. “Efekat kontrasta” i “halo efekat”
8. Strategije ispitivanja (više učenika zajedno, po azbučnom redu)
9. Disciplinske ocene
10. Vrednovanje naučne discipline i predmeta
11. Obrazovanje, stručnost nastavnika
12. Klima u kolektivu

36. Slabosti klasičnog ocenjivanja - učenik
- Trenutno opšte zdravstveno i psihičko stanje učenika/studenta
- Verbalne sposobnosti učenika/studenta, socijalna inteligencija
- Pol i izgled učenika/studenta
- Prethodni ugled, “halo efekat”
- Implicitna očekivanja nastavnika
- Slučajno pogađanje

37. Zato Testovi znanja Određenje
Testovi znanja ili postignuća predstavljaju najobjektivnije sredstvo za “merenje” znanja.
Njima se utvrđuje koliko je znanja stekao neki pojedinac tokom obavljanja određene aktivnosti (predavanja, vežbi, prakse) ili određenog perioda učenja.

38. Prednosti ispitivanja testovima znanja
Podjednaka i ravnomerna zastupljenost svih delova gradiva
Dejstvo faktora sreće i slučajnosti svedeno na minimum
Svi učenici odgovaraju na ista pitanja ili rešavaju iste zadatke
Moguće poređenje učenika
Ocenjuje se samo stečeno i iskazano znanje predmet školskog ocenjivanja nisu motivacija, učešće u radu, zalaganje, poltronstvo...

39. Nedostaci testova znanja
ispituju, pre svega, poznavanje činjenica
viši nivoi znanja često zanemareni
ocena je zbir odgovora na sva pitanja
može biti pozitivna, čak i kada nije usvojeno znanje iz neke oblasti (ukoliko je na zadovoljavajućem nivou odgovoreno na pitanja iz ostalih oblasti).

40. Klasifikacije testova znanja
Prema načinu i vremenu zadavanje
Prema kriterijumu u odnosu na koji se procenjuje znanje učenika
Prema načinu konstruisanja

41. I Podela prema vremenu i načinu korišćenja
Formativni
Sumativni
vreme zadavanja
pre ili u toku podučavanja
na kraju podučavanja ili učenja
Svrha/cilj
oblikovanje nastavnog procesa i procesa učenja – potpora učenju
procena znanja stečenog u toku procesa učenja – validacija, evaluacija, akreditacija procesa N/U
ocenjivanje
ne ocenjuje se
ocenjuje se

42. II Prema kriterijumu u odnosu na koji se procenjuje znanje
Kriterijumsko ocenjivanja - zasnovano na unapred utvrđenim standardima i ciljevima koji treba da se ostvare u toku procesa podučavanja, pri čemu su kriterijumi za svaku ocenu utvrđeni unapred.
Normativno ocenjivanje - postignuće učenika se procenjuje u odnosu na postignuće ostalih učenika.

43. III Podela prema načinu konstruisanja
Baždareni i nebaždareni testovi znanja
Baždareni – standardizovani
Nebaždareni – nestandardizovani, neformalni, nemaju određene metrijske karakteristike,
Isti “spoljašnji” izgled, različit način konstruisanja.
Razlike:
konstruktor testa
način konstruisanja
obim gradiva
oblast primene

44. baždareni
nebaždareni
konstruktor
tim stručnjaka
(psi + pn)
predmetni nastavnik
način konstruisanja
veliki broj pitanja iz svih oblasti
izbor oblika testa znanja
probno zadavanje (metrijske karakteristike)
konačna verzija sa zadacima različite težine
obim gradiva
celokupno gradivo predmeta
deo gradiva
oblast primene
sve škole sa istim nastavnim planom i programom
učenici kojima predaje nastavnik koji sastavlja test

45. Glavi oblici testova znanja
Testovi reprodukcije
esejski testovi
testovi dopunjavanja ili prisećanja
Testovi prepoznavanja ili rekognicije
alternativni testovi ili testovi dvočlanog izbora
testovi višestrukog izbora
testovi sređivanja i upoređivanja

46. Esejski testovi Prednost: Mana:
Učenik ima veću slobodu u izražavanju znanja i oblikovanju odgovora.
Mora da koristi sposobnost izražavanja, organizovanja, prosuđivanja, izdvajanja bitnog, stvaralačko ponašanje
Bitna je celina odgovora
Mana:
Ocenjivanje odgovora u velikoj meri zavisi od subjektivnih faktora.
Objektivnost ocenjivanja može se povećati
ukoliko se u ključu navede koje elemente treba da
sadrži potpun odgovor.

47. Testovi dopunjavanja ili prisećanja
Kog datuma se smenjuje jesen i zima?______________
Jadransko more je prirodna______________ veza sa mnogim državama sveta. Većim delom obala je _______ i ________. Na mestima gde se ušlo u kopno, more je stvorilo _______, ______ i _____________.
neophodno je aktivno znanje (ukoliko se dobro konstruiše pitanje)
lako konstruisanje zadataka
zauzimaju malo mesta i podsećaju na uobičajena školska pitanja
Mane:
teško se može ispitati razumevanje gradiva
teškoće objektivnog ocenjivanja (učenik može dati tačan, ali neuobičajen odgovor)
na vreme rešavanja utiče brzina pisanja
Preporuka koje se treba držati pri sastavljanju ove
vrste pitanja jeste da budu precizna i da zahtevaju
kratke i jasne odgovore.

48. Alternativni testovi znanja ili testovi dvočlanog izbora
HgO je formula za sumpornu kiselinu DA NE
Glavni grad Belgije je Brisel T NT
Najduža reka na svetu je Nil Amazon
Prednosti:
način odgovaranja je blizak je životu (stalno razlikovanje istinu od zablude)
vremenska ekonomičnost (brzo se sastavljaju i rešavaju),
ocenjivanje odgovora je objektivno
može se ispitati razumevanje gradiva
Mane:
pitanja mogu biti dvosmislena (može biti i DA i NE, zavisno od uslova)
mogućnost da se pogodi odgovor je velika (50%)
Prilikom pravljenja ovih testova treba se držati nekoliko pravila:
Mora se zasnivati na tvrđenjima koja mogu biti samo tačna i netačna
izbegavanje sugestivnih reči (svim jedinim ništa, nikada),
Preuzimanje rečenica iz udžbenika (I sv rat je vođen na Balkanu)
suviše dugačkih tvrdnji,
dvostruke negacije (nije tačno da ne...) i
ujednačavanje pozitivnih i negativnih odgovora u nepravilnom rasporedu.

49. Testovi višestrukog izbora
Grafički prikaz socijalne strukture male grupe zove se:
Sociometrija
Psihometrija
Sociogram
Sociometrijski metod
Sociometrijski kriterijum
Prednosti:
"Najelastičniji" test znanja - može da zahvati poznavanje činjenica, razumevanje i interpretaciju.
Slučajno pogađanje je manje verovatno nego kod zadataka sa dvočlanim izborom
objektivnost ocenjivanja potpuna
Mane:
teško sastavljanje, jer treba naći netačna, ali prihvatljiva rešenja
potrebno je više vremena za rešavanje
Sposobni učenici mogu lako da reše

50. Pravila za sastavljanje testa višestrukog izbora
- Treba voditi računa da uvodni deo pitanja treba da bude duži, kako bi odgovori bili kraći.
- Mesto ispravnog odgovora treba menjati u zadacima i to bez pravilnosti.
- Sve alternative bi trebalo da budu ujednačene dužine
- Izbegavati negativno formulisanje zadatka
- Alternative se ne smeju preklapati ili obuhvataju
- Alternative se moraju slagati gramatički sa korenom pitanja
-Distraktori moraju po svom sadržaju i formi ličiti na tačan odgovor
- Ako ima više tačnih odgovora ili ako postoji mogućnost da nijedan odgovor nije tačan, mora se najaviti u korenu pitanja

51. Testovi sređivanja i upoređivanja
Pučini ___ 1. Karmen
Čajkovski ___ 2. Ivan Sunjanin
Verdi ____ 3. Pikova dama
Smetana ____ 4. Boemi
Glinka ____ 5. Prodana nevesta
Bize ____ 6. Aida
Prednost:
može se ispitati poznavanje većeg broja činjenica, kao i odnosa među činjenicama
Mana:
teško je sastavljanje pitanja
Svi podaci u jednom zadatku treba da budu homogeni, a mogućnost slučajnog pogađanja
smanjuje se kada kolona sa predloženim
odgovorima ima više članova od kolone za koju se
traže odgovori.

52. FAZE IZRADE TESTOVA ZNANJA
određivanje namene testa znanja
(izbor predmeta, analiza nastavnog programa)
2. određivanje sadržaja testa znanja
(izbor predmeta i izbor vaspitno-obrazovnih ciljeva)
3. određivanje dužine testa znanja
4. određivanje težine testovskih zadataka
5. izbor oblika testa znanja
6. izrada testovskih zadataka
7. određivanje redosleda zadataka

53. Blumova taksonomija obrazovnih ciljeva
Znanje
(prepoznati, prisetiti se, utvrditi, definisati, opisati, odrediti
Razumevanje
(reći svojim rečima, opisati, sumirati,
predvideti, razlikovati, proceniti )
Primena
(primeniti, demonstrirati, rešiti,
Istražiti, modifikovati, dovesti u vezu)
Analiza
(analizirati, izdvojiti,
povezati, klasifikovati, porediti, zaključiti)
Sinteza
(integrisati,
Modifikovati, kreirati, dizajnirati)
Evaluacija
(suditi, proceniti,
razlikovati)
Utvrđivanje znanja Konstruisanje značenja Evaluacija ideja
Blumova taksonomija obrazovnih ciljeva
(Bloom, B. S Taxonomy of educational objectives. Allyn and Bacon, Boston, MA)

54. Primeri pitanja koja zahvataju različite nivoe znanja prema Blumovoj taksonomiji
ZNANJE
Šta znači reč referendum?
Kada se odigrala Kosovska bitka?
Na kojoj temperaturi ključa voda?
Koje vrste reči postoje?
SHVATANJE
PREVOĐENJE - Koliko je vremena potrebno da voz koji se iz tačke X kreće brzinom od 112 km/h, stigne do tačke Y koja je udaljena 285 km?
TUMAČENJE - Kako treba organizovati učenje, ako je gradivo nepoznato (potpuno novo), obimno, ali smisleno? (globalna i partitativna metoda)
EKSTRAPOLACIJA (PREDVIĐANJE) - Do kakvih teškoća može doći u realizaciji istraživanja, ako se zna koji su zadaci njegovih učesnika? (vezano za pripremu istraživanja, fazu prikupljanja podataka, odgovaranje ispitanika, beleženje podataka...)

55. PRIMENA ANALIZA SINTEZA EVALUACIJA
Ukoliko se od mesta X do mesta Y može stići putem koji, od mesta X kreće pravo i posle 25 km, pod pravim uglom skreće desno i nastavlja pravo 20 km do mesta X, koji bi put od mesta X do mesta Y bio najkraći i koliko bi iznosila njegova dužina?
ANALIZA
Izdvoji zavisnu i nezavisnu varijablu u sledećem istraživačkom zadatku:
Utvrditi polne razlike u postignuću na testu sposobnosti.
SINTEZA
Sastavi hipotezu koja pretpostavlja negativnu povezanost između vremena učenja i dobijene ocene.
EVALUACIJA
Ukoliko je zaključak Pera je ptica izveden na osnovu sledećih premisa:
Pera je prase.
Sva prasad su ptice.
kakva je njegova logička valjanost?
Uporedi teorijski i praktični značaj Pavlovljevih i Torndajkovih istraživanja.

56. Zadatak na času: Predati:
segmentirati odabrano gradivo na logičke celine i uneti ih u tabelu specifikacije
proceniti važnost svake celine i u odnosu na to predvideti odgovarajući broj pitanja
sastaviti 10 pitanja, iz odabranog gradiva, tako da:
budu zastupljeni različiti vaspitno-obrazovni ciljevi
budu zastupljeni različiti tipovi testova znanja (pitanja)
Predati:
10 sastavljenih zadataka iz gradiva
ključ za pregledanje i ocenjivanje pitanja
popunjenu tabelu specifikacije

57. kognitivno-vaspitni obrazovni ciljevi (Blum)
Tabela specifikacije
nastavne oblasti
kognitivno-vaspitni obrazovni ciljevi (Blum)
znanje
shvatanje
primena
analiza
sinteza
evaluacija