Download presentation
Presentation is loading. Please wait.
1
PODSETNIK SA PRETHODNOG ČASA Kada su proizvodi DIFERENCIRANI imamo i inter- i intraindustrijsku razmenu. Što su zemlje manje, to je značaj interindustrijske razmene u odnosu na intraindustrijsku: A)veći B) manji C) ne može se utvrditi
2
Sve firme prodaju po istoj ceni čak i kada su njihovi proizvodi diferencirani.
Razmena pomera krivu ponude Tačka H - sada sve firme imaju gubitke, neke firme će izlaziti iz industrije sve dok se ne dostigne dugoročna ravnoteža u tački E. Tačka E’ Korist za potrošače kako zbog nižih cena, tako i zbog šireg spektra proizvoda.
3
Transportni troškovi dva načina analize transportnih troškova.
analiza opšte ravnoteže analiza parcijalne ravnoteže U njoj se devizni kurs Nivo dohotka i sve ostalo zadržava na konstantnom nivou, izuzev količine proizvedenih, potrošenih i razmenjenih proizvoda koji su predmet analize. Ovo je pokazano na Slici 6.5.
4
Opšta ravnoteža: Poskupljuje izvoz Opada ponuda za isti iznos tražnje
Kriva rel. Ponude ide u levo za robu X Transportni trošak
5
Sa transportnim troškovima od 2$, u Zemlji 1 je PX = 7$ u Zemlji 2 je PX = 9
Za PX = 7$, Zemlja 1 će proizvoditi 70X, trošiti 30X i izvoziti 40X. Za PX = 9$, Zemlja 2 će proizvoditi 30X, uvoziti 40X i trošiti 70X.
6
Ravnoteža se pomera u tačku C u Zemlji 1 i u tačku C’ u Zemlji 2.
Analiza transportnih troškova pomoću granica proizvodnje. (Savet: Relativna cena proizvoda će se promeniti za iznos transportnih troškova.) Ravnoteža se pomera u tačku C u Zemlji 1 i u tačku C’ u Zemlji 2. Sada je relativna cena X niža u Zemlji 1 niža nego u Zemlji 2 Izgleda kao da ravnoteža nije postignuta jer su troškovi izraženi u jedinicama robe X. Cene su se izjednačile bez transportnih troškova Zemlja 1 Zemlja 2
7
Nacrtajte sliku sličnu Slici 6
Nacrtajte sliku sličnu Slici 6.5 koja pokazuje da transportni troškovi više opterećuju zemlju sa strmijim (neelastičnim) krivama ponude i tražnje. Savršeno elsasticna Cene u Zemlji 2 su veće za relativni iznost trasporta iz Zemlje 1 u Zemlju 2 Zemlja 2 Ponuda /tražnja Savršeno neelsasticna Ponuda/tražnja Zemlja 1 U Zemlji 2 rast troškova manje obara tražnju
8
Transportni troškovi:
a. Povećavaju cenu u zemlji uvoznici b. Povećavaju cenu u zemlji izvoznici c. U oba slučaja d. Zavisi od toga gde se zemlja nalazi
9
13. Transportni troškovi se mogu analizirati:
a. Pomoću krivih ponude i tražnje b. Pomoću proizvodnih funkcija c. Pomoću krivih relativne ponude d. Sve navedeno je tačno
10
Transportni troškovi će manje pogoditi zemlju:
a. Sa elastičnijim krivama ponude i tražnje b. Sa manje elastičnim krivama ponude i tražnje c. Poljoprivredne zemlje d. Zemlje sanajvećim domaćim tržištem
11
Slobodna grana je ona u kojoj:
a. Roba dobija na težini u toku prerade b. Gubi na težini u toku prerade c. I a. i b. d. Ni a ni b.
12
Eksterni efekti ne remete savršenu konkurenciju
Eksterni efekti - niži prosečni troškovi SVIH FIRMI (City, na primer) – savršena konkurencija rastući prinosi – dovode do monopola ili oligopola, pa stoga ukidaju slobodnu konkurenciju.
13
INTERNI I EKSTERNI EFEKTI
PROBLEM 1 IZ DODATKA Nacrtajte krivu koja prikazuje eksterne ekonomije za pojedinačnu firmu. INTERNI I EKSTERNI EFEKTI Jedinični troškovi Interni efekti ekonomija obima (rastući prinosi) DPT1 Eksterni efekti DPT2 Eksterni efekti nastaju VAN FIRME, ALI U SKLOPU GRANE
15
Dinamički eksterni efekti mogu da se prikažu grafički pomoću krivih učenja.
prosečan trošak - 2,50US$ kada je autput 200 jedinica (tačka F na L1) Prosečan trošak pada sa rastom KUMULATIVNOG AUTPUTA
16
Zemlja 2 ne može da stupi na tržište.
Jedini način je da joj vlada pruži privremenu trgovinsku zaštitu ili da subvencije dok ona stasava i akumulira znanje. Ovo se zove argument mladih industrija. Međutim, jako je teško odabrati pobednike (tj., odabrati industrije koje će izrasti u zrele industrije i postati sposobne da se takmiče na svetskom tržištu) KOME BISTE VI DALI ZAŠTITU MLADE INDUSTRIJE U SRBIJI?
17
KO JE TO IZMISLIO Prvi poznati argument Alexander Hamilton, prvi ministar finansija SAD. Predsednik bio – Džordž Vašington SAD je postala industrijska sila Ekonomisti – protiv. Turska – loši rezultati Produktivnost čak pala u zaštićenim granama. Primer – Italija i zaštita Fijata
18
Privredni rast i razmena
Poglavlje 7 Privredni rast i razmena
19
Kada se faktori udvostruče imamo
Raste samo K Raste samo R Uravnoteženi rast
20
Udvostručenje jednog faktora
Kada se samo R udvostručuje, granica proizvodnje pomera se duž ose koja meri R – intenzivan proizvod. Ukoliko se samo K udvostručuje, granica proizvodnje se pomera duž ose koja meri K – intenzivan proizvod.
21
Mora li se sve udvostručiti?
kada se X udvostručuje, maksimalan autput proizvoda X se ne udvostručuje raste sa 140X na svega 275X). Da bi se X udvostručilo, oba faktora, i R i K, moraju se udvostručiti. Analogno, kada se udvostručuje samo K, maksimalan autput proizvoda Y je manje nego udvostručen (sa 70Y na 130Y).
22
A dohodak? Ukoliko samo R raste Autput raste, dohodak raste, ali
K/R će opasti Pada produktivnost R, Kao i prinosi na R pada i realan dohodak po stanovniku. Dakle, raste masa dohotka ali per capita OPADA ukoliko raste samo K (ili K raste brže nego R), K/R će raste raste produktivnost R, A isto tako i prinosi na R i realan dohodak po stanovniku. Dakle, raste i dohodak p.c. i masa dohotka
23
Teorema Ripčinjskog Porast raspoloživosti jednog faktora izaziva
iznadpoporcionalni rast autputa proizvoda koji se intenzivno koristi i smanjuje autput drugog proizvoda.
24
teorema Porast raspoloživosti jednog faktora izaziva
iznadpoporcionalni rast autputa proizvoda koji se intenzivno koristi i smanjuje autput drugog proizvoda.
25
dokaz Da bi cene proizvoda ostale nepromenjene sa porastom jednog faktora proizvodnje cene faktora (tj, w i r) moraju da ostanu konstantne. Ali to može jedino ako K/R i produktivnost R i K takođe ostanu konstantni
26
Ako sve cene moraju da ostanu iste
A rad je relativno jeftiniji Jedini način je da autput proizvoda Y (K – intenzivan proizvod) opadne Tako se oslobađa dovoljno K (uz nešto R) da bi se apsorbovao čitav prirast R u proizvodnji X (R – intenzivan proizvod). Na taj način X raste Y pada uz iste cene oba proizvoda.
27
Efekat pojačanja (magnification effect)
autput X raste u većoj proporciji nego što je poraslo R – jer je deo R i K ... ... prebačen iz proizvodnje Y u X
28
Dakle Maksimalni autput se ne udvostručuje, nešto manje raste
Ravnotežni autput se više nego udvostručuje efe kat efektu pojačanja
29
Pretpostavka R-teoreme
Da se robne cene ne menjaju posle rasta faktora Je li to relevantno? Tranzicija- nije potvrđena u stvari desilo se to da je pretpostavka prekršena – cene nisu konstantne In the Rybczynski FDI – menja se tehnologija
30
U Izraelu – potvrđena- posle velike ruske imigracije iz 1990-ih
SAD – osnovno pitanje – da li imigracija obara plate? Uglavnom – ne obara Plate su iste nakon imigracije
31
Ripčinjsi i “holandski sindrom”
1959 nađena nafta u Groningenu u Severnoj Holandiji Veliki rast, koji je osakatio ostatak privrede. Broj radnika pao sa na miliona, pad od 25% radne snage Posledica – stagnacija W. Max Corden and J. Peter Neary. Rast prihoda od rasta prirodnih resursa vodi: Dezindustrijalizaciji Apresijaciji valute Padu konkurentnosti industrije To je “Dutch disease”
32
Holandski sindrom Rasla javna potrošnja – 1959- 1981
G se povećalo sa 10 na preko 130 mlrd guldena. Gulden apresirao 35% Dugi period stagnacije i nezaposlenosti +restrukturiranje
33
Pouke od “Holandskog sindroma”
Norveška Pravilo 4% Može se izbeći PRERADOM SIROVINE Svaki priliv novca Donacije Prihodi od privatizacije Rešenje- otplata duga Izazvaće apresijaciju i holanski sindrom To je ta negativna povratna sprega Koja ne postoji u otvorenim sistemima
34
Do sada smo pričali o rastu faktora...
A pravo pitanje jeste tehnički progres!!! Svaki tehnički progres (nezavisno od tipa) smanjuje količinu R i K Neutralan radno štedni kapitalno štedni tip
35
The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1972
John R. Hicks Kenneth J. Arrow 1/2 of the prize “za pionirski doprinos teoriji opšte ravoteže i teoriji blagostanja” "for their pioneering contributions to general economic equilibrium theory and welfare theory“
36
Neutralan tehnički progres
Hiks – neutralan TP – svi faktori rastu u istoj proporciji povećava produktivnost R i K u istoj proporciji K/R ostaje isto – a iste ostju i relativne cene faktora (w/r). nema supstitucije rada za kapital (ili obrnuto) u proizvodnji i K/R ostaje nepromenjeno. Sve što se događa je da se dati autput sada može proizvesti uz manje R i manje K.
37
Za isti autput smanjuje faktore posledica
Tehnički progres Za isti autput smanjuje faktore posledica Neutralan Proporcionalno proporcionalno Radno štedni Smanjuje udeo rada Isti autput uz više K Kapitalno štedni Smanjuje udeo K Isti autput uz više R
38
Radno štedni tehnički progres ovo je Harrod neutralan TP
povećava produktivnost K proporcionalno više nego produktivnost R. Kao rezultat toga, R se zamenjuje sa K K/R raste, uz nepromenjen odnos w/r.
39
Početak – tačka A1 Hiksov neutralni R – štedni K – štedni
tehnički progres Koristeći alate analize koji su razvijeni u ovom poglavlju, detaljno komentarišite sledeći stav: Investicije u kapital teže da povećaju realne nadnice dok tehnički progres, zavisno od tipa, može da poveća ili smanji realne nadnice.
40
(ili K raste brže nego R), K/R će raste raste produktivnost R,
Investicije u kapital teže da povećaju realne nadnice dok tehnički progres, zavisno od tipa, može da poveća ili smanji realne nadnice. ukoliko raste samo K (ili K raste brže nego R), K/R će raste raste produktivnost R, A isto tako i prinosi na R i realan dohodak po stanovniku. Dakle, raste i dohodak p.c. i masa dohotka Tehnički progres povečava K/L i realne nadnice Ako je R-štedni Smanjuje K/L i realne nadnice ako je K-štedni
41
Uticaj rasta na razmenu slučaj male zemlje
Protrgovinski rast proizvodnje autput izvoznog proizvoda raste više nego autput uvoznog proizvoda U suprotnom slučaju on je antitrgovinski ili neutralan.
42
. ukoliko autput izvoznog proizvoda raste brže nego autput uvoznog proizvoda, to je protrgovinska prozvodnja Ukoliko potrošnja uvoznog proizvoda raste brže nego domaća potrošnja izvoznog proizvoda, to je protrgovinska potrošnja Kakvo je stanje u Srbiji? Proizvodnja – protrgovinska Potrošnja – protrgovinska
43
U malo verovatnom slučaju, kada su i proizvodnja i potrošnja neutralne, trgovina raste po istoj stopi kao i autput Prema tome, pristup nužno mora biti taksativan (tj., u obliku „ako je u pitanju ovaj slučaj, onda je ovo rezultat”). Rezultat - sve što možemo da učinimo jeste da donosimo pojedinačne zaključke!!!
45
granica potrošnje Zemlje 1 je prava linija PM koja je tangenta na novu proširenu granicu proizvodnje u tački M. rast autputa je protrgovinski. - autput izvoznog proizvoda X (izvozni roizvod Zemlje 1) povećan dok je autput proizvoda Y smanjen potrošnja uvoznog proizvoda Y povećala se proporcionalno više nego potrošnja izvoznog proizvoda X rast potrošnje je takođe protrgovinski.
46
Da li je ovoj zemlji bolje sada ili pre razmene?
Uz slobodnu trgovinu, a posle rasta, Zemlja 1 razmenjuje 150X za 150Y, uz PX/PY = PB = 1. Duplirana razmena Gore joj je jer su se njena radna snaga (i stanovništvo) duplirali dok je njena ukupna potrošnja manje nego udvostručena
47
Gore joj je jer su se njena radna snaga (i stanovništvo)
duplirali dok je njena ukupna potrošnja manje nego udvostručena Tačka u kojoj je isto kao što je bilo pre udvostručenja Zemlji 1 gore posle rasta jer se njena radna snaga duplirala (kao i stanovništvo) dok je njena ukupna potrošnja manje nego udvostručena
48
Efekat rasta na blagostanje: velika zemlja
odnosi se na promenu autputa po radniku (ili pojedincu) do koga dolazi usled privrednog rasta. Pozitivan efekat na blagostanje poboljšava odnose razmene.
49
Loše za blago-stanje! zašto? U velikoj zemlji rezultat još gori!!!! Padaju cene izvozne robe
50
efekat na blagostanje i efekat na odnose razmene
ako se samo R udvostruči u Zemlji 1, to teži da smanji blagostanje Zemlje 1. ovaj tip rasta teži da poveća obim razmene Zemlje 1 Odnosi razmene Zemlje 1 teže da opadnu. Prema tome, iz oba razloga blagostanje Zemlje 1 će opasti. Ukoliko samo R raste pada i realan dohodak po stanovniku. Masa dohotka će da raste, svakako
51
Osiromašujući rast odnosi razmene mogu toliko da se pogoršaju da dovode do opadanja blagostanja zemlje.
52
Do osiromašujućeg rasta u Zemlji 1 će najverovatnije doći kada
(a) rast povećava izvoz uz nepromenjene odnose razmene; (b) Zemlja 1 je velika - izaziva pogoršanje njenih odnosa razmene; (c) dohodna elastičnost tražnje za izvoznim proizvodom mala – primarni proizvodi: kafa, šećer… (d) Zemlja 1 zavisi od razmene što pogoršava odnose razmene i smanjuje blagostanje
53
(b) Udvostručenu količinu samo kapitala.
1. Polazeći od granice proizvodnje Zemlje 2 pre rasta iz prethodnih poglavlja, nacrtajte novu granicu proizvodnje Zemlje 2 koja pokazuje: (a) Udvostručenu količinu i kapitala i rada koja stoji na raspolaganju Zemlji 2. (b) Udvostručenu količinu samo kapitala. (c) Udvostručenu količinu samo rada.
54
nacrtajte novu granicu proizvodnje Zemlje 2 koja pokazuje: 2(K, L), 2K, 2L
Nema udvostručenja autputa
55
nacrtajte novu granicu proizvodnje Zemlje 2 koja prikazuje teoremu Ripčinjskog za udvostručenu količinu kapitala.
56
Nacrtajte granicu proizvodnje Zemlje 2 koja prikazuje neutralan tehnički progres koji udvostručuje produktivnost rada i kapitala u proizvodnji: (a) Oba proizvoda, i X i Y. (b) Samo proizvoda X. (c) Samo proizvoda Y.
57
neutralan tehnički progres koji udvostručuje produktivnost rada i kapitala u proizvodnji: (a) Oba proizvoda, i X i Y. (b) Samo proizvoda X. (c) Samo proizvoda Y.
58
Tehnički progres povečava K/L i realne nadnice
Ako je R-štedni Smanjuje K/L i realne nadnice ako je K-štedni tip TP Hiksov neutralni R – štedni K – štedni tehnički progres
59
Rast faktora – teh. progres
60
Ripčinjski
61
Dupliranje količine R i K pri konstantnim prinosima :
a. Udvostručuje količinu R-intenzivne robe b. Udvostručuje količinu K-intenzivne robe c. Ne menja oblik proizvodne funkcije d. Sve je tačno
62
Udvostručenje količine L pri konstantnim prinosima:
a. Ne može da udvostruči autput radno-intenzivne robe b. Više nego udvostručuje autput L-intenzivne robe c. Udvostručuje autput K-intenzivne robe d. Ne menja autput K-intenzivne robe
63
4. Teorema Ripčinjskog kaže da udvostručenje R pri konstantnim robnim cenama
a. Duplira autput R-intenzivne robe b. Smanjuje autput K-intenzivne robe c. Smanjuje autput obe robe d. Sve je tačno
64
Udvostručenje R će verovatno:
a. Povećati relativnu cenu R-inteznivne robe b. Smanjiti relativnu cenu K-intenzivnog dobra c. Smanjiti relativnu cenu R-intenzivnog dobra d. Sve navedeno je tačno
65
a. Kapitalno-štedni b. Radno-štedni c. neutralni d. Kombinovani
Tehnički progres koji povećava produktivnost R proporcionalno više nego produktivnost K zove se: a. Kapitalno-štedni b. Radno-štedni c. neutralni d. Kombinovani
66
Rast produktivnosti od 50 odsto u proizvodnji Y:
a. Povećava autput Y za 50 odsto b. Ne utiče na autput X c. Pomera proizvodnu funkciju samo u pravcu Y d. Ovo sve može biti tačno
67
Udvostručenje R u maloj zemlji koja obiluje radom:
a. Smanjuje blagostanje b. Pogoršava odnose razmene c. Smanjuje obim razmene d. Sve je tačno
68
Udvostručenje R u velikoj zemlji koja obiluje radom:
a. Smanjuje blagostanje b. Pogoršava odnose razmene c. Smanjuje obim razmene d. Sve je tačno
69
Iznadproporcionalni rast ponude rada će verovatno pogoršati odnose razmene
a. K-intenzivnog dobra b. L-intenzivnog dobra c. Oba dobra d. Bilo kog dobra
70
Tehnički progres u izvoznom sektoru:
a. Može da smanji blagostanje b. Smanjuje blagostanje c. Povećava blagostanje d. Ne menja blagostanje Ako je u pitanju K-štedni TP
71
Mora li se sve udvostručiti?
Da bi se X udvostručilo, oba faktora, i R i K, moraju se udvostručiti. Dupliranje jednog faktora , uz manji rast drugog - ne može da duplira maksimalni autput!
72
Posledica kada R i K nejednako rastu
Ukoliko samo R raste K/R će opasti produktivnost R Opada a prinosi od R Padaju realan dohodak po stanovniku opada! Ukoliko rastu oba faktora K/R ostaje isto produktivnost ostaje ista (Q/R) prinosi na R - isti A ako je udeo izdržavanog stanovištva isti , realan dohodak po stanovniku ostaje isti
73
Gde je tehnički progres?
74
uticaj različitih tipova rasta u jednoj ili obe zemlje - obe zemlje su velike
Pre rasta – ravnoteža u E1 Ukoliko se R udvostruči u Zemlji 1 odnosi razmene Zemlje 1 se pogoršavaju a odnosi razmene Zemlje 2 se poboljšavaju na PY/PX = 2.
75
uticaj različitih tipova rasta u jednoj ili obe zemlje - obe zemlje su velike
Ukoliko, nasuprot ovome, rad raste samo u Zemlji 2 na način da njena kriva relativne ponude rotira u smeru kazaljke na satu do 2’, dobijamo tačku ravnoteže E6.
76
Uz uravnotežen rast ili neutralan tehnički progres
U tom slučaju obim trgovine će porasti dok odnosi razmene mogu ostati nepromenjeni, ili biti poboljšani za jednu a pogoršani za drugu zemlju, zavisno od oblika (tj., zakrivljenosti) relativne krive ponude svake zemlje i od stepena po kome svaka kriva rotira. krive relativne ponude u obe zemlje pomeriće se ka spolja i biće bliže osama koje mere količinu izvoznog proizvoda zemlje.
78
pomeri iz tačke A u tačku A’
izokvante imaju isti nagib u tačkama A i A*, ukazujući da je u obe tačke w/r isto. izokvante imaju isti nagib u tačkama A i A*, ukazujući da je u obe tačke w/r isto.
Similar presentations
