1. Претраживање научних извора информација
Enhancement of HE Research Potential Contributing to Further Growth of the WB Region
Претраживање научних извора информација
Александра Поповић, информатор саветник
Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”
Здравствена информатика за истраживаче, Медицински факултет, 17. новембар 2017.

2. Erasmus + Programme of the European Union
Enhancement of HE Research Potential Contributing to Further Growth of the WB Region
Erasmus + Programme of the European Union
Enhancement of HE Research Potential Contributing to Further Growth of the WB Region
Унапређење истраживачког потенцијала у високом образовању који доприноси даљем расту региона Западног Балкана

3. Извори информација у слободном приступу
Теме предавања
Извори информација у слободном приступу
Отворени приступ и ауторска права
Библиотечки каталози
Дигитални репозиторијуми
Докторске дисертације онлајн
Комерцијални извори информација доступни путем КоБСОН-а
Цитатни индекси, Импакт фактор и Хиршов индекс

4. Електронски извори информација
Некомерцијални, извори у отвореном приступу (Open Access)
Комерцијални, доступни путем КоБСОН-а (Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку)

5. Отворени приступ је...
Бесплатан (free), тренутни (immediate), трајан (permanent), онлајн приступ рецензираним, истраживачким чланцима (Стивен Харнад)
Није: самопубликовање, избегавање рецензије, литература ниже вредности
Обавезност! Horizon 2020: од сви резултати добијени истраживањима финансираним средствима овог програма морају бити доступни у отвореном приступу после 6 месеци од дана публиковања.

6. Видови отвореног приступа
Златни (GOLD) отворени приступ – ЧАСОПИСИ (у потпуности или делимично – хибридни)
Не плаћају корисници, плаћају аутори
Директоријум часописа у ОП – DOAJ (
Зелени (GREEN) отворени приступ – РЕПОЗИТОРИЈУМИ (тематски или институционални); дигиталне колекције научних радова, депоноване од стране аутора – самоархивирање.
DOAR
ROAR

7. Ауторска права Носиоци су аутори или издавачи
Важе до 70 година од смрти аутора или коаутора
За многа дела из 20. века не зна се ко је носилац ауторског права, па се не зна од кога тражити дозволу за коришћење
Дигиталне библиотеке садрже или дела за која су истекла ауторска права или дела у отвореном приступу.

8. Aуторска права и плагијаризам
Плагијаризам је коришћење туђих речи и резултата без навођења оригиналног извора
Данас се то лако открива уз помоћ широко доступних софтвера (претраживачи – под наводницима се наводе групе речи (32 – Google, 50 – Yahoo)
Аутоплагијаризам

9. Водичи за научне области

10. Водичи за научне области
Libguides

11. Водичи на страници Универзитетске библиотеке
Најпопуларнији водичи

12. Претраживање информационих извора – како пронаћи литературу
Дигитални репозиторијуми
Библиотечки каталози

13. Виртуелна библиотека Србије
COBISS/OPAC

14. Претрага по кључној речи и години

15. Списак погодака

16. Дигитални репозиторијуми

17. Дигитални репозиторијуми
Дигиталне колекције научних радова, депоноване од стране аутора – самоархивирање.
Институционални, мултидисциплинарни (Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду - PHAIDRA)
Тематски

18. Дигитални тематски репозиторијуми
Дигитални тематски репозиторијуми
За медицину: Pub Med Central

19. Clinical oncology; комплетан чланак

21. DOAR - Србија има 11 репозиторијума

22. ROAR - Registry of Open Access Repositories

23. 4064 теза са Универзитета у Београду
Тезе са УБ

24. 442 тезe са Медицинског факултета УБ

26. Српски цитатни индекс

27. Српски цитатни индекс

28. Претраживање чланака у пуном тексту

29. Кликом до пуног текста
Кликом до пуног текста

30. Различити стилови цитирања
Како цитирати чланак
Различити стилови цитирања

31. Комерцијални електронски часописи

32. Комерцијални е-часописи из медицине
ScienceDirect
SpringerLink
Wiley Interscience
High Wire
EBSCO агрегатор

33. Претраживање
Обавезно је коришћење логичких оператора између појмова (AND, OR, NOT)
Размислите о кључним речима
Комбиновати прво мањи број појмова, а затим додавати још појмова

34. ЛОГИЧКИ ОПЕРАТОР AND (И)2 1
1+2

35. ЛОГИЧКИ ОПЕРАТОР OR (ИЛИ)2 1 OR

36. ЛОГИЧКИ ОПЕРАТОР NOT (НЕ)
1-2 1 2

37. Фраза - синтагма
Уколико се не укуцају логички оператори између појмова, база ће то да схвати као синтагму. У неким базама је обавезно коришћење наводника за фразу - синтагму
Ако нисте сигурни да је ваш појам синтагма, убаците између речи логичке операторе

41. Advanced search

45. EBSCO Discovery Service

46. Обједињеном претрагом до више резултата

47. Електронске књиге

48. Електронске књиге
Електронске књиге се читају и на таблет рачунарима и мобилним телефонима. Физичке димензије ових уређаја отварају нове просторе и нове временске периоде за читање

49. Е-читање и уређаји који га подржавају
Киндл (Kindle) је уређај намењен читању књига у електронском формату.
Књиге за читање на Киндлу (Kindle) купују се са Амазона.
Омогућен је директан приступ Киндл продавници где могу да се купе и преузму књиге, часописи и новине.
Због екрана специјално дизајнираног помоћу технологије Е мастила, Киндл (Kindle) пружа осећај читања штампане књиге, без замарања очију.
Е-мастило представља посебну врсту технологије чија је сврха опонашање правог словног отиска на папиру. Квалитет е- мастила, често има пресудну улогу при куповини овог уређаја

50. E-књиге доступне преко КоБСОН-а
Близу електронских књига
из свих научних области у пуном тексту
EBSCO (око )
Springer link (око 9 000)
ScienceDirect (oко 5000)

51. EBSCO eBOOK

53. Отворити лични налог ради пуне функционалности прегледа садржаја

54. Напредно претраживање (advanced search) омогућава претраживање по одређеном критеријуму, комбиновање критеријума као и повезивање појмова за претрагу

55. Adobe Digital Edition за читање офлајн

56. Важно је знати
Коришћење књига у оваквом сервису омогућава читање и пуну функционалност у електронском окружењу.
Штампање и копирање ограничено у зависности од укупног броја страна документа
Преузимање целог документа на десктоп рачунара у трајању од 15 дана

57. Цитатни индекси

58. Библиометријски индикатори
Импакт фактор
Хиршов индекс

59. Impact Factor
Импакт фактор за посматрану годину је бројна вредност која се добија тако што се број цитата у посматраној години за радове публиковане у последње две године подели са бројем радова публикованих у последње две године у посматраном часопису.
Представља просечну очекивану цитираност сваког чланка објављеног у том часопису у датој години
Петогодишњи ИФ је погоднији за области у којима се мање публикује

60. H - index
Хиршов индекс је број који казује да је посматрани научник објавио h радова који су сви били цитирани најмање h пута. Што је број већи, то су и радови посматраног научника у просеку утицајнији.
Све чешће се тражи

61. Јуџин Гарфилд, творац првог цитатног индекса
1958. основао је Institute for Scientific Information (ISI )
1962. je почео са објављивањем цитатног индекса за годину из области природних наука, технике и медицине
1992. ISI купује корпорација Thomson
2008. проширује се, купује медијску кућу Reuters, постају Thomson Reuters
2017. преузима Clarivate Analytics

62. WoS → JCR Web of Science (од 1996. до данас)
Science Citation Index Expanded™
Social Sciences Citation Index®
Arts & Humanities Citation Index®
Две секције зборника радова са конференција (од до данас)
CPCI-S Conference Proceedings Citation Index – Science
CPCI-SSH Conference Proceedings Citation Index – Social Science & Humanities

63. Journal Citation Reports
Обрадом резултата из наведених цитатних индекса настала је база података Journal Citation Reports која садржи податке о часописима сврстаним по категоријама у оквиру којих су рангирани по импакт фактору. → SCI, ISI листа.
Постоји JCR/ Social Science Edition и JCR/ Science Edition.

64. Нормативна акта
Правилник о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (март 2016)
Науке разврстане на:
Природно-математичке и медицинске
Техничко-технолошке и биотехничке
Друштвене
Хуманистичке

65. Категорија М20
М21а – часопис у првих 10% са листе SCI или SSCI (рад у међународном часопису изузетних вредности) – 10 бодова
М21 - часопис у првих 30% са листе SCI или SSCI (рад у врхунском међународном часопису) – 8 бодова
М22 – часопис у следећих 30% са листе SCI или SSCI (рад у истакнутом међународном часопису) – 5 бодова

66. Категорија М20
М23 – часопис у преосталих 40% са листе SCI или SSCI (рад у међународном часопису) – 3 бода (4 бода).
М24 – национални часопис међународног значаја верификован посебном одлуком матичних одбора; 2 бода за медицинске науке

67. Категоризација часописа националног значаја М50
М51 – водећи часопис националног значаја – 2 бода
М52 – часопис националног значаја – 1.5 бод
М53 – научни часопис – 1 бод

68. ЕлеЧас страница

69. ЕлеЧас страница, одабир категорија

70. 190 часописа у области Cell Biology
IF за 2016.
Cell

71. Impact Factor Cell
ИФ обрачунат за 2 године

72. Импакт фактор за 2016

73. Категоризација домаћих часописа

74. Категоризација научних часописа за 2016. годину

75. ХВАЛА НА ПАЖЊИ
Enhancement of HE Research Potential Contributing to Further Growth of the WB Region