1. Програмски језик C Структура програма, типови података,
функције за унос и приказ података

2. int main(int argc, char *argv) { /* */}
Структура програма
Сваки програм писан у програмском језику C се састоји дефиниција променљивих и функција.
Обавезно је постојање функције main која представља улазну тачку у програм, односно функцију која се прва позива.
Функција main:
int main(void) { /* */}
int main(int argc, char *argv) { /* */}

3. #include <stdio.h>
Структура програма
Програмски језик C не поседује уграђене функције, већ се, пре позивања функција, у програм мора укључити и датотека у којој су коришћене функције декларисане.
То се ради употребом директиве #include, нпр.:
#include <stdio.h>

4. Пример 1 Програм који исписује поздравну поруку
#include <stdio.h>
int main(void) {
printf("Zdravo!");
return 0; }
У Visual C++ програм стартујемо комбинацијом тастера Ctrl+F5, уколико желимо да видимо шта је приказано на екрану

5. Типови података
Тип података који у програму користимо се одређује на основу проблема који решавамо.
На пример:
Цели бројеви – тип int
Знакови (представљање текста) – тип char
Децимални бројеви – тип float
...

6. Примери Који тип података ћемо користити за годину рођења?
Који тип података ћемо користити за годину рођења?
Полупречник круга?
Природни бројеви?

7. Функције за унос и приказ података
Има их више, међутим ми ћемо користити само 2 најосновније.
Ове функције нису саставни део C језика, већ се налазе у библиотеци stdio, па је неопходно пре њиховог позивања у програм укључити и заглавље stdio.h:
#include <stdio.h>
Функција за приказ података: printf
Функција за унос података: scanf

8. Функција за приказ података
Формат симболи дефинишу начин на који ће се приказати неки податак.
Формат симболи који се могу појављивати у формат низу су:
%c – испис једног знака
%d - испис целог броја
%f – испис децималног броја
%s – испис текста

9. Функција за приказ података
Primeri:
printf(“rodjen sam %d godine\n”, god_rodjenja);
printf(“povrsina kruga je %f mm2, a obim je %f”, P, O);
printf(“prvo slovo azbuke je %c, ‘A’);
printf(“moje ime je %s\n”, “Vlado”);
Ако желимо да пређемо у нови ред, тада користимо знак \n

10. Функција за унос података
scanf(“format niz”, &prom1,&prom2...)
Primeri:
scanf(“%d”, &x);
scanf(“%f”, &r);
scanf(“%d %d”, &a, &b);

11. Пример 2 Програм који рачуна квадрат неког природног броја
Програм који рачуна квадрат неког природног броја
#include <stdio.h>
int main(void) {
int x;
int y;
scanf("%d", &x);
y = x * x;
printf("%d", y);
return 0; }

12. Пример 2
Програм који рачуна квадрат неког природног броја – лепша верзија
#include <stdio.h>
int main(void) {
int x;
int y;
printf("Unesite prirodan broj: ");
scanf("%d", &x);
y = x * x;
printf("Kvadrat broja %d je %d\n", x, y);
return 0; }

13. Пример 3 Израчунавање збира 2 реална броја #include <stdio.h>
int main(void) {
float x, y, sum;
scanf("%f %f", &x, &y);
sum = x + y;
printf("%f + %f = %f\n", x, y, sum);
return 0; }

14. Домаћи задатак
Програм за израчунавање обима и површине круга на основу задатог полупречника
Програм који на основу задатог обима рачуна површину квадрата
Програм који рачуна збир првих N природних бројева (где је N природни број који задаје корисник)