1. Tokovi sredstava
Finansijska tržišta i posrednici- posledica potrebe za efikasnom alokacijom štednje
Nemogućnost transfera štednje dovodi do suboptimalnog investicionog ponašanja
Suština tokova sredstava: kretanje finansija od sektora sa suficitom štednje (i/ili deficitom investicionih mogućnosti) ka sektorima sa deficitom štednje (i/ili suficitom investicionih mogućnosti)
Posmatramo četiri sektora: stanovništvo, privreda, država i finansijski sektor

3. Sektor stanovništva – suficit štednje se plasira u ostala tri sektora; vlasnik privrednog i finansijskog sektora;
Sektor privrede – deficit štednje za finansiranje investicionih mogućnosti; emituju finansijsku pasivu (krediti i HoV) da bi pokrili jaz; dominacija realne aktive u bilansu
Sektor države – deficit štednje; budžetski deficit odomaćena pojava; jaz se pokriva emitovanjem HoV (pre svega obveznica) i zaduživanjem kod banaka (centralne i komercijalne)
Finansijski sektor – dominacija finansijske aktive i pasive u bilansima; proces sekjuritizacije; mali suficit štednje (funkcija aglomeracije i alokacije tuđe štednje); funkcija: održanje likvidnosti i finansiranje projekata u drugim sektorima
Na nivou privrede, raspoloživa sredstva su jednaka plasiranim sredstvima (model zatvorene privrede)- investicije u realnu i finansijsku aktivu moraju biti jednake zbiru štednje i finansijskih obaveza.

4. Funkcije i karakteristike finansijskih tržišta
Funkcije finansijskog tržišta: seljenje sredstava, aglomeracija sredstava, selekcija projekata na bazi odnosa rizik/prinos, podela rizika između učesnika, evidencija transakcija.
Karakteristike finansijskog tržišta: razmena sa kašnjenjem, rizik/prinos merilo oportunosti ulaganja (ne samo prinos), rizik, regulacija (zašita investitora, banaka, makroekonomskih prilika, konkurencije), posrednici, institucije

5. Finansijski posrednici i institucije
Finansijski posrednici imaju više funkcija: olakšavaju diversifikaciju rizika za investitore, daju stručne savete o ulaganjima, bave se sekjuritizacijom...
1. Komercijalne banke – transfer depozita privrede, stanovništva i države u kredite i HoV; zarada iz tri dela: kamate, prinosi na HoV i provizije (menjački poslovi, garancije, akreditivi...)
2. Hipotekarne banke – specijalizovane banke koje odobravaju kredite za nekretnine pri čemu je hipoteka založno pravo na toj nekretnini.
3. Finansijske kompanije – prikupljaju sredstva (krediti, emitovanje HoV) i ulažu u rizične projekte
4. Investicione banke – garanti emisija, značajni za efikasnu prodaju finansijske aktive, M&A, sekjuritizacija

6. 5. Štedno-kreditne zadruge – plasman depozita stanovništva u potrošačke i stambene kredite
6. Osiguravajuća društva – plasman sredstava prikupljenih prodajom polisa u finansijsku aktivu; osiguranje imovine i osiguranje života;
7. Penzioni fondovi – suština u kapitalizaciji sredstava prikupljenih po osnovu redovnih uplata penzionih osiguranika; ogromna snaga penzionih fondova u SAD
8. Uzajamni fondovi – prikupljaju sredstva od velikog broja pojedinačnih investitora/akcionara, dovodi se finansijski menadžerski tim koji upravlja portfoliom fonda u ime investitora; uglavnom ulažu u akcije korporacija; prednosti: diversifikacija plasmana investitora i profesionalni menadžment
Faktoring kuće (faktoring vs. forfeting)

7. Institucije finansijskih tržišta:
1. Finansijska berza – kotirane i otvorene korporacije, dnevni promet, sistem aukcije
2. OTC tržište – zatvorene i nekotirane korporacije, elektronsko tržište HoV, sistem prihvatanja ponude, veći promet nego na berzi; NASDAQ
3. Tržište novca – promet komercijalnih i bankarskih zapisa preko brokera i komercijalnih banaka; bitno za održavanje likvidnosti privrede
4. Tržište kapitala – 2 dela: tržište državnih obveznica i tržište HoV korporacija;
Prinos obveznica je funkcija pet elemenata: default risk, stepen likvidnosti, dospeće, kuponska stopa, poreski tretman.

8. Kredit rejting obveznice

9. MERENJE KONJUKTURE NA TRŽIŠTU KAPITALA
Osnovni indikatori za merenje konjukture za pojedinačna preduzeća
Cena akcije
Izvedeni indikatori performansi (P/E, EPS)
Potrebni su indikatori koji će meriti konjukturu čitavog tržišta kapitala ili njegovog najvećeg dela
Berzanski indeks predstavlja statističku kompilaciju cena reprezentativnih akcija koje ulaze u indeksnu korpu
Značaj:
Osnova za vrednovanje učinka portfolio menadžera
Bitna informacija za menadžere čije se akcije kotiraju na berzi
Podloga za istraživanje i odlučivanje portfolio menadžera, investitora i akademskih analitičara

10. Klasifikacija indeksa
Kriterijum obuhvatnosti:
Indeksi široke baze
Cilj: obuhvatiti što veći deo tržišta
Različita obuhvatnost (primer: S&P Composite 1500 obuhvata S&P 500, S&P MidCap 400 i S&P SmallCap 600)
Dow Jones Industrial Average (DJIA), S&P 500, Nasdaq Composite, FTSE 100, BELEXline...
Specijalizovani indeksi
Cilj: fokus na specifičnoj grani ili istorodnom skupu preduzeća po nekom drugom kriterijumu
Morgan Stanley Biotech Index, Linux Index, Dow Jones Sustainabiity Index...

11. Klasifikacija indeksa (nastavak)
Kriterijum izračunavanja:
Indeksi ponderisani cenom
Vrednost indeksa se izvodi samo na bazi cena pojedinačnih akcija
Problem: daje se veći ponder varijacijama cene bez obzira na visinu tržišne kapitalizacije dotične kompanije
Primer: DJIA
Indeksi ponderisani tržišnom kapitalizacijom
Vrednost indeksa se izvodi na bazi tržišne kapitalizacije pojedinačnih komponenti indeksa
Najveći broj indeksa ponderisan na ovaj način
Kritično pitanje: da li u obračun indeksa ulaze sve obične akcije (outstanding) ili samo one akcije koje se nalaze u slobodnom prometu (free float)?
Primeri: S&P 500, BELEXline, BELEX 15
Indeksi ponderisani brojem akcija
Vrednost indeksa se ponderiše brojem običnih akcija komponenti indeksa
U praksi se retko javljaju

12. 1. Dow Jones Industrial Index (DJIA)
Vodeći pokazatelj performansi tržišta akcija u SAD (zajedno sa S&P 500)
Indeksnu korpu čine akcije 30 najvećih američkih kompanija koje se iznova biraju od strane Wall Street Journal
Način izračunavanja:

13. DJIA (nastavak)
Delilac (d) – računska kategorija koja se menja sa statusnim i upravljačkim promenama u okviru pojedinačnih komponenti indeksa
Dva bitna nedostatka DJIA:
Indeks ponderisan cenom
Obuhvata samo 30 preduzeća
Ipak, DJIA je indeks koji je visoko korelisan sa tržištem

14. Vrednost indeksa DJIA u periodu 1901-2007

15. 2. Standard and Poor 500 (S&P 500)
Uzima u obzir kretanje cena 500 najvećih američkih korporacija sa NYSE i NASDAQ
Sve kompanije imaju tržišnu kapitalizaciju preko USD 5 mlrd.
Zajedno sve kompanije čine preko 75% ukupne tržišne kapitalizacije američkih berzi
U pitanju je indeks ponderisan tržišnom kapitalizacijom (vrednost indeksa se određuje kada se suma tržišne kapitalizacije podeli promenljivim deliocem)
Selekcija akcija se obavlja od strane posebnog Indeksnog komiteta koji uzima u obzir sledeće filtere selekcije:
Likvidnost akcija
Najmanje 50% običnih akcija mora biti u režimu slobodnog prometa
Mora postojati sektorska izbalansiranost u okviru indeksa

16. Prikaz performansi indeksa S&P 500

17. 3. BELEX 15
U korpu ulaze akcije 15 najlikvidnijih srpskih preduzeća, koje se nalaze na kontinuelnom trgovanju i koje imaju najmanje 80% dana sa zaključenim transakcijama u poslednjih 6 meseci
Indeksna korpa (prikaz)
Parametri indeksa (prikaz)
U pitanju je indeks ponderisan tržišnom kapitalizacijom pri čemu se tržišna kapitalizacija koriguje za faktor slobodnog prometa (FSP) i prilagođavajući ponder veličine preduzeća ili sektora (A)
Indeks se računa uz pomoć Lasprejerove formule:

18. 3. BELEX 15 (nastavak)
FSP predstavlja odnos između akcija koje se nalaze u slobodnom prometu i ukupnog broja običnih akcija
Broj akcija koje se nalaze u slobodnom prometu se dobija kao razlika između ukupnog broja običnih akcija i sledećih paketa akcija:
Akcija u vlasništvu akcionara koji imaju više od 10% vlasništva
Akcija u vlasništvu članova Upravnog i Nadzornog odbora koji imaju više od 5% vlasništva
Otkupljenih sopstvenih akcija
Akcija u vlasništvu međunarodnih fondova
Akcija u vlasništvu države
A predstavlja prilagođavajući ponder – jedna kompanija ne sme učestvovati sa više od 20% u ukupnoj kapitalizaciji, a jedan sektor sa više od 50%
Vrednost indeksa se utvrđuje kada 30% akcija zaključi prvu transakciju tokom dana. U suprotnom, indeks se računa na kraju dana

19. Indeksna korpa za indeks BELEX15

20. Parametri indeksa BELEX15

21. Mesečno kretanje vrednosti indeksa BELEX15

22. 4. BELEXline
Indeks široke baze koji obuhvata između 70 i 150 akcija kojima se kontinuelno trguje na Beogradskoj berzi
Uslovi za ulazak u indeksnu korpu:
Zaključene transakcije u najmanje 10% dana u poslednjem kvartalu
Što veća tržišna kapitalizacija
Udeo jednog preduzeća ograničen na 10%, a sektora na 40%
Vaš zadatak: Analiza performansi Beogradske berze i njenih indeksa u prethodnom kvartalu