1. VREDN0VANJE NAUČNOG DELA
Prof. dr Ljiljana Marković-Denić

2. KRITERIJUMI ZA VREDNOVANJE NAUČNOG RADA I NAUČNIKA
Iznalaženje kvantitativnih pokazatelja (indikatora, indeksa) uspešnosti naučnog istraživanja
Naukometrija-scientometrija
Do sada nije pronađen potpuno zadaovoljavajući kriterijum vrednovanja naučnog rada i naučnika. Svaki ponuđeni kriterijum ima manje ili više nedostataka.
Što se više kriterijuma koristi to je vrednovanje objektivnije

3. Korisnost:
kriterijume upostavlja društvena zajednica
Naučnost: naučna zajednica

4. “Vreme je jedini sudija”
Šta se vreduje?
- rukopisi članaka
- predlozi istraživačkih projekata
- izveštaji o završenom istraživanju
- prijem u nacionalnu Akademiju

5. VRSTE KRITERIJUMI ZA VREDNOVANJE NAUČNOG DELA
KVALITATIVNI:
RECENZIJA tj. EKSPERTSKO MIŠLJENJE – smatra se najpouzdanijim ali i najneobjektivnijim kriterijumom
KVANTITATIVNI:
SCIENTOMETRIJSKI POKAZATELJI – smatraju se najobjektivnijim ali i najnepouzdanijim kriterijumom

6. RECENZIJA-EKSPERTSKO MIŠLJENJE (PEER REVIEW)
NEZAVISNA – recenzent nije povezan ni sa konkretnim naučnim radom ni sa autorima
KOMPETENTNA – veliki razvoj nauke smanjuje broj kompetentnih stručnjaka za pojedine uže oblasti istraživanja

7. U KOJOJ JE MERI RECENZIJA POUZDANA?
Primer 1
U Holandiji je 54 predloga projekata pregledalo 5 recenzenata nezavisno jedan od drugog.
Koeficijent korelacije ocena koje su dali je bio 0,14.

8. Primer 2
U SAD je grupa recenziranih projekata poslata na ponovnu recenziju grupi drugih kompetentnih recenzenata
U 50% slučajeva ocena je zavisila od slučaja, odosno od toga koji je recenzent pregledao projekat

9. Primer 3
12 radova koji su posle izmena u naslovu, promene imena autora i njihovih ustanova i malih izmena u izvodu i u uvodu, ponovo poslati časopisu koji ih je već objavio
9 radova recenzenti nisu prepoznali
8 od njih nisu pozitivno ocenjeni

10. Primer 4
1998g: koliko od 8 namernih grešaka mogu recenzetni da otkriju. Više od 200 recenzenata je otkrilo u proseku 2 greške.
“Fake papers”- specijalno pripremljen rad: recenzenti nisu uočili 2/3 namerno učinjenih grešaka

11. SCIENTOMETRIJA “Nauka je merenje”
H.Helmholtz
Scientometrija je deo scientologije (nauka o nauci) koji analizira naučne radove i njihovu citiranost u odabranom uzorku naučnih časopisa

12. NEKI OD SCIJENTOMETRIJSKIH POKAZATELJA
BROJ RADOVA
FAKTOR UTICAJA ČASOPISA
(IMPACT FACTOR)
BROJ I REDOSLED AUTORA
BROJ CITATA

13. BROJ RADOVA - Više govori o produktivnosti, nego o kvalitetu
Naučni i stručni radovi publikovani in extenso u časopisima, knjige, monografije
Radovi publikovani in extenso u časopisima
Radovi publikovani in extenso u indeksiranim časopisima

14. BROJ RADOVA Neki hemičari: preko 1500 radova
Matematičar Kurt Godel: 5 radova, njegov drugi rad se smatra jednim od najvažnijih dometa nauke uopšte

15. INDEKSIRANI ČASOPISI
U bazama Institute for Scientific Information (ISI) Philadelphia, PA, USA):
Science Citation Index (SCI)
Current Contents (CC)
Science Citation Index Expanded (SCI E)
Social Science Cittation Index (SSCI)
Arts&Humanities Citation Index (A&HCI)
___________________
THOMSON REUTERS

16. SCIENCE CITATION INDEX

17. SCIENCE CITATION INDEX EXPANDED - JOURNAL SEARCH
Critical Care Medicine
Full Journal Title

18. EUROPEAN JOURNAL OF PHYSICAL AND REHABILITATION MEDICINE
                                   Find a specific journal by title, title words, or ISSN
Title Word
Full Journal Title
ISSM
EUROPEAN JOURNAL OF PHYSICAL AND REHABILITATION MEDICINE
Quarterly ISSN: EDIZIONI MINERVA MEDICA, CORSO BRAMANTE INT JOURNALS DEPT., TURIN, ITALY, Coverage 
Science Citation Index Expanded
Current Contents - Clinical Medicine

19. BROJ RADOVA “Publikuj ili nestani”
“Salama publikacije” – “usitnjavanje” rezultata istraživanja u manje vredne radove
Najmanja jedinica koja se može publikovati
Višestruko publikovanje istih rezultata

20. FAKTOR UTICAJA ČASOPISA (IMPACT FACTOR)
Impact faktor je:
broj citata radova nekog časopisa u drugim radovima (istog ili drugih časopisa) u poslednje dve godine
podeljen sa
ukupnim brojem radova objavljenih u tom časopisu u istom vremenskom periodu.
Zavisi od:
kvaliteta časopisa
jezika na kome je štampan
oblasti koju pokriva
distribuiranosti časopisa

21. Imact faktor-izračunavanje
Časopis: Nature
Impakt faktor u 1998: 28,833
Broj citata u radova publikovanih u:
1996=27.999
1997=24.505
96+97=52.504
Broj radova publikovanih u: =885
1997=936
96+97=1821
Imapct faktor: /1821=28,833
Impakt faktor u 2008: 31,434
2010: 36,104
2011: 36,280

23. KoBSON (konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku) aspx
INTERNATIONAL JOURNAL OF EPIDEMIOLOGY
2009
5,262
8/180
M2: vrhunski međunarodni časopis; u svojoj disciplini je svrstan među prvih 30%
– M22: istaknuti međunarodni časopis; u svojoj disciplini je svrstan između prvih 30% i 50%
 – M23: međunarodni časopis; Ima IF ali nije svrstan između prvih 50% u svojoj disciplini

24. KoBSON (konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku) http://kobson.nb.rs/kobson.82.html
INTERNATIONAL JOURNAL OF EPIDEMIOLOGY
Vrhunski međunarodni časopis (M21);
u svojoj disciplini je svrstan među prvih 30%

25. BMC Public Health
Istaknuti međunarodni časopis (M22); u svojoj disciplini je svrstan između prvih 30% i 50%
Međunarodni časopis (M23);
Ima IF ali nije svrstan između prvih 50% u svojoj disciplini

27. BROJ AUTORA I NJIHOV REDOSLED
Jedan autor: doprinos – 1
Više (n) autora:
- doprinos svakog autora - 1/n
ili
- dva autora- doprinos prvog 0,7
“ drugog 0,3
- više od dva autora – doprinos prvog 0,6
“ trećeg 0,2
“ ostalih 0,1
- doprinos prvog autora je 100, a svakog
sledećeg upola manji od prethodnog

28. BROJ CITATA Na citiranost utiču: - kvalitet rada - razumevanje rada
- jezik na kome je rad napisan
- lojalnost nekoj grupi istraživača
- vrsta rada
- korist u smislu “ja citiram tebe, a ti mene”
- “korist” u smislu “neću ga citirati jer mi je konkurent” itd.

29. Citiranost autora
Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković", Beograd
- plaća se
(iz adresnog prostora Medicinskog fakulteta)

30. Kako da opstanu mali časopisi????

31. A naučnici...?