1. Deo III MEĐUNARODNO POSLOVNO OKRUŽENJE
Međunarodna trgovina
Strane direktne investicije
Regionalne ekonomske integracije
Internacionalizacija konkurencije
Međunarodni finansijski sistem

2. MEĐUNARODNA TRGOVINA Prodaja roba i usluga nije ograničena samo na
lokalna, regionalna, ili nacionalna tržišta.
Ona se događa i na međunarodnoj osnovi.
Nacije uvoze robu koju nemaju, ili koju ne mogu
da proizvedu tako efikasno kao druge nacije.
S druge strane, one izvoze robu koju mogu da
proizvode efikasnije.
Ova razmena roba i usluga koja se događa na
globalnom tržištu poznata je kao međ. trgovina.

3. MEĐUNARODNA TRGOVINA Koristi od međunarodne trgovine:
dostupnost onih roba koje nedostaju, ili koje ne mogu da se proizvode,
specijalizacija u proizvodnji onih proizvoda za koje zemlja ima posebne pogodnosti.

4. Specijalizacija u proizvodnji
Prirodni, ljudski i tehnički resursi omogućavaju da
se odrede oni proizvodi za koje će se zemlja
specijalizovati.
Rezultat su veći autputi, opadajući troškovi i
porast životnog standarda stanovništva.

5. Specijalizacija
Saudijska Arabija je sposobna da se specijalizuje za proizvodnju nafte i derivata, pošto poseduje neophodne prirodne sirovine,
Japan za proizvodnju televizora, zato što je posedovao neophodne ljudske resurse, koji su potrebni za spajanje brojnih komponenti,
US u kompjuterskoj industriji zato što su posedovale neophodne tehničke resurse, potrebne za njihovu proizvodnju i dizajn.

6. Specijalizacija Dva su ekonomska principa kojima se objašnjava
kako i kada je specijalizacija prednost:
teorija apsolutne prednosti,
teorija komparativne prednosti

7. Ekonomski principi Teorija apsolutne prednosti – nacije treba da se
specijalizuju za proizvodnju onih proizvoda koje
mogu da proizvode jevtinije nego druge nacije.
Teorija komparativne prednosti – nacije treba da
se koncentrišu na proizvodnju onih proizvoda
koje mogu da proizvode najefikasnije i
profitabilnije.

8. MEĐUNARODNA TRGOVINA Treća korist od međunarodne trgovine su politički
efekti.
Ekonomska saradnja je bila osnova za mnoge
političke alijanse, kao što je danas EU.

9. Teorije međunarodne trgovine
Brojne teorije pokušavaju da objasne zakonitosti
koje postoje u međ. ekonomskoj razmeni, kako bi
se ta razmena mogla predviđati i usmeravati.
Teorije međ. trgovine bave se problemima
optimalne alokacije resursa, nastojeći da objasne
kako međ. razmena utiče na njihovu alokaciju
unutar zemlje i između zemalja, sa svrhom
zadovoljavanja potreba ljudi i u skladu sa
interesima društva.

10. Najvažnije teorije međ. trgovine
teorija merkantilizma,
teorija apsolutne prednosti,
teorija komparativne prednosti,
teorija međ. životnog ciklusa proizvoda,
teorija nacionalne konkurentske prednosti,
teorije međ. trgovine zasnovane na tehnologiji,
teorija direktnih stranih ulaganja

11. Mere vlade na regulisanje trgovine
Uprkos prednosti koje nudi slobodna trgovina,
vlade intervenišu u trgovini roba i usluga.
Razlozi su politički, ekonomski i kulturni, ili
kombinacija sva tri razloga.
Vlade obično intervenišu:
da bi podržale domaće kompanije,
kada domaće kompanije nisu u stanju da se "nose" sa inostranom konkurencijom

12. Politički motivi Glavni politički motivi iza vladinih odluka su
zaštita domaćih poslova (protekcionizam), zaštita
nacionalne bezbednosti, reagovanje na
intervencionizam druge strane, i ostvarivanje
uticaja na druge nacije.
Vlade najčešće posežu za merama zaštite zbog
straha od visoke stope nezaposlenosti.

13. Ekonomski motivi Obično je ekonomski motiv za intervenciju vlada
u međ. trgovini, zaštita domaće, "mlade“
industrije od strane, jake konkurencije ili
promocija izvoza.
Ovaj argument se zasniva na ideji da se mlade
industrije štite dok ne steknu dovoljno iskustva.
Drugim rečima, samo rastuće i zrele industrije
poseduju znanja potrebna za inovativnost,
efikasnost i konkurentnost.

14. Problemi vrlo je teško odrediti koje industrije štititi a koje ne,
zaštita od međ.konkurencije može dovesti do demotivacije domaćih proizvođača za inovacije,
zaštita može doneti više štete nego koristi,
(proizvodi su skuplji ako nema konkurencije),
navodi se da je "mladim" industrijama potrebna finansijska podrška njihovih vlada. (međ. tržište kapitala postaje sve dostupnije i za ove industrije)

15. Kulturni motivi Nacije često intervenišu u trgovini robama i
uslugama da bi ostvarile kulturne ciljeve, pre
svega radi zaštite nacionalnog identiteta.

16. SDI Termin strane direktne investicije se koristi da
objasni transakcije transnacionalnog kapitala koje
ima kompanija iz jedne zemlje u drugoj.
Transakcije povlače nabavku proizvodnih resursa
(zgrade, mašine ili zemlju), ili kompanije, ili
učešće u njima.

17. SDI Postoji više različitih definicija SDI.
Prema jednoj, SDI predstavljaju svaki oblik
ulaganja u određeno preduzeće kojim se stiče
vlasnička kontrola nad njim.
Prema definiciji UN, SDI su ulaganja koja
uključuju dug. povezivanje i obezbeđuju dug.
interes i kontrolu preduzeću iz jedne zemlje, nad
preduzećem koje je rezident druge zemlje.

18. Efekti SDI Važniji pozitivni efekti za zemlju u koju se investira:
povećavaju se mogućnosti za nove investicije,
omogućava se porast zaposlenosti,
omogućava se uvoz i bolja snabdevenost reprodukcionim materijalima i sirovinama,
povećava se konkurentnost,
transfer nove tehnologije itd.

19. Efekti SDI Važniji negativni efekti za zemlju u koju se investira:
opasnost od preterane zavisnosti od stranog kapitala,
iskorišćavanje domaćih resursa,
povećavanje tehnološke zavisnosti,
mogućnost otpuštanja radnika,
formiranje modela potrošnje koji ne odgovara nivou razvijenosti zemlje domaćina,
mogućnost ugrožavanja nacionalnog suvereniteta itd.

20. Mehanizam ulaska SDI Glavni mehanizam ulaska SDI na tržišta zemalja
istočne Evrope je direktna prodaja postojeće
imovine.
Akvizicije (kupovine) već postojećih preduzeća,
od strane kompanija iz razvijenih zemalja, usko je
povezano sa procesom privatizacije državnih
preduzeća.

21. Mehanizam ulaska SDI U različitim zemljama, odvijanje samog postupka
je različito.
Ako se radi o državnim preduzećima, najčešće
vlade, ili agencija za privatizaciju, na osnovu
određenih analiza, odrede preduzeća koja će se
privatizovati.
Sledi izbor stranog partnera, bilo kroz direktno
pregovaranje, ili kroz međ. tender, aukcije i sl.

22. Akvizicije Strana kompanija kupovinom domaćeg preduzeća
dobija brojne povoljnosti:
već postojeći proizvodni kapaciteti,
uhodani sistemi distribucije,
povoljna tržišna pozicija,
kvalifikovani zaposleni i stručnjaci koji poznaju lokalne prilike itd.

23. Iskustva zemalja IE Iskustva zemalja istočne Evrope koja prolaze kroz
proces tranzicije pokazuju da su na neki način
postavile određena ograničenja za strane
investicije, pogotovo u ranijim fazama procesa
tranzicije.
Kako je proces tranzicije dalje tekao i ova
ograničenja su se smanjivala, ili ukidala.

24. Druga iskustva S druge strane, neke zemlje, baš u ranijim
fazama tranzicije, stvaraju takvu klimu, odnosno
nude investicione olakšice da bi privukli strane
investicije.
Za strane investitore relevantni su opšti sistemski
faktori, pre svega, pravno, političko, instituc.
okruženje, kao i postojanje mreže međ. zaštite
investicija.

25. Rast stranih investicija
Rast obima direktnih stranih investicija, u 1990-
im godinama, može se objasniti uticajem više
faktora:
ciklični razvoj,
politika vlade,
razvoj međ. trgovine,
strategije korporacije

26. Ciklični razvoj Povoljna ciklična situacija u svetskoj ekonomiji u
drugoj polovini 1980-ih, omogućila je mnogim
kompanijama dovoljno finansijskih resursa i
dobre izglede za ostvarenje prinosa od direktnih
stranih ulaganja.
(Niže kamatne stope znače povoljniju ekonomsku
situaciju u svetu i rast stranih investicija).

27. Politika vlade Kao posledica tog pozitivnijeg stava prema
stranim direktnim investicijama, nacionalne vlade
su se angažovale da poboljšaju institucionalne
uslove i posebno međ. pravo kad su u pitanju
strane direktne investicije.

28. Razvoj međunarodne trgovine
Više faktora je uticalo na pozitivan razvoj međ.
trgovine:
liberalizacija međunarodne trgovine i direktnih investicija,
pojava regionalnih integracija,
rast trgovine između glavnih trgovinskih blokova

29. Strategije korporacije
Porast obima direktnih međ. investicija je rezultat
i orijentacije strategije korporacije.
Orijentacija korporativnih aktivnosti i strategija je
dominantno internacionalna.
Zastupljena su sva tri ključna oblika:
izvoz, posredna internac. i direktne investicije.

30. Objašnjenja SDI Glavne teorije koje pokušavaju da objasne zašto
se kompanije angažuju u SDI:
Teorija međ. životnog ciklusa proizvoda,
Ograničenja na međ. tržištu,
Eklektička teorija,
Teorija tržišne moći

31. Teorija međ. životnog ciklusa
Međ. životni ciklus proizvoda se definiše kao
proces difuzije inovacija preko nacionalnih
granica.
Faze tog procesa su: lokalna inovacija, uvođenje
inovacije na inotržište, međunarodna potvrda
inovacije, imitacija proizvoda u svetskim
razmerama i povratna faza.

32. Ograničenja na međ. tržištu
SDI, kao strategija interanacionlizacije
kompanije, su način prevazilaženja carina i drugih
ograničenja u međ. trgovini.
Ograničenja u međ. trgovini su najčešća kod
drugih strategija: izvoz i mnoge forme posrednog
Nastupa.

33. Eklektička teorija Kompanija ulazi u SDI s obzirom na karakteristike
posebnih lokacija, kombinovane sa vlasništvom i
prednostima internacionalizacije da učini tu
lokaciju povoljnom za investicije.
To se odnosi, pre svega na infrastrukturu,
prednost vlasništva, prednost internacionalizacije
kroz strane direktne investicije.

34. Teorija tržišne moći Kompanija pokušava da ostvari dominantnu
tržišnu prisutnost u grani i zato preduzima SDI.
Ukoliko je tržišna snaga veća, kompanija je u
boljoj poziciji da diktira troškove inputa, ili cene
po jedinici.

35. Neki aspekti upravljanja SDI
Stepen kontrole,
Kupiti ili izgraditi,
Proizvodni troškovi,
Razumevanje preferencija potrošača,
Slediti klijente i lidere

36. Stepen kontrole Ko ima kontrolu nad upravljanjem je suštinsko
pitanje i glavni razlog za SDI: "koliko vlasništva
toliko kontrole".
Međutim, kompanije moraju ponekad napustiti
takvu politiku, kada određena zemlja, za dozvolu
pristupa njenom tržištu, zahteva sopstveno
učešće u kompaniji.
Vlade postavljaju takve zahteve kao način zaštite
njihovih radnika i industrija od eksploatacije, ili
dominacije velikih kompanija.

37. Kupiti postojeći biznis ili izgraditi
Treba prethodno razmotriti:
politika ljudskih resursa,
cena radne snage,
način organizacije radnika,
podsticaji za ekonomski razvoj,
informisanje,
lični i politički kontakti

38. Greenfield investicije
Ponekad su mogućnosti za povoljnom "lokalnom“
kupovinom nedostupne, pa se mora ići sa
izgradnjom nove fabrike (greenfield invest.).
Pored dobrih strana, opredelenje u korist
izgradnje nove fabrike može stvoriti problem
dobijanjem potrebnih dozvola, finansiranjem i
zapošljavanjem lokalnog personala.

39. Proizvodni troškovi
Na strukturu i visinu proizvodnih troškova, na bilo
kom tržištu, utiče mnogo faktora.
Od kompanije može biti zahtevano da obezbedi
dodatne stimulacije za radnike, što znači zarade
iznad prosečnih.
Mada su uslovi, obično na početku obećavajuće
povoljni (cena zemlje, stope poreza na prihode i
neto dobit niske), pitanje je da li će i ostati takvi.

40. Razumevanje preferencija potrošača
Ponašanje kupaca je često važan faktor u odluci
o SDI.
Potrošači širom sveta, sa različitih tržišta,
insistiraju naupovin baš tih proizvoda, koji su u
njihovim očima viđeni kao superiorni proizvodi.
Nemački automobili, Italijanske cipele, Francuski
Parfemi, Švajcarski satovi, su proizvodi sa
superiornim kvalitetom.

41. Mere vlade u oblasti SDI
Nacije često intervenišu u SDI da zaštite kulturno
nasleđe, domaće kompanije i poslove.
Zbog toga, one često donose zakone, kreiraju
regulativu, postavljaju administrativne prepreke
kompanijama iz drugih zemalja koje žele da
investiraju.

42. Mere vlade u oblasti SDI
Dva su ekstrema:
jedan koji favorizuje ekonomsku samodovoljnost,
drugi koji favorizuje slobodna tržišta, bez vladinih intervencija
Međutim, najveći broj nacija veruje da određeni
iznos SDI poželjan sa stanovišta nacionalnog
rezultata i podizanja životnog standarda
stanovništva.

43. Razlozi za intervenciju zemlje domaćina
Glavni razlozi za intervenciju zemlje domaćina u
odnosu na SDI:
platni bilans,
dostupnost resursima (tehnologiji i upravljačkim veštinama),
zaposlenost

44. U.S. Platni bilans 1. Tekući račun (Current Account)
Izvoz roba i usluga i naplata
Uvoz roba i usluga i plaćanja
2. Tekuća bilansna ravnoteža
3. Račun kapitala (Capital Account)
Povećanje imovine u ino
Strana imovina u zemlji
4. Bilansna ravnoteža računa kapitala

45. Platni bilans Vlade vide intervenciju kao način da drže pod
kontrolom njihove platne bilanse:
SDI podižu vrednost platnog bilansa s obzirom na njihov ulazni tok (strana imovina u zemlji) ,
SDI podstiču lokalnu proizvodnju (uvoz roba i usluga-smanjenje),
izvoz na osnovu SDI i izvoz onih delatnosti koje su one inicirale imaju značajan uticaj na platni bilans (izvoz roba i usluga)

46. Platni bilans Međutim, kada kompanije vraćaju profit
(repatrijacija profita) u svoju zemlju one prazne
rezerve deviznih sredstava.
Ovaj tok sredstava dovodi do smanjenja platnog
bilansa.
Da bi ojačale platni bilans zemlja domaćin može
zabraniti, ili ograničiti repatrijaciju profita.

47. Reinvestiranje u lokalnoj zemlji unapređuje
konkurentnost lokalnih kompanija i podiže
vrednost nacionalnog izvoza – tako poboljšava
poziciju platnog bilansa.

48. Razlozi za intervenciju od strane matične zemlje
Razlozi za nepodržavanje SDI, od strane matičnih
zemalja:
Ostaju manji resursi za razvoj i ekonomski rast kod kuće,
Izlazne SDI smanjuju platni bilans,
Poslovi na bazi SDI mogu ugroziti poslove u zemlji,

49. Razlozi za intervenciju od strane matične zemlje
Matična zemlja u određenim situacijama može
podržati SDI:
Izlazne SDI mogu dugoročno povećati konkurentnost,

50. REGIONALNE EKONOMSKE INTEGRACIJE
Regionalna ekonomska integracija (regionalizam)
je proces saradnje između zemalja u jednom
geografskom regionu u cilju smanjenja, ili
eliminisanja barijera radi što efikasnijeg
međ. toka ljudi, proizvoda, usluga i kapitala.

51. Nivoi regionalne integracije

52. Zona slobodne trgovine
Zona slobodne trgovine je takav oblik ekonomske
integracije u kojoj zemlje članice teže da otklone
sve barijere u međusobnoj trgovini, ali svaka
zemlja određuje sopstvene barijere prema trećim
zemljama.

53. Carinska unija Carinska unija je takav oblik ekonomske
integracije u kojoj zemlje članice teže da otklone
sve barijere u međusobnoj trgovini, ali pored
toga vode i zajedničku trgovinsku politiku prema
trećim zemljama.

54. Zajedničko tržište Zajedničko tržište itegriše elemente zone
slobodne trgovine i carinske unije i dodaje
slobodno kretanje važnih proizvodnih faktora –
ljudi i kapitala (namenjenog investiranju).

55. Ekonomska unija Ekonomska unija je takav oblik ekonomske
integracija gde zemlje članice nastoje da otklone
barijere u trgovini i kretanju ljudi i kapitala, ali
vode usaglašenu (koordinisanu) ekonomsku
politiku prema trećim zemljama.

56. Politička unija Politička unija je ekonomska i politička integracija
gde zemlje članice usklađuju sve aspekte njihovih
ekonomskih i političkih sistema.
Politička unija zahteva od država članica da
prihvate zajednička stanovišta o ekonomskim i
političkim pitanjima u odnosu na treće zemlje.

57. Koristi od regionalne integracije
Zemlje se specijalizuju i trguju zbog veće
razmene i potrošnje.
Druga korist od povećanja trgovine jeste, što se
na tržištu mogu naći robe i usluge po nižoj ceni,
zbog eliminisanja carina i drugih ograničenja.
Politička saradnja je sledeća korist od regionalne
ekonomske integracije.

58. Slabe strane regionalne integracije
"Podvajanje trgovine“,
Promene u zapošljavanju,
Gubitak nacionalnog suvereniteta,

59. "Podvajanje trgovine“ "Podvajanje trgovine" se događa posle formiranja
određenog tgovinskog bloka, zbog nižih carina
između zemalja članica.
Rezultat može biti povećana trgovina sa manje
efikasnim proizvođačima u okviru trgovinskog
bloka i smanjenje trgovine sa efikasnijim
proizvođačima koji nisu u trgovinskom bloku.

60. Promene u zapošljavanju
Zbog formiranja trgovinskih blokova značajno se
smanjuju, ili eliminišu barijere u trgovini između
zemalja članica.
Određeni poslovi kretaće se ka državama gde su
nadnice niže.
To je istovremeno i mogućnost da radnici
unaprede svoje veštine i dobiju posao koji se više
plaća.

61. Gubitak nacionalnog suvereniteta
Zemljama članicama regionalne integracije se
dozvoljava da uspostave barijere u trgovini
prema trećim zemljama.
Međutim, politička unija zahteva od nacija da u
visokom stepenu odustanu od svoje spoljne
politike.
To je razlog zašto je poltičku uniju teško ostvariti.

62. Najvažnije regionalne trgovinske organizacije
Evropska unija, EU,
Evropska asocijacija slobodne trgovine, EFTA,
Severno američki sporazum o slobodnoj trgovini, NAFTA,
Asocijacija zemalja Latinske amerike, ALADI,
Centralno američko zajedničko tržište, CACM,
Asocijacija zemalja Jugoistočne Azije, ASEAN,

63. INTERNACIONALIZACIJA KONKURENCIJE
Konkurencija je pokretač ekonomskog rasta, kako
ukupne ekonomije tako i individualnih firmi.
Na mikro nivou, konkurencija je snaga koja
motiviše kompanije u traženju inovativnih načina
da se ostvare isti rezultati sa manje inputa (čime
se postiže efikasnost resursa), ili bolji rezultati sa
istim inputima (čime se postiže efektivnost
resursa).

64. Pet bazičnih snaga konkurencije

65. Pet bazičnih snaga konkurencije
Ovaj poznati Porterov model je važan, polazni
okvir za analizu i ponašanje konkurencije.
U svakoj grani, bez obzira da li je ona
nacionalnog, ili internacionalnog karaktera, ove
snage određuju dinamiku konkurencije i prema
tome potencijalnu profitabilnost industrije.

66. Motivi za internacionalizaciju
Interni Eksterni
lična satisfakcija rentabilne prodaje
ekonomija obima povećanje obima
ekonomija širine internacionalni potrošači
učenje prednosti lokacije
ugledanje na druge praćenje konkurencije
prekomerne zalihe prekomerni kapaciteti
raspodela rizika nesolidne porudžbine
reagovanje na konk neatraktinvno lok.trž.
politički pritisci

67. Globalizacija konkurencije
Globalizacija tržišta i kompanija logično vodi i
globalizaciji konkurencije.
Kao što tržišta postepeno postaju povezana i
zavisna, i kompanije sve više koordiniraju njihove
aktivnosti preko nacionalnih granica.
Konsekvence konkurentskog uspeha, ili neuspeha
na jednom nacionalnom tržištu, ne ostaju više
samo u okviru jedne zemlje, naprotiv, imaju jak
uticaj na konkurtentsku poziciju kompanije širom
sveta.

68. Pritisci ka glob. i lokalnoj odgovornosti
Dinamičnost teh Razlike u potreb potrošača
Pristup resursima Razlike u ponaš potrošača
Sniženje troškova Razlike u kan distribucije
Globalna koord Razlike u tržišnoj strukturi
Internac. potrošača Razlike u strukturi dob.
Glob. konkurenti Razlike u zak. Regulativi
Intenzitet invest Oograničenja u trgovini

69. Globalno poslovanje Kompanija koja pretenduje da posluje širom
sveta, mora da ima centralizovano upravljanje,
odnosno da bude globalno integrisana.
Među najvažnije faktore koji uslovljavaju globalnu
integraciju su dinamičnost tehnologije, pristup
resursima i smanjenje troškova.

70. Stepen globalizacije Kao što postoje mnogi pritisci za globalizacijom,
takođe postoje i mnogi pritisci za fragmentacijom
internacionalnih tržišta.
Zbog toga je korisnije govoriti o stepenu
globalizacije i fragmentacije, nego kategorisati
tržišta na globalna, ili ne-globalna.

71. Dinamika globalizacije
Stroga podela na globalne, ili multinacionalne
grane, obično zamagljuje stvarnost.
Ona može biti shatljiva samo ako se razume
međunarodna konkurencija unutar grane.
Matrice integracije/lokalne odgovornosti su slika
postojećeg stepena globalizacije, na osnovu
tekućih tražnji, koje su odraz postojećih pravila
konkurentske igre. Ova statička analiza ne otkriva suštinu stvari. Za takvo, dublje razumevanje neophodna je dinamička analiza.

72. Dinamika globalizacije
Statička analiza ne otkriva suštinu stvari.
Za dublje razumevanje neophodna je dinamička
analiza. Glavni faktori kojima se objašnjava
dinamičnost konkurencije u grani:
uticaj strategijskih namera konkurenata,
sposobnost da koordiniraju globalne akcije,
sposobnost da promene pravila globalne igre,
sposobnost da odbrane globalnu konkurentsku prednost

73. Izvori internac. kompetitivnosti
Uspeh kompanije na tržištu, bez obzira da li je u
pitanju nacionalno ili međ. zavisi da li poseduje
odbranjive konk. prednosti u odnosu na rivale.
Dva osnovna tipa konk. prednosti, niski troškovi i
diferencijacija, kombinovani sa određenim
obimom aktivnosti, određuju tri generičke
strategije za ostvarivanje konk. prednosti.

74. Tri generičke strategije

75. Resursi kao izvori konkurentske prednosti
Kao što je važno razumeti konk. prednost sa
stanovišta relativne konkurentske pozicije
kompanije na tržištu, u okviru industrije (eksterno
pozicioniranje), takođe je neophodno razumeti i
konkurentsku prednost kompanije sa stanovišta
njenih internih izvora (interno pozicioniranje).

76. Resursi kompanije Ako je cilj kompanije da odbrani njenu
konkurentsku poziciju na tržištu, ona mora
eksplicitnu pažnju da posveti upravljanju i razvoju
njenih internih izvora konkurentske prednosti.
Resursi kompanije koji formiraju osnove
konkurentske prednosti dele se na:
imovinu,
kompetencije,
sposobnosti

77. Sposobnosti kompanije
Dok su kompetencije kompanije njene tehničke
veštine, sposobnosti kompanije se baziraju na
njenim menadžerskim veštinama.
Kompetencije se odnose na vladanje tehničkim
procesom, dok se sposobnosti odnose na
umešnost upravljanja poslovnim procesima.

78. Lanac vrednosti Stvaranje prednosti na određenim tržištima je
jedino moguće ako kompanija poseduje, kupuje,
ili razvija resurse, koji su neophodni za
izvršavanje specifičnih aktivnosti u lancu
vrednosti, koje vode zadovoljavanju potreba
potrošača.

79. Razvoj konkurentske prednosti
Tradicionalno, ekonomisti su naglašavali značaj
lokalnih proizvodnih faktora, kao nacionalnih
izvora konkurentske prednosti.
Međutim, razlike sa stanovišta proizvodnih
faktora objašnjavaju samo vrlo ograničeni deo
međ. trgovine i konkurencije.

80. Determinante nacionalne prednosti

81. Pretpostavke međ. uspeha
Pretpostavke uspešne konkurencije na svetskom
tržištu, su pre svega, konkurentska strategija
kompanije i osobine nacionalne prednosti da
doprinosi unapređenju međ. uspeha u globalnoj
industriji.
Ta dva elementa, strategija kompanije i
nacionalna prednost, su neophodna za međ.
uspeh.

82. Strategija kompanije i nacionalna prednost

83. MEĐ. FINANSIJSKA TRŽIŠTA
Dobro funkcionosanje međ. finansijskih tržišta je
suštinski elamenat međ. poslovnog okruženja.
Na tim tržištima se vrši razmena, od stanovništva,
organizacija i ekonomija sa viškom sredstava, ka
onima kojima su ta sredstva potrebna.

84. Finansijska tržišta i posrednici
Ponuda sredstava Finansijsko tržište Tražnja sredstava
Stanovništvo Finansijsko tržište Stanovništvo
Komercijalne banke
Preduzeća Štedionice Preduzeća
Penzioni fondovi
Životno osiguranja
Ostali posrednici Država Država

85. Međ. finansijska tržišta
Međ. finansijska tržišta čine dva povezana
sistema i to:
Međ. tržište kapitala,
Devizna tržišta

86. Međunarodno tržište kapitala
Tržište kapitala je sistem za alokaciju finansijskh
sredstava u obliku zajmova (debt) i imovine
(equity kapital) u skladu sa najefikasnijim
načinima njihovog korišćenja.
Učesnici na tržištu kapitala:
Fizička lica, kompanije, vlade, zajednički fondovi,
penzioni fondovi, osiguravjuće organizacije.

87. Glavne svrhe tržišta kapitala
Osnovni zadatak finansijskog tržišta jeste da
omogući alokaciju slobodnih novčanih sredstava
od onih subjekata koji raspolažu viškom tih
sredstava, ka onim subjektima kojima sredstva
nedostaju za finansiranje različitih potreba,
programa ili projekata.
Pri tome, hartije od vrednosti su osnovni
instrument finansijskog tržišta.

88. Komponente međ. tržišta kapitala
Glavne komponente međ. tržišta kapitala su:
Međ. tržište obveznica (international bond market),
Međ. tržište akcija (international equity market).

89. Akcije i obveznice Preduzeće, u osnovi, koristi dva osnovna načina
finansiranja, odnosno pribavljanja novčanih
sredstava:
emitovanjem akcija (equity finansiranje),
emitovanjem obveznica (pozajmljivanjem sredstava - debt finansing)

90. Akcije Akcija je vlasnička hartija od vrednosti, koja glasi
na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva.
Akcija je dugoročna hartija od vrednosti i njenim
emitovanjem, odnosno prodajom se dolazi do
trajnog, dugoročnog kapitala.

91. Obveznice Obveznica je hartija od vrednosti kojom se
emitent obavezuje da će imaocu obveznice u
roku njene dospelosti isplatiti iznos nominalne
vrednosti obveznice i ugovorenu kamatu.
Obveznica može biti kratkoročna (ako je rok
dospeća do jedne godine), ili dugoročna (ako je
rok dospeća preko 1 godine).

92. Devizna tržišta Pored finansiranja emitovanjem akcija i
finansiranjem iz pozajmljenih sredstava, globalne
finansije uključuju i važan elemenat tokova novca
preko nacionalnih granica.
Devizna tržišta predstavljaju deo međ.finansijskih
tržišta na kojima se trguje deviznim sredstvima,
po aktuelnim ili projektovanim, prodajnim i
kupovnim deviznim kursevima.

93. Učesnici na deviznim tržištima
Poslovne banke i druge finansijske institucije,
Finansijski brokeri (specijalizovani posrednici između banaka i privrednih subjekata),
Preduzeća koja obavljaju međ. poslovanje,
Centralne banke (imaju kontrolnu i korektivnu ulogu)

94. Poslovi na deviznim tržištima
Konverzija valuta,
Valutni hedžing,
Valutna arbitraža,
Valutna špekulacija

95. Vrste deviznih poslova
Razlikuju se dve vrste poslova koji se obavljaju
na deviznim tržištima:
promptni (spot rates),
terminski devizni poslovi (forward rates)

96. Promptni devizni poslovi
Promptni devizni poslovi se realizuju odmah, ili u
roku od dva dana po osnovu zaključenog posla.
Kupac dobija odmah tražene devize, po važećem
deviznom kursu - koji se još naziva promptni
(spot rates).
Kupac plaća devize svojom nacionalnom valutom,
ili valutom neke treće zemlje.

97. Terminski devizni poslovi
Terminski (forward) devizni poslovi po osnovu
zaključenog posla realizuju se u nekom
ugovorenom terminu (datumu) u budućnosti.
U tom slučaju ugovor o kupoprodaji deviza se
zaključuje u momentu susretanja na deviznom
tržištu, a sam čin obavljanja devizne transakcije u
terminu koji je ugovorom utvrđen.

98. Međ. finansijski derivati
Valutni svopovi (Currency Svaps),
Fjučersi (Currency Futures Contracts),
Opcije (Currency Options)

99. Svop transakcije Svop transakcije predstavljaju istovremenu
kupoprodaju deviza različitog roka dospeća.
Ovom transakcijom se obezbeđuje zaštita od
deviznog rizika.

100. Fjučersi Fjučersi su standardizovani ugovori o kupoprodaji
određene aktive, po utvrđenoj ceni na dan
zaključivanja transakcije, ali sa odloženom
isporukom.
Spadaju u grupu terminskih finansijskih
instrumenenata i koriste se kao instrument
obezbeđenja od deviznog rizika.

101. Opcije Opcije su takođe izvedeni finansijski instrumenti,
na osnovu kojih se stiče pravo da se kupi, ili
proda određeni predmet trgovanja, po unapred
dogovorenoj ceni i ugovorenom roku.
Predmet trgovanja (kao i kod fjučersa) može biti
određena roba, valuta ili hartije od vrednosti.