1. 1. Teorije javnog sektora

2. Struktura Uvod: istorijski razvoj javnog sektora
Opravdanje za državnu intervenciju: efikasnost i pravičnost
Teorije rasta javnog sektora: razvojni modeli, Wagnerov zakon, Baumolov zakon, politički modeli, efekat zamajca
Objašnjenja prekomernog rasta javnog sektora: birokratija, budžetska procedura, monopol, korupcija, agencijski problem, difuzija rashoda

3. Istorijski razvoj – veličina javnog sektora
Javni sektor je značajno porastao tokom prethodnog veka
U tipičnoj zemlji javni sektor je na početeku 20-tog veka bio mali
red veličine 5-10% BDP
Rashodi su rasli značajno tokom narednih 60 godina
Krajem 20-tog veka dolazi do usporavanja/ zaustavljanja rasta javnog sektora
usporavanje/ zaustavljanje je počelo sredinom 70-tih godina prošlog veka

4. Istorijski razvoj – veličina javnog sektora
Razlike u veličini javnog sektora izmedju zemlja su postojane
Ipak, obazac rasta u dužem periodu je sličan u različitim zemljama
Postoje dokazi o konvergenciji učešća javnih rashoda u BDP u različim zemljama
Grafikon 4.1
Ukupni rashodi, 1870
do 2010 (% of BDP)

5. Istorijski razvoj-noviji period
II Government
Istorijski razvoj-noviji period
Na grafikonu je detaljnije prikazano kretanje rashoda u poslednjih 30 godina
Za svih 6 zemalja rashodi u su veći nego u 1970
Medjutim od 1980 rast javnog sektora je snažno usporen
Grafikon 4.2
Ukupni rashodi 1970-
2011 (% BDP)

6. Koji rashodi pokreću rast javnog sektora?
II Government
Koji rashodi pokreću rast javnog sektora?
Krajem 19-tog veka odbrana je bila najveća pozicija u državnim rashodima
Kao % BDP rashodi za odbranu su sada u proseku nešto niži nego krajem 19tog veka
skokovi su bili prisutni u periodima ratova
u EU27 i EU10 prosek je 1,4% BDP u Srbiji nešto ispod 2%
Rashodi za obrazovanje su krajem 19tog veka iznosili ispod 1% BDP,
U EU27 sada iznose 5,5% BDPu EU10 preko 5%, u Srbiji oko 4% BDP
Rashodi za obrazovanje rastu snažno od sredine 20-tog veka
Odbrana
b. Obrazovanje
Grafikon 4.3
Pojedinačni rashodi (% BDP)

7. Koji rashodi pokreću rast javnog sektora?
II Government
Koji rashodi pokreću rast javnog sektora?
Javni rashodi za zdravstvo su rasli još brže
krajem 19tog veka su bili ispod 1% BDP
u EU27 oko 6% BDP, u EU10 oko 5%, slično i u Srbiji
Rashodi za penzije značajno rastu, ali postoje značajne razlike u zavisnosti od tipa penzijskog sistema
Rashodi za penzije u EU27 iznose preko 8% BDP, a u EU10 blizu 9% BDP, u Srbiji preko 13% BDP
c. Zdravstvo
d. Penzije
Grafikon 4.3
Pojedinačni rashodi (% BDP)

8. Javni sektor- sadašnje stanje
II Government
Javni sektor- sadašnje stanje
Rashodi po zemljama i dalje se značajno razlikuju
Sve privrede su mešovite (privatne i javne) sa značajnim učešćem javnog sektora
Efikasan rad javnog sektora je važan za funkcionisanje ukupne privrede i društva
Javni sektor je efikasniji u razvijenim zamljama, pa u njima veće učešće potrošnje u BDP manje ometa rast privrede
Figure 4.4
Ukupni rashodi, 2010 (% BDP)

9. Struktura rashoda javnog sektora u 2007. godini
Rashodi na klasične funkcije države (odbrana, unutrašnja bezbednost) su skromni
Rashodi za zdravstvo i obrazovanje su značajni
Socijalna zaštita je najveća rashodna pozicija
U okviru socijalne zaštite najveći su rashodi za penzije

10. Strukutra prihoda javnog sektora
II Government
Strukutra prihoda javnog sektora
Po značaju se ističu tri vrste poreza:
Porezi na dohodak gradjana i preduzeća
Doprinosi za socijalno osoguiranje
Porezi na potrošnju (PDV i akcize)
U nekim zemljama su značajniji porezi na dohodak, u drugim doprinosi – što zavisi od načina finansiranje socijalnog osiguranja
Porezi na potrošnju su značajni u EU, a u SAD i Japanu nisu
Porezi na imovinu su značajni u malom broj zemalja
Grafikon 4.11
Prihodi po vrstama poreza , struktura u %

11. Opravdanje za državnu intervenciju-efikasnost
Opšti razlozi za državnu intervenciju su unapredjenje:
ekonomske efikasnosti i
jednakosti/pravičnosti
Nije moguća postojanje složenije privrede, niti privredni razvoj ako ne postoji minimalna država koja
štiti svojinska prava (od kradje, pljačke i dr)
obezbedjuje poštovanje ugovora (štiti od prevare, kradje)
štiti društvo od spoljnih neprijatelja (vojska)
Da bi država obezbedjivala ove usluge neophodno je da postoje zakonodavna tela, policija, sudstvo, vojska i dr.,a za njihovo finansiranje potrebni su poreska administracija, carina i dr
Privatna zaštita svojine, ugovora ili zaštita od spoljnih neprijatelja su krajnje neefikasni, bili bi skupi, a rezultati bi bili skromni – radi se o prirodnim monopolima

12. Opravdanje za državnu intervenciju-efikasnost
Sa stanovništa efikasnosti državna intervencija može da se opravda nesavršenostima tržišta, kao što su:
prirodni monopoli
ekterni efekti,
javna dobra,
nepotpune/asimetričene informacije
Ne postoje garancija da će državna intervencija unaprediti funkcinisanje privrede u odnosu na tržište
država se suočava sa istim ograničenjima kao i privatni akteri (nepotpune informacije, monopoli)
predstavnici države nisu motivisani za efikasno korišćenje javnih resursa
U stvarnosti se bira izmedju nesavršenog tržišta i nesavršene države – javne finansije treba da pomognu da se pronadje prava granica izmedju tržišta i državne intervencije

13. Opravdanje za državnu intervenciju- pravičnost
Čak i ako je privreda efikasna državna intevencija može da se opravda prevelikom nejednašću u dohocima i imovini ili nejednakim šansama
Država može različitim programima da poveća blagostanje društva
Programi koji imaju za cilj smanjenje nejednakosti i stvaranje jednakih šansi u savremenim društvima su brojni: državno obrazovanje, socijalna zaštita, zdravstvena zaštita, javno penzijsko osiguranje i dr.
Pri koncipiranju ekonomske politike država se suočava sa trade off izmedju efikasnosti i pravičnosti:
efiskasnost može da dovede do velike nejednasosti
preterana preraspodela u cilju veće jednakosti može da ugrozi efikasnost, a tim i rast, zaposlenost, ..., standard
Neophodno je da društvo traži pravi ponder izmedju efikasnosti i pravičnosti
ponder može da s menja tokom vremena
ako društvo želi brz rast tada veći značaj treba da ima efikasnsot,
... ne sme se zanemariti jednakost jer to može da dovede do konflikata koji mogu da ugroze i efikasnsot

14. Razvojni modeli Razvojni modeli rasta javnog sektora
sa razvojem privrede menja se njena struktura kao i njene potrebe
pokretač razvoja je industrijalizacija
Rana faza razvoja
period industrijalizacije
stanovništvo prelazi iz sela u gradove
rastu potrebe za izgradnjom infrastrukture (komunalna infrastruktura)

15. Razvojni modeli Srednja faza razvoja Visok nivo razvijenosti
ulaganja u infrastrukturu (putevi, obrazovanje, energetika i dr.) podržavaju rast privatnog sektora
urbanizacija stvara negativne eksterne efekte kao što su zagadjenje i kriminal
raste procenat javnih rashoda koji imaju za cilj kontrolu (smanjenje) negativnih eksternih efekata.
Visok nivo razvijenosti
rashodi usmereni na jednakost (pravičnost) su pokratač rasta ukupnih rashoda (penzije, socijalna pomoć i dr.)
transferi države gradjanima postaju najveća rashodna pozicija
Ova teorija dobro opisuje činjenice ali ne objašnjava uzroke i mehanizam rasta javnog sektora, pa se tretira kao mehanicistička

16. Vagnerov zakon
Vagner je uočio da učešće javnog sektora u BDP raste sa rastom BDP
Vagnerov zakon se temelji na tri komponete:
ekonomski rast dovodi do povećanja kompleksnosti privrede i društva što zahteva stalno donošenje novih zakona i razvoj pravnog sistema,
urbanizacija povećava eksternalije (uglavnom negativne), čime rešavanje zahteva državnu intervenciju,
dobra koja nudi državni sektor imaju visoku dohodnu elastičnost tražnje.

17. Vagnerov zakon Treća komponenta specifikuje Vagnerov zakon
zasnovana je na principima ekonomije izbora
pruža razumno objašnjenje za rast rashoda za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, rekreaciju
ako je dohodna elastičnost tražnje veće od 1 rashodi javnog sektora kao procenat BDP rastu.
Slabost – zakon je koncentrisan na tražnju, zanemaruje ponudu i političke faktore

18. Bumolov zakon
Objašnjava rast javnog sektora faktorima na strani ponude
Tehnologija proizvodnje u javnom sektoru je
radno intenzivna u odnosu na privatni sektor (obrazovanje, zdravstvo, socijalna zaštita i dr.)
mali je prostor za rast produktivnosti
nije moguće rad supstituisati kapitalom
Plate u javnom sektoru su vezane za plate u privatnom sektoru
u privatnom sektoru rad se može supstituisati kapitalom
tehnološki napredak u privatnom sektoru dovodi do rasta produktuivnosti
zarade u privatnom sektoru rastu,
Napomena: ovaj mehanizam je sličan sličan Balaša-Semjulsonovom efektu (u javnom sektoru dominiraju nerazmenjiva dobra)

19. Baumolov zakon U javnom sektoru rad se ne može supstitusati kapitalom
plate u javnom sektoru rastu jer prate plate u privatnom sektoru
cene usluga u javnom sektoru rastu jer nije povećana produktivnost
isti fizički obim proizvodnje u javnom sektoru dovodi do povećanja vrednosti usluga/troškova javnog sektora
troškovi/vrednost proizvodnje javnog sektora raste kao % BDP
Slabosti Baumolovog zakona
rast javnog sektora u BDP u celini objašnajva tehnologijom, zanemaruje faktore na strani tražnje i političke faktore
u odredjenoj meri i u javnom sektoru postoji mogućnost zamene rada kapitalom => raste produktivnost
postoje dokazi da plate u javnom sektoru sporije rastu nego u privatnom

20. Politički model
Postoji konflikt izmedju onih koji žele veće javne rashode i onih koji žele manje poreze
Siromašni gradjani žele veće javne rashode, a bogati žele manje poreze.
Stvarni nivo javnih rashoda održava preferencije većine gradjana koje se izražavaju kroz politički proces
Pretpostavimo da u ekonomiji postoji H potrošača, čiji dohodak se nalazi u intervalu od 0 do ŷ
Država obezbedjuje javna dobra koja se finansiraju proporcionalnim porezom na dohodak

21. Politički model
Dohodak gradjana je opisan statističkom raspodelom sa sredinom μ i medijanom ym a, država obezbedjuje javna dobra koja finansira proporcionalnim porezom na dohodak po stopi t
Preferencije potrošača I koji ima dohodak yi su opisane funkcijom:
Budžetsko ograničenje za državu je definisano uslovom
G=tH μ
Na osnovu budžetskog ograničenja dobija se funkcija korisnosti potrošača koja zavisi samo od javnih dobara

22. Politički model
Optimalni nivo potrošnje javnog dobra je definisan uslovom
gde su marginalne koristi od dodatne jedinice javnog dobra (leva strana), jednaki marginalnim troškovima (desna strana)
Tražnja svakog potrošača za javnim dobrima zavisi od odnosa njegovog dohotka prema prosečnom dohotku i veličine populacije
Granična korist opada sa povećanjem količine javnih dobara, a tražnje za javnim dobrima opada sa rastom dohotka (bogati daju više za istu korist)
Odredjivanje optimalne količine javnog dobra vrši se većinskim glasanjem

23. Politički model
Svaki potrošač ima preferencije sa jednim vrhom i pri tome svako želi da količina javnog dobra bude što bliža nivou koji on preferira
Teorema medijalnog glasača: Većinski sistem glasanje dovodi do ishoda koji odgovara preferencijama medijalnog glasača
Rezultat većinskog modela glasanja je sledeća količina javnog dobra
gde je ym dohodak medijalnog glasača
Ravnoteženi nivo javnog dobra koji će se odrediti većinskim glasanjem raste sa rastom nejednakosti dohotka – najednakost se meri kao količnik medijalnog i prosečnog dohotka
Država se tretira kao sredstavo za preraspodelu dohotka kroz socijalnu pomoć, zapošljavanje siromašnijih u javnom sektoru i dr.

24. Efekat zamajca
Modeliraju se političke interakcije aktera koji imaju različite ciljeve
država želi da maksimira potrošnju novca odnosno da poveća ponudu javnih i privatnih dobara
akteri van države žele da plate što manji porez
akteri van države imaju odredjenu koristi od državne potrošnje
kompromis izmedju konkurentskih ciljeva se nalazi kroz izborni proces – političari moraju da uvažavaju preferencije birača da bi bili reizabrani
Ako nema egzogenih promena ili promena preferencija rashodi će ostati približno nepromenjeni
u dugim periodima rashodi su približno konstantni,
..., ali povremeno značajno rastu (tokom ratova, velikih kriza i dr.)
u takvim periodima narušena je ravnoteža izmedju države i poreskih obveznika - u korist države
u vanrednim oklnostima država dobija saglasnost glasača da poveća rashode i poreze

25. Efekat zamajca Nakon naglog povećanja nivo rashoda ostaje visok
poreski obveznici postaju naviknuti na više poreze
u vanrednim vremenima porastao je javni dug koji traba vratiti
u kriznim vremenima država daje obećanja gradjanima u pogledu prava, dostupnosti javnih dobara i dr. => veća javne potrošnja
zbog efekta zamajca javna potrošnja ostaje trajno na višem niovu
Nakon okončanja vanrednih okolnosti država i poreski obveznici preispituju svoje pozicije i prioritete, otkrivaju nove potrebe koje treba da finansira država (efekat preispitivanja)
Postoje odredjeni empirijske potvrde da je rast državne potrošnje tokom prvog i drugog svetskog rata ostao velikim delom trajan
Pitanje ja koliko je ovaj model opšti
on je konstrusian da bi opisao konkretne istorijske dogadjaje, pa se podaci koji se odnose na njih ne mogu koristiti za proveru modela
provera bi bila moguća u slučaju nekih budućih vanrednih okolnosti

26. Da li je veličina državnog sektora veća od optimalne?
Mnogi ekonomisti, političari i široka javnost smatraju da je državni sektor u demokratkog društvu veći od optimalnog nivoa
Mogući razlozi za prekomeran državni sektor su:
interesi birokratije
budžetska procedura
monopolska pozicija države
korupcija
agencijski problem (asimetrične informacije)
difuzija rashoda

27. Birokratija Prema tradicionanom gledištu birokrate su:
posvećene opštem dobru
pri obavljanju poslova zanemaruju političke i lične interese
Prema alternativnom gledištu birokrate
nastoje da maksimiziraju ličnu korisnost –kao i drugi gradjani
ostvaruju razne vrste nenovčenih koristi kao što su pokroviteljstvo, ugled, moć i dr.
Da bi maksimirali ove koristi birokrate nastoje da maksimiraju resurse (budžet, broj zaposlenih i dr.) kojima upravljaju. A to dovodi do preterano velike države

28. Birokratija
Pretpostavimo da se sa y označi autput državnog organa (uprave, sektora, agencija i dr.) koji uočava vlada
Da bi generisao autput y, državni organ dobija budžet u iznosu od B(y) pri čemu važi Bʹ(y)>0 i Bʹʹ (y)<0
Troškovi proizvodnje autputa su dati funkcijom C(y) za koju takodje važi Cʹ(y)>0, ali Cʹʹ (y) >0
Pretpostavlja se da vlada ne zna detalje o proizvodnom procesu i strukturi troškova u državnom organu, a da birokrata to zna

29. Birokoratija
Birokrata nastoji da maksimizira budžet kojim raspolaže, uz uslov da je budžet dovoljan za pokriće troškova
Funkcija cilja birokrate može se opisati Lagranžeovom funkcijom:
L = B(y) - λ (B(y)-C(y)),
gde je λ Lagranžeov multiplikator uz ograničenje da je budžet jednak rashodima B
Diferenciranjem prethodne jednačine po y, i njenim sredjivanjem dobija se optimalni nivo autputa za birokratu:
Pošto je λ>0, sledi da je Bʹ (yb)<Cʹ (yb) na nivou autputa yb koje je optimalan za birokratu

30. Birokratija
Kada bi vlada raspolagala svim informacijama tada bi funkcija cilja imala oblik: max(B(y)-C(y), što je analogno maksimizaciji profita u privatnim preduzećima
Optimalan obim autputa državnog organa y* u ovom slučaju bi bio: Bʹ(y*)=Cʹ(y*), što znači da su na optimalnom nivou granične koristi i granični troškovi jednaki
Poredjenjem uslova optimalnosti dobije se da je yb>y*, što znači da je obim autputa koji je optimalan za birokratu veći od obima koji je optimalan za društvo
Lični interesi birokata mogu da dovedu do preterano (nefikasno) velike državne potrošnje

31. Budžetska procedura
U ovom modelu ključnu ulogu za rast državnih rashoda imaju političari-ministri
Odredjivanje budžeta za neko ministarstvo se obavlja po sledećoj proceduri
opšte okvire za budžet odredjuje ministar finansija
budžet se odredjuje na godišnjem sastanku svih ministara
svako ministarstvo izlazi sa svojim zahetvom za budžet za narednu godinu – zahtev utiče na ono što će ministrastvo dobiti
kao i birokrata i ministar želi da maksimizira moć pa traži što veći budžet
Model opisuje kako budžet evoluira kroz vreme

32. Budžetska procedura Neka budžet u godini t iznosi Bt
Traženi budžet u godini t+1 je , α>0
gde je α tražena stopa rasta budžeta
Svi zahtevi ministarstava za budžetom u godini t+1 se redukuju proporcionalno
gde je γ stopa redukcije budžeta
Ako je α>γ tada će budžet rasti tokom vremena, ako je α<γ budžet će opadati tokom vremena
Rezultat navedene procedura je putanja budžeta koja može da bude nezavisna od optimalne putanje za privredu

33. Monopol i suspenzija tržišta
Javni sektor može da iskoristi monopolsku poziciju u ponudi roba i usluga
Monopolska pozicije može biti iskorišćena za gušenje -suspenziju tržišta
Monopolista koji maksimizra profit će iskoristiti svoju moć da ograniči proizvodnju
Monopolska moć teži ka smanjenju proizvodnje
Država neće koristiti monopolsku moć na ovaj način
jer država ne maksimizira profit
monopolsku poziciju može da iskoristi da poveća ponudu dobara iznad optimalnog nivoa
složenost proizvoda koje nudi (obrazovanje, zdravtvsne usluge, bezbednost i dr.) olakšavaju takvo ponašanje države
potrošači ne mogu lako da procene tražnju za uslugama države - umesto njih to rade oni koji im nude usluge: lekari, nastavnici i dr.
Motivi za preteranu ponudu su isti kao kod birokratije

34. Korupcija
Korupcija obuhvata različite oblike ponašanja službenika i političara koji svoju moć zloupotrebljavaju za ostvarenje ličnih koristi
Posledice korupcije
smanjenje efikasnosti jer se podstiču neproduktivne aktivosti, destimnuliše se preduzetništvo, čime se usporava rast privrede
Predatorska regulacija
država usvaja komplikovane, nejasne propise koji ometaju poslovanje
preduzetnici plaćaju mito da bi zaobišli prepreke,
mito predstavlja neku vrstu “poreza” koji povećava troškove poslovanja
ako su neke dozvole u nadležnosti većeg broja državnih organa, svako od njih može da traži mito što povećava troškove poslovanja
preduzetnici mogu da predju u sivu zonu, napuste zemlju ili da rade uz visoke neproduktivne troškova
Primer predatorske regulacije u Srbije su gradjevinske dozvole

35. Korupcija Kako korupcije utiče na rast rashoda države?
Može li sistem zasnovan na korupciji da dobro fukciniše?
Da li mito moguće tretirati kao aukciju kojom se sredstva usmeravaju ka produktivnoj upotrebi?
Korupcije ipak ne može da bude efikasan mehanizam alokacije resursa
korupcija narušava pravila igre koja postoje u sistemu
poštenje se kažnjava, a nepoštenje nagradjuje
nije moguća optimizacija nelegalnih aktivnosti kao što je korupcija (nema konkurencije, informacije su asimatrične, mogućnost prevare visoka i dr.)
Kako korupcije utiče na rast rashoda države?
realizuju se nepotrebni ili neprioritetni projekti
troškovi realizacije projekata su veći od optimalnih
mito predstavllja neku vrstu neformalnog poreza

36. Agencijski problem
Država potrošnja raste zbog nedovljne obaveštenosti glasača, birokrate zlupotrebljavaju svoju moć i povećavaju poreze
Troškovi pružanja odredjene količine javnog dobra G mogu da variraju – jedinični troškovi mogu da budu mali cl ili veliki ch
Ukupne koristi od odredjene količne javnog dobra G su b(G), pri čemu je b rastuća konkavna funkcija
Neto koristi od pružanja Gi količine javnog dobra se mogu iskazati kao: b(Gi) – ti ili kao ti-ciGi
Ako su glasačima poznati troškovi obezbedjenja javnog dobra tada će odabrati količinu Gi koja maksimizira neto koristi
Ako su troškovi ci neto koristi za gradjane su b(Gi)-ciGi, optimalna količina javnog dobra zadovoljava uslov bʹ(Gi)=ci, a za nju će gradjani platiti ti=ciGi, za i=h,l

37. Agencijski problem Grafikon 5.2 Agencijski problem II Government
Benefit
and
cost
Public good
Grafikon 5.2
Agencijski problem

38. Agencijski problem
Ako glasači ne znaju da li su troškovi ch ili cl, tada država (političari, birokrate) može da uveća troškove, tako da korist imaju političari/birokrate, ali ne i glasači
Ako su stvarni troškovi visoki država ne može dalje da ih uvećava,
Ako su stvarni troškovi niski država može da ih predstavi kao visoke i da naplati visok porez th za količinu javnog dobra Gh, umesto da naplati porez tl za količinu Gl
Dobit za birokrate/političare zbog nepoznavanje troškova od strane glasača je Gh(ch-cl)
Da bi pokrili ove dodatne troškove poreski obveznici plaćaju dodatne poreze r>0, koji se nazivaju infomaciona renta
Kada država prikaže visoke troškove glasači/obveznici plaćaju poreze th=chGh

39. Agencijski problem
Ako su troškovi države niski, ali nepoznati glasačima, optimalna količina javnih dobara je Gl,, koja odgovara uslovu bʹ(Gl)=cl .
Ako država predstavi troškove višim od stvarnih obveznici će platiti porez tl=clGl+r, gde r predstavlja informacionu rentu (preterane poreze i rashode)
Da bi država poreze koji odgovaraju “naduvanim” troškovima neophodno je da važi r=(ch-cl)Gh
Glasači/obveznici mogu da smanje preterane poreze tražeći manju količinu javnih dobara, nego u slučaju pune informisanosti
Ako je verovatnoća da su troškovi mali jednaka pl, a verovatnoća da su troškovi visoki ph=1-pl tada se maksimizacija koristi za glasače ostvaruje, pri traženoj količini Gh javnog dobra:
bʹ(Gh)=ch+pl/(1-pl)(ch-cl)
Ovom strategijom glasači/ poreski obveznici smanjuju rentu koja je srazmerna pl i razlici (ch-cl), ali dobijaju manje količine ako su stvarni troškovi visoki – verovatnoća za to je 1-pl

40. Difuzija troškova Problem zajedničkog dobra
budžet predstavlja zajedničko dobro -brojni budžetski korisnici žele da dobiju što više sredstava iz budžeta
trend ka decentralizaciji pojačava ovaj problem
Granični troškovi korisnika javnih usluga (obrazovanja, lečenja, infrastruktura, subvenija) su manji od njihovih koristi, što podstiče preteranu tražnju
Koristi od odredjene javne usluge po korisniku su veće od poreza po obvezniku
korisnici su više motivisani da se bore za uvodjenje/održanje ili povećanje neke javne usluge, nego što su poreski obveznici motivisani da se suprotstave tome
rezultat je rast državne potrošnje

41. Literatura Osnovna literatura Dodatna literatura
Hindriks, J and G.D. Myles Intermediate Public Economics. (Cambridge: MIT Press, 2013) Poglavlje 5.
Dodatna literatura
Bird, R.M. (1971) ‘Wagner’s law of expanding state activity’, Public Finance, 26, 1—26.
Laffont, J.-J. Incentives and Political Economy (Oxford: Oxford University Press, 2002) [ISBN pbk].
Meltzer, A. and S. Richard,(1981) ‘A rational theory of the size of government’, Journal of Political Economy, 89, 914–927.
Niskanen, W.A. (1974) ‘Non-market decision making: the peculiar economics of bureaucracy’, American Economic Review, 58, 293—305.
Rose-Ackerman, S. Corruption and Government: Causes, Consequences and Reform. (Cambridge: Cambridge University Press, 1999) [ISBN pbk].
Wilson, J.Q. Bureaucracy: What Government Agencies Do and Why They Do It. (New York: Basic Books, 1989) [ISBN pbk].