1. Uređaji za mrežno i međumrežno povezivanje
Internet i Web tehnologije

2. Uređaji za mrežno i međumrežno povezivanje - Klasifikacija
Uređaji za mrežno povezivanje:
Repetitori – povećanje dometa signala
Mostovi – fizička podela mreže
Uređaji za međumrežno povezivanje:
Ruteri – formiranje interneta
Gataway-i – povezivanje mreža različite arhitekture
Dva ili više uređaja međusobno povezanih u cilju razmene podataka ili resursa mogu da formiraju mrežu. Međutim, kreiranje mreže je više od prostog povezivanja računara. Na primer, zahtevana oblast pokrivanja lokalne računarske mreže (LAN) može biti veća od maksimalno dozvoljene dužine kabla koji se koristi kao fizički prenosni medijum. Ili, zbog isuviše velikog broja stanica u mreži, efikasnost mreže može biti niska, a održavanje mreže komplikovano. U prvom slučaju u mrežu se ugrađuju uređaji koji se zovu repetitori, a koji povećavaju domet signala. U drugom slučaju, mreža se deli na više manjih celina pomoću uređaja koji se zovu mostovi, a koji regulišu saobraćaj između podeljenih celina.
Kada se dve ili više nezavisnih mreža međusobno povežu radi razmene podataka ili resursa, one postaju internet. Povezivanje više LAN-ova u internet zahteva uređaje za međumrežno povezivanje, koji se zovu ruteri i gateway-i. Ovi uređaji su projektovani da omoguće komunikaciju između mreža, a da u isto vreme na remete nezavisno funkcionisanje pojedinačnih mreža. Na Sl. 3‑1 je prikazana podela uređaja za mrežno i međumrežno povezivanje.
Internet i Web tehnologije

3. Uređaji za mrežno i međumrežno povezivanje - Klasifikacija
Svaki od četiri tipa mrežnih uređaja radi na različitim nivoima OSI referentnog modela (Sl. 3‑2). Repetitori obrađuju električne signale na liniji i zato su aktivni samo na fizičkom nivou. Mostovi su aktivni na nivou veze. Oni su u stanju da primaju okvire iz jednog dela mreže i prebacuju ih na drugi. Ruteri predstavljaju vezu između dve nezavisne mreže istog tipa i najaktivniji su na mrežnom nivou. Gateway-i omogućavaju spregu mreža različitog tipa, odnosno nekompatibilnih LAN-ova ili aplikacija i zato moraju biti aktivni na svim nivoima
Internet i Web tehnologije

4. Internet i Web tehnologije
Repetitori (1/3)
Signali na liniji imaju ograničen domet
Repetitor – povećava domet signala, tj. fizičku dužinu linka
Repetitor (ili regenerator) je elektronski uređaj koji funkcioniše isključivo na fizičkom nivou OSI modela (Sl. 3‑3). Signali koji prenose informaciju unutar mreže mogu da pređu samo ograničeno rastojanje pre nego što oslabe do te mere da je integritet podataka narušen. Repetitor instaliran na liniji prima signal pre nego što on postane previše oslabljen ili narušen, obnavlja originalni bit oblik i prosleđuje osveženu kopiju nazad na liniju.
Internet i Web tehnologije

5. Internet i Web tehnologije
Repetitori (2/3)
Prima oslabljeni signal, regeneriše prvobitni bit-oblik, i osveženu kopiju prosleđuje nazad na liniju
Repetitor nije pojačavač
U suštini, repetitor omogućava povećanje fizičke dužine mreže. Repetitor ni na koji način ne menja funkcionalnost mreže (Sl. 3‑4). Dve mrežne sekcije sa Sl. 3‑4 povezane regeneratorom su zapravo jedna mreža. Okvir koga stanica A šalje stanici B stiže do svih stanica u mreži (uključujući C i D), kao da repetitora nema. Repetitor ne poseduje inteligenciju potrebnu da spreči okvir da pređe na desnu sekciju iako je okvir namenjen stanici u levoj sekciji. Jedina razlika je u tome što sa repetitorom stanice C i D primaju kopiju okvira koga inače ne bi uspele da prime.
prima oslabljeni signal, regeneriše prvobitni bit-oblik, i osveženu kopiju prosleđuje nazad na liniju
Internet i Web tehnologije

6. Internet i Web tehnologije
Repetitori (3/3)
Ne menja funkcionalnost mreže
Okvir koji čvor A šalje čvoru B stiže do svih čvorova u mreže: B, C i D (kao da su dva segmenta spojena)
Repetitor ni na koji način ne menja funkcionalnost mreže (Sl. 3‑4). Dve mrežne sekcije sa Sl. 3‑4 povezane regeneratorom su zapravo jedna mreža. Okvir koga stanica A šalje stanici B stiže do svih stanica u mreži (uključujući C i D), kao da repetitora nema. Repetitor ne poseduje inteligenciju potrebnu da spreči okvir da pređe na desnu sekciju iako je okvir namenjen stanici u levoj sekciji. Jedina razlika je u tome što sa repetitorom stanice C i D primaju kopiju okvira koga inače ne bi uspele da prime.
Internet i Web tehnologije

7. Internet i Web tehnologije
Mostovi
Podela velike mreže na manje segmente
Rade na nivou fizičkog i sloja veze
Mogućnost izolacije lokalnog saobraćaja unutar jednog segmenta
Mostovi (bridge) funkcionišu na fizičkom i sloju veze OSI modela (Sl. 3‑6). Pomoću mostova moguće je jednu veliku mrežu podeliti na manje segmente (Sl. 3‑7). Za razliku od repetitora, mostovi poseduju logiku koja im omogućava da izoluju lokalni saobraćaj unutar segmenta i prenose u druge segmente samo one podatke koji su iz jednog upućeni u neki drugi segment.
Internet i Web tehnologije

8. Internet i Web tehnologije
Mostovi
Podela mreže na segmente
Internet i Web tehnologije

9. Mostovi Izolacija lokalnog saobraćaja
Ima uvid u fizičke adrese čvorova.
Prosleđuje obnovljenu kopiju okvira samo na segment kome pripada odredište okvira.
Sprečava da okvir pređe u donji segment
Most radi na nivou veze, i na taj način ima uvid u fizičke adrese svih stanica s kojima je u vezi. Kada okvir stigne do mosta, on ne samo da regeneriše signal, već i proverava adresu odredišta i prosleđuje obnovljenu kopiju samo na segment kome adresa pripada. Most poseduje tabele sa spiskovima stanica na svakom segmentu. Kada dobije okvir, most na osnovu odredišne adrese iz okvira pronalazi u tabeli odgovarajuću stanicu kao i podatak na kom segmentu se stanica nalazi.
Sl. 3‑8(a) prikazuje dva segmenta spojena mostom. Okvir poslat iz stanice A, a adresiran na stanicu B, stiže do svih uređaja priključenih na gornji segment, pa i do mosta. Stanice A i B su na istom segmentu i zbog toga most sprečava da okvir pređe na donji segment. Na Sl. 3‑8(b), gde stanica A šalje okvir stanici G, most dozvoljava prolazak okvira u donji segment.
Prenosi okvir u donji segment
Internet i Web tehnologije

10. Internet i Web tehnologije
Mostovi
Kako most radi ?
Internet i Web tehnologije

11. Internet i Web tehnologije
Mostovi
Vrste mostova
Jednostavan most
Povezuje dva segmenta
Manuelna konfiguracija tabela
Višeportni most
Povezuje dva ili više sigmenta
Transparentni most
Sposobnost učenja – autonomna konfiguracija tabela
Jednostavan most povezuje dva segmenta i sadrži tabelu sa spiskom svih stanica u svakom od njih. Tabela se popunjavaju ručno. Pre nego što se jednostavan most pusti u rad, operator mora da unese u tabelu adrese svih stanica. Kada se nova stanica priključi na mrežu, tabela se mora modifikovati. Slično, kada se stanica isključi sa mreže, njena adresa mora biti izbrisana iz tabele. Zbog toga, instalacija i održavanje jednostavnog most zahteva puno vremena. Sa druge strane, zbog jednostavnosti ugrađene logike, cena jednostavnog mosta je niža u odnosu na druge vrste mostova.
Internet i Web tehnologije

12. Internet i Web tehnologije
Mostovi
Višeportni most – primer (tro-portni most)
Internet i Web tehnologije

13. Mostovi – transparentni most
Sam se brine o svojim tabelama
Pre instalacije u mrežu tabele su prazne
Normalni rad. Za svaki primljeni segment:
Pretražuje tabele po odredišnoj adresi
Ako nađe adresu odredišta, okvir prosleđuje na odgovarajući segment
Ako ne nađe adresu odredišta, okvir prosleđuje na sve segmente
Pretražuje tabele po adresi izvora:
Ako adresu ne nađe, upisuje je u tabelu zajedno sa informacijom kom segmentu pripada
Transparentni most poseduje mogućnost učenja i sam se brine o svojim tabelama. Dok transparentni most nije priključen na mrežu, njegove tabele su prazne. U toku normalnog rada, most analizira odredišnu i izvorišnu adresu svakog okvira koji primi. Kao i standardni most, pretragom tabela po odredišnoj adresi okvira odlučuje na koji segment će poslati okvir. Ako odredišna adresa, uzetu iz okvira, još uvek ne postoji u tabeli, transparentni most šalje okvir na sve segmente. Izvorišne adrese koristi za popunjavanje tabela. Konkretno, izvorišnu adresu iz primljenog okvira most upisuje u tabelu pridruženu segmentu sa koga je okvir stigao (most uvek zna sa kog segmenta je okvir stigao po portu preko koga je primio okvir). Na primer, pretpostavimo da je most sa Sl. 3‑8 transparentni most. Neka stanica A šalje okvir stanici G. Pošto okvir dolazi iz gornjeg segmenta, most zaključuje da i stanica koja ga je poslala (A) pripada gornjem segmentu. Kad god se kasnije pojavi okvir koji je adresiran na A, most će znati da takav okvir treba preneti na gornji segment. Vremenom, most kreira komplete tabele.
Potencijalni problem može nastati kada se promeni konfiguracija mreže. Pretpostavimo, na primer, da stanice A i G sa Sl. 3‑8 zamene mesta (fizički). U jednom trenutku, lokacije fizičkih adresa stanica A i B, zapamćene u mostu, postaju pogrešne. Ovaj problem se rešava tako što se svakoj stavci u tabeli pridružuje vreme kada je stavka uneta u tabelu. Uvek kada most primi okvir čija izvorna adresa postoji u tabeli, odgovarajuća stavka se ažurira upisom tekućeg vremena. Na taj način, vreme pridruženo stavci govori kada je odgovarajuća stanica zadnji put ˝viđena˝ na mreži (tj. kada je zadnji put poslala okvir). Periodično, most prolazi kroz tabelu i izbacuje stavke starije od tipično nekoliko minuta. Na taj način, računar koji je isključen sa LAN-a i premešten na drugi segment, već za nekoliko minuta biće vraćen u normalni režim rada bez ikakve ručne intervencije. Posledica opisane procedure je i ta da će stanica koja nije emitovala okvire biti izbačena iz tabele. Međutim, to samo znači da će prvi sledeći okvir te stanice biti prosleđen na sve segmente.
Internet i Web tehnologije

14. Mostovi – transparentni most
Problem:
Neažurnost tabele usled dinamičke rekonfiguracije mreže (zamena mesta čvorovima, priključen novi čvor, čvor je isključen sa mreže ...)
Rešenje:
Svaka stavka u tabeli ima ograničeno vreme trajanja, koje se obnavlja uvek kada most primi okvir koji sadrži adresu datog čvora.
12:00
Potencijalni problem može nastati kada se promeni konfiguracija mreže. Pretpostavimo, na primer, da stanice A i G sa Sl. 3‑8 zamene mesta (fizički). U jednom trenutku, lokacije fizičkih adresa stanica A i B, zapamćene u mostu, postaju pogrešne. Ovaj problem se rešava tako što se svakoj stavci u tabeli pridružuje vreme kada je stavka uneta u tabelu. Uvek kada most primi okvir čija izvorna adresa postoji u tabeli, odgovarajuća stavka se ažurira upisom tekućeg vremena. Na taj način, vreme pridruženo stavci govori kada je odgovarajuća stanica zadnji put ˝viđena˝ na mreži (tj. kada je zadnji put poslala okvir). Periodično, most prolazi kroz tabelu i izbacuje stavke starije od tipično nekoliko minuta. Na taj način, računar koji je isključen sa LAN-a i premešten na drugi segment, već za nekoliko minuta biće vraćen u normalni režim rada bez ikakve ručne intervencije. Posledica opisane procedure je i ta da će stanica koja nije emitovala okvire biti izbačena iz tabele. Međutim, to samo znači da će prvi sledeći okvir te stanice biti prosleđen na sve segmente.
Internet i Web tehnologije

15. Mostovi – Komutatorski most
Komutator ili switch
Realizuje funkcije mosta na efikasniji način
Poseduje bafere za privemeno smeštanje okvira koji zbog zauzetosti izlaznog linka ne mogu trenutno biti prosleđeni:
Zapamti i prosledi (store-and-foreward). Celokupan okvir se smešta u ulazni bafer, a onda na osnovu odredišne adrese prebacuje u odgovarajući izlazni bafer.
Cut-through – odmah po prijemu odredišne adrese, okvir se smešta u odgovarajući izlazni bafer
Komutator (ili switch) je uređaj koji realizuje funkcije mosta na efikasniji način. Komutator se može koristiti kao višeportni most za povezivanje uređaja ili segmenata u jedinstveni LAN. Za razliku od klasičnog, višeportnog mosta, komutator poseduje bafere za svaki link (mrežu) na koji je povezan. Komutator pamti svaki primljeni okvir u bafer linka sa koga je okvir došao i proverava njegovu odredišnu adresu kako bi odredio izlazni link. Ako je izlazni link slobodan, komutator odmah šalje okvir na link. U suprotnom, ako izlazni link nije slobodan (u toku je prenos podataka preko tog linka), okvir ostaje u baferu sve dok se link ne oslobodi. Komutatori koriste jednu od dve strategije: zapamti-prosledi (store-and-foreward) ili cut-through. Kod prve strategije, komutator pamti celokupan okvir u ulazni bafer, pre nego što pokuša da ga prosledi u odgovarajući izlazni bafer. Kod druge strategije, komutator prosleđuje paket u ulazni bafer čim primi odredišnu adresu. Na Sl. 3‑10 je ilustrovan koncept rada komutatora. Okvir stiže preko porta 2 i pamti se u bafer ovog porta. Upravljačka jedinica, korišćenjem informacija iz zaglavlja okvira i interne tabele komutiranja određuje izlazni port. Okvir se potom prebacuje u bafer izlaznog porta 5 odakle se prenosi na link. Ako je link, priključen na port 5, trenutno zauzet, okvir će ostati u baferu sve do momenta kad se link oslobodi.
Internet i Web tehnologije

16. Internet i Web tehnologije
Ruteri
Povezuju podmreže u internet
Glavni zadatak: usmeravanje (rutiranje) paketa kroz internet između izvora i odredišta
Imaju uvid u mrežne (logičke) adrese
Repetitori i mostovi su jednostavni hardverski uređaji koji manipulišu okvirima sloja veze. Ruteri su složeniji uređaji koji imaju pristup mrežnim adresama i sadrže softver koji određuje kojom od više mogućih putanja u mreži složene topologije je najbolje preneti primljeni paket. Ruteri rade na fizičkom, sloju veze i mrežnom sloju (Sl. 3‑11)
Internet i Web tehnologije

17. Internet i Web tehnologije
Ruteri
Ruteri, kao i stanice, poseduju mrežne adrese. Međutim, za razliku od stanica koje su članice samo jedne mreže, ruteri pripadaju svim mrežama na koje su povezani i za svaku mrežu imaju posebnu mrežnu adresu. U osnovi, ruter prenosi paket sa jedne na neku drugu mreže čiji je član. Međutim, ako odredište paketa nije ni na jednoj od mreža kojima ruter pripada, ruter je u stanju da odredi koja od povezanih mreža je najbolja sledeća odredišna tačka za paket. Nakon što odredi koji bi bio najbolji put za paket, ruter prosleđuje paket dugom ruteru duž odgovarajuće mreže. Ruter ispituje odredišnu adresu paketa, pronalazi šta se smatra najboljom rutom za taj paket i prenosi ga na odredišnu mrežu (ako je ona susedna), odnosno, duž neke susedne mreže sledećem ruteru na izabranoj putanji.
Internet i Web tehnologije

18. Internet i Web tehnologije
Ruteri - rutiranje
Rutiranje – proces usmeravanja paketa na njihovom putu do svog odredišta.
Koju putanju izabrati ?
Rutiranje zasnovano na broju preskoka – paket treba da prođe kroz najmanji broj rutera.
Podrazumeva da svaki link ima ˝dužinu˝ 1
Složeniji kriterijumi za ˝dužinu˝ linka: kombinacija karakteristika kao što su: pouzdanost, propusnost, brzina prenosa ...
Kao što smo videli, posao rutera je usmeravaju pakete na njihovom putu kroz skup mreža. Zamislimo da, na primer, želimo da prenesemo paket iz mreže A u mrežu C preko rutera (mreže) B. Međutim, često između početne i krajnje tačke postoji više od jedne putanje. Na primer, paket može da stigne u mrežu C prolazeće kroz ruter D umesto kroz B. Uvek kada postoji više mogućnosti, ruteri su ti koji određuju putanju.
Ali, koju putanju odabrati? Naravno, onu koja ima najnižu cenu, ili, u mrežnoj terminologiji, onu koja je najkraća. Svakom linku se pridružuje vrednost, a dužina putanje jednaka je zbiru vrednosti svih linkova na putanji. Vrednost pridružena linku ukazuje na cenu prenosa paketa tim linkom. Pojam najkraća putanja može imati jedno od dva značenja, zavisno od konkretnog protokola. U nekim slučajevima, najkraća je putanja sa najmanjim brojem preskoka (hop-ova). Na primer, putanja A-E-D je kraća od putanje A-B-C-D, čak iako je fizički prva putanja duža od druge. U drugim slučajevima, najkraća putanja je ona koja je najbrža, najpouzdanija, najsigurnija ili najbolja po bilo kom kriterijumu (ili kombinaciji kriterijuma) koji je od značaja za datu primenu. Obično, najkraća putanja znači kombinaciju svih navedenih faktora.
Kada najkraća znači najmanji broj preskoka, radi se o rutiranju zasnovanom na broju preskoka kod koga se podrazumeva da su svi linkovi jednake dužine i da im je pridružena vrednost 1. To je npr. slučaj kod TCP/IP protokola koji se koristi na Internetu. Neki drugi protokoli, prilikom pridruživanja vrednosti linku uzimaju u obzir niz faktora koji utiču na funkcionisanje linka: brzina prenosa podataka, zagušenje saobraćaja, tip prenosnog medijuma (telefonska linija, satelitski prenos i dr.). Kombinacijom svih relevantnih faktora dobija se brojna vrednost koja se dodeljuje linku. I u ovom slučaju taj broj predstavlja procenu efikasnosti prenosa, a ne fizičke dužine i zato se zove simbolička dužina linka.
Internet i Web tehnologije

19. Ruteri - Adaptivno/neadaptivno rutiranje
Svi paketi između jednog para izvor-odredište prenose se istom putanjom
Trenutni uslovi u mreži ne utiču na odluke o rutiranju paketa
Adaptivno rutiranje:
Za svaki paket se iznova bira putanja
Mogućnost reakcije na promene u uslovima ili topologiji mreže
Rutiranje može biti adaptivno ili neadaptivno. Kod neadaptivnih protokola za rutiranje, nakon što je jednom određena putanja do nekog odredišta, ruter šalje sve pakete upućene tom odredištu duž te putanje. Drugim rečima, trenutni uslovi u mreži ne utiču na odluke o rutiranju paketa.
Adaptivno rutiranje znači da ruter bira novu putanju za svaki paket kao reakciju na promene u uslovima ili topologiji mreže. Na primer, prvi paket koji iz mreže A ide u mrežu D, ruter može da usmeri u mrežu B, drugi u mrežu C, a treći u mrežu Q, zavisno od toga koja ruta je u kom momentu najefikasnija.
Za rutiranje, ruteri koriste tabele koje za svaku moguću odredišnu mrežu sadrže podatak o pravcu u kome treba usmeriti paket (odnosno na koju od susednih mreža treba proslediti paket). Kada ruter dobije paket, on na osnovu odredišne adrese paketa pretražuje tabele da bi odredio kuda poslati paket. Međutim, kada jednom pošalje paket, ruter zaboravlja na njega, a odgovornost za paket prebacuje ruteru kome ga je isporučio. Na ovaj način pojednostavljuje se logika rada rutera. Međutim, prebacivanje odgovornosti može u nekim slučajevima da dovede do pojave cirkulacije paketa u mreži kada paket luta od rutera do rutera i nikada ne stiže na odredište. Paket može više puta da prođe kroz isti ruter, ali pošto ruter ne vodi evidenciju o prosleđenim paketim, to će ostati neprimećeno. Cirkulacija paketa se može javiti u situacijama kada se ažuriraju tabele rutera u mreži u periodu kada je nekim ruterima izmenjena tabela, a drugima nije. Na primer, može se desiti da ruter A još uvek ˝veruje˝ da je najbolja ruta za paket adresiran na C, kroz ruter B. Prosleđuje paket ruteru B, kome je u međuvremenu ažurirana tabela i na osnovu koje sada najbolja putanja do C vodi kroz A. B vraća paket ruteru A, A vraća ruteru B ... Glavni problem sa cirkulacija paketa nije u gubitku paketa, jer protokoli transportnog sloja obezbeđuju ponovno slanje paketa ako se on ne isporuči u nekom definisanom vremenu, već u tome što ovakvi paketi nepotrebno troše resurse mreže i dovode do njeno zagušenja. Zato se paketi koji cirkulišu moraju identifikovati i uništiti. Rešenje je da se svakom paktu doda polje koje se zove vreme života, a koje će ukazivati na preostalo dozvoljeno vreme boravka paketa u mreži. Kod većine protokola, vreme života predstavlja maksimalan broj preskoka koje paket može da učini u toku prenosa. Izvor paketa postavlja vreme života na maksimalnu vrednost, a svaki ruter umanjuje vreme života za 1. Kada vreme života postane jednako nuli, ruter uništava paket.
Internet i Web tehnologije

20. Ruteri – Tabele rutiranja
Svaki ruter za svaku odredišnu mrežu sadrži adresu rutera koji vodi ka toj mreži
Popunjavanje i ažuriranje tabela rutiranja – problem za sebe
Problem: Cirkulacija paketa
Paket neprestano cirkuliše između rutera i nikada ne stiže na svoje odredište
Posledica neažurnosti tabela rutiranja nakon promene topologije mreže
Rešenje:
Vreme života paketa – broj dozvoljenih preskoka paketa, nakon čega se paket uništava
Za rutiranje, ruteri koriste tabele koje za svaku moguću odredišnu mrežu sadrže podatak o pravcu u kome treba usmeriti paket (odnosno na koju od susednih mreža treba proslediti paket). Kada ruter dobije paket, on na osnovu odredišne adrese paketa pretražuje tabele da bi odredio kuda poslati paket. Međutim, kada jednom pošalje paket, ruter zaboravlja na njega, a odgovornost za paket prebacuje ruteru kome ga je isporučio. Na ovaj način pojednostavljuje se logika rada rutera. Međutim, prebacivanje odgovornosti može u nekim slučajevima da dovede do pojave cirkulacije paketa u mreži kada paket luta od rutera do rutera i nikada ne stiže na odredište. Paket može više puta da prođe kroz isti ruter, ali pošto ruter ne vodi evidenciju o prosleđenim paketim, to će ostati neprimećeno. Cirkulacija paketa se može javiti u situacijama kada se ažuriraju tabele rutera u mreži u periodu kada je nekim ruterima izmenjena tabela, a drugima nije. Na primer, može se desiti da ruter A još uvek ˝veruje˝ da je najbolja ruta za paket adresiran na C, kroz ruter B. Prosleđuje paket ruteru B, kome je u međuvremenu ažurirana tabela i na osnovu koje sada najbolja putanja do C vodi kroz A. B vraća paket ruteru A, A vraća ruteru B ... Glavni problem sa cirkulacija paketa nije u gubitku paketa, jer protokoli transportnog sloja obezbeđuju ponovno slanje paketa ako se on ne isporuči u nekom definisanom vremenu, već u tome što ovakvi paketi nepotrebno troše resurse mreže i dovode do njeno zagušenja. Zato se paketi koji cirkulišu moraju identifikovati i uništiti. Rešenje je da se svakom paktu doda polje koje se zove vreme života, a koje će ukazivati na preostalo dozvoljeno vreme boravka paketa u mreži. Kod većine protokola, vreme života predstavlja maksimalan broj preskoka koje paket može da učini u toku prenosa. Izvor paketa postavlja vreme života na maksimalnu vrednost, a svaki ruter umanjuje vreme života za 1. Kada vreme života postane jednako nuli, ruter uništava paket.
Internet i Web tehnologije

21. Internet i Web tehnologije
Gateway
Konvertor protokola
Spreže mreže različite arhitekture
Radi na svim nivoima
Internet i Web tehnologije