1. Marko Milenković MA, LLM Institut društvenih nauka
Međunarodni instrumenti za zaštitu ljudskih prava u oblasti životne sredine
Marko Milenković MA, LLM
Institut društvenih nauka

2. Životna sredina i ljudska prava
Pristup pitanju zaštite životne sredine kao problemu zaštite ljudskih prava
Definisanje prava na zdravu/adekvatnu životnu sredinu – korisnost pristupa
Šta ovaj pristup konkretno da omogući u pravnoj praksi – ostvarivanje zaštite životne sredine

3. Sadržaj
Nivoi zaštite životne sredine i prava na zdravu životnu sredinu - kratak istorijski osvrt
Pravo na zdravu/adekvatnu životnu sredinu
Globalni instrumenti za zaštitu životne sredine
Evropski instrumenti

4. Pravo i politike zaštite životne sredine na tri nivoa
Međunarodni
Evropski/regionalni
Nacionalni (uključujući regionalni i lokalni unutar suverenih država)

5. I. Nivoi zaštite životne sredine i prava na zdravu životnu sredinu - kratak istorijski osvrt
“Od konvencija o ribarenju do formiranja Ujedinjenih Nacija”
Od 1945 do Stokholmske konferencija 1972
Od Stokholma do Rija
Rio konferencija (1992) i posle nje
(podela: Philipe Sands, Principles of International Environmental Law, 2002.)

6. 1. Od konvencija o ribarenju do formiranja Ujedinjenih Nacija
1900. Konvencija o zaštiti divljih ptica i životinja u Africi (prvi instrument zaštite eko sistema kao celine)
Fur Seals Arbitration (Arbitraža o trgovini fokinim krznom) - ekstrateritorijalno važenje ekoloških normi jedne države1893

7. Trail smelter case (Slučaj topionice u Trejlu) - prekogranično zagađenje1941
Obaveza da se ne uzrokuje (ekološka) šteta teritoriji druge države - kasnije postaje načelo međunarodnog ekološkog prava

8. 2. Od osnivanja Ujedinjenih nacija (1945) do Stokholmske konferencije
Povelja Ujedinjenih Nacija ne sadrži odredbe o očuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine
Porast broja bilateralnih i multilateralnih sporazuma o zaštiti životne sredine posle II Svetskog rata
Uspon globalne svesti o ekološkim problemima

9. Međunarodni paktovi 1966.
Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima
Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima
OVI DOKUMENTI NE SADRŽE ODREDBE O PRAVU NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU

10. Međunarodni pakt o ekonomskim i socijalnim pravima
Pravo ljudi da slobodno teže svom ekonomskom, socijalnom i kulturnom razvoju (član 1)
Pravo da se slobodno odlučuje o svojim prirodnim bogatstvima i resursima
Unapređivanje svih aspekata industrijske i higijene životne sredine

11. 3. Od Stokholmske konferencije 1972 do Konferencije u Riju
1972 Konferencija o čovekom okruženju
Stokholmska deklaracija postavlja pojedina osnovna načela
Formiranje UNEP
Princip 1 –adekvatna zaštita životne sredine je ključna za dobrobit čoveka i uživanje osnovnih ljudskih prava, uključujući pravo na život

12. Ozonski omotač i klimatske promene
1985 Konvencija o zaštiti ozonskog omotača
1987 Montrealski protokol o supstancama koje ugrožavaju ozonski omotač
Veliki uspeh prava zaštite životne sredine
Obavezno preduzimati mere radi zaštite zdravlja i životne sredine (član 2)

13. Konferencija o životnoj sredini i razvoju
Konferencija u Riju – trijumf modela održivog razvoja i poraz Međunarodnog ekološkog prava
Konferencija o životnoj sredini i razvoju
Puna promocija održivog razvoja
3 stuba održivog razvoja
-ekonomski razvoj
-društveni razvoj
-zaštita životne sredine

14. Rezultati Rija Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju Agenda 21
Neobavezujuća načela za šume
Okvirna konvencija Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama (UNFCCC)
Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (CBD)

15. Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju
Princip 1
“Pravo na zdrav i produktivan život u harmoniji sa prirodom”

16. Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju
Princip 10
Dostupnost informacija
Uključivanje u donošenje odluka
Efektivan pristup sudsoj zaštiti i upravnom postupku, uključujući naknadu štete i dostupnost pravnih lekova

17. Agenda 21 Informacije radi donošenja odluka
Inkorporacija održivog razvoja u međunarodne dokumente o ljudskim pravima
Insistiranje na većoj ulozi država, ne pojedinaca

18. Kritike Rija
Prilična razočaranost među ekološkim pravnicima -,,Razvodnjene” odredbe
UNFCCC – bez dogovora o smanjenu emisije gasova staklene bašte (sledi Kjoto protokol)
Konvencija o biološkoj raznovrsnosti kao primer ,,nemoćnog pravnog instumenta”
Nije postojala volja za usaglašavanjem okvirnog međunarodnog dokumenta

19. II. Pravo na zdravu/adekvatnu životnu sredinu
Pravo na zdravu/adekvatnu životnu sredinu nije kodifikovano na međunarodnom nivou
Proceduralni aspekti prava - razvijenije
Materijalni aspekti prava – sredina adekvatna očuvanju zdravlja i blagostanja?

20. Nemogućnost postizanja konsenzusa u pogledu standarda
Da li i na koji način je moguće kodofikovati ljudska prava u oblasti zaštite životne sredine?
Nemogućnost postizanja konsenzusa u pogledu standarda
Razlike u pravnim tradicijama
Da li je moguće definisati pravo na zdravu/pristojnu životnu sredinu?

21. Šta sve čini pravo na zdravu životnu sredinu. Šta je sadržaj
Šta sve čini pravo na zdravu životnu sredinu? Šta je sadržaj? Koja su to ovlašćenja? Koja ograničenja?
Pitanje vrednosti u svakom pojedinačnom društvu

22. Da li je i na koji način zaštita životne sredine pitanje ljudskih prava?
Pitanje zaštite života, zdravlja, imovine
Pitanje odgovornosti vlada ako postoji pravo kao takvo

23. Dodatak postojećim pravima
Veza prana na zdravu/adekvatnu životnu sredinu i drugih prava
Pravo na život
Pravo na zdravlje (i samo veoma kompleksno)
Pravo na imovinu

24. Veza sa postojećim (prepoznatim i priznatim) pravima kao osnova zaštite
U nedostatku definicije prava, zaštita se ostvaruje kroz zaštitu drugih prava
Ovaj pristup je koristan ali ograničen pošto je antropocentričan
Primeri međunarodni forumi i praksa ESLJP

25. Pravo na životnu sredinu kao proceduralno pravo
Pristup informacijama
Učešće javnosti u donošenju odluka – procena uticaja i strateška procena uticaja
Instrumenti za pravnu zaštitu pred sudovima u upravnom, parničnom (i krivičnom postupku)

26. Proceduralizacija ekološkog prava
Trend okretanja teorije i normativne prakse uvođenju detaljnih standarda procedura u oblasti zaštite životne sredine
Izgradnja instrumenata za zaštitu prava na zdravu životnu sredinu na međunarodnom i nacionalnom nivou

27. Proceduralizacija i Ustav RS
Ustav RS prilično počiva na ovoj koncepciji
Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.
Ustav Srbije se ograničava na obaveštavanje

28. Izazov/problem definisanja prava
Definisanje prava samo po sebi nije napredak ako nije sveobuhvatno i ako ne vodi visokom nivou zaštite
Problem da se definišu materijalni aspekti
Proceduralne aspekte je mnogo lakše definisati

29. III. GLOBALNI INSTRUMENTI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
Nepostojanje međunarodne konvencije o zaštiti životne sredine (debata o potrebi postojanja)
Mogućnosti da se usvoji Deklaracija ili Protokol uz neku od postojećih konvencija
Nepostojanje međunarodne organizacije za zaštitu životne sredine (debata o potrebi postojanja)

30. Aktivnosti UNEP
Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu je formirao ekspertsku grupu čiji je zadatak bio da definiše Deklaraciju o ljudskim pravima i životnoj sredini
Završena 2010 ali nikada objavljena
(neslaganja oko fundamentalnih pitanja u vezi sa principima zaštite ljudskih prava)

31. Aktivnosti Komiteta Ujednjenih nacija za ljudska prava
1994 prvi neuspeli pokušaj definisanja prava
Draft Declaration of Principles on Human Rights and the Environment, ECOSOC, Human Rights and the Environment, Final Report (1994) UN Doc E/CN 4/Sub 2/1994/9

32. Nova inicijativa 2011
UN Human Rights Council (UN HRC) res. 16/11, ‘Human Rights and the Environment’, 24 Mar
Ideja – formulisanje preporuka o obavezama u vezi sa uživanjem ljudskih prava koja se odnose na “bezbednu, čistu, zdravu i održivu životnu sredinu”

33. Dodatak postojećem korpusu prava
Da li je potrebno kreirati pravo na na pristojnu životnu sredinu u međunarodnom pravu ljudskih prava?
Problemi definicije i antropocentrizma

34. IV. EVROPSKI INSTRUMENTI
Arhuska konvencija
ESPOO konvencija
Evropska konvencija o ljudskim pravima
Evropska socijalna povelja

35. Arhuska konvencija Striktno proceduralna
U velikoj meri predstavlja kodifikaciju proceduralnih prava koja su već ranije bila razvijena u nacionalnim jurisdikcijama
Član 9. obezbeđivanje pravne zaštite

36. Arhus convention compliance committee
Član 15
Tumačenja Konvencije i davanje preporuka
Čine ga i eksperti nominovani od strane nevladinih organizacija
Nije telo koje sankcioniše nesprovođenje Konvencije

37. Veza Arhuske konvencije i EKLJP
Sva tri prava koja predviđa Arhuska konvencija su integrisana u korpus (evropskih) ljudskih prava kroz praksu suda u Strazburu
Uži obim prava garantovan EKLJP (sudska praksa) od Arhuske

38. EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA I OSNOVNIM SLOBODAMA
Ključni instrument za zaštitu ljudskih prava na kontinentu
Katalog prava razvijem kroz protokole
(Relativno) efikaksan sistem sudske zaštite i sprovođenja odluka

39. EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA I OSNOVNIM SLOBODAMA
Pravo na životnu sredinu nije definisano konvencijom
Neuspeli predlozi da se pravo na zadovoljavajuću (viable) životnu sredinu uvede kroz protokol (poslednji pokušaj 2010)

40. Principi izvedeni iz EJKLJP
Pravo na život (član 2)
Poštovanje privatnog i porodičnog života (član 8)
Pravo na imovinu (protokol 1 član 1)
Pristup informacijama
Donošenje odluka u ekološkim stvarima i učešće javnosti
Pristup pravdi u ekološkim stvarima

41. Pravo na život (član 2)
Obaveza države da spreči ugrožavanje života koje je posledica opasne delatnosti ili prirodnih nesreća
Obaveza da pravni okvir omogući licenciranje, vršenje, kontrolu takvih aktivnosti
Obevzbeđivanje adekvatne pravne zaštite

42. Poštovanje privatnog i porodičnog života (član 8)
Faktori u vezi sa životnom sredinom moraju uticati na privatni i porodični život ili na dom
Mora da postoji prelazak granice ometanja (meri se prema svakom konkretnom slučaju)
Postojanje balansa između javong i privatnog interesa
Zaštita živt sred. (naročito u kontekstu prostornog planiranja) je legitimno ograničenje ovog prava

43. Pravo na imovinu (protokol 1 član 1)
Generalno gledano ne postoji pravo na uživanje imovine u “prijatnoj okolini”
Mora se postići balans između različitih interesa – važnost zaštite životne sredine
Obaveza države da obezbedi uživanje prava može proisteći iz obaveze da se kontroliše opasna aktivnost

44. Pravo da se dobije i podeli informacija od značaja za živ. sre.
Član 10 – sloboda izražavanja
Restrikcije moraju biti propisane zakonom, legitimne i proporcionalne
Ne postoji obaveza javnih vlasti da prikupljaju informacije! (ali Arhus obaveze)

45. Pristup informacija u ekološkim stvarima
Ipak, članovi 2 i 8 mogu u nekim slučajevima nametati izvesnu obavezu javnim vlastima da obezbede pravo pristupa informacijama u vezi sa životnom sredinom
Postoji obaveza države da obezbedi informaciju ukoliko su ugroženi pravo na život ili na poprdični život/dom

46. Ukoliko država organizuje aktivnosti koje mogu ugroziti zdravlje mora pružiti mogućnosti da se dobiju sve relevantne informacije
Ukoliko se izvode procene uticaja na životnu sredinu ili zdravlje javnost ima pravo da bude obaveštena o rezultatima

47. Donošenje odluka o ekološkim stvarima i učešće javnosti
Kada odluka može uticati na interese pojedinaca, mora se omogućiti da organima predstave svoje pozicije
Kada se donose važne odluke u vezi sa životnom sredinom i ekonomskim razvojem potrebno je izvršiti procene i javnosti se mora pružiti uvid u rezultate

48. Pristup pravdi
Pravo na pravično suđenje i pristup pravdi u ekološkim stvarima (član 6) kada postoji veza između građanskog prava koje se štiti i ekološkog problema
Udruženjima pravo da štite člana ali ne uvek i da pokreću slučajeve kada brane javni interes

49. Evropska povelja o socijalnim pravima
Pravo na zaštitu zdravlja i životna sredina u zaključcima Socijalnog komiteta
Direktno ustanovljena veza između zdravlja i zagađenja
Usvojene preporuke koje se odnose na unapređenje zakonodavnog okvira, edukacije..

50. Guerra vs. Italy (1998)
Aplikant je ukazao na povredu prava na informisanje s obzirom da vlada nije pružila informacije o opasnostima fabrike kao ni procedurama za slučaj incidenta
NE POSTOJI sama po sebi dužnost vlade da sakuplja, obrađuje i diseminira informacije o stanju životne sredine na osnovu člana 10

51. Ali javne vlasti ne mogu sprečavati da neko dobije informaciju
Ipak, članovi 2 i 8 mogu u nekim slučajevima nametati izvesnu obavezu javnim vlastima da obezbede pravo pristupa informacijama u vezi sa životnom sredinom – u konkretnom slučaju povreda člana 8 pošto bi informacije omogućile da oceni rizike za sebe i porodicu ako nastave da žive pored fabrike

52. Kako ostvariti primenu garantovanih prava
Potvrđeni međunarodni ugovori su deo pravnog poretka Republike Srbije (čl 16, 194)
Neposredna primena međunarodnih ugovora (član 16)
Pozivanje na Ustav i akte međunarodnog prava

53. HVALA