1. 3. Međunarodni simpozij: PRIPREMA BH. EKONOMIJE ZA ULAZAK U EU 24. i 25. april godine u Fojnici, hotel „Reumal“, BiH
Pravci rasta i razvoja bosanskohercegovačke privrede - mala i srednja vs. velika preduzeća
Dr. sc. Zijad Džafić, vanredni profesor
Ekonomski fakultet Univerziteta u Tuzli
24 April 2015.

2. Strategija Evropa 2020 - pet glavnih ciljeva
75% populacije u dobi između godine starosti trebalo bi biti zaposleno.
3% BDP-a EU treba investirati u istraživanje i razvoj (1% javni sektror, a 2% poslovni sektor).
Treba ispuniti klimatsko-energetske ciljeve „20/20/20“ (uključujući i povećanje do 30% smanjenja emisije ukoliko okolnosti dozvoljavaju).
Postotak osoba koje rano napuste školovanje trebao bi biti ispod 10%, a najmanje 40% mlađe generacije trebalo bi završiti tercijarni stepen obrazovanja.
20 miliona manje ljudi trebalo bi biti u opasnosti od siromaštva.

3. Albert Ajnštajn
“Ludost je uvijek raditi jedno te isto, a istovremeno očekivati različite rezultate".

4. Problem koji se rješava:
Kako sa 4.740$ do $ per capita (evropski prosjek)?

5. Hipoteze:
H1: SMEs nisu isključivi nosioci ekonomskog rasta i razvoja nego su komplementarni sa velikim preduzećima. H2: Nedovoljno razvijen SMEs sektor u BiH može dovesti do povećanja nezaposlenosti i ugroziti i usporiti demokratske i tranzicijske procese kao i približavenje evropskim integracijama. 

6. Stubovi konkurentnosti privrede
Osnovni faktori
1. Institucije
2. Infrastruktura
3. Makroekonomska stabilnost
4. Zdravstvo i osnovno obrazovanje
Faktori za efikasnost
5. Visoko obrazovanje i obuka
6. Efikasnost tržišta roba
7. Efikasnost tržišta rada
8. Sofisticiranost finansijskog tržišta
9. Poznavanje i korišćenje tehnologija
10. Veličina tržišta
Faktori inovativnosti
11. Poslovna sofisticiranost
12. Inovativnost
Privreda zasnovana na osnovnim faktorima
(BDP per capita < 2000 $)
Privreda zasnovana na faktorima efikasnosti
(BDP per capita
3000 – 9000 $)
Privreda zasnovana na faktorima inovativnosti
(BDP per capita >17000 $)
Tranzicija 1-2
2000 – 3000 $)
Tranzicija 2-3 (BDP per capita $)
Izvor: Izvod autora prema podacima The Global Competitiveness Report (2012),WEF.

7. Osnovni makroekonomski indikatori o analiziranim zemljama
Populacija u milionima
BDP p.c. PPP (EUR)
Stopa nezasposlenosti u %
Inflacija (Indeks potrošačkih cijena) u %
Tekući račun platnog bilansa (%BDP)
Priliv FDI p.c. u milionima EUR
Vanjski dug
(% BDP-a)
Izvoz roba i usluga (% BDP-a)
Uvoz roba i usluga (%BDP-a)
Tranzicijske zemlje Zapadnog Balkana
Albanija
2,8
7900
14,0
2,0
-10,4
900
54,2
34,0
56,0
BiH
3,8
6600
28,0
2,1
-9,0
400
27,8
42,0
65,0
Crna Gora
0,6
10600
20,0
4,1
-15,0
500
39,4
40,0
66,0
Hrvatska
4,2
15000
15,7
3,4
-0,7
600
105,1
Makedonija
8800
31,0
3,3
-3,2
105
67,6
49,0
72,0
Srbija
7,1
24,0
7,8
-11,0
200
86,0
36,0
51,0
Posttranzicijske zemlje
Estonija
1,3
18100
10,2
-2,0
1000
98,0
92,0
88,0
Češka Republika
10,5
20300
7,0
3,5
-1,5
6000
49,7
73,0
69,0
Litvanija
3,0
17800
13,2
3,2
-1,1
800
75,6
78,0
79,0
Slovenija
8,9
2,4
112
114,6
71,0
Izvor: Izvod autora prema: WIIW Handbook of Statistics Wien: The Vienna Institute for International Economic Studies

8. Ocjena konkurentnosti privreda u zemaljama regiona za period 2003-2013.
(102)
(104)
(117)
(125)
(131)
(134)
(133)
(139)
(142)
(144)
Albanija -
100 98
109
108 96 88 78 87
BiH 81 95 89
106
107
102
Crna Gora 77 80 65 62 49 60 74
Hrvatska 53 61 51 57 72 76
Makedonija 84 85 94 79 71
Srbija 93

9. Stanje MSP i zaposlenosti u MSP u zemljama u okruženju
Broj MSP i drugih privrednih subjekata
Broj zaposlenih u MSP i drugim subjektima
Br. zaposlenih po 1 preduzeću cco 1.
Srbija 3 2.
Hrvatska 6 3.
Makedonija
53.882 4 4.
Crna Gora
26.883
54.476 2 5.
Slovenija 6.
BiH
Republička agencija za razvoj malih i srednjih poduzeća i poduzetništva Republike Srbije,
[2] Hrvatska gospodarska komora - Sektor za industriju, Izvještaj o malom gospodarstvu i obrtništvu, Ministarstvo rada i poduzetništva
Republike Hrvatske, Zagreb, 2007., str. 17
[3] Ministry of economy of The Republic of Montenegro, Vlada Crne Gore, Podgorica, 2007., str. 35
[5]

10. Broj mikro malih i srednjih preduzeća u BiH, 2012
Mala
Srednja
Velika
Ukupno
23183
5891
1907
300
33.266
73,8%
18,8%
6,1%
0,9%
100%
Izvor: BHAS, 2014, dostupno na:
Broj zaposlenih prema veličini preduzeća u BiH, 2012
Ukupna zaposlenost u SMEs
Mikro
Mala
Srednja
Velika
Ukupno
69.382
61,5%
11,2%
20,8%
29,5%
38,5%
100%

11. Indeks ekonomskih sloboda za period 2008-2014.
(157)
2009
(179)
2010
2011
2012
(184)
2013
(177)
2014
(178)
Rang
Albania 63 62 53 69 57 58 54
BiH
119
134
110
104
103
101
Montenegro - 94 68 76 72 70
Croatia
116 91 82 83 78 87
Macedonia 73 55 43
Serbia
108
105 98 95
Izvor: Izvod autora prema Index of Economic Freedom , Heritage Foundation

12. Ranking of Index of Economic Freedom of WBC for the period of 2007 - 2014

13. Rangiranje država Zapadnog Balkana premaj lakoći poslovanja za period 2007-2014
Izvor: Autor prema: Doing Business Report , World Bank, Economic Indicators.

14. Uloga univerziteta u učenju i podsticanju razvoja SMEs
Pored ekonomskih i društvenih efekata na nivou države, zapošljivost studenata nakon završenog obrazovanja osnovni je kriterij vrednovanja i akademskog programa.
Upravo kapacitet da studenti razmišljaju poduzetnički, može značajno utjecati na njihovu buduću karijeru.
Najbolji primjeri za to su Univerzitet u Kembridžu i njegov „Cambridge Technopole“, koji predstavlja geografsku oblast zasnovanu na razvoju visokih tehnologija i jedan je od najbrže rastućih regiona u Velikoj Britaniji.

15. Poduzetništvo i univerzitetsko obrazovanje
Poduzetništvo se izučava na svim nivoima univerzitetskog obrazovanja, a najviše u okviru postdiplomskih studija. Analiza135 evropskih fakulteta pokazuje sljedeće rezultate:
Nivo studija
Procenat
Dodiplomski studij 50%
50%
Postdiplomski studij 63%
63%
Doktorski studij 23%
23%
Izvor: European Commission, 2008, str. 136

16. Struktura SMEs u ekonomiji

17. Poduzetništvo, zapošljavanje i bruto dodana vrijednost SME-a u EU-27, 2012
Mikro preduzeća
Mala preduzeća
Srednja preduzeća
SMEs
Velika preduzeća
Ukupno
Broj preduzeća
43.654 %
92,2
6,5
1,1
99,8
0,2
100
Zapošljavanje
29,6
20,6
17,2
67,4
32,6
Bruto dodana vrijednost (milijarde)
1.307
1.144
1.136
3.588
2592
6179
21,2
18,5
18,4
58,1
41,9
Izvor: EC-Annual Report on European SMEs, 2014, European Commission and the European Parliament , Bruxelles.

18. Na nivou EU se kreira tržište:
Pristupnih fondova – stotine miliona EUR-a;
Istraživanje – 3% BDP što je 400 milijardi EUR-a godišnje;
Horizont 2020 – oko 75 milijardi.

19. Triple Helix partnerstvo
Može podržato zemlje u jačanju inovacija olakšavanjem saradnje između akademske i poslovne zajednice, te lokalne vlade.
Studija OECD-a u poljoprivredno prehrambenom sektoru BiH, (OECD, 2013

20. Stabilnost ili promjene: šta vodi razvoju?
Statičan ili dinamičan pristup razvoju?

21. Uzroci krize: globalni poremećaji i stanje u BiH
Lokalni
Slom investicionog bankarstva
Pad tražnje
Pad priliva FDI
Pad vanjskog kreditiranja
Smanjenje cijena metala
Manje doznake dijaspore
Povlačenje kapitala iz SEE
Potrošački i poslovni pesimizam
Izostanak vizije razvoja zemlje
Zastoj u reformama
Nekonkurentnost privrede
Niska ekonomska aktivnost
Blokada razvojnih projekta
Loše ekonomsko upravljanje
Razjedinjen ekonomski prostor
Zastoj u privatizaciji
Visoka korupcija
Slaba pravna država
Monopol javnih kompanija
Visoke socijalne subvencija

22. Pravci evolutivnog razvoja mišljenja ka stvaranju ambijenta pogodnog razvoj SMEs?
Cantillon je prvi prepoznao krucijalnu ulogu preduzetnika u ekonomskom razvoju. Pored njega tu su i Carl Menger ( ), Friederich von Wieser ( ), Eugen Bohm Bawerk ( ), Ludwig von Mises ( ), Friedrich Hajek ( ), Josef Shumpeter ( ) i Isreal Kirzner (1930-). SMEs su prepoznata, od istraživača, analitičara i kreatora ekonomskih politika kao ključna za ekonomski rast i razvoj, te za stvaranje GDP-a, outputa i zaposlenosti širom svijeta (OECD 2011).

23. Koju strategiju odabrati?
Ne preduzimati ništa;
Slijepo se prilagođavati promjenama;
Kreativno prilagođavanje promjenama.

24. HVALA NA PAŽNJI