1. Tejlorovo pravilo
centralna banka povećava međubankarsku kamatnu stopu i :
inflacija p premaši ciljnu stopu inflacije
Kada Y premaši svoj ravnotežni nivo ili trend (dugoročnu stopu rasta)
. ime je dobilo po Džonu Tejloru (John Taylor), američkom ekonomisti sa Univerziteta Stanford.

3. Tejlorovo pravilo tesno vezuje politiku kamatne stope za njen ravnotežni nivo - neutralna ili prirodna kamatna stopa.
To je kamatna stopa koju će centralna banka izabrati u uslovima kada se inflacija i BDP nađu na svom ciljnom nivou. mogu objasniti Tejlorovim pravilom.

4. Koeficijenti a i b ukazuju na relativni značaj koji se daje odstupanjima inflacije i autputa od svojih “targeta”,
S obzirom na ekstremnu jednostavnost ovog pravila, ne bismo očekivali da rezultati ukažu na bilo kakvu sličnost, pa ipak, izgleda da Tejlorovo pravilo zaista daje jasno objašnjenje o tome šta centralna banka u stvari radi.

6. Badžetovi principi
(prema volteru Badžetu (Walter Bagehot), britanskom ekonomisti s kraja 19. veka):
U SLUČAJU KADA TREBA POSTUPITI KAKO KRAJNJI POVERILAC, BANKA TREBA DA RADI SLEDEĆE:
zajmove davati samo uz kolateral (hipoteku);
velike sume davati na zajam po kamatnoj stopi većoj od tržišne;
onda prodati ili likvidirati nesolventne banke, te će gubitke snositi njihovi vlasnici
to bi svakako smanjilo problem moralnog hazarda.

7. Too big to fail -
Business Book Review: Too Big to Fail: The Inside Story of ...
This is the summary of Too Big to Fail: The Inside Story of How Wall Street and Washington Fought to Save the ...
Book TV: Andrew Sorkin, "Too Big To Fail" – YouTube

8. Why Donald Trump was 'too big to fail' - Business Insider
Author Michael D'Antonio reveals the reason why Trump was one of the first to be "too big to fail" in his business history...

9. Pretpostavimo da je dugoročna stopa rasta BDP 3%,
a stopa obaveznih rezervi 10%.
Koliki treba da bude target rasta novčane mase ako centralna banka želi da obezbedi dugoročnu inflaciju od 2%? Kojom brzinom bi trebalo da u tom slučaju rastu rezerve?
Ako je =3%,
Dugoročna inflacija p=2%
onda je rast novčane mase
5%.
Kojom brzinom onda rastu rezerve? rezerve= depoziti / rr – isto po 5%

10. Ciljevi targeti instrumenti
cenovna stabilnost (dugi rok)
nivo ekonomske aktivnosti (kratak rok)
Monetarni targeti
Inflacioni targeti
Bolje je imati samo jedan target da bi akcije CB bile transparentne i generisale stabilna očekivanja
Međubankarska kamatna stopa
Stopa obavezne rezerve
Nivo rezervi

11. U manje razvijenim zemljama - M0 – svi drže više gotovine
Tabela 9.1 pokazuje da veličina monetarnih agregata (u odnosu na BDP) varira od zemlje do zemlje. Objasnite kako ove stope ukazuju na stepen razvijenosti finansijskog tržišta.
U manje razvijenim zemljama - M0 – svi drže više gotovine
Sa rastom razvijenosti, raste ulaganje u aktivu koja nosi prinose

12. Ako banke same određuju rr
U nekim zemljama stopu rezervi ne određuje centralna banka već se to prepušta poslovnim bankama. Da li to utiče na kontrolu novčane ponude? Da li bi ovaj problem postojao kada bi banke kontrolisale samo kamatnu stopu?
Ako banke same određuju rr
CB sigurno gube kontrolu nad novčanom masom, pa pristupa targetiranju
Ako banke značajno spuste rr Centralna banka može da koriguje ponudu (monetarno targetiranje)
Ili da poveća kamatnu stopu (inflaciono targetinranje)

13. Ali postoji moralni hazard
centralna banka daje kredit poslovnim bankama uz kolateral u visini kredita , a vrednost kolaterala se iznenada smanji. Objasnite zašto centralna banka zbog toga najverovatnije neće zabeležiti gubitak. Kada bi se to moglo desiti? (Pomoć: pogledajte Sliku 9.4.)
Ako CB kupuje aktivu od poslovnih banaka
RASTE AKTIVA – HARTIJE OD VREDNOSTI
RASTE PASIVA “GOTOVINA” ili “Depoziti komercijalnih banaka”.
Ako aktiva izgubi vrednost, kapital CB mora da se smanji
Krediti su osigurani
povećava poverenje
Ali postoji moralni hazard

14. a) kada je inflacija za 2% iznad targeta, dok je jaz u autputu =0
Tejlorovo pravilo a=1,5 i b=0,5, i 4%. Koju kamatnu stopu predviđa ovo pravilo kada je inflacija za 2% iznad targeta, dok je jaz u autputu jednak nuli? Kada je jaz u autputu 3%? A kada je -2%?
a) kada je inflacija za 2% iznad targeta, dok je jaz u autputu =0
b) kada je infl. jaz 2%, a jaz u autputu =3%
c) i=6%

15. 10. Targetirana stopa inflacije u Švedskoj je 2%. Gledajući Sliku 9
10. Targetirana stopa inflacije u Švedskoj je 2%. Gledajući Sliku 9.11, šta očekujete, šta je Riksbanka trebalo da radi u periodu godine?
Ako je razlika u inflaciji =x
Povećati i za ax

16. Ona obično fluktuira između “plafona” i “dna”. Zašto?
Objasnite zašto marginalna kreditna linija predstavlja plafon, a marginalna debitna linija predstavlja pod.
EONIA – kamatna stopa po kojoj se tog dana vrši pozajmljivanje između banaka
Ona obično fluktuira između “plafona” i “dna”.
Zašto?
Aktivna kamatna stopa – marginalna kreditna linija
Pasivna – marginalna debitna linija
Ako nekoj banci B očajnički treba novac, ili će je uzeti od poslovne banke ili od CB, ali uvek po marginalnoj kretidnoj stopi

17. Agregatna tražnja i tržište robe
Y=C+I+G+(X-Z)
Y= C+I+G+PTR – ili (X-Z)
C = C(, Y – T)
 - bogatstvo Y – T – raspoloživi dohodak
I = I (q, r)
+ -
q - Tobinovo q
r - realna kamatna stopa
PTR = X - Z
Z = Z(A, ).
+ +
A – domaća apsorpcija  - realni devizni kurs
X = X(A*, ).
+ -
A – inostrana apsorpcija  - realni devizni kurs
PTR = PTR (Y, Y*, )

18. Funkcija željene tražnje
DD = C( , Y- T) + I( , r) + G+ PTR(Y, Y*, )
Zašto se ova funkcija naziva „željenom” a ne – stvarnom tražnjom?
relacija pokazuje koliko bi privredni subjekti želeli da troše za datu vrednost endogenih varijabli, što ne znači da će tako u stvari i biti.
ponuda
Željena tražnja

19. DD = C( , Y- T) + I(q, r) + G+ PTR(Y, Y*, ). + + + - + - + -
Dejstvo Y na DD :
prvo, pozitivno deluje na potrošnju.
drugo, negativno utiče na primarni tekući račun, pošto rast dohotka istovremeno znači rast uvoza.
Koji će efekat preovladati?

20. Ali, tražnja će rasti manje od rasta BDP
što objašnjava zašto linija DD ima ugao manji od 45°.
Zašto je tačka A ravnotežna?
Jer se ponuda izjednačava sa tražnjom
DD mora imati ugao manji od 45o.
ponuda
Željena tražnja

21. C=+cY.
ΔDD = ΔC
=c ΔY

22. Željena tražnja i zalihe
Višak ponude, raspon BC,
predstavljaće zalihe neprodate robe.
Pre ili kasnije, firme će smanjiti proizvodnju i nivo autputa će se smanjiti.
ponuda
Željena tražnja

23. Obratiti pažnju!!!
Robno tržište će biti u ravnoteži kada BDP (proizvodnja, autput) bude jednak BDP (koji inerpretiramo kao rashode).
Y - rashodi
Y - prihodi

24. BDP utiče na željenu tražnju kroz C i kroz PTR: ΔDD =ΔC+ΔPTR
ΔC < ΔY, zbog toga što je C=+cY.
ΔPTR= -ΔZ <0.
Z=zC
ΔZ=zΔC.
ΔDD = ΔC-ZΔC
= (1-z) ΔC
=c (1-z) ΔY
Te DD mora imati ugao manji od 45.

25. Da rezimiramo
1. BDP se automatski vraća u ravnotežu tako što firme svoju proizvodnju usklađuju sa tražnjom.
2. neravnoteža relativno kratko traje. Firme koriste zalihe kao osigurač: gomilaju ih kada je slaba tražnja
3. Nacionalne statističke službe rešavaju taj problem tako što zalihe tretiraju kao „investicije u zalihe“.

26. Multiplikator za Y=C+G
Y=C+G C=+cY Y=+cY+G

27. Y=C+G-T+(X-Z) C=+cY T=tY Z=zY

28. Pukotine – uvoz i porezi
Multiplikator –
Z=zY
T=tY
Ako je
c=0,8
z= 0,1
t=0,25

29. multiplikator U praksi se vodi velika debata o visini multiplikatora.
Deo debate odnosi se čak i na odbacivanje kejnzijanskih
pretpostavki

30. U opštem slučaju, multiplikator će biti veliki u velikoj i relativno zatvorenoj privredi,
poput evrozone ili SAD, jer su uvozne
pukotine prilično male.

31. Egzogene i endogene varijable
ako neku varijablu proglasimo egzogenom, oslobađamo se obaveze da objašnjavamo njeno kretanje.
Egzogene varijable:
G, Ta
bogatstvo 
Inostrane varijable tipa BDP (Y*) i nivoa cena (P*)
S i 
Tobinovo q

32. jedina endogena varijabla za sada je autput Y
Devizni kurs i Tobinovo q će u
narednom odeljku biti endogenizovani.
potrošnja i PTR su
do sada tretirane kao endogene jer zavise od autputa.
DD = C( , Y- T) + I(q, r) + G+ PTR(Y, Y*, )

33. Ime IS krive potiče od ključne makroekonomske jednačine
Y=C+I+G+PTR
Y=C+S+T
I+G+PTR=S+T
I - S = T- G + PTR,
prvi ga je izveo dobitnik Nobelove nagrade ser Džon Hiks (Sir John Hicks).
Jednostavno, on je pretpostavio da je državni budžet u ravnoteži, kao i to da nema spoljne
trgovine,
te je identitet redukovao na izraz
I = S

34. DD = C( , Y- T) + I(q, r) + G+ NX(Y, Y*, ). + + + - + - + -
Izvođenje IS krive
šta se dešava sa ravnotežnim autputom kada se kamatna stopa menja?
Znamo da će PRI PADU KAMATNE STOPE
Tobinovo q da poraste- nije više egzogeno
Ali rast q u stvari znači da rastu cene akcija.
Pošto su akcije deo bogatstva Ω, i bogatstvo raste. Ovo povećava privatnu potrošnju. Tako se pokazuje da i bogatstvo možemo endogenizovati.

35. IS kriva predstavlja
sve kombinacije nominalne kamatne stope i realnog BDP koje odgovaraju stanju ravnoteže na robnom tržištu.
SVAKA TAČKA
NA KRIVOJ
JE RAVNOTEŽNA!!!!!!

36. Kako ćemo zapamtiti da je IS kriva nagnuta nadole?
1. Prvo, IS kriva daje odgovor na : šta
se dešava sa ravnotežnim autputom kada se menja kamatna stopa?
Drugo, Y=C+I(r)+G+NX
veća kamatna stopa smanjuje privatne investicije, što smanjuje tražnju i, preko multiplikatora, smanjuje i autput.

37. Nagib IS krive i multiplikator
nagib IS dat je količnikom linija AA’ i A’B.
AA’ je visina pretpostavljenog pada kamatne stope,
linija A’B govori koliko će zbog toga porasti ravnotežni autput.
Intuitivno, što više poraste autput, to će položenija biti IS kriva.

38. IS kriva je sve položenija
(1) što je veća elastičnost tražnje u odnosu na kamatnu stopu, mereno vertikalnom distancom AA’/ A’B
(2) tj. što je veći multiplikator - A’B.

39. Van IS krive
- Ponuda
- tražnja
Potrošnja je porasla ali manje od dohotka
tako da tačke van krive moraju predstavljati ili višak tražnje ili višak ponude.
Ali – šta je šta?
Porasla i, pada agregatna tražnja za isti autput
Počnimo od tačke A i zamislimo da se kamatna stopa poveća, uz isti autput

40. privreda može neko vreme da ostane van IS krive
firme koriste zalihe kao “osigurač”,
iz tačke C privreda se kreće ka tački A, - nema smisla akumulirati zalihe.
iz tačke D privreda će se kretati horizontalno ulevo
Manjak ponude

41. Ključna razlika: skokovi ili pomeranje duž IS krive
bilo koja promena egzogenih varijabli ekspanzivnog tipa pomera IS krivu udesno.

42. Koje su to promene? Fiskalna politika Promena bogatstva
Promena očekivanja – q
Otvorenost privrede - i Y*

43. Tržište novca i LM kriva
Tražnja za realnim novcem = L(Y, i),
+ -
Špekulativna = L(Y)
Transakciona = L(i)

44. Termin „LM kriva” u svakoj tački duž krive tražnja za likvidnošću (L)
izjednačava sa ponudom novčane mase (M)
Ravnoteža
M1/P1 = L(Y1, i).

45. Pravilo o konstantnosti novčane ponude
vertikalna linija ponude novca
Tražnja za novcem BDP pada sa rastom kamatne
stope.
Ravnoteža
M1/P1 = L(Y1, i).

46. sada efekat rasta BDP sa Y na Y’- nagib LM krive
pozitivna korelacija između BDP i kamatne stope.
To je LM kriva.
Nagib je
BC / AC
Rast i /rast BDP

47. Od čega zavisi strmina LM
Dohodne elastičnosti
Elastičnosti na promenu kamatne stope
Što je veća, linija strmija
Što je veća, linija položenija
M1/P1 = L(Y1, i).

48. Zona van LM krive To je višak ponude ili višak tražnje za novcem
Ako poraste Y, pri istoj kamatnoj stopi CB nudi A a privreda traži C
Šta se dešava sa privredom dok se nalazi van LM krive?
Višak tražnje navodi CB da podigne kamatnu stopu
Ovo se dešava skoro trenutno, privreda je skoro uvek NA LM

49. ako postoji višak tražnje
Banke daju kredite i povećavaju rezerve.
centralna banka NE povećava ponudu novca.
Rezultat - rast kamatne stope na tržištu novca

50. Bitno!!!!
U praksi, ovo se dešava za nekoliko dana ili nekoliko nedelja, tako da kao prvu aproksimaciju slobodno možemo uzeti
da je privreda uvek na LM krivoj.

51. Skok ili kretanje duž LM krive
Dok egzogene varijable budu konstantne privreda se nalazi
na istoj LM krivoj.
LM kriva se pomera
udesno kada raste ponuda realnog novca
transakcije na tržištu novca postanu jeftinije.

52. Tejlorovo pravilo i TR kriva
LM kriva - ponuda novca konstantna
TR - ništa u stvari nije konstantno, nego CB uvodi pravilo

53. pretpostavljamo da je inflacija jednaka nuli
Tejlorovo pravilo tada se svodi na
(10.12)
centralna banka jednostavno „plovi
uz vetar”: podiže kamatnu stopu kad autput raste i obratno

54. Prema LM
Tejlorovo pravilo
U opštem slučaju, linija TR je nagnuta naviše
Ona nam govori da,
kada autput Y’ bude veći do trenda , centralna banka podiže kamatnu stopu iznad prirodne stope. U tom slučaju, ravnoteža na tržištu novca dolazi u tačku E.

55. tačka E je između tačaka B i C
kamatna stopa pri primeni Tejlorovog pravila biti
viša nego kada kada bi CB zamrzla nivo kamatne stope.
niža nego pri monetarnom targetiranju.
Prema LM
Tejlorovo pravilo

56. TR kriva opisuje ponašanje CB i privreda se, po definiciji, mora nalaziti na njoj
Neka restriktivnija centralna banka bi izabrala višu kamatnu stopu - tačka F.
U tom slučaju, došlo bi do kontrakcije novčane ponude i rasta i
Restriktivnost – veći koeficijent b!!!!

57. Kretanje duž linije TR Dok se parametri ne promene, krećemo se duž
linije TR. Kada se promene, TR linija se pomera.
a i b menjaju ugao,
strategija CB ima pet parametara.
1. Prva dva parametra su a i b
3. inflacioni target 
4. trend BDP Y
5. neutralna kamatna stopa i

58. Neutralna kamatna stopa
i = r + 
privreda ne može dugo da se zadrži van IS krive i nikada ne odstupa previše od LM ili TR krive

59. Ravnoteža u LM
AB – pomeranje IS, npr rast cena akcija, rast q, rast I, multiplikator
Na to reaguje CB i povećava realni novac
BD – pomera se LM kriva, promenila se egzogena varijabla M/P
To je kombinacija
politika (policy mix). Rezultat je da se privreda pomera u tačku D.

60. Ravnoteža u TR Pošto TR kriva
veoma podseća na LM krivu formalna analiza će biti veoma slična
egzogeni rast tražnje pomera IS do IS’ i nova ravnotežna tačka
postaje – tačka B.

61. Ključna razlika je u interpretaciji monetarne politike
Pomak DD’ korespondira sa rastom autputa.
Da bi dostigla željenu kamatnu stopu, CB povećava novčanu ponudu do tačke B

62. Gde bi bila LM kriva?

63. pod Tejlorovim pravilom centralna banka
ne odlučuje o tome da li će njena politika biti ekspanzivna ili restriktivna
Sada ona jednostavno
reaguje na privredne uslove prema izabranom pravilu.
monetarna politika
automatski postaje ekspanzivna kada autput padne
ispod trenda ili kada se očekuje pad inflacije.

64. Naravno, centralna banka može da promeni pravilo.
U tom slučaju, TR kriva se pomera.
NPR - centralna banka smanjuje procenu neutralne kamatne stope
iz tačke A, priveda se pomera u tačku C.

65. 2. Šta, po vašem mišljenju, utiče na izbor centralne banke po pitanju nagiba Tejlorovo krive?

66. Nagib TR krive je empirijska stvar: ako postoji pozitivan jaz u autputu, Tejlorovo pravilo nalaže da kamatna stopa poraste – tj. da se smanji autput kroz pad investicija i potrošnje. Ako je koeficijent visok, TR će biti strma.

67. 3. Ima mnogo načina da se vodi ekspanzivna fiskalna politika:
rast javnih rashoda,
smanjenje poreza na dohodak,
ili poreskih stopa na profit (smanjenje PDV).
Koju razliku to stvara u zemlji? U vašoj analizi, dok koristite analitički okvir opšte ravnoteže, uzmite u obzir dva različita režima deviznog kursa.

68. Efekti će zavisiti od toga ko dobija ili ko gubi
Efekti će zavisiti od toga ko dobija ili ko gubi. Npr, da li se ulaze u obrazovanje, ili u vojsku. Treba voditi računa da li više dobijaju bogatija ili siromašnija domaćinstva, itd.
Veći porezi, strmija IS kriva
Ako je fiksni kurs, monetarna politika jedino deluje

69. 4. Ponašanje zaliha je vrlo brižno praćeni indikator stanja privrednog života. Analizirajte pod kojim uslovima će to biti validni indikator predstojećih događaja. Posebno, da li rast zaliha signalizira privredno usporavanje ili prosperitet? (Pomoć: promena zaliha može biti kako namerna, tako i neželjena).

70. Namerne zalihe su prociklične

71. „Jedna od prednosti visokih poreza je ta što oni pomažu da se privreda stabilizuje”. Vaš komentar?

72. Zavisi od vrednosti multiplikatora
Zavisi od upotrebe prikupljenih poreza
Zavisi od stanja na fiskalnom računu