1. Финансијски инструменти
Financial instruments

2. Финансијски инструменти
Под финансијским инструментом се подразумева сваки уговорни однос између два енитета због којег настаје финансијско средство( или финансијска имовина) једне уговорне стране и финансијска обавеза или инструмент капитала( власнички инструмент) друге уговорне стране.

3. Финансијски инструменти

4. Финансијски инструменти
При том је за признавање валидности оваквог уговорног односа битно да једна страна у овом уговору има право да од друге прими готовину или неко друго финансијско средство док друга страна има обавезу да ту готовину исплати или пренесе неки финансијски инструмент.

5. Финансијски инструменти
Посматрано са становишта индивидуалног правног лица такав уговорни однос може да доведе или до повећања или до смањења његових финансијских средстава или обавеза.
Свака наплата и исплата која не спада у делокруг финансијског средства већ се уговорно право и обавеза измирују другим средствима као што су на пример производи, роба и услуге не сматра се и не спада у делокруг финансијског инструмента.

6. Финансијски инструменти
Према МРС 32-Финансијски инструменти: презентација, финансијски инструменти укључују:
1) Примарне( потраживња, обавезе и инструменти капитала) и
2) Изведене или деривативне(форвардси, финансијске опције, фјучерси, каматни и валутни свопови)

7. Финансијски инструменти
У литератури се финансијски инструменти, поред наведене поделе, разврставају и на следећи начин:
1) Власнички финансијски инструменти,
2) Дужнички финансијски инструменти,
3) Финансијски инструменти обезбеђени правом залоге на другу имовину,
4) Изведени финансијски инструменти и
5) Хибридни финансијски инструменти

8. Финансијски инструменти
Битна разлика између примарних и изведених (деривативних) финансијских инструмената:
Код примарних финансијских инструмента непосредно долази до пријема и давања готовине или настанка потраживања и обавеза.
Код изведених или деривативних финансијских инструмента не долази одмах до настанка потраживања и обавеза (или пријема и давања готовине) већ најчешће постоји више циклуса пријема и давања.
Али на крају тих циклуса, као и код примарних финансијских инструмената, настаје примање односно давање готовине или пак неког инструмента капитала.

9. Финансијски инструменти
Дефинисање финансијског средства, финансијске обавезе, инструмента капитала и фер вредности:

10. Финансијски инструменти
Финансијско средство или финансијска имовина( најчешће стечено кроз финансијске трансакције) представља свако средство које може бити у следећим облицима:
1) Готовина,
2) Инструмент капитала другог ентитета и
3) Уговорно право и то:
- примања готовине или другог финансијског средства од другог ентитета или
- размене финансијских средстава или финансијских обавеза са другим ентитетом под условима који су потенцијално повољни.

11. Финансијски инструменти
Под финансијским средствима треба подразумевати само права на примања готовине или неког другог финансијског средства, али не на пример и унапред плаћене трошкове( транзиторна актива, издатке чије будуће економске користи произилазе из примања по основу трансакција везаних за продају роба и услуга, одложена пореска средства) итд.

12. Финансијски инструменти
Финансијска обавеза је свака обавеза која је уговорна обавеза односно:
1) Давања готовине или другог финансијског средства другом ентитету,
2) Размењивање финансијских обавеза са другим ентитетом према условима који су потенцијално неповољни за ентитет и
3) Уговор који ће бити или може бити измирен инструментима сопственог капитала ентитета.

13. Финансијски инструменти
Инструмент капитала јесте сваки уговор којим се доказује резидуално учешће у средствима ентитета након одбијања свих његових обавеза.
Инструмент капитала значи да предузеће поседује у своме власништу акције другог предузећа и/или уделе у другом предузећу.

14. Финансијски инструменти
Фер вредност је износ за који се средство може разменити или обавеза измирити између обавештених вољних страна у оквиру независне трансакције.

15. Финансијски инструменти-деривати
Изведени( деривативни) финансијски инструменти или изведенице представљају уговоре између две стране које захтевају плаћање или вишеструка плаћања једне уговорне стране другој у износу који зависи од цене или промене цена везане имовине.
Финансијски деривати су изведени инструменти, чија је цена изведена из односа према неком основном инструменту.

16. Финансијски инструменти- деривати
Карактеристика деривата је да је то финансијски инструмент који садржи два битна елемента:
1) Ценовни елемент, чија се вредност мења и
2) Подлогу, као основицу на коју се цена примењује.

17. Финансијски инструменти- деривати
Ценовни елемент може да узме облик девизног курса (који се на тржишту стално мења), каматне стопе (која се на тржишту стално мења), итд. Ценовни елемент примењен на основицу даје висину новчаног тока или неки други износ који се размењује у складу са уговором.
Подлога или основица може да буде износ у новчаним јединицама или јединицама количине робе или нешто треће, већ како је то утврђено уговором.

18. Финансијски инструменти-деривати
Износ плаћања из изведених финансијских инструмената може да се уговори на следеће начине:
1) Тачно одређен износ заснован на одређеним чињеницама као што су цена везане имовине или вредност која прелази одређену минималну вредност или
2) Износ изведен из промене вредности одређене количине везане имовине.

19. Финансијски инструменти-деривати
То значи да је дериват у ствари секундарни финансијски инструмент или други уговор под делокругом МРС 39-Финансијски инструменти: признавање и мерење који има следеће карактеристике:
1) Његова вредност се мења као одговор на промене одређене каматне стопе, цене финансијског инструмента, цене робе, девизног курса, индекса цена, кредитног рејтинга, кредитног индекса или сличне варијабле.

20. Финансијски инструменти-деривати
2) Не захтева почетну нето инвестицију или је почетна нето инвестиција мања од улагања које би се захтевало за друге врсте уговора за које се очекује да ће се се слично мењати у истим тржишним условима и
3) измирује се на будући датум.

21. Финансијски инструменти-деривати
Предност финансијских деривата у односу на инструменте из којих су изведени јесте већа флексибилност у заштити позиције.
Већина деривата води се у ванбилансној евиденцији и често се базира на плаћању разлике, што значи да се главница не размењује и, сходно томе, кредитни ризик је мањи од трансакција код којих се врши размена главнице, а које се односе на инструменте из којих су финансијски деривати изведени.

22. Финансијски инструменти-деривати
Чак и у случајевима када постоји размена главница, она се обавља истовремено у будућности, тако да уколико једна страна пре коначног датума извршења уговора није у могућности да изврши своју обавезу, ни друга уговорна страна је неће извршити.

23. Финансијски инструменти-деривати
Финансијска тржишта су развила четири основне врсте изведених ( деривативних) финансијских инструмената и то:
1. Форвардсе ( Forwards ) или терминске уговоре
2. Опције ( Options)
3. Фјучерсе ( Futures) и
4. Свопове ( Swаps).

24. Финансијски инструменти-деривати
Форвардси или нестандардизовани термински уговори су уговори сачињени између две стране о купопродаји средстава ( размени финансијских инструмената) у одређеном моменту у будућности.
Обе уговорне стране имају обавезу да га изврше у договорено време.
Свака страна у терминском уговору изложена је ценовном ризику односно ризику повећања или смањења цене у односу на нулту фер вредност у моменту склапања терминског уговора ( фер вредности права и обавезе тада су најчешће једнаке).

25. Финансијски инструменти-деривати
Уговором о форвардсу се прецизира фиксна цена по којој ће се финансијски инструменти разменити одређеног дана у будућности, а као најприближнија цена са којом се врши поређење цене по којој ће се закључити уговор је спот цена ( spot price) или спот курс( курс који важи на тржишту за купопродају валута на дан уговарања трансакције).

26. Финансијски инструменти-деривати
Форвард курс је курс за који се клијент обавезује да ће платити на договорени дан у будућности.
Позитивна разлика између цене форварда у моменту склапања уговора(spot price) и цене на дан реализације уговора представља терминску премију за купца и она може бити призната у билансу успеха купца.

27. Финансијски инструменти-деривати
Опције или опциони уговори представљају уговоре који њиховим власницима дају право али не и обавезу продаје( “ put” опција) или куповине( “ call” опција) имовине или финансијских инструмената који су предмет тих уговора по фиксној цени( “ strike” цени, утврђеној односно извршној цени или цени извршења) на одређени дан( опција европског стила) или за одређено време у будућности( опција америчког стила).
Финансијски инструменти се, дакле, размењују по утврђеној цени у одређеном периоду у будућности.

28. Финансијски инструменти-деривати
Основни циљ коришћења опција јесте заштита корисника-купаца деривата од великих губитака везаних за предмет опције у који су инвестирали или који има значајан утицај на њихово пословање и то;
а) заштита од курсног ризика коришћењем валутне опције (currency option) и
б) заштита од каматног ризика коришћењем опције на каматне стопе (interest rate option).

29. Финансијски инструменти-деривати
Потенцијалне користи од продаје или куповине опција или боље речено потенцијалне будуће економске користи произилазе из промена фер вредности конкретног финансијског инструмента који је предмет уговора.
Са друге стране, емитент опције може да претрпи и потенцијалне губитке услед промена фер вредности основног финансијског инструмента у будућности.

30. Финансијски инструменти-деривати
Предмет опционог уговора може бити:
- новац односно валуте( currency options),
- потраживања и обавезе,
- инструменти капитала (equity option),акције,удели,
- обвезнице( bond option),
- роба(commoditiy option),
- каматне стопе(interest rate option)
- индекс акција (equity index option),
-своп (swap option).

31. Финансијски инструменти-деривати
Купац опције је лице које је добило то право и по том основу треба да донесе одређене одлуке везане за куповину или продају имовине.
Право о коме је овде реч мора се платити.
Издавалац опције је лице које је то право продало и зато има обавезу извршења тог права.

32. Финансијски инструменти-деривати
Опције односно опциони уговори не представљају облигационе вредносне папире јер се извршење обавеза догађа само ако и када власник опције изабере да то уради.
Не ради се, према томе, о обавези извршења већ само о могућности акције за њеног власника.

33. Финансијски инструменти-деривати
Само ако власник сматра да ће профитирати извршењем опције, он ће је искористити и тада она значи облигацију за њеног власника.
Опција ће у супротном остати нереализована а њен власник ће бити у губитку за износ цене коју је за њу платио.

34. Финансијски инструменти-деривати
Фјучерси су стандардизовани термински уговори, то су деривати којима се тргује на берзама фјучерса у намери да се прода или купи стандардизована количина одређене традиционалне робе стандардног квалитета ( или пак „ нетрадиционалне“ робе као што је на пример: страна валута, државне хартије од вредности, акције итд.) на одређени дан у будућем временском периоду и то по цени ( цена фјучерса) која се формира данас под дејством понуде и тражње( дакле по равнотежној цени).
Тај одређени дан у будућности се назива датум испоруке или датум коначног плаћања.

35. Финансијски инструменти-деривати
Цена терминског уговора на крају трговачког циклуса назива се званична цена која представља закључну цену за тај дан када је окончано трговање на берзи.
Термински уговор обавезује обе стране да испуне уговор на дан плаћања, док код опције власник опцијског уговора може, али не мора да користи право да купи или прода хартију од вредности која је предмет уговора.

36. Финансијски инструменти-деривати
Свопови представљају дериват где се две стране договоре да размене један низ готовинских токова за други низ.Низови који су предмет размене називају се legs( основе) свопа.
У основи свопови представљају приватне аранжмане између два друштва о замени новчаних токова у будућности према одређеној унапред дефинисаној формули па су зато намењени смањењу ризика промена у будућности.

37. Финансијски инструменти-деривати
Разликујемо:
1) ВАЛУТНИ СВОП (FOREIGN CURRENCY SWAP),
2) КАМАТНИ СВОП (INTEREST RATE SWAP – IRS) и
3) УНАКРСНИ ВАЛУТНИ СВОП (CROSS CURRENCY SWAP)

38. Финансијски инструменти-деривати
Валутни своп подразумева истовремену куповину и продају две валуте у два различита периода у времену.
При том обе валуте носе фиксну каматну стопу. Уобичајено је да се валутни своп уговара у роковима до једне године. Валутни своп представља заштиту уговорних страна од курсног ризика.

39. Финансијски инструменти-деривати
Каматни своп представља размену једног каматног тока за други без истовремене размене главнице.
Најраспрострањенији типови каматних свопова су купонски и базни своп.
Купонски своп представља уговор код којег се плаћања по основу фиксних каматних стопа размењују за плаћања по основу варијабилних каматних стопа.

40. Финансијски инструменти-деривати
Примењује се у случају када једна страна жели да аранжман базиран на варијабилној каматној стопи замени за аранжман базиран на фиксној каматној стопи и обрнуто, када друга страна жели
да аранжман базиран на фиксној каматној стопи размени за аранжман базиран на варијабилној каматној стопи.
Уколико је размена каматних токова базирана на варијабилним каматним стопама и оне се разликују, реч је о базном каматном свопу.

41. Финансијски инструменти-деривати
Унакрсни валутни своп представља истовремену заштиту уговорних страна од каматног и валутног ризика.
Погодан је за предузећа која желе да контролишу своју изложеност промени каматних стопа и промени курсева валута.
Унакрсни валутни своп подразумева истовремену купопродају две валуте у два различита периода у времену.

42. Финансијски инструменти-деривати
Истовремено, за разлику од валутног свопа, једна валута носи варијабилну каматну стопу, а друга фиксну каматну
стопу или обе валуте носе варијабилне каматне стопе.
Случај када обе валуте носе фиксну стопу је, у ствари, обичан валутни своп.

43. Финансијски инструменти-деривати
Признавање и мерење изведених финансијских инструмената у финансијским извештајима банака првенствено зависи од чињенице да ли је идентификовани финансијски инструмент дефинисан као инструмент заштите.

44. Финансијски инструменти-деривати
Када финансијски инструмент није у функцији заштите(према енглеској речи hedging ) било да је реч о фер вредности, новчаном току или улагањима у инострано пословање тада се он класификује као финансијска имовина или финансијска обавеза која се у билансу стања води по фер вредности.

45. Финансијски инструменти-деривати
Рачуноводствени третман изведених финансијских инструмената зависи од тога за коју се врсту заштите користе.
Зато је пре признавања и мерења у финасијским извештајима управо неопходно најпре утврдити за коју се врсту заштите користе.

46. Финансијски инструменти-деривати
Приликом вредновања изведених финасијских инструмената треба разликовати почетно и накнадно вредновање.
При почетном вредновању изведених финансијских инструмената ентитет треба да их по правилу одмерава по њиховој фер вредности.Међутим, ако се процењена почетна вредност не одмерава по фер вредност( процењена почетна вредност није фер вредност) тада се трошак набавке увећава за износ свих трансакционих трошкова који се могу директно приписати стицању или емитовању изведених финансијских инструметата.

47. Финансијски инструменти-деривати
Накнадно мерење изведених финансијских инструмената се врши после почетног признавања, па се као и код почетног вредновања мери по методи фер вредности без одузимања трошкова трансакције.

48. Финансијски инструменти-деривати
Изведени финансијски инструменти који се користе у сврху заштите вреднују се накнадно применом фер методе као и у претходним случајевима при чему треба имати у виду да се промене фер вредности делимично признају у главници, а делом у билансу успеха.
Накнадно мерење изведених финансијских инструмената у сврху заштите зависи од врсте заштите за коју се користе.

49. Финансијски инструменти-деривати
У зависности од тога разликују се три врсте заштите од којих свака има свој одговарајући рачуноводствени третман:
1) Заштита (хеџинг) фер( поштене) вредности представља заштиту од изложености променама фер вредности признатог средства или обавезе или непризанте утврђене обавезе или идентификованог дела тог средства, обавезе или утврђене обавезе који се може приписати одређеном ризику и који може утицати на добитак или губитак.

50. Финансијски инструменти-деривати
Инструменти хеџинга фер вредности рачуноводствено се приказују као:
а) добитак или губитак са утицајем на биланс успеха произашао из накнадног мерења фер вредности изведеног финансијског инструмента заштите који се води по фер вредности.
Ради се, рецимо, о променама курса стране валуте неизведеног инструмента заштите.
б) добитак или губитак са утицајем на биланс успеха који је проистекао из усклађивања књиговодствене вредности заштићене имовине или обавезе.Ово могу бити случајеви када се заштићена ставка мери по трошку набавке као и на финансијску имовину намењену продаји.

51. Финансијски инструменти-деривати
2) Заштита токова готовине је заштита изложености варијабилности токова готовине:
а) која се може приписати одређеном ризику у вези са признатим средством или обавезом ( као што су све или неке будуће исплате камате по основу дуга са варијабилном стопом) или са врло вероватном предвиђеном трансакцијом( као што је предвиђена куповина или продаја)
б) која може утицати на исказани добитак или губитак.
Заштита непризнате чврсте обавезе приликом продаје или куповине средства по фиксној цени у валути извештавања предузећа се у рачуноводственом смислу обухвата као заштита тока готовине чак и у ситуацијама када је изложена променама у фер вредности.

52. Финансијски инструменти-деривати
3) Заштита нето инвестиција у инострано пословање представља заштиту од изложености променама вредности удела у иностраној подружници због курсних разлика и дефинисано је у МРС 21- Учинци промена курсева размене страних валута.