1. Estimation of integrity system in Serbia Transparency International National Integrity System Survey

2. Project is conducted with the support of European Union delegation in the Republic of Serbia as part of the project „Strengthening of dialogue between organizations of civil society of Serbia and EU“.
It is based on the methodology developed by Transparency International, which is so far implemented in over 70 countries.
As part of this research legal solutions are examined, current practice of proceeding but also inter institutional relations of wide specter of institutions relevant to fight against corruption.
Institutions and sectors are monitored as „pillars“ e.g. for fight against corruption, wherein initial assumption is that weakness of any of those pillars weakens efficiency of the complete system.
Besides from providing scan of situation from the period of conducting research, NIS should result with specific recommendations for strengthening each of the „pillars“ but also for changing of strategic anticorruption acts and regulations.
Second component of this project is monitoring of progress in fight against corruption in Serbia and preparation of findings and observations that will be one of the sources of information for annual report of European Commission on progress of Serbia.

3. „Pillars“ that are researched in all countries
Legislative
Executive
Judiciary
State administration
Political parties
Election Commission
Supreme Audit Institution
Ombudsman
Law enforcement agencies
Specialized anti-corruptive measures
Media
Civil sector
Business

4. NIS methodology starts from institutions
Each “pillar” is evaluated in three dimensions:
1. Capacity (assets, independency)
2. Internal regulations on management (integrity, transparency, accountability)
3. Role that institution has in accomplishing state integrity
As part of each indicator, are observed:
Legal solutions
Current practice

5. dimensio n
capacity
management
role
indicator
assets
independenc y
transparency
accountabilit y
integrity
law
practi ce
practic e
and practi ce

6. Report
Following slides contain main thesis and information arisen from so far research of legal framework and practice
Thesis and information are listed below individual questions examined on the basis of NIS methodology
On the basis of noticed problems, recommendations will be formulated that will enter final publication
Since text are just drafted, each suggestion regarding conclusions on where the problem lies that we haven’t noticed, on facts or legal norms that we haven’t considered, as well as on possible solutions is more than welcome

7. Indicators for estimation of fulfillment of standards for successful fight against corruption
Legislative
Capacity
1.1. resources (law)
To what extent are there provisions in place that provide the legislature with adequate financial, human and infrastructure resources to effectively carry out its duties?
Legal framework allows to National Assembly necessary independency in planning resources.
1.2. Resources (practice)
To what extent does the legislature have adequate resources to carry out its duties in practice?
Resources of National Assembly are still insufficient for accomplishing its role completely, due to that Assembly doesn’t increase them as much as it could.
1.3. independency (law)
To what extent is the legislature independent and free from subordination to external actors by law?
According to regulation Assembly is independent from other organs, but can be распуштена without the will of majority in the Assembly in certain cases.

8. 1.4. independency (practice)
To what extent is the legislature free from subordination to external actors in practice?
In practice, proceeding of National Assembly is largely conditioned and dictated with procedures of other organs. Almost all adopted laws come from Government as a proposer and agenda is regularly adjusted to priorities defined by the Government. Assembly as organ insufficiently supervises work of the Government.
2. Governance
2.1. transparency (law)
To what extent are there provisions in place to ensure that the public can obtain relevant and timely information on the activities and decision-making processes of the legislature?
Publicity on work of the Assembly is provided in various ways (TV broadcasts, reporting of journalists, web-site, requests for free access to information). Certain norms of Rules on Procedure that should provide more useful information through web-site have delayed implementation.
2.2. transparency (practice)
To what extent can the public obtain relevant and timely information on the activities and decision-making processes of the legislature in practice?
Large number of data is available but not always in appropriate manner (submitted amendments are not published, transcripts of discussions, biographies of candidates and certain reports on which Assembly discusses).
2.3. accountability (law)
To what extent are there provisions in place to ensure that the legislature has to report on and be answerable for its actions?
Immunity guaranteed with Constitution is too wide. There is no legal obligation to include interested representatives of public into consultations before parliamentary committees, nor modality for it.

9. 2.4. accountability (practice)
У којој мери законодавно тело и његови чланови извештавају и одговарају за своје активности у пракси?
Поступање Скупштине је различито. У неким случајевима, Скупштина организује консултације пре доношења важних аката кроз јавне скупове. С друге стране, постоји practice да се расправа о важни законима организује на начин који ни народним посланицима не омогућава да се за расправу припреме.
2.5. интегритет (law)
У којој мери постојећи правни механизми обезбеђују интегритет чланова законоданог тела?
На народне посланике се примењује мањи обим ограничења, обавеза и забрана него на друге високе функционере, што није увек оправдано (нпр. вршење више јавних функција). Не постоје правила о лобирању.
2.4. интегритет (practice)
У којој мери је интегритет чланова законодавног тела обезбеђен у пракси?
Народни посланици су подвргнути надзору Агенције за борбу против корупције у погледу обављања других послова и пријављивања података о имовини. Питање сукоба интереса при одлучивању у Народној скупштини се ретко постављало и правила о изузећу никада нису примењена.
3. Улога
3.1. надзорна улога (law и practice)
У којој мери законодавно тело врши делотворан надзор над извршном влашћу?
Народна скупштина не остварује делотворан надзор над извршном влашћу. Не постоји practice разматрања извештаја Владе , а могућност формирања анкетних одбора се ретко користи. Тек од недавно постоји обавеза да се разматрају извештаји независних органа који се подносе Скупштини, а проблеми и препоруке на које се укахзује у тим извештајима се не користе довољно за остваривање надзорне улоге Народне скупштине.
3.2. законске реформе (law и practice)
У којој мери законодавно тело третира борбу против корупције и добро управљање као приоритет?
Иако је усвојено доста антикорупцијских закона , није редак случај да се усвојеају и одредбе које имају супротан ефекат. Скупштина не прати остварење антикорупцијске стратегије коју је сама усвојила.

10. Извршна власт Capacity 1.1. Resources (practice)
Квалитет кадровских решења извршне власти је у непосредној вези са међустраначким односно унутарстраначким договорима
Постојање људских ресурса неопходних за ефиксан рад министарстава и других извршних органа зависи у највећој мери од кадровских потенцијала странака- политизација
Буџет Владе у ширем смислу (укључујући кабинете премијера и потпредседника, Владине канцеларије, посебне службе) износи 2,5 милијарде динара (23,7 милиона евра) и већи је за 43 одсто него год.
1.2. independency (law)
У којој мери је извршна власт независна од других (у доношењу одлука)?
У великој мери независна
Законодавна власт има на располагању Resources за ограничење independencyи извршне власти
Постоји могућност судског преиспитивања појединих одлука Владе

11. 1.3. independency (practice)
У којој мери је извршна власт независна од других у пракси?
У јавности се председник Републике доживљава као носилац моћи који учествује у процесима који су у надлежности Владе, преко посебних тела у којима су представници Владе, кроз наступе у којима најављује мере у надлежности владе или кроз чињеницу да му министри из странке на чијем је челу подносе извештаје о раду
Страначки односи могу утицати на independency доношења одлука Владе у тој мери да су многе одлуке Владе или политички опортуне или суштински зависне од потреба одржања медијског имиџа коалиционих партнера.
Извршна власт је, према оцени аналитичара, и под утицајем неформалних ценатара моћи као што су крупни бизнисмени и “кључни играчи” у међународној заједници

12. 2. Управљање
2.2. transparency (law)
Да ли постоје прописи који обезбеђују транспарентост релевантних активности извршне власти?
Влада је обавезна да поједине категорије одлука (уредбе, одлуке, пословник, меморандум о буџету и решења) које доноси објави у Службеном гласнику, док остале (декларације, стратегије, закључке) може, али не мора да објави
Новинари и други представници јавности „по правилу” не присуствују седницама; транскрипти са седница и аудио снимци се третирају као “службена тајна строге поверљивости”
Највиши носиоци извршне власти (премијер, потпредседници, министри) као и генерални секретар владе и заменик генералног секретара обавезни су да пријаве имовину и приходе Агенцији за борбу против корупције
2.3. transparency (practice)
У којој мери је transparency релевантних активности извшрне власти обезбеђена у пракси?
значајан део активности Владе недовољно транспарентан (подаци о лобирању, расправе са седница, подаци о кандидатима које Влада предлаже и лицима која поставља и разрешава)

13. обавештеност јавности о предлозима и решењима које доноси Влада, али није толико реч о заслузи саме Владе и њеног деловања у јавности, колико је реч о информацијама до којих су дошли медији или други актери
Годишњи извештај о раду који Влада доставља Скупштини (која га не разматра, већ се посланици само “обавештавају”) није доступан на сајту Владе
Документи о реализацији буџета се не објављују у потребној мери
Влада нема праксу да јавно саопштава нити објашњава одлуке које могу негативно утицати на политички рејтинг
Према подацима Агенције за борбу против корупције сви највиши носиоци извршне власти пријавили су имовину и приходе

14. 2.4. accountability (law)
У којој мери постојеће одредбе обезбеђују да чланови извшне власти извештавају и одговарају за своје поступање?
Влада одговорна Скупштини за вођење политике Србије, за извршавање закона и других општих аката Скупштине, за стање у свим областима из Владине надлежности и за рад органа државне управе
Могућност контроле рада Владе, односно одлука и аката које Влада доноси, дати су Уставном суду и Државној ревизорској институцији
Чланови Владе нису обавени да образлажу своју личну одлуку приликом гласању на седницама Владе, то како су гласали сматра се строго поверљивом службеном тајном. Од марта 2011 забрањено члановима Владе који се не слажу са одлуком да износе јавно супротна виђења
2.5. accountability (practice)
У којој мери је делотворан наздор над извршном влашћу у пракси?
не постоји довољно контроле рада и ефикасан надзор извршне власти. Уочене неправилности у раду извршне власти такође углавном пролазе несанкционисане

15. Извештаји које подноси Влада и министарства никада не служе као основ за покретање поступка за утврђивање евентуалне accountabilityи
Обавеза јавних расправа о прописима којима се битно мења уређење неког питања у пракси се најчешће своди на задовољење форме; многи важни прописи донети без организовања било каквих јавних расправа
У години поднете су прекршајне пријаве против 11 тадашњих и бивших министара због прекршаја откривених у ревизији завршног рачуна буџета за годину
Извршна власт редовно крши прописе у вези са роковима за достављање буџета и завршног рачуна буџета; дуго времена извршна власт је одбијала да спроведе одлуке Повереника за информације; Игнорисане су препоруке независних државних органа
2.6. интегритет (law)
У којој мери постојећи механизми обезбеђују интегритет чланова извршне власти?
Не постоји посебан кодекс понашања чланова Владе.

16. За чланове Владе, јавне функционере, важе одредбе Закона о Агенцији за борбу против корупције које регулишу питања сукоба интереса, поклона и пантофлаже као и ограничења из Устава и Закона о Влади
У Србији не постоји посебан закон о заштити узбуњивача нити постоје посебна кодификована правила која се примењују у Влади Србије у вези са тим. Норме из других прописа су недовољне за остваривање потребне заштите.
2.7. интегритет (practice)
У којој мери је интегритет чланова извршне власти обезбеђен у пракси?
неуређена област лобирања
Током прве године примене Закона о Агенцији за борбу против корупције није било примера да су вођени поступци против чланова Владе у вези са сукобом интереса
У извршној власти није било случајева “узбуњивача”

17. 3. Улога
3.1. Управљање у јавном сектору (закон и practice)
У којој мери је извршна власт посвећена и укључена у развој јавног сектора којим ће се добро управљати?
Нормативно и институционално постоји детаљно уређен систем запошљавања, распоређивања, усавршавања, награђивања и напредовања државних службеника у систему државне управе
извршна власт није у довољној мери посвећена добром управљању и развоју људских ресурса
преовлађује логика расподеле “политичког плена” и отпор истинској професионализацији
3.2. правни систем (закон и practice)
У којој мери извршна власт даје приоритет јавној accountabilityи и борби против корупције?
Влада је утврдила предлоге (а парламент усвојио) низа антикорупцијских закона
Борба против корупције је високо на агенди Владе, али је то последица притиска ЕУ и расположења у јавности
Влада није разматрала остваривање Акционог плана за спровођење антикорупцијске стратегије који је донела 2006

18. Судска власт Capacity 1.1. Resources (law)
У којој мери постојећи закони теже да обезбеде одговарајућу дужину мандата, зараде и услове рада припадника правосуђа?
Зараде релативно добре
Одложено успостављање самосталности судског буџета
Сталност судијске функције гарантована али проблематизована “општим избором” из 2009
1.2. Resources (practice)
У којој мери правосуђе располаже адекватним финансијским ресурсима, особљем и инфраструктуром?
Буџет увећан, али недовољан и даље за измирење дугова вештацима поротницима и адвокатима; услови рада веома неуједначени, недостатак простора чест проблем, процене код смањења броја судија нису биле ваљане
1.3. independency (law)
У којој мери је правосуђе независно на основу прописа?
independency судова на основу Устава и закона је на високом нивоу
Постоји могућност утицаја кроз учешће представника других грана власти у процесу избора
1.4. independency (practice)
У којој мери правосуђе делује без мешања Владе или других актера?
У реалности судство није делотворно заштићено од утицаја спољних актера, мада се највећи број одлука доноси без уплива са стране. Постоје и примери отворених притисака од стране Владе.

19. 2. Управљање
2.1. transparency (law)
У којој мери постојеће одредбе обезбеђују да јавност добије релевантне информације о активностима и доношењу одлука у правосуђу?
Јавност рада обезбеђена кроз јавност судских поступака и објављивање других информација, док је сам процес већања и гласања тајан
Није на адекватан начин уређена јавност неких облика рада суда (нпр. јавна продаја коју спроводи суд)
Неtransparency поступка одлучивања унутар ВСС, на основу одлука тог тела
2.2. transparency (practice)
У којој мери јавност има приступ подацима о раду правосуђа?
Судови практикују ограничавање приступа документима у свом поседу на основу свог Пословника и када би документа требало доставити на основу Закона о слободном приступу информацијама
Успоставља се могућност праћења тока предмета
Неки судови немају своје веб стране
2.3. accountability (law)
У којој мери постојеће одредбе обезбеђују да правосуђе извештава и буде одговорно за своје деловање?
Норме кривичноправног и дисциплинског карактера
Могућност притужбе председнику суда или вишој инстанци
Имунитет судија за одлуке које доносе и за изражено мишљење
accountability за непоступање у разумном року на основу одлука Европског суда за људска права
2.4. accountability (practice)
У којој мери припадници правосуђа извештавају и одговарају за своје деловање?
Мере за обезбеђивање accountabilityи углавном неделотворна
Неизбор судија уместо покретања поступка за разрешење у случајевима сумњи на незаконити рад

20. 2.5. интегритет (law)
У којој мери постоје механизми који би обезбедили интегритет чланова правосуђа?
Судије имају обавезе као и други функционери у вези са пријављивањем имовине и поклона
Посебне норме о изузећу
Етички кодекс ВСС
2.6. интегритет (practice)
У којој мери је интегритет чланова правосуђа обезбеђен у пракси?
Нема података да је Агенција покретала поступке против судија због кршења правила током 2010
Етички кодекс ВСС недавно усвојен и нема података о његовој примени
ВСС одлучивао у два случаја током 2010 о поступцима опречним достојанству и independencyи судије
3. Улога
3.1. Надзор над извршном влашћу (закон и practice)
У којој мери правосуђе врши делотворан надзор над извршном влашћу?
Законска могућност надзора постоји, али није делотворна због малог броја судија у Управном суду
3.2. Гоњење корупције (practice)
У којој мери је правосђе посвећено борби против корупције кроз кривично гоњење и друге активности?
Нема прецизних података о процесуирању корупције
Дуго трајање знаменитих случајева са велиим бројем учесника у коруптивним радњама
У 2008 години, 88 посто изречених казни за примање мита и давање мита испод законског минимума, према подацима Министарства

21. Државна управа Capacity 1.1. Resources (practice)
Планирање потребних људских ресурса није у јасној вези са задацима које државна управа треба да обави. Издвајања за поједине органе зависе од расположивих средстава и политичке моћи министара, више него од објективних потреба и критеријума. Зараде у јавном сектору су изнад просека, али нису стимулативне за кадрове за којима влада потражња на тржишту радне снаге.
1.2. independency (law)
У којој је мери самосталност државне управе загарантована законом?
Постоје норме које штите државне службенике од непримерених утицаја и незаконитог отпуштања.
1.3. independency (practice)
У којој мери је државна управа самостална у вршењу својих послова у пракси?
Норме о професионализацији јавне управе нису у потпуности примењене. Постоји неформални утицај политичких фактора при запошљавању и напредовању службеника.
2. Управљање
2.2. transparency (law)
Да ли прописи обезбеђују transparency управљања финансијским, људским и информационим средствима у државној управи?
На државне службенике се односе норме о сукобу интереса, али нема обавезе пријављивања имовине. Постоје правила о јавним набавкама, чувању документације, запошљавању и напредовању у јавном сектору, али transparency није обезбеђена у потребној мери.
2.3. transparency (practice)
Колико делотворно се ова правила примењују?
Постоје случајеви у којима органи управе неоправдано одбијају да омогуће приступ информацијама или крше правила о про-активном објављивању; широко распрострањен утисак о утицају политичких факора и личних веза при запошљавању у јавном сектору; бројни случајеви кршења правила о јавним набавкама.

22. 2.4. accountability (law) Да ли правила обезбеђују да запослени у државној управи извештавају и буду одговорни за своје поступање? Недовољне норме о заштити узбуњивача; непостојање посебних правила у вези са тим код поступака јавних набавки; постоји обавеза сачињавања извештаја о раду; постоји могућност судског надзора над радом управе; постоји могућност управног надзора; постоји независни омбудсман accountability (practice) У којој мери се ова правила примењују у пракси? Не постоји систематско праћење поштовања правила од стране службеника; ретки случајеви коришћења норми о заштити узбуњивача; надзор у области јавних набавки је неделотворан; судска заштита права грађана у односу на рад управе је недовољно ефикасна интегритет (law) У којој мери правила обезбеђују интегритет запослених у државној управи? Постоје правила из Закона о државним службеницима и Кодекс понашања, који покривају питања примања поклона, коришћења поверених средстава, додатног рада, коришћења информација и сукоба интереса. Правила у погледу будућег запослења неразвијена. Неразвијене норме о сукобу интереса у вези са одлучивањем о јавним набавкама интегритет (practice) Не постоји систематска провера поштовања норми, оне се примењују реактивно и веома ретко. Постоје обуке и консултације у вези са применом етичких правила али не обухватају довољан број запослених. Антикорупцијско правило из Закона о јавним набавкама није никад примењено. 3. Улога 3.1. У којој мери јавни сектор информише и образује грађане о својој улози у борби против корупције Обавештавање о корупцији и борби против ње није систематско; мали број органа управе усвојио сопствене антикорупцијске планове; ретки органи управе који организују сопствене програме и омогућавају грађанима да им помогну у сузбијању корупције.

23. 3.2. Сарадња са јавним институцијама, организацијама цивилног друштва, и приватним сектором у спречавању и борби против корупције (practice) У којем обиму државна управа сарађује са надзорним независним телима, пословним светом и грађанским друштвом у антикорупцијским иницијативама? Сарадња са Агенцијом за борбу против корупције постоји али није довољна (нпр. у вези са испуњавањем обавеза из антикорупцијске стратегије и акционог плана) Спремност на сарадњу са организацијама грађанског друштва неуједначена и углавном зависи од приоритета деловања самог органа управе и од пројеката за које је обезбеђено финансирање Смањење ризика од настанка корупције у јавним набавкама (закон и practice) Механизми надзора над јавним набавкама недовољни, зато што нису покривени сви делови овог процеса, зато што нису довољно јасно подељене надлежности и дужности у том процесу и зато што су недовољни Capacityи контролних органа; разматрање спроведених јавних набавки спорадично а санкције изузетно ретке.

24. Тужилаштво и полиција Capacity 1.1. Resources (practice)
Постоји специјализација унутар организационе структуре за кривична дела са елементом корупције (која се делимично преклапа са структуром у вези са борбом против организованог криминала)
1.2. independency (law)
У којој мери су ови органи самостални на основу прописа?
Прописи гарантују самосталност у раду истражних органа.
Други органи немају овлашћење да наложе тужиоцу да не гони кривично због корупције у неком случају.
Критеријуми за избор и напредовање тужилаца постоје, али нису у потпуности објективни.
1.3. independency (practice)
У којој мери самосталност постоји у пракси?
Избор тужилаца 2009 није био транспарентан, тако да није извесно на који начин су критеријуми били примењени и који су све подаци били узимани у обзир при томе; заштита тужилаца од застрашивања и непримерених утицаја није довољна у пракси; очигледно је да покретање “осетљивих” поступака зависи од постојања политичке подршке; постоји и утицај притиска јавности.
2. Управљање
2.1. transparency (law)
У којој мери прописи обезбеђују јавности приступ подацима о раду ових органа?
Постоји обавеза пријављивања имовине свих тужилаца, као и припадника полицијских јединица који раде у посебним одељењима за борбу против организованог криминала; полиција и тужилаштво подлежу Закону о слободном приступу информацијама; недовољно прецизне одредбе о информацијама које полиција и тужилаштво треба да објаве о свом раду и када нема захтева за приступ информацијама

25. 2.2. transparency (practice)
Постоје случајеви неоправданог ускраћивања информација, чак и након налога Повереника за информације.
2.3. accountability (law)
У којој мери прописи обезбеђују да полиција и тужилаштво извештавају о свом раду и одговарају за своје поступање?
Тужиоци имају обавезу да образложе своје одлуке о томе да ли ће предузети гоњење; постоји законски механизам за притужбе на рад полиције; постоји сектор унутрашње контроле у Полицији; постоји имунитет тужилаца
2.4. accountability (practice)
У којој мери се ова правила примењују у пракси?
Образложења одлука тужилаца нису увек доступна. Напомена: део у вези са одговорношћу рада полиције је у изради.
2.5. интегритет (law)
Да ли прописи обезбеђују интегритет у полицији и тужилаштву?
Постоје правила о сукобу интереса за припаднике полиције и тужилаштва, али су обавезе, ограничења и забране неједнаког обима. Постоје ограничења за тужиоце за запошљавање након изласка из службе.
2.6. интегритет (practice)
У којој мери је интегритет обезбеђен у пракси?
Напомена: овај део текста је у изради.
3. Улога
3.1. Гоњење корупције (закон и practice)
У којој мери полиција и тужилаштво откривају и истражују случајеве корупције?
Правне могућности за ефикасно гоњење корупције постоје, укључујући и могућност коришћења специјалних истражних техника у неким случајевима, али се те могућности недовољно користе. Број откривених случајева корупције је непрестано у порасту, али неки поступци дуго трају.

26. Тело надлежно за спровођење избора
Capacity
1.1. Resources (practice)
Да ли ово тело има одговарајуће ресурсе за остваривање својих задатака?
РИК нема посебан буџет ни Capacityе, већ користи Resources Народне скупштине. Постоје услови у погледу стручности за избор у РИК, али су главни критеријум при избору политички.
1.2. independency (law)
Да ли тело ужива independency на основу закона?
Правни статус РИК није прецизно дефинисан и не обезбеђује политички непристрасно поступање.
1.3. independency (practice)
Колико је тело независно у пракси?
РИК није независан од политичких утицаја, али се accountability делимично постиже кроз узајамну контролу представника партија.
2. Управљање
2.1. transparency (law)
Да ли прописи обезбеђују да јавност добије релевантне информације о активностима и процесу одлучивања у телу?
Прописи обезбеђују објављивање најважнијих одлука РИК и праћење седница овог тела.
2.2. transparency (practice)
Да ли је јавност података обезбеђена у пракси?
У пракси се објављују одлуке РИК. Подаци о финансијском пословању се не објављују проактивно, већ само на захтев.

27. 2.3. accountability (law)
Да ли прописи обезбеђују да тело извештава и одговара за своје деловање?
Постоји могућност судског оспоравања одлука РИК; не постоје норме о обавези финансијске контроле и ревизије утрошка средстава од стране РИК, нити подношења посебних извештаја о раду.
2.4. accountability (practice)
Да ли тело извештава и одговара за своје деловање у пракси?
У пракси, одлуке РИК су подвргнуте судској контроли на захтев заинтересованих страна; финансијско пословање РИК није довољно видљиво због непостојања посебног раздела у буџету.
2.5. интегритет (law)
Да ли постоје механизми за обезбеђивање интегритета?
За чланове РИК не постоје посебна правила о сукобу интереса и пријему поклона, али они имају статус функционера и обавезе на основу Закона о Агенцији за борбу против корупције.
2.7. интегритет (practice)
У којој мери се ова правила примењују у пракси?
У пракси је било откривених случајева кршења правила о неспојивости функција и принципа доброг управљања финансијским средствима, али, осим политичких, није било других облика accountabilityи. Не постоји системско решење за спречавање евентуалне коруптивне праксе.
3. Улога
3.1. Уређеност изборних кампања (закон и practicel)
Да ли се у пракси контролише финансирање политичких странака и кандидата на изборима?
РИК више није надлежна за контролу финансирања политичких странака, али ту функцију није вршила добро ни када је била надлежна. РИК предузела мере против злоупотребе јавних средстава за чланове бирачких одбора.
3.2. Изборна администрација (закон и practice)
Да ли у пракси функционише надзор над изборним процесом како би овај био слободан и у складу са процедуром?
РИК врши релативно делотворан надзор над појединим аспектима изборног процеса.

28. Омбудсман Capacity 1.1. Resources (practice)
У којој мери омбудсман има на располагању одговарајуће ресурсе за остварење својих задатака?
непостојање одговарајућих просторних услова представља најзначајније ограничење у раду Заштитника грађана
Недостатак простора није дозволио запошљавање свих потребних и предвиђених сарадника, што је довело до значајног преоптерећења постојећих кадрова. Одлив кадрова је 18 одсто на годишњем нивоу, а запослени из стручне службе одлазе због неуједначености обавеза и права које остварују на основу рада.
Буџет Заштитника грађана задовољава основне потребе законом предвиђених активности. Планира се рестриктивно и још увек ослања на значајну помоћ међународних и иностраних партнера.
1.2. independency (law)
У којој мери је омбудсман независан?
Закон о заштитнику грађана прецизира да је заштитник грађана је независан и самосталан у обављању послова утврђених законом и нико нема право да утиче на његов рад и поступање. Не може бити члан политичких партија, нити сме давати полиитчке изјаве. Има положај функционера
Пословник Скупштине Србије, усвојен у јулу године, прописао је, међутим, мимо одредби Закона о Заштитнику грађана и упоредне праксе, да Скупштина усваја годишњи извештај независних органа, а за случај да га не усвоји, да се покреће поступак утврђивања accountabilityи, што у случају омбудсмана значи разрешење. Ове одредбе су измењене недавно, на притисак ЕУ.

29. 1.3. independency (practice) Колико је омбудсман независан у пракси?
„нема маркантних примера” покушаја политичког утицаја на рад омбудсмана
Није било случајева да су запослени у служби смењивани, нити да су се јавно жалили на било какве притиске.
2. Управљање
2.2. transparency (law)
У којој мери постојећи прописи омогућавају да јавност добије релевантне податке о активностима и доношењу одлука код омбудсмана?
Закон прописује да омбудсман годишњи извештај извештај о раду у коме наводи податке о активностима у предходној години, о уоченим недостацима у раду органа управе, као и предлоге за побољшање рада до 15. марта текуће године подноси Скупштини Србије и доставља средствима јавног информисања као и да се извештај објављује у Службеном гласнику.
2.3. transparency (practice)
Колико се ова правила поштују у пракси?
Информатор, са свим информацијама о раду заштитника грађана, доступан је на електронској презентацији

30. Заштитник грађана редовно даје изјаве медијима
Заштитник грађана редовно даје изјаве медијима. Конкретне поступке које води омбудсман представља јавности и преко сајта, анонимизоване
У оквиру укључења стручне јавности у рад омбудсмана, омбудсман је формирао сталне стручне савете за права детета, родну равноправност, права особа са инвалидитетом, права лица лишених слободе, права националних мањина и Панел младих саветника (који чине деца), а формира и ад хок саветодавне групе и ангажује стручњаке за давање мишљења о питањима из надлежности заштитника грађана
Извештаји и буџет Заштитника грађана објављују се на сајту
2.4. accountability (law)
У којој мери прописи обезбеђују да омбудсман извештава и одговара за своје поступање?
Омбудсман за активности својих запослених и за свој рад одговара Народној скупштини која одлучује и о његовом разрешењу.
Омбудсман Скупштини доставља годишњи извештај о раду. Прописано је, такође, да у току године омбудсман може да подноси ванредне извештаје ако за тим постоји потреба
Подлеже обавезама из Закона о слободном приступу информацијама

31. 2.5. accountability (practice) Колико се ова правила поштују у пракси?
Омбудсман подноси редовне извештаје о активностима, у складу са Законом о заштитнику грађана и посебне извештаје који чији је садржај одређен темом којом се бави (током године омбудсман је објавио шест посебних извештаја).
2.6. интегритет (law)
У којој мери постојећи прописи обезбеђују интегритет омбудсмана?
Заштитиник грађана нема посебан кодекс, али поступа у складу са прописима који у себи садрже правила етичког понашања (Уставу Србије, Законоу о заштитнику грађана, Закону о општем управном поступку, Закону о Агенцији за борбу против корупције), и у складу са Кодексом добре управе
омбудсман и заменици имају положај функционера у смислу закона којим се уређује спречавање сукоба интереса у вршењу јавних функција
2.7. интегритет (practice)
Нису заблежени случајеви јавних притужби на омбудсмана због евентуалних кршења правила поверљивости, неутралности, непристрасности, као неких од области дефинисаних етичким одредбама које примењује, нити кршења правила о сукобу интереса,

32. 3.1. Истраживање (закон и practice)
3. Улога
3.1. Истраживање (закон и practice)
Колико је омбудсман активан у поступању по притужбама грађана?
Заштитник грађана је за три године рада стручне службе примио више од 5700 притужби, увео је и дежурни СОС мобилни телефон који је грађанима доступан за хитне случајеве и изван редовног радног времена, образоване су локалне канцеларије у три општине на југу Србије, током године омбудсман је поступке покретао и самостално, без претходне притужбе грађана. Током 2009 Заштитник грађана је упутио 44 препоруке органима управе
3.2. Промоција добре праксе (закон и practice)
Колико је омбудсман активан у подизању свести унутар власти о стандардима етичког понашања?
Постоји велики број иницијатива, препорука и мишљења које је омбудсман упућивао Влади
незадовољавајући однос Владе према институцији Заштитника грађана
У августу године одржан је састанак омбудсмана и премиејра после којег је саопштено да ће влада одлуччивати о иницијативама које јој је омбудсман поднео, а у саопштењу је премијер позвао све органе управе на потпуно поштовање обавезе сарадње са заштитником грађана у поступцима контроле и спровођење препорука омбудсмана

33. Државна ревизорска институција
Capacity
1.1. Resources (practice)
У којој мери су Resources којима располаже институција адекватна?
ДРИ се од почетка рада суочава са проблемом недостатка одговарајућих просторија
Претходних година ДРИ је имала проблем са пријемом ревизора због ниских плата, па на конкурсима није било довољно квалитетних кандидата
ДРИ није имала проблема са одобравањем финансијског плана за 2009, 2010 и годину, односно скупштински одбор и Министарство финансија, као ни парламент у току процедуре усвајања буџета Србије, нису мењали износе утврђене финансијском планом ДРИ.
1.2. independency (law)
У којој мери институција ужива independency у раду?
ДРИ поседује формалне претпоставке за independency у раду које произлазе из начина избора и услова за разрешење председника и чланова Савета ДРИ
Финансијска independency ДРИ остварује се самосталним управљањем буџетом
Закон је прописао да ДРИ самостално одлучује о субјектима ревизије, предмету, обиму и врсти ревизије, времену почетка и трајања ревизије
Чланови Савета ДРИ уживају имунитет током трајања функције
За разрешење председника и чланова Савета ДРИ потребна је, као и за избор, већина од укупног броја посланика, али за покретање иницијативе за разрешење довољно је само 20 од 250 посланика.

34. 1.3. independency (practice)
У којој мери је институција слободна од спољног мешања у свом раду?
Нису забележени директни покушаји политичког утицаја на постављења и избор чланова Савета ДРИ и запослених, нити политичке интервенције у активности ДРИ
Државна ревизорска институција функционише независно од спољњег мешања а једини проблем који угрожава њен рад јесте недостатак сталног простора за смештај
2. Управљање
2.2. transparency (law)
У којој мери прописи обезбеђују да јавност добије релевантне информације о активностима и одлукама институције?
Прописи о јавности рада ДРИ су адекватни и потпуни.
Државна ревизорска институција обавезна је да објави годишњи извештај о раду, који подноси скупштини. Парламенту се такође подносе посебни извештаји у току године, ако за тиме постоје потреба
ДРИ подлеже обавезама из Закона о слободном приступу информацијама
2.3. transparency (practice)
Колико се ова правила поштују у пракси?
Јавност рада ДРИ у пракси оставља доста простора за унапређење
Информатор о раду не постоји на веб сајту ДРИ. На сајту нема ни годишњег извештаја о раду, нити саопштења за медије.

35. 2.5. accountability (practice) Колико се ова правила поштују у пракси?
2.4. accountability (law)
У којој мери прописи обезбеђују да институција изештава и одговара за своје деловање?
Државна ревизорска институција обавезна је да извештава Скупштину подношењем годишњег извештаја о свом раду, посебних извештаја у току године, ако за тиме постоје потреба и извештаја о ревизији завршног рачуна буџета Републике, завршних рачуна финансијских планова организација обавезног социјалног осигурања и консолидованих финансијских извештаја Републике
ДРИ је дужна да Скупштини Србије, као и скупштинама локалних власти, достави извештаје о ревизијима које се односе на субјекте у надлежности локалних власти
2.5. accountability (practice)
Колико се ова правила поштују у пракси?
Државна ревизорска институција редовно подноси парламенту годишњи извештај о раду, који садржи информације о обављеним ревизијама, обезбеђеном и утршеном новцу и завршном рачуну ДРИ, о раду Савета ДРИ и другим информацијам у складу са законом
У годишњем извештају о раду за годину изнети су детаљни подаци о приходима и расходима ДРИ, са обраложењима свих стваки у трошковима.
Скупштина Србије може да затражи да независна ревизорска фирма уради ревизију завршног рачуна ДРИ, али се то до сада није дешавало

36. У којој мери је обезбеђен интегритет институције?
2.6. интегритет (law)
У којој мери је обезбеђен интегритет институције?
Државни ревизори и запослени дужни су да поштују и примењују Етички кодекс ДРИ, поједина правила спречавања сукоба интереса регулисана су Законом о ДРИ
Чланови Савета и ревизори подлежу и обавезама и забранама из Закона о Агенцији за борбу против корупције, којим је регулисан положај јавних функционера
2.7. интегритет (practice)
Колико се ова правила поштују у пракси?
У ДРИ није било поступака због кршења етичког кодекса. Медији такође нису заблежили поступке ревизора или чланова Савета ДРИ који би могли да укажу на кршење норми из Закона о ДРИ и Закона о Агенцији з а борбу против корупције
3. Улога
3.1. Делотворна финансијска ревизија
У којој мери институција обезбеђује делотворну ревизију јавних расхода?
ДРИ проверава правилност пословања, а не сврсисходност трошења новца, али и извештајима о правилности трошења недостаје одговарајућа "дубина" и обухватност", односно ограничени су на мањи број ревидираних субјеката

37. 3.2. Откривање и кажњавање пропуста
Да ли институција открива и истражује пропусте носилаца јавних функција?
ДРИ се у пракси о свим неправилностима откривеним током две ревизије које су до сада спроведене, консултовала са јавним правобраниоцем. После спроведене ревизије завршног рачуна буџета за годину ДРИ је поднела прекршајне пријаве, против 11 тадашњих и бивших министара, четворо државних секретара и још четворо државних функционера
Захтеви за разрешење одговорних лица нису подношени
3.3. Унапређење финансијског управљања
У којој мери институција делотворно унапређује финансијско управљање владе?
Домети у унапређењу финансијског менаџмента Владе ограничени су колико је ограничена и сама ревизија, односно њена дубина и обухватност. Добар део разлога лежи у ограниченим људским Capacityима ДРИ
Током ревизије завршног рачуна буџета за годину нису појединачно анализирани налази из извештаја за претходну годину, односно није проверавано да ли су отклоњене неправилности, али се поређењем извештаја може уочити да је у појеидним областима остварен напредак (формирање интерних контрола и интерне ревизије код корисника јавних средстава) али и да се пропусти, посебно у области кршења Закон а о јавним набакама понављају.

38. Специјализоване антикорупцијске агенције
Capacity
1.1 Resources (законско решења)
У којој мери прописи обезбеђују да ово тело добије адекатне ресуресе за вршење својих дужности?
Не постоји гаранција да ће Агенција добити сва потребна Resources за рад и да ће бити у прилици да запосли потребан број службеника
1.2. Resources (practice)
Да ли су Resources у пракси доовљна за испуњење задатака?
Одобрена Resources у складу са захтевима за 2010, повећање у 2011 премало
Проблеми у комуникацији са Министарством финансија приликом планирања буџета
Повећан број запослених (90 на основу нове систематизације

39. 1. 3. independency (law) Колику independency овом телу гарантује закон
1.3. independency (law) Колику independency овом телу гарантује закон? Независни државни орган, установљен законом Немогућност директног политичког утицаја на избор директора Услови за избор који би требало да обезбеде политичку непристрасност 1.4. independency (practice) Колико је ово тело независно у пракси? Снажни отпори и притисци у вези са применом одредаба закона о дуплим функцијама Притисци поводом покретања поступака против једног министра и једног народног посланика 2. Управљање 2.1. transparency (law) У којој мери одредбе прописа обезбеђују да јавност добије релевантне информације о раду и процесу доношења одлука у овом телу? На основу Закона поступак пред Агенцијом није јаван Обавеза објављивања регистра функционера и регистра са подацима из функционерских извештаја, као и омогућавање увида у друге податке (нпр. о учешћу функционерских предузећа у поступцима јавних набавки)

40. 2.2. transparency (practice) Колика је transparency рада и доношења одлука у пракси? Интервјуи и изјаве за штампу представника Агенције Мали број захтева за приступ информацијама Постепено попуњавање података у регистрима функционера након пријема њихових извештаја Објављивање броја покренутих поступака на конференцијама за штампу 2.3. accountability (law) Колико прописи обезбеђују да ово тело извештава и одговара о свом поступању? Годишње извештавање Народне супштине и достављање извештаја Влади Механизам за обезбеђивање accountabilityи унутар Агенције (Одбор и директор) Постоји могућност судске заштите у односу на одлуке Агенције Обавеза заштите података о личности, како функционера, тако и подносилаца представки

41. 2.4. accountability (practice)
Колико се ова правила поштују у пракси?
Три покренута поступка пред судом који још нису окончани
Тек се очекује подношење првог извештаја о раду
2.5. интегритет (law)
У којој мери је обезбеђен интегритет чланова овог тела?
На функционере Агенције односе се исте обавезе и забране као и за друге функционере, не постоји посебан кодекс понашања. Представници Агенције указују да се приликом интервјуа са кандидатима за посао води рачуна о питањима интегритета
2.6. интегритет (practice)
Колико је интегритет чланова овог тела обезбеђен у пракси?
До сада није било случајева у којима је поштовање правила о интегритету запослених у Агенцији проверавано

42. 3. Улога
3.1. Превенција (закон и practice)
У којој мери је антикорупцијско тело ангажовано у превентивним акативностима против корупције?
Рад у вези са плановима интегритета
Рад у вези са применом Стратегије и Акционог плана – успешност зависи од спремности на сарадњу других органа за коју не постоје законске гаранције и која у пракси често изостаје
Мониторинг одредаба других прописа почео недавно – реакције у вези са предлозима прописа у области урбанизма и изградње. Пре тога Агенција била фокусирана на законе које непосредно примењује
3.2. Едукација (закон и practice)
У којој мери је антикорупцијско тело ангажовано на образовању о борби против корупције?
У првој години организовано 27 семинара
3.3. Истрага (закон и practice)
У којој мери је антикорупцијско тело ангажовано на истрагама у случајевима када се сумња на корупцију?
Агенција нема класична истражна овлашћења
Испитивање тачности и потпуности функционерских извештаја – према годишњем програму и у случају сумње
Поступање на основу представки грађана
Могућност провере поступања других органа
Провера извештаја о финансирању партија и кампање – недовољна овлашћења
Очекује се да ће се у годишњем извештају Агенције наћи више података о поступању у пракси и проблемима у примени ових овлашћења

43. Политичке партије Capacity 1.1 Resources (законско решења)
У којој мери закони стварају погодан амбијент за стварање и рад политичких странака?
Услови за регистрацију партија су либерални, иако су новим законом из године пооштрени уз концензус свих значајнијих странака
1.2. Resources (practice)
У којој мери партије могу да прикупљају Resources која би им омогућила да стварно учествују у политичком надметању?
Финансијска Resources на располагању политичким партијама за фиансирање редовног рада су довољна за ефикасно политичко надметање
Међутим, када је у питању финансирање кампање за изборе, Resources из буџета и легално прикупљена Resources из приватних извора нису довољна, чиме су партије “принуђене” да прикупљају Resources нелегално.

44. 1.3. independency (law)
Колико су снажни правни механизми заштите ради спречавања нежељеног утицаја на активности политичких странака?
Постоје законска решења која имају за циљ да спрече неовлашћене утицаје на активности политичких странака; Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке
Државни органи могу да контролишу рад партија и кроз механизме финансијске контроле - буџетску инспекцију и контролу коју спроводи Државна ревизорска институција.
1.4. independency (practice)
Колико су политичке странке слободне од нежељеног утицаја на њихов рад у пракси?
У Србији од обнове вишестраначког система није било примера забране политичких партија, нити примера да је овлашћени предлагач подносио предлог за забрану политичке партије
индиректан притисак на партије користе се механизми притисака на партијске донаторе, односно чешће слање пореске инспекције у фирме које јавно обзнане или за које се зна да су донатори неке опозиционе партије
Није било случајева притварања или хапшења чланова политичких партија због њиховог деловања

45. 2. Управљање
2.2. transparency (law)
У којој мери постојећа правила налажу да информације о финансирању партија буду доступне јавности?
Књиговодствене евиденције прихода и расхода политичке странке су предмет годишње ревизије у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и могу бити предмет контроле надлежних органа
Завршни рачун и извештаји које странке подносе Агенцији објављују се у Службеном гласнику Републике Србије. Закон не прописује рок у ком су су странке дужне да доставе извештаје Агенцији, те стога не постоји ни accountability уколико пропусте да то учине. Закон не прописује ни санкције за необјављивање извештаја.
Агенција све извештаје ставља на располагање јавности и предузима одговарајуће мере да би се обезбедило да сви грађани имају приступ информацијама које су садржане у извештајима.

46. 2.3. transparency (practice)
У којој мери су информације о финансирању партија доступне јавности?
Странке, посебнно парламентарне и оне које имају посланике у покрајинском парламенту и одборнике у локалним скупштинама, углавном поштују обавезу достављања завршних рачуна, извештаја о имовини и прикупљеним прилозима као и извештаја о прикупљеним и утрошеним средствима у изборној кампањи.
После парламентарних избора године извештаје о трошковима током предизборне кампање доставило је 14 од 22 посланичке листе
После председничких избора у јануару године и парламентарних, покрајинских и локалних избора у мају године само је једна странка објавила у Службеном гласнику извештај о финансирању кампање
Копије извештаја доступне на захтев за приступ информацијама од јавног значаја
Подаци у извештајима нису потпуни, тако да се не може рећи да су информације о финансирању партија доступне јавности у потребној мери

47. У којој мери прописи уређују надзор над финансирањем партија?
2.3. accountability (law)
У којој мери прописи уређују надзор над финансирањем партија?
Странке су, на основу Закона о финансирању политичких странака, обавезне да воде евиденцију о прилозима које су примиле и евиденцију о имовини коју поседују.
Књиговодствене евиденције прихода и расхода политичке странке су предмет годишње ревизије у складу са прописима којима се уређује рачуноводство, и могу бити предмет контроле надлежних органа
За изборне кампање странке, односно предлагачи кандидата или изборних листа дужне су да саставе извештај о пореклу, висини и структури прикупљених и утрошених средстава за изборну кампању
2.4. accountability (practice)
У којој мери постоји делотворан надзор над финансирањем партија?
До 1. октобра године, када је Агенција за борбу против корупције преузела надлежност, странке су завршне рачуне, извештаје и имовини, извештаје о прилозима и извештаје о финансирању кампања достављале Републичкој изборној комисији, телу састављеном од представника странака., тако да је контролисана је само формална исправност
Након преузимања надлежности од стране Агенције, први избори на којима је примењен нови образац били су локални избори у општини Бор у мају године. Извештаји који су достављени после тих избора нису били комплетни, али су ипак знатно детаљнији него извештаји из године
Очекује се нов закон који би требало да отклони неке од недостатака

48. 2.6. интегритет (practice)
2.5. интегритет (law)
У којој мери је уређено интерно демократско управљање у главним политичким странкама?
Статути свих релевантних партија прописују да се руководство странке бира у демократској процедури уз могућност предлагања више кандидата. На челу свих партија је председник који се бира на изборној скупштини, програмски документи у партијама усвајају се на програмским скупштинама, на предлог главних одбора. о изборним платформама одлучују главни одбори.
2.6. интегритет (practice)
У којој мери се остварује интерно демократско управљање у партијама у пракси?
У политичким партијама одлучују председник странке и веома узак круг његових сарадника, често ужи од председништва странке
Сва програмска документа такође доноси узак круг око председника партије

49. 3.1. Агрегација интереса и представљања (practice)
3. Улога
3.1. Агрегација интереса и представљања (practice)
У којој мери политичке странке прикупљају и представљају интересе релеантних социјалних група у политичкој сфери?
Партије, иако у пракси, према многим оценама, углавном заступају интересе крупног капитала, у јавним наступима покушавају да придобију све друштвене групе и категорије, тврдећи да делују у њиховом интересу
Владајуће партије, нарочито пред изборе, окрећу се социјално угроженима повећавајући социјална давања
3.2. Посвећеност борби против корупције (practice)
У којој мери политичке странке посвећују пажњу питањима јавне accountabilityи и борбе против корупције?
Борба против корупције помиње се у програмима свих релевантних партија у Србији. У већини случајева реч је, међутим, само о декларативном залагању и нису разрађени конкретни програми за борбу против корупције
Партије су у више наврата показале да су партијски интереси граница спремности за борбу против корупције

50. Медији Capacity 1.1 Resources (законско решења)
У којој мери постојећи правни оквир омогућава развој независних медија?
Законске препреке углавном не постоје, осим за страно власништво у електронским медијима
1.2. Resources (practice)
У којој мери је остварен развој независних медија који пружају разне перспективе публици?
Перспектива посматрања и извори које медији користе су углавном исти; у многим местима је опстао мали број медија због економских тешкоћа; Медији углавном површно покривају тематику коју обрађују
1.3. independency (law)
У којој мери су медији заштићени од нежељеног спољног утицаја?
independency није озбиљно угрожена прописима
1.4. independency (practice)
У којој мери су у пракси медији заштићени од оваквих утицаја?
У пракси, медији су веома зависни, било од органа власти, било од оглашивача и врше аутоцензуру
Изложеност претњама и физичким нападима
Нетранспарентна додела фреквенција на почетку рада РРА

51. 2. Управљање 2.2. transparency (law) У којој мери прописи обезбеђују transparency деловања медија? Обавеза објављивања података о оснивачу медија не подразумева видљивост података о крајњим власницима; Обавеза објављивања импресума 2.3. transparency (practice) У којој мери је transparency обезбеђена у пракси? Обавеза објављивања импресума се поштује; Објављени подаци о власницима медија су непроверљиви а често и јавно оспорени 2.3. accountability (law) У којој мери је обезбеђена accountability медија? Нема обавезе емитера да објављују годишње извештаје; Савет за штампу постоји као тело саморегулације; законско право на исправку;

52. 2.4. accountability (practice) У којој мери се accountability медија остварује? РРА одузео дозволе за 32 емитера и поднео 40 прекршајних пријава – број случајева кршења закона много већи Често је кршење права на исправку (нпр. одговор на погрешном месту) 2.5. интегритет (law) У којој мери прописи обезбеђују интегритет запослених у медијима? Постоји Кодекс понашања, али не покрива област сукоба интереса и примања поклона 2.6. интегритет (practice) Колико је њихов интегритет обезбеђен у пракси? Велико је непознавање кодекса међу новинарима, новинари често раде и за медије и за ПР агенције; мали број разматраних случајева кршења кодекса

53. 3. Улога
3.1. Истраживање и излагање случајева корупције у пракси
Колико су медији активни и успешни у истраживању и излагању случајева корупције у пракси?
Мали број случајева корупције које медији сами отркивају; Заинтересованост за праћење случајева које открију други; постоји неколико програма и пројеката истраживачког новинарства
3.2. Информисање јавности о корупцији и њеном утицају (practice)
Колико су медији активни и успешни у информисању јавности о корупцији и њеном утицају?
Информисање се често своди на преношење саопштења; неколико организованих обука на тему корупције; специјализовани сајт “Пиштаљка”
3.3. Информисање јавности о питањима управљања (practice) У којој мери су медији активни и успешни у информисању јавности о активностима владе и других органа власти?
У принципу, медији извештавају о Влади критички, али се ретко удубљују у тематику
Преношење саопштења супротстављених политичких страна које ствара привид објективног извештавања

54. Цивилно друштво Capacity 1.1 Resources (законско решења)
У којој мери је правни оквир подстицајан за цивилно друштво?
Правни оквир је подстицајан у погледу оснивања удружења, али не и у погледу финансирања њихових активности и утицаја на процес доношења одлука
1.2. Resources (practice)
Да ли организације цивилног друштва имају довољно финансијских и људских ресурса за успешан рад?
Удружења углавном зависе од иностраних донација и не могу у озбиљнијој мери да рачунају на домаће изворе финансирања; волонтерски рад недовољно развијен; постоји могућност ангажовања квалификованог особља, али углавном на повременој основи, а не стално.
1.3. independency (law)
Постоји ли правна заштита од нежељеног спољног утицаја на активности организација цивилног друштва?
Постоји слобода удруживања а ограничења су примерена; не постоји законски механизам за утицај државних органа на рад удружења, осим оних организација које су носиоци јавних овлашћења
1.4. independency (practice)
У којој мери цивилно друпштво функционише слободно од оваквих утицаја?
Фактичка могућност утицаја власти и притисака на рад удружења постоји, и манифестује се спорадично, углавном кроз омаловажавање и вербалне нападе уз коришћење ad hominem аргумената уместо дискусије о материји. Мешање постоји код организација које су носиоци јавних овлашћења или користе јавна Resources.

55. 2.3. accountability (practice)
2. Управљање
2.1. transparency (practice)
Колико је транспарентан рад организација цивилног друштва?
Постоје велике разлике у transparencyи рада организација грађанског друштва. У највећем броју случајева transparency се своди на испуњење законских обавеза (нпр. Подношење завршног рачуна), и на обајвљивање информација о раду за које сама организација сматра да је потребно објавити; подаци о финансирању и о саставу управљачких органа су често недоступни.
2.3. accountability (practice)
У којој мери ове организације одговарају свом чланству?
Сукоби унутар организација цивилног друштва са јавним овлашћењима који избијају у јавност – уплив државе или лоши унутрашњи механизми управљања; механизми accountabilityи углавном прописани статутима али неразвијени
2.4. интегритет (law)
У којој мери постојећи механизми обезбеђују интегритет организација цивилног друштва?
Не постоји секторски кодекс понашања, само кодекси које су донела поједина удружења. Закон поставио минималне услове

56. 2.6. интегритет (practice)
Колико је интегритет обезбеђен у пракси?
Ретки случајеви разматрања повреде кодекса код професионалних удружења што указује на њихову неделотворност
3. Улога
3.1. Држање владе одговорном
У којој мери је цивилно друштво активно и успешно у државњу владе одговорном за њене поступке?
Цивилно друштво активно у праћењу рада органа власти и критично према властима
Надзорне активности недовољног обима
Постоје примери успешности у стављању тема на дневни ред
Постоје примери успешног јавног заговарања, али су они у великој мањини и зависе више од личних веза и отворености појединаца на власти према иницијативама него што су резултат уважавања улоге цивилног друштва
3.2. Реформа политике
Колико је цивилно друштво укључено у иницијативама за реформу политике борбе против корупције?
Упућивање предлога за реформе у борби против корупције и учешће у дискусији о реформама које покреће власт

57. Бизнис сектор Capacity 1.1 Resources (законско решења)
У којој мери постојећи правни оквир омогућава оснивање и развој предузећа?
Закони који регулишу успостављање, функционисање, неликвидност и затварање предузећа прописују одговарајући правни оквир који формално гарантује ефикасно успостављање, функционисање, неликвидност и затварање предузећа
Рад предузећа регулисан је и низом других прописа (Закон о облигационим односима, Закон о извршном поступку, Закон о платном промету, Законом о патентима, Законом о жиговима итд.)
1.2. Resources (practice)
У којој мери се привредни субјекти лако формирају и делују у пракси?
У пракси не постоје већи проблеми у поступку оснивања и регистрације привредних субјеката, једноставни али у раду предузећа посебан проблем је наплата потраживања. Банковне гаранције су скупе, а менично осигурање на функционише јер не постоје препреке да дужник региструје другу фирму и настави да ради
Један од највећих проблема у област заштите својине предузећа, са којим се привредни субјекти сусрећу, јесте спорост извршног поступка, односно наплате потраживања на основу судских пресуда.

58. Да ли су привредни субјекти заштићени од спољних утицаја?
1.3. independency (law)
Да ли су привредни субјекти заштићени од спољних утицаја?
Устав прописује да сви имају једнак правни положај на тржишту и да су забрањени акти којима се, супротно закону, ограничава слободна конкуренција, стварањем или злоупотребом монополског или доминантног положаја
Улога државе, преко државних органа, агенција, завода или регулаторних тела прописана је законима који уређују поједине области.
У случају недоличног спољашњег мешања обештећење је могуће тражити кроз редован судски поступак
1.4. independency (practice)
Колико се ова решења остварују у пракси?
Стварање правне несигурност, неједнак третман предузећа и непредвидива политика наплате разних такси и других новчаних намета на разним нивоима (од републичког до локалног) најчешћи је облик уплитања државе у бизнис сектор
Држава није гарант здраве конкуренције, већ компаније које су ближе властима лакше долазе до послова.
Држава индиректно утиче на бизнис сектор јер није омогућен одговарајући поступак наплате потраживања и није дефинисан рок плаћања за све учеснике на тржишту у складу са Директивом о роковима плаћања у ЕУ. Просечан рок за наплату је 128 дана, а само држава има механизме наплате обавеза по основу пореза, доприноса и других дажбина.
Привилегован положај фирми блиских властима највидљивији је у области јавних набавки

59. 2.2. transparency (practice)
2. Управљање
2.1. transparency (law)
У којој мери прописи обезбеђују transparency рада привредних субјеката?
Предузећа су обавезна да финансијске извештаје достављају Агенцији за привредне регистре,
Основни подаци из финансијских извештаја доступни су на јавном сајту, док се комплетни извештаји могу електронски поручити од Агенције.
Према принципима корпоративног управљања Комисије за хартије од вредности, а у складу са Законом о привредним друштвима и Кодексом корпоративног управљања, неопходно је да се да омогући благовремено и тачно објављивање информација о свим материјалним чињеницама у вези са пословањем предузећа, укључујући и питања везана за финансијску ситуацију, успешност пословања, власничку структуру и управљање предузећем.
2.2. transparency (practice)
Колико је трансапарентност обезбеђена у пракси?
Предузећа формално испуњавају обавезу достављања финансијских извештаја и извештаја ревизора, али су ти извештаји у пракси непоуздани
Недостатак пуне transparencyи посебно је изражен када су у питању јавна предузећа и акционарска друштва

60. 2.4. accountability (practice)
2.3. accountability (law)
У којој мери правила уређују надзор над радом предузећа и унутрашње управљање предузећима?
Закон о рачуноводству и ревизији и подзаконским актима донетим за спровођење тог закона уређују вођење пословних књига, састављање, достављање, обелодањивање и обраду годишњих финансијских извештаја, као и питања у вези са ревизијом финансијских извештаја
Закон о привредним друштвима прописује да котирана акционарска друштва морају имати надзорни одбор и интерног ревизора. Остала акционарка друштва могу да имају надзорни одбор и интерног ревизора
2.4. accountability (practice)
У којој мери је делотворно корпоративно управљање у предузећима?
Ниво поштовања добре праксе и прописаних принципа корпоративног управљања варира у зависности од појединачних фирми. Принципи се више поштују у иностраним компанијама које делују у Србији
У јавним предузећима, у власништву државе, надзорни одбори углавном имају само формалну улогу. Изузетно су ретки случајеви да надзорни одбор утврди неправилности у раду.
Неопходност унапређења оквира корпоративног одбора констатовала је и Влада Србије у одговорима на Упитник Европске комисије

61. 2.6. интегритет (practice)
2.5. интегритет (law)
У којој мери постојећи механизми обезбеђују интегриетет оних који делују унутар бизнис сектора?
Привредна комора Србије усвојила је године Кодекс пословне етике, као национални кодекс пословне етике и Кодекс корпоративног управљања. који регулише праксу доброг корпоративног управљања.
Примена Кодекса пословне етике је обавезна.
У случају повреде Кодекса пословне етике и Кодекса корпоративног управљања, може се покренути поступак пред Судом части Привредне коморе.
2.6. интегритет (practice)
У којој мери је интегритет обезбеђен у пракси?
Пред Судом части Привредне коморе Београда у години поднето је 130 тужби због кршења кодекса
Недостаци постоје у пракси примене кодекса корпоративног управљања, посебно у делу сачињавања и усвајања годишњих извештаја о корпоративном управљању
Кршење антикорупцијских одредби кодекса не налазе се, према статистичким подацима Суда части, ни међу првих 10 разлога за тужбе

62. 3.1. Aнгажовање у борби против корупције (закон и practice)
3. Улога
3.1. Aнгажовање у борби против корупције (закон и practice)
У којој мери је бизнис сектор ангажован у борби против корупције на домаћем нивоу?
Пословни сектор углавном је формулисао антикорупцијске иницијативе преко ПКС, у УН Глобалном договору Србија израђен је предлог Декларације о борби ротив корупције
3.2. Подршка за ангажовање цивилног друштва (закон и practice)
У којој мери је бизнис сектор ангажован и пружа подршку цивилном друштву у борби против корупције?
Није забележен ниједан случај подршке, начелне нити финансијске, бизнис сектора невладином сектору у борби против корупције. Није забележено ни да су се организације цивилног друштва обраћале бизнис сектору са захтевом за помоћ који је био одбијен
Сада се друштевно одговорно пословање своди искључиво на подршку хуманитарним, спортским, еколошким акцијама.

63. Повереник за информације
Capacity
1.1. Resources (practice)
У којој мери Повереник има на располагању одговарајуће ресурсе за остварење својих задатака?
Непостојање одговарајућих просторних услова представља значајно ограничење и онемогућава запошљавање потребног броја запослених
1.2. independency (law)
У којој мери је Повереник независан?
Закон гарантује independency Повереника, као државног органа
Забрана рада у другим органима и у политичкој странци
independency у раду делимично угрожена одредбама других, касније донетих прописа
1.3. independency (practice)
Колико је Повереник независан у пракси?
Притисци да Повереник не поступи у складу са својим овлашћењима, неосновано оспоравање одлука
Игнорисање проблема и одлука као вид притиска
Претња сменом, кроз неосновано покретање поступка поновног избора

64. 2.3. transparency (practice) Колико се ова правила поштују у пракси?
2. Управљање
2.2. transparency (law)
У којој мери постојећи прописи омогућавају да јавност добије релевантне податке о активностима и доношењу одлука код Повереника?
Обавеза подношења годишњег извештаја Народној скупштини
Обавезе на основу Упутства за објављивање информатора о раду
Поступак одлучивања по жалбама није јаван
2.3. transparency (practice)
Колико се ова правила поштују у пракси?
Информатор, са свим информацијама о раду Повереника, доступан је на електронској презентацији
Редовно објављивање исцрпних извештаја у којима се указује на проблеме у примени закона
Чести јавни наступи и саопштења за медије
2.4. accountability (law)
У којој мери прописи обезбеђују да Повереник извештава и одговара за своје поступање?
Повереник за свој рад одговара Народној скупштини која одлучује и о његовом разрешењу.
Годишњи извештај о раду и могућност подношења ванредних извештаја
Судска контрола одлука у управном спору

65. 2.5. accountability (practice) Колико се ова правила поштују у пракси?
Редовно подношење извештаја Народној скупштини
Право на судску контролу одлука се релативно ретко користи
2.6. интегритет (law)
У којој мери постојећи прописи обезбеђују интегритет Повереника?
Примена норми о сукобу интереса код функционера и државних службеника, не постоји посебан кодекс етичког понашања
2.7. интегритет (practice)
Поштовање правила о пријави имовине од стране функционера
Нема регистрованих случајева примене норми из Закона о државним службеницима у односу на сукоб интереса 65

66. 3.1. Истраживање (закон и practice)
3. Улога
3.1. Истраживање (закон и practice)
Колико је Повереник активан у поступању по притужбама грађана?
Велики број примљених жалби/кашњење са решавањем жалби због недовољног броја запослених и поред великог броја решених
Покретање иницијатива од стране самог Повереника у вези са прописима или поступањем органа власти
3.2. Промоција добре праксе (закон и practice)
Колико је Повереник активан у подизању свести унутар власти о стандардима транспаретног поступања органа власти?
Постоји велики број иницијатива које су упућиване Влади и другим институцијама
Незадовољавајући однос Владе према институцији Поверениа
Доношење подзаконског акта у вези са проактивним објављивањем информација
Промоција транспаретности у раду кроз јавне скупове и наступе и третирање права на приступ као снажног Resources у борби против корупције

67. Временски оквир пројектних активности према плану (јун 2010-јун 2011)
Прикупљање података → август- новембар 2010
Нацрт извештаја → децембар 2010
Достављање Саветодавном одбору, TI-S, коментари на нацрт извештаја, други састанак Саветодавног одбора, оцењивање → јануар 2011
НИС радионица, коначни извештај са коментарима и ревизијом оцена, превођење → фебруар 2011
публиковање → фебруар- мај 2011
Три округла стола → март- јун 2011
Завршна НИС конференција и промоција извештаја → јун 2011
Мониторинг напретка и достављање извештаја Европској комисији:
Мониторинг → јун мај 2011
Достављање извештаја → јун 2011