1. Стање и будућност финансијских сектора региона
Јоргованка Табаковић
Гувернер
Београд, 8. новембар године

2. Регион југоисточне Европе се често посматра као јединствено тржиште са заједничким карактеристикама...
Очување финансијске стабилности уз континуиран развој конкурентних и слободних финансијских тржишта, у дугорочном је интересу како регулатора, тако и индустрије и има пресудан утицај на будући раст и свеобухватан просперитет тржишних економија широм света
Континуирано и детаљно праћење догађаја у региону треба да обезбеди правовремене информације које су неопходне за интервенцију у раној фази (пре ескалирања проблема у појединачној банци или целом систему)
In Serbia, foreign owned banks hold 74.8% of the banking sector, as well as 80% of loans and 70% of deposits

3. … као и заједничким изазовима …
Реални раст и пројекције бруто домаћег производа
Кретање и пројекције стопе незапослености (% у укупној радној снази)
Заједнички изазови земаља региона југоисточне Европе укључују:
слабе економске изгледе;
притиске раздуживања према иностранству;
опадајући квалитет портфолија банака, због нагомиланих проблематичних кредита у кризном периоду;
изазове у вези са процесом ЕУ интеграција и усвајањем правних тековина Европске уније.

4. …посебно имајући у виду раст јавног дуга у региону
Јавни дуг (у % БДП-а)
Биланс текућег рачуна (у % БДП-а)
Висок ниво јавног дуга и сходно томе потреба за фискалном консолидацијом представља главни изазов да би се избегао будући притисак на платни биланс
Потпуна свест о ризицима преузетим од стране банака, других финансијских институција, њихових клијената и система као целине, морала би бити схваћена као обавеза. Важно је бити реалистичан, разумети где се систем налази и имати јасну визију где желимо да будемо у будућности
Избегавање додатних притисака са девизног тржишта је кључно с обзиром на високу зависност од девизног курса и кредите изражене или индексиране у страним валутама.

5. Ризик раздуживања (deleveraging) је постао усмеренији
Бруто изложеност банака које извештавају Банку за међународна поравнања ка региону источне и југоисточне Европе (индекс, 2007=100)
Однос кредита и депозита немонетарном сектору
Иако раздуживање представља суштински здрав процес, чак и за земљу домаћина, кључно је да овај процес буде постепен, или боље рећи, у складу са способностима прилагођавања привреде
Упркос израженим притисцима раздуживања на домаћа тржишта, улагања у региону југоисточне Европе су и даље веома профитабилна
Страна средства су била важан катализатор раста у преткризном периоду; међутим, структура биланса показује да домаћи извори представљају примарни извор финансирања банака

6. Удео девизних и девизно индексираних кредита у укупним
Сличности у погледу кредитирања у страној валути донеле су нам заједничке ризике – кредитно-девизни ризик као један од системских ризика
Удео девизних и девизно индексираних кредита у укупним
Кредитни портфолио индексиран у страној валути могао би да појача ризике у банкарској књизи, с обзиром на велику зависност региона од ЕУ/еврозоне и њен крхки опоравак
У складу са својим овлашћењима, Народна банка Србије је у више наврата усвајала мере усмерене на коришћење динара у већем обиму и постепено смањење девизног ризика у домаћем финансијском систему
Народна банка Србије је усвојила Одлуку о мерама за очување и јачање стабилности финансијског система којом је уведен низ мера у вези са девизним и девизно индексираним кредитирањем становништва

7. Погоршање квалитета кредитног портфолија довело је до повећања нивоа проблематичних кредита
Удео бруто проблематичних кредита у укупним кредитима
Бруто NPL по секторима, септембарски подаци
Индикатори капитализације
% у Т3 2013
Регулаторни капитал у односу на ризичну активу (адекватност капитала)
19,9
Регулаторни основни капитал (Tier I) у односу на ризичну активу
18,9
Удео капитала у билансној суми
20,8
Однос регулаторних резерви и бруто NPL-a
Однос исправки вредности по МРС и бруто NPL-а
Однос нето NPL-а и билансног капитала
113,9
51,2
35,4
Рецесија и нагло смањење кредитне активности довели су до брзог пораста нивоа проблематичних кредита (NPL );
Међутим, у случају Србије, контрацикличне пруденционе мере су створиле више него довољне резерве за покриће губитака.
У тренутку када међународни стандарди у области дефиниције и мерења NPL-а нису још у примени (ЕБА их је недавно усвојила) – треба бити опрезан приликом упоређивања нивоа NPL-а у различитим државама.

8. Пут напред: фокус на међународним стандардима и најбољим праксама уз уважавање специфичних услова на тржишту
Усвајање међународних стандарда је изузетно важно за све нас, али притом морамо уважити и специфичности локалних тржишта и карактеристике наших банкарских сектора!
Народна банка Србије тренутно разматра начин и рокове за најадекватнију имплементацију Базел III стандарда у Србији и израдиће Стратегију за имплементацију тих стандарда до краја године.
Наведена стратегија обухватиће све области нових стандарда и представити рокове за усвајање појединачних минималних захтева у вези са капиталом и ликвидношћу, поред мера које су већ усвојене.

9. Закључци – шта је важно за будућност?
Kao творци економске политике у одбрани наших земаља од последица кризе суочавамо са бројним препрекама и проблемима;
Иако постоје бројна питања на која треба одговорити и проблеми које треба решити, заједнички правац свих нас треба да буде напред, уз даље јачање супервизије и регулативе;
Тек након пажљивог разматрања свих фактора можемо донети адекватне и благовремене мере које ће обликовати наше финансијске системе у годинама које долазе
Размена искустава и мишљења – не само међу супервизорима него и са финансијским сектором, важнији су него икада раније!

10. Хвала на пажњи!