Utaja poreza.

Utaja poreza

Teme Definicija sive ekonomije Razmere sive ekonomije
VI Taxation Teme Definicija sive ekonomije Razmere sive ekonomije Odluka o utaji poreza Otkrivanje i kažnjavanje Empirijski podaci o utaji poreza Efekat poštenja Igra poštovanja poreskih propisa Bihejvioralni modeli (ne ulazi u obaveznu ispitnu materiju) Poštovanje propisa i društvena interakcija (ne ulazi u obaveznu ispitnu materiju) Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Uvod Poreska evazija (utaja poreza) predstavlja nezakonito izbegavanje plaćanje poreza Izbegavanje plaćanja poreza predstavlja promenu načina vršenja određene ekonomske aktivnosti kako bi se platilo manje poreza Granica između poreske evazije i izbegavanja poreza je tanka Procene pokazuju da je poreska evazija bilansno značajna, zbog čega je neophodno uzeti je u obzir kod dizajniranja poreske politike Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

Definicija sive ekonomije
VI Taxation Definicija sive ekonomije Siva, crna, neformalna ili skrivena ekonomija obuhvata ekonomske aktivnosti za koje je plaćanje izvršeno, ali nije i prijavljeno To obuhvata: Nelegalne aktivnosti Neizmerene legalne aktivnosti (npr. sopstvena proizvodnja malih proizvođača) Legalne, ali neprijavljene aktivnosti Neizmerena ekonomija predstavlja sivu ekonomiju uvećanu za ekonomske aktivnosti koje imaju određenu vrednost, ali ne podrazumevaju odvijanje neke transakcije Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

Definicija sive ekonomije
VI Taxation Definicija sive ekonomije Postoji više metoda za merenje sive ekonomije Merenje razlike između dohodaka i potrošnje, na bazi nacionalnih računa Procene na osnovu anketa Metod zasnovan na merenju tražnje za novcem Korišćenje osnovnih inputa koji se koriste za ocenu rezultata Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

Razmere sive ekonomije
VI Taxation Razmere sive ekonomije U Tabeli 17.1 prikazane su procene sive ekonomije Ove procene su okvirne (moguća je određena greška u proceni) Ipak postoji zadovoljavajući stepen konzistentnosti rezultata Rezultati ukazuju da je siva ekonomija značajna Tabela 17.1 Siva ekonomija kao % BDP, prosek Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Odluka o utaji poreza Najjednostavniji model utaje poreza (poreske evazije) razmatra ovo pitanje kao vid kockanja Ako poreski obveznik ne prijavi celokupan stvarni dohodak: Postoji mogućnost da ne bude uhvaćen Postoji mogućnost i da bude uhvaćen Kada bude uhvaćen, biće mu razrezana kazna (novčana ili zatvorska) Poreski obveznik procenjuje potencijalne koristi i troškove od ovakvog ponašanja. Koristi su uštede na porezima, a troškovi zavise od verovatnoće da bude uhvaćen i iznosa kazne Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

Odluka o utaji poreza Poreski obveznika ostvaruje fiksni dohodak Y
VI Taxation Odluka o utaji poreza Poreski obveznika ostvaruje fiksni dohodak Y Iznos tog dohotka je poznat obvezniku, ali ne i državi Poreski obveznik prijavljuje deo dohotka X, pri čemu je X ≤ Y Dohodak se oporezuje po jedinstvenoj graničnoj poreskoj stopi t Neprijavljeni dohodak iznosi Y – X ≥ 0 Utajeni porez iznosi t[Y - X] Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Odluka o utaji poreza Ako poreski obveznik utaji porez i ne bude uhvaćen njegov raspoloživi dohodak će iznositi Ync = Y – tX U slučaju da bude uhvaćen platiće porez na ceo dohodak i kaznu po stopi F, razrezanu na iznos utajenog poreza Njegov raspoloživi dohodak u slučaju da bude uhvaćen iznosi Yc = [1 - t]Y - Ft[Y - X] Verovatnoća otkrivsanja iznosi p Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Odluka o utaji poreza Pretpostavlja se da korisnosti poreskog obveznika U(Y) zavisi od dohotka Y Nakon što prijavi dohodak X poreski obveznik može završiti sa: Dohotkom Yc, za šta verovatnoća iznosi p Dohotkom Ync za šta je verovatnoća 1 – p Poreski obveznik bira da prijavi dohodak X, tako da maksimizira očekivanu korisnost: max{X} E[U(X)] = [1 – p]U(Ync) + pU(Yc) Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Odluka o utaji poreza Poreski obveznik se može naći u dve situacije (u pogledu dohotka): ...ne prijavi dohodak i ne bude oktriven (Ync) ne prijavi dohodak i bude otkriven (Yc) Funkcija očekivane korisnosti opisuje njegove preferencije prema jednom i drugom ishodu Izbor u pogledu prijavljenog dohotka određuje svaki od ishoda Variranjem dohotka X, balansira se između dva ishoda: Visok nivo prijavljenog dohotka X, mu obezbeđuje veći raspoloživi dohodak ako bude otkriven Nikaz nivo dohotka X, mu obezbeđuje veći raspoloživi dohodak u slučaju da ne bude otkriven Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Odluka o utaji poreza Kada je X = Y, tada dohodak posle oporezivanja iznosi [1 - t]Y u oba slučaja When X = 0 raspoloživi dohodak iznosi [1 - t(1 + F)]Y ako utaja bude otkrivena, tj. Y ako ne bude otkrivena Poreski obveznik bira kombinaciju između X = 0 i X = Y Ovo je skup mogućih ishoda Krive indiferentnosti pokazuju nivoe dohotka u dva moguća ishoda, koje obezbeđuju isti nivo očekivane korisnosti Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Odluka o utaji poreza Optimalan nivo prijavljenog dohotka na Grafikonu 17.1 obezbeđuje najviši nivo korisnosti (najviša kriva indiferentnosti) Poreski obveznik odlučuje da državi prijavi dohodak X* To predstavlja unutrašnju tačku 0 < X* < Y Deo dohotka je prijavljen, a deo nije Grafikon 17.1 Mogući ishodi: 0 < X* < Y Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

Odluka o utaji poreza Moguć je i granični ishod
VI Taxation Odluka o utaji poreza Moguć je i granični ishod Na Grafikonu 17.2 optimalan izbor je X* = Y Celokupan dohodak je prijavljen Na Grafikonu 17.2b optimalan izbor je X* = 0 Ceo dohodak je neprijavljen Grafikon 17.2 Granični ishodi Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Odluka o utaji poreza Poreska evazija se javlja kada kriva indiferentnosti ima veći nagib od krive budžetskog ograničenja (45o) Nagib krive indiferentnosti iznosi: dYc/dYnc = – [1 – p]U′(Ync)/pU′(Yc) Na krivi pod nagibom od 45o Yc = Ync tako da je U′(Ync) = U′(Yc) što upućuje na zaključak da: dYc/dYnc = – [1 – p]/p Nagib krive budžetskog ograničenja je – F Kriva indiferentnosti ima veći nagib od 45o ako je p < 1/[1 + F] Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

Odluka o utaji poreza Utaja poreza se javlja kada je p manje od F
VI Taxation Odluka o utaji poreza Utaja poreza se javlja kada je p manje od F Isti uslov važi za sve poreske obveznike U praksi, F iznosi između 0,5 i 1, tako da je 1/(1 + F) ≥ ½ Podatak o vrednosti p se teško može dobiti U SAD: Godine je kontrolisano 1,7% poreskih prijava za porez na dohodak građana Program Merenja ispunjenja poreske obaveze je pokazao da 40% poreskih obveznika plaća manje poreza nego što bi trebalo, što je značajno, ali ipak manje nego što bi se predvidelo na osnovu modela Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

Odluka o utaji poreza Efekat povećanja p je prikazan na Grafikonu 17.3
VI Taxation Odluka o utaji poreza Efekat povećanja p je prikazan na Grafikonu 17.3 Povećanje vrednosti p smanjuje nagib krive indiferentnosti Optimalan izbor se približava tački gde je X = Y Prijavljeni dohodak raste, što znači da povećanje verovatnoće otkrivanja smanjuje poresku evaziju new old Grafikon 17.3 Povećanje verovatnoće otkrivanja Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Odluka o utaji poreza Promena kazne utiče na raspoloživi dohodak u slučaju otkrivanja Povećanje kazne rotira budžetsko ograničenje oko tačke u kojoj je X = Y Optimalan izbor se približava potpunom prijavljivanju dohotka To je prikazano na Grafikonu kretanjem iz Xold u Xnew Povećanje kazne dovodi do smanjenja utaje poreza Grafikon 17.4 Povećanje kazne Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Odluka o utaji poreza Povećanje dohotka dovodi do pomeranja krive budžetskog ograničenja Optimalan izbor prelazi iz Xold u Xnew Efekat zavisi od apsolutne averzije prema riziku RA(Y) Ako je RA(Y) konstantna, optimalan izbor se nalazi na skupu tačaka paralelnih sa krivom pod nagibom od 45o Ako se RA(Y) smanjuje sa rastom dohotka, ovaj skup tačaka ima manji nagib Grafikon 17.5 Povećanje dohotka Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Odluka o utaji poreza Povećanje granične poreske stope pomera budžetsko ograničenje ka koordinatnom početku Ishod nije jasan Ako se RA(Y) smanjuje sa rastom dohotka, povećanje poreske stope dovodi do smanjenja utaje poreza Ipak, s obzirom da je kazna funkcija poreza (Ft), povećanje poreske stope dovodi do povećanja kazne To dovodi do pada dohotka u situaciji kada je dohodak najniži Grafikon 17.6 Povećanje poreske stope Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

Otkrivanje i kažnjavanje
VI Taxation Otkrivanje i kažnjavanje Analiza odluke o utaji poreza se zasniva na pretpostavci da su p i F fiksni Što je zadovoljavajuća pretpostavka iz perspektive pojedinačnog poreskog obveznika Iz perspektive države, ovo su varijable na čiju vrednost se može uticati Verovatnoća otkrivanja se može povećati zapošljavanjem dodatnih poreskih inspektora Kazne se mogu promeniti izmenama zakona ili odlukama suda Faktori koji utiču na odluke države u ovom pogledu se mogu analizirati Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Otkrivanje i kažnjavanje Povećanje p ili F dovodi do smanjenja neprijavljenog dohotka Pretpostavlja se da država želi da maksizimizira javne prihode Javni prihodi obuhvataju naplaćene poreze i kazne Očekivani javni prihod od obveznika sa dohotkom Y iznosi R = tX + p(1 + F)t[Y – X] Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Otkrivanje i kažnjavanje Diferenciranjem jednačine po p dobija se: Diferenciranjem po F dobija se: Ako je pF <1 – p povećanje p ili F dovodi do rasta javnih prihoda p dovodi do nastanka troškova za državu, a F ne dovodi do tih troškova, tako da bi optimalno bilo da se vodi politika koja implicira nisko p, i visoko F Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Otkrivanje i kažnjavanje Poreskom politikom se maksimizira poreski prihod, a ne blagostanje Ipak, pri vođenju politike postoji političko ograničenje – država nije jedina koja utiče na odabir instrumenata politike Stoga bi ubedljiviji model podrazumevao: Da se poreska stopa utvrđuje od strane centralne države Verovatnoća otkrivanja je pod kontrolom Poreske uprave Kaznu određuje pravosuđe Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Otkrivanje i kažnjavanje Ekonomija kriminala posmatra utaju poreza kao još jedan vid krivičnog dela/prekršaja Stoga kazna za utaju poreza mora biti u skladu sa opštim sistemom kazni Kazne se određuju tako da se smanji opšti nivo kriminaliteta ...niže kazne za manje teške prekršaje Tako da bi za utaju poreza trebalo da bude zaprećena niska kazna, ako se smatra da stvara ograničenu štetu Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Otkrivanje i kažnjavanje Dohodni interval 17-20 20-25 25-30 30-35 35-40 Prosek 18.5 22.5 27.5 32.5 37.5 Procenjeni dohodak 17.5 20.6 24.2 28.7 31.7 Procenat 94.6 91.5 88.0 88.3 84.5 Tabela 17.2 Dohodak i prijavljivanje Poredi se nivo dohotka iz upitnika sa dohotkom iz poreske prijave Dohoci se razvrstavaju u dohodne intervale na osnovu upitnika Procenat se utvrđuje deljenjem procenjenog dohotka sa prosečnom vrednošću dohodnog intervala Prijavljeni dohodak kao procenat dohotka navedenog u upitniku opada, kako ukupan dohodak raste Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Otkrivanje i kažnjavanje Varijable Sklonost ka utaji Razmere utaje Nejednakost 0.34 0.24 Broj poznatih obveznika koji utaje porez 0.16 0.18 Verovatnoća otkrivanja -0.17 Godine starosti -0.29 Iskustvo sa kontrolom 0.22 0.29 Nivo dohotka -0.27 Dohodak od zaposlenja 0.20 Sklonost ka utaji: Opada sa povećanjem verovatnoće otkrivanja, starosti i dohotka Raste sa povećanjem osećaja nejednakosti i broja lica koja skrivaju dohodak Društvene okolnosti očigledno igraju važnu ulogu Tabela 17.3 Objašnjavajuće promenljive Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

Empirijski podaci o utaji poreza
VI Taxation Empirijski podaci o utaji poreza Podaci iz Programa merenja Ispunjenja Poreskih obaveza, Poreske uprave SAD iz 1969 Utaja poreza se povećava sa rastom graničnih poreskih stopa, tj. opada sa povećanjem učešća zarada u ukupnom dohotku Razlika između dohotka i potrošnje u Nacionalnim računima potkrepljuje ovaj nalaz Podaci za Belgiju pokazuju suprotno: povećanje poreza dovodi do smanjenja utaje Stoga je zaključak nejasan Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Empirijski podaci o utaji poreza Eksperimenti sa utajom poreza se mogu koristiti za istraživanje ponašanja u vezi sa utajom Eksperimenti pokazuju da povećanje poreske stope dovodi do rasta utaje Utaja opada sa povećanjem verovatnoće otkrivanja i kazne Žene češće vrše utaju poreza, ali je iznos utajenog poreza kod njih manji nego kod muškaraca Učesnici u igrama na sreću: Nisu više skloni utaji poreza od ostalih ...ali utaje veći iznos, kada se odluče za utaju Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Empirijski podaci o utaji poreza Odluka u pogledu utaje poreza je ispitivana kroz dva paralelna eksperimenta Prvi je definisan u kontekstu odluke o utaju ...a drugi je postavljen kao čisto kockanje Oba eksperimenta imaju iste rizike i koristi U eksperimentu sa utajom poreza, obveznici odlučuju da ne utaje porez u slučajevima kada bi to učinili u eksperimentu sa kockanjem To ukazuje da je utaja poreza više od kockanja Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Empirijski podaci o utaji poreza Nekoliko bitnih zaključaka proizilazi iz ovih dokaza Empirijska istraživanja potkrepljuju teorijske stavove, osim u slučaju poreske stope Utaja poreza predstavlja složeniji proces od kockanja Pored pitanja rizika, postoje i aspekti odluke o utaji poreza povezani sa stavovima i društvenim normama Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Empirijski podaci o utaji poreza Utaja poreza nosi i psihološke posledice Poreski obveznici koji iskazuju netačne podatke u poreskim prijavama osećaju različit stepen uznemirenosti i griže savesti s tim u vezi Neupitno poštenje nekih obveznika delimično opovrgava tezu da je utaja poreza ponašanje ekvivalentno kockanju Nenovčani troškovi povezani sa otkrivanjem i kažnjavanjem nisu uzeti u obzir, jer se preferencije posmatraju isključivo kao funkcija dohotka Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Efekat poštenja Uvođenje poštenja u analizu se može izvršiti uključivanjem pretpostavke da funkcija korisnosti ima sledeći oblik: U = U(Y) – cE Iznos neprijavljenog dohotka iznosi E = Y- X, ac predstavlja meru poštenja Iznos cE predstavlja psihološki trošak utaje poreza Pretpostavlja se da se poreski obveznici razlikuju u pogledu c , a da su identični po svim drugim karakteristikama Obveznicima kod kojih c ima visoku vrednost bilo koji iznos neprijavljenog dohotka dovodi do većeg smanjenja korisnosti Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Efekat poštenja Obveznik se odlučuje za utaju poreza, ako prirast korisnosti od utaje prevazilazi psihološke troškove utaje Sa E* se može predstaviti optimalan nivo utaje Pojedinac se odlučuje za utaju kada je EU( ) – cE* > U(Y) gde je dohodak kojim pojedinac raspolaže pri optimalnom nivou utaje Društvo se deli na obveznike koji se ne bave utajom poreza (visoka vrednost c) i na obveznike koji vrše utaju poreza (nizak c) Oni koji ne vrše utaju poreza su „pošteni“, ali bi rešili da utaje deo poreza, ako bi nagrada za to bila dovoljno velika Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Efekat poštenja Empirijska istaživanja pokazuju da postoji pozitivna veza između broja poznatih obveznika koji se bave utajom poreza i iznosa utaje Odluka o utaji se donosi u kontekstu društvenih normi i društvenog ponašanja, a ne izolovano od šireg okruženja Društvene norme mogu predstavljati dodatni gubitak na korisnosti usled utaje Ovaj trošak se može smatrati rastućom funkcijom udela obveznika koji se ne bave utajom poreza Što je relativni broj onih koji se bave utajom poreza u društvu manji, to su psihološki troškovi onih koji se bave utajom veći Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Efekat poštenja U slučaju da se odluči na utaju poreza, očekivana korisnosti iznosi EU – m(n) Gde je m(n) rastuća funkcija broja poštenih obveznika, n Ova modifikacija modela pojačava podelu stanovništva na one koji se bave utajom i na one koji se ne bave utajom poreza Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

Igra poštovanja poreskih propisa
VI Taxation Igra poštovanja poreskih propisa Implicitno se pretpostavlja da država pitanje izbora p i F prepušta različitim agencijama Poreska uprava odlučuje o verovatnoći kontrole, tako da maksimizira javne prihode, uzimajući u obzir visinu poreskih stopa i kazni Izbor verovatnoće zahteva prethodnu analizu interakcije između Poreske uprave i obveznika Poreska uprava reaguje da prijavljivanje dohotka, dok poreski obveznici reaguju na verovatnoću otkrivanja Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Igra poštovanja poreskih propisa Strategija Poreske uprave se zasniva na verovatnoći kontrole bilo kojeg iznosa prijavljenog dohotka Strategija poreskog obveznika se zasnova na izboru iznosa dohotka koji će prijaviti, imajući u vidu strategiju Poreske uprave U tački Nešove ravnoteže, izbori strategija moraju biti međusobno optimalne U ovoj igri predvidivost kontrole ne može predstavljati ravnotežnu strategiju Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Igra poštovanja poreskih propisa Opcija bez kontrole od strane Poreske uprave ne može predstavljati optimum, jer bi tada utaja poreza bila maksimalna Takođe, optimum ne može predstavljati ni opcija koja podrazumeva da se svi poreski obveznici kontrolišu, jer bi to dovelo do suviše visokog troška kontrole Unapred određeni limit u pogledu prijavljenog dohotka koji će biti predmet kontrole takođe ne predstavlja optimum, jer će oni koji se bave utajom poreza ostati izvan uzorka Kako bi bila nepredvidiva, izbor predmeta kontrole mora biti slučajan U svakom slučaju, bitno je da poreski obveznik ne bude u mogućnosti da predvidi da li će biti kontrolisan ili ne Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Igra poštovanja poreskih propisa Verovatnoća otkrivanja bi trebalo da bude visoka, ako je prijavljeni dohodak obveznika nizak u poređenju sa očekivanim dohotkom lica tog zanimanja ili u poređenju sa podacima iz poreske prijave za prethodnu godinu Pretpostavlja se da postoji obveznik koji ostvaruje dohodak Y, koji može da sakrije (da ne prijavi ništa) ili da ga ne sakrije (da prijavi ceo dohodak) Prijavljujući ceo dohodak, obveznik plaća porez T, tako da je T < Y Poreska uprava može da odluči da ga kontroliše ili ne Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Igra poštovanja poreskih propisa Primer strateške interakcije je prikazan na Grafikonu 17.7 Troškovi kontrole Poreske uprave koja je efikasna u otkrivanju utaje iznose C, C < T U slučaju da bude otkriven, obveznik plaća porez i kaznu F tako da je F > C U ovoj igri nema čiste ravnotežne strategije Poreska uprava Nema kontrole Kontrola Poreski obveznik Utaja Nema utaje Grafikon 17.7 Igra kontrole Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Igra poštovanja poreskih propisa U slučajiu da Poreska uprava na vrši kontrolu, poreski obveznik će preferirati opciju utaje, tako da Poreska uprava bira opciju da kontroliše, kada je T + F > C Prikuljanje prihoda se mora zasnivati na mešovitoj strategiji, u stanju optimuma, kada je odabir predmeta kontrole slučajan Stoga bi i strategija utaje, od strane poreskog obveznika trebalo da bude slučajna Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Igra poštovanja poreskih propisa Pretpostavlja se da e predstavlja verovatnoću da poreski obveznik utaji porez, a p verovatnoću da bude kontrolisan od strane Poreske uprave Poreska uprava je indiferentna između opcije da kontroliše ili da ne kontroliše poreske obveznike, kada su troškovi kontrole jednaki očekivanom prihodu od poreza i kazni e[T + F] Poreski obveznik je indiferentan između opcije da utaji i da ne utaji porez, kada je očekivana korist od utaje (1 – p)T jednaka očekivanim troškovima utaje/kazne pF Stoga se ravnoteža ostvaruje u tački kada je: e* = C/(T + F), p* = T/(T + F) Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Igra poštovanja poreskih propisa Isplativost u tački ravnoteže se ostvaruje kad je: u* = Y – T v* = T – (C/(T+F))T U stanju ravnoteže, obveznik je indiferentan između opcije da utaji i da ne utaji porez, tako da je stvarni efekat u ravnotežnoj tački Y – T Razlozi za to su: Očekivani iznos neplaćenih poreza i očekivani iznos kazni su jednaki Povećanje kazne ne utiče na obveznika Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Igra poštovanja poreskih propisa Veće kazne povećavaju koristi Poreske uprave, jer se smanjuje utaja Stoga je povećanje kazne Pareto-poboljšanje Isplativost u stanju ravnoteže odražava troškove utaje: Za bilo koji iznos plaćenog poreza T država ostvaruje prihod od T – D ...pri čemu je D = (C/(T + F))T čist gubitak od utaje poreza Utaja dovodi do čistog gubitka koji raste sa povećanjem poreske stope Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Bihejvioralni modeli Standardni model utaje poreza se zasniva ne teoriji očekivane korisnosti Ipak, rezultati eksperimentalnih studija pokazuju da se ljui ne ponašaju onako kako predviđa ova teorija Bihejvioralna ekonomija je uvela veći broj alternativnih teorija Te alternativne teorije se smatraju manje rigidnim u smislu pretpostavki, u odnosu na teoriju očekivane korisnosti Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Bihejvioralni modeli Ciljna funkcija alternativnih modela koji nisu zasnovani na očekivanoj korisnosti, ima sledeći oblik: V = w1(p, 1 – p)v(Yc) + w2(p, 1 – p)v(Ync) Verovatnoće p i 1 – p se zamenjuju ponderisanim funkcijama w1(p, 1 – p) i w2(p, 1 – p) Uobičajena pretpostavka je da se preveliki ponderi daju niskim verovatnoćama U modelima utaje poreza p je nisko, tako da je w1(p, 1 – p) > p Funkcija isplativnosti v( . ) zamenjuje funkciju U( . ) i može imati drugačija svojstva Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Bihejvioralni modeli Očekivana korisnost zasnovana na rangu se zasniva na ponderisanju verovatnoća Alternative se rangiraju od najgore (Yc) do najbolje (Ync) Ponder je dodeljen najgorem ishodu, a ponder najboljem ishodu Takođe se pretpostavlja da funkcija ponderisanja ima oblik inverzne S-krive, što znači da su niske verovatnoće precenjene Ciljna funkcija tako dobija oblik: Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Bihejvioralni modeli Ta struktura je identična kao kod funkcije očekivane korisnosti, osim što je Utaja će se dogoditi kada je S obzirom da je ovaj model predviđa da će se utaja dogoditi pri nižoj vrednosti p, nego što to predviđa model zasnovan na očekivanim korisnostima Ovaj rezultat je bliži rezultatima empirijskih istraživanja Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Bihejvioralni modeli Teorija izgleda modifikuje ovaj model ma tri načina Isplativost se meri u odnosu na referentnu tačku, R y = Yc – R, x = Ync – R Funkcija isplativnosti je konveksna u delu koji opisuje gubitke, a konkavna kada opisuje dobitke od utaje Dodatna korisnost od malog dobitka je manja od graničnog gubitka korisnosti po osnovu gubitka Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Bihejvioralni modeli Ove pretpostavke su poktrepjene psihološkim dokazima Kao primer se koristi sledeća funkcija zasnovana na isplativosti Referentna tačka R predstavlja tačan Let the reference point, R, be chosen as the correct tax payment R = Y[1 – t] Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

Bihejvioralni modeli Vrednosna funkcija dobija oblk:
VI Taxation Bihejvioralni modeli Vrednosna funkcija dobija oblk: Optimalan izbor je E = Y ako je [1 – p] – pgFb > 0 ali i E = 0 ako je [1 – p] – pgFb < 0 Model predviđa da će uvek postojati granično rešenje, i da je izbor nezavisan od poreske stope Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Bihejvioralni modeli Teorija razočarenja se zasniva na poređenju onoga što je ostvareno sa onim što je moglo da se ostvari Kada je ostvareni rezultat loš, tada razočarenje smanjuje isplativost To deluje destimulišuće za rizične aktivnosti Ipak, kada se ovo primeni na utaju poreza, to ne dovodi do promene nivoa utaje Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Bihejvioralni modeli Teorija dvosmislenosti se primenjuje kada nema podataka o verovatnoći kontrole Tada obveznik formira očekivanja drugog reda u vezi sa verovatnoćom kontrole Povećanje dvosmislenosti znači verovatnoće drugog reda postaju u većoj meri disperzovane Averzija prema dvosmislenosti znači da obveznik ne želi veću disperziju Empirijski dokazi pokazuju da se ljudi razlikuju u pogledu averzije prema dvosmislenosti, tako da će praviti različite izbore u pogledu utaje Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

Poštovanje propisa i društvena interakcija
VI Taxation Poštovanje propisa i društvena interakcija Empirijski dokazi pokazuju da društveni faktori utiču na odluku o utaji Utaja se češće javlja kod obveznika koji su poznati kao takvi Ovo se objašnjava time što se isplativost nepoštovanja propisa povećava kako broj onih koji ne poštuju propise raste Stigma ili osuda si manji kada veći broj obveznika vrši utaju poreza U takvim uslovima postoji tendencija da se ukupno posmatrano, stepen poštovanja propisa kreće ka ekstremima Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

Poštovanje propisa i društvena interakcija
VI Taxation Poštovanje propisa i društvena interakcija Ta tendencija ka ekstremnim vrednostima je prikazana na Grafikonu 17.8 Svaki pojedinac vodi računa o kumulativnom stepenu poštovanja propisa, jer mu to određuje isplativost Tačka isplativosti za pojedinca se ne nalazi u tački preseka Uvek je najbolje prilagoditi se većini Ravnoteža će se ostvariti u ekstremnoj tački Compliance payoff Non-compliance payoff Non-compliance rate 1 Grafikon 17.8 Ravnotežni nivo poštovanja propisa Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

Zaključak Utaja poreza je znatna i značajna
VI Taxation Zaključak Utaja poreza je znatna i značajna Razumevanje utaje poreza je neophodno za osmišljavanje politike Allingham-Sandmo model postavlja utaju kao pitanje ličnog izbora Empirijska istraživanja pokazuju da je uticaj društvenih normi takođe znatan Bihejvioralni modeli uzimaju u obzir da obveznik možda nije upoznat sa verovatnoćom otkrivanja Nasumičnost (slučajan izbor) je neophodna za strategiju kontrole Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

Utaja poreza.

Similar presentations

Presentation on theme: "Utaja poreza."— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback

Log in

Auth with social network:

Utaja poreza.

Similar presentations

Presentation on theme: "Utaja poreza."— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback