1. Izvori finansiranja (uvodne napomene)
Aktiva preduzeća se generalno finansira iz tri izvora:
krediti
emitovani kapital i
akumulacija preduzeća
Postoji veliki broj varijacija osnovnih izvora finansiranja
Da li postoji optimalna struktura finansiranja?
Različite teorije strukture kapitala (Miller-Modigliani, static trade-off, pecking order)

2. Cilj je naći ‘optimalan’ odnos između duga i kapitala.
Praviti razliku između finansiranja tekućih operacija i finansiranja projekata
Kod finansiranja projekata najveći deo sredstava dolazi iz kredita, obveznica i lizinga, naročito kod novih preduzeća bez novčane akumulacije
Kod velikih infrastrukturnih projekata često se ide na konzorcijum investitora i sindicirane kredite kako bi se prikupila kritična masa novca i disperzovao rizik.

3. Karakteristike duga kao izvora finansiranja
Prednosti duga: jeftiniji izvor finansiranja, efekti finansijskog leveridža (primeri), povoljan poreski tretman kamata, cena duga poznata i fiksirana ugovorom, mogućnost pregovaranja uslova i reprogramiranja obaveza, prioritet prilikom raspodele stečajne mase.
Nedostaci duga: fiksna obaveza koju dužnik ne može izbeći, smanjuje finansijsku fleksibilnost dužnika, restriktivne kreditne klauzule (hipoteka, ograničenja u radu uprave, itd), indirektno upravljanje korporacijom (primer Nemačke; može se posmatrati i kao prednost)

4. Finansijski leveridž (FL)
Različite definicije:
Aktiva / Sopstveni kapital (finansijski sektor)
Dug / sopstveni kapital (realni sektor)
Efekat:
Supstitucija sopstvenog kapitala kreditnim kapitalom (ili dugom) u finansiranju aktive
Rast prinosa uz rast rizika
Veći FL imaju preduzeća:
Koja imaju predvidiv i stabilan novčani tok
Kod kojih likvidna sredstva dominiraju nad nelikvidnim

5. Matematički model Ukoliko neto profit definišemo kao
Neto profit = (EBIT – IxD) (1- T)
Gde je:
EBIT = operativni profit
I = kamatna stopa
D = dug
1 - T = marginalna poreska stopa
Ukoliko pri obračunu ROE upotrebimo prethodnu definiciju neto profita
ROE = (EBIT – ID) (1-T) / E = EBIT (1-T)/E – ID (1-T)/E = =r x (D+E)/E – i x D/E = =r + (r-i) D/E
EBIT (1 – T)/Sredstva = prinos od poslovnih aktivnosti
i= I (1 – T) = kamatni trošak posle poreza
r = prinos na sredstva pre efekta finansijskog leveridža
Za r>i postoji efekat leveridza

6. Uticaj finansijskog leveridža na ROE
Zavisi od relativne veličine r u odnosu na i
r- prinos na sredstva za uslov da nema kredita
i- neto kamatna stopa (kamatna stopa posle poreza)
Za r > i, finansijski leveridž meren kao D/E dovodi do rasta ROE i obrnuto
Povećava performanse kada stvari idu dobro, odnosno, uništava performanse kada stvari idu loše)

7. Finansijski leveridž i ROE za različite nivoe EBIT
Slučaj 1: bez leveridža
D=0 D/E=0
Slučaj 2: umeren leveridž
D=300 D/E=1,00
Slučaj 3: Visok leveridž
D=400 D/E=4,00
Rast
Isto
Pad
EBIT
150
100 50
r (%)
12,50
8,33
4,17
ROE (%)
17,00
8,67
0,34
30,50
9,65
-11,15

8. Krediti Dominantni izvor za projektno finansiranje
Uglavnom se radi o dugoročnim kreditima sa rokom dospeća 3-5 godine
Bitna usklađenost između dospeća duga i ekonomskog veka projekta
Primarni izvor kredita su komercijalne banke (mogu još biti finansijske kompanije, proizvođači opreme, itd.)
Raspored otplata: jednake periodične rate (mesečno, kvartalno, polugodišnje, godišnje), ‘balon otplate’ i paušalne isplate.
Posebna vrsta kredita – prodaja opreme na kredit (plan otplate kredita u skladu sa planom amortizacije opreme s tim da u svakom trenutku neotpisan deo opreme mora biti veći od preostalog duga)

9. Razlika između stvarnog i ugovornog dospeća (zbog reprograma dugova); evergreen krediti
Dve vrste kamatnih stopa: fiksna stopa i varijabilna stopa (prilagođava se veličini eskontne ili primarne stope)
Troškovi pristupnice (0.25 do 0.75% od visine kredita)
Kreditna linija i revolving kredit (stariji i subordinisani kredit)

10. Kreditni uslovi – 4 mogućnosti:
Jednostavna kamata
Jednaki iznosi glavnice
Jednake rate
Jednake rate sa kapitalizovanom kamatom

11. Obveznice Dužničke hartije od vrednosti
Tri elementa: nominalna vrednost, kuponska stopa, dospeće
Polugodišnja isplata kamata (na bazi kuponske stope) + nominalna vrednost na kraju
Mogu glasiti na donosioca i na ime
Ročnost od 5 do 30 godina (bitno uskladiti ročnost obveznica sa ročnošću projekata)
Nominalna vrednost obveznice je obično 1000 novčanih jedinica
Obveznice se mogu emitovati sa diskontom (popustom), po nominali i sa premijom
Osigurane, neosigurane obveznice, ‘junk bonds’

13. Obveznice obično sadrže call opciju za emitenta; značaj: finansijska fleksibilnost kada je kuponska stopa viša od kamatnih stopa na tržištu.
Cena obveznica zavisi od velikog broja faktora: kredit rejting emitenta, tip obveznice (osigurane, neosigurane), kuponske stope, klauzule (npr. call opcija).
Empirijska činjenica: obveznice u kompanijama čine 10% pasive, a u finansijskim kompanijama (do 50%)
Za razliku od akcija (emituju ih samo korporacije), obveznice mogu emitovati korporacije, lokalna samouprava, država i nadnacionalne organizacije (npr. Svetska banka)
Često služi kao sredstvo za refinansiranje duga (npr. obveznice stare devizne štednje)

14. Lizing
Lizing je oblik finansiranja zasnovan na ugovoru prema kojem vlasnik određene aktive (davalac lizinga) daje drugoj strani (korisniku lizinga) ekskluzivno pravo na korišćenje aktive, a zauzvrat dobija rentu.
Osnovna prednost lizinga je mogućnost korišćenja poslovne aktive bez obaveze kupovine
Ugovorom o lizingu se definišu sledeće kategorije: vreme trajanja lizinga, iznos zakupnine i tajming isplate, penal za opoziv, opcija obnavljanja lizinga, opcija kupovine aktive nakon isteka lizinga, ko pokriva troškove održavanja, popravki, osiguranja, eventualne sudske troškove, posledice za subjekte ugovora u slučaju nepridržavanja ugovora o lizingu...

15. Vrste lizinga
Tri vrste: 1. Prodaja i povratni lizing (sale and leaseback), 2. Direktni lizing (direct leasing), 3. Finansiran lizing (leveraged leasing).
Prednosti lizinga: poreske olakšice (smanjuje poresku osnovicu za korisnika), sigurnost davaoca lizinga (u slučaju stečaja korisnika lizinga u redu stoji ispred kreditora), prednosti ekonomije obima u nabavci aktive.
Kapitalni lizing (capital lease) vs. Operativni lizing (operating lease)
Česta dilema: lizing vs. kupovina aktive na bazi kredita

16. Prva javna ponuda (Initial Public Offering-IPO)
U pitanju je formalni postupak otvaranja zatvorene korporacije putem emisije i prodaje akcija na berzi. Nakon primarne prodaje akcije se dnevno listiraju i podležu trgovini na sekundarnom tržištu akcija (berza ili OTC). Proces može trajati i godinu dana.
U IPO procesu učestvuje više subjekata:
Kandidat za emisiju
Komisija za hartije od vrednosti
Investiciona banka
Ovlašćeni revizor
Pravni i poslovni konsultanti

17. IPO (nastavak)
Komisija za hartije od vrednosti daje odobrenje za registraciju javne prodaje akcija; primer- SEC u USA
Uslovi za izdavanje odobrenja: pozitivno mišljenje ovlašćenog revizora, ispunjenje formalno-pravnih uslova, štampanje validnog prospekta.
Značaj garanta emisije:
proceniti izvodljivost emisije
pomoć u dobijanju odobrenja za registraciju
odrediti veličinu emisije
formulisati prospekt
razviti tržište za emitovane akcije
dugoročan poslovni kontakt sa emitentom

18. Prospekt (prospectus) je dokument kojim se upoznaju potencijalni kupci akcija sa uslovima ponude, emitentom akcija, istorijskim finansijskim izveštajima kompanije emitenta, ili drugim informacijama koje im mogu biti od pomoći prilikom razmatranja kupovine novog kola akcija
Do 30 strana (različit nivo detaljnosti za prvu javnu ponudu i naknadne emisije)
Početni (“crveni”) prospekt i finalni prospekt
Veličina emisije definiše se najkasnije dan pre početka prodaje
Princip due diligence se mora poštovati od strane garanta
Opcija emisionog konzorcijuma u slučaju visokog rizika i velike vrednosti emisije
Prodaja akcija obično traje od 40 dana (za prvu emisiju) do 90 dana (za dodatne emisije)

19. Investiciona banka
Investiciona banka je finansijski posrednik koji aranžira nove emisije HoV-a i nalazi zainteresovane investitore.
Cena angažovanja 5-10% od vrednosti emisije
Prednosti:
poznaju stavove investitora (pojedinačnih i institucionalnih)
poznaju trendove grane i stanje u privredi
prate cene akcija sličnih preduzeća
Preduslovi za uspešnu emisiju akcija: formalizacija poslovanja i finansijskog izveštavanja, kredibilitet kompanije u investicionoj javnosti, pravni preduslovi, depersonalizacija poslovanja, mišljenje bez rezerve ovlašćenog revizora (teško paralelno sprovesti reviziju i emisiju).
Predmet prodaje mogu biti i akcije sa ograničenim pravom prometa (restricted shares)

20. Investiciona banka (nastavak)
Garant emisije može biti specijalizovan po tipovima klijenata (preduzeća nacionalnog značaja, lokalni ili granski specijalisti, preduzeća sa finansijskim teškoćama) i po investitorima (pojedinačni i institucionalni).
Vidovi prodaje:
Prodaja u najboljoj nameri (best effort commitment)
Prodaja u čvrstoj nameri (firm commitment)

21. Minimalna veličina emisije od 500.000 do 1 milion akcija
Cena deonice kod IPO u SAD obično između 10 i 20 dolara; 15% ispod fer cene koja će biti postignuta u bliskoj budućnosti (zbog obazrivosti investitora i stimulisanja sekundarnog tržišta)
Minimalna veličina emisije od do 1 milion akcija
Nepisano pravilo: Članovi upravnog odbora otkupljuju jedan deo emisije (opasnost ugrožavanja rejtinga korporativnog upravljanja)
Pored IPO investicione banke imaju još dva značajna izvora prihoda:
Sekjuritizacija
M&A poslovi