1. IZLAZNI STEPEN
Johan Huijsing, OPERATIONAL AMPLIFIERS, Theory and Design, Kluwer Academic Publishers, 2001, Ch 5.

2. Izlazni stepen treba da omogući negativne i pozitivne izlazne struje pri velikoj strujnoj efikasnosti, opseg izlaznog napona koji efikasno koristi opseg između negativnog i pozitivnog napona napajanja, veliki faktor iskorišćenja (snage), mala izobličenja i dobro ponašanje na visokim učestanostima.
Faktor iskorišćenja izlaznih stepena
Veliki faktor iskorišćenja je jedan od glavnih ciljeva u projektovanju izlaznog stepena opšte namene. Faktor iskorišćenja je odnos korisne snage predate potrošaču, Po , i snage izvora za napajanje, Ps . Razlika između ove dve snage se disipira na izlaznom stepenu, što povećava temperaturu čipa i stvara temperaturne razlike (gradijent) na čipu, i na taj način kvari karakteristike pojačavača. Porast temperature povećava koncentraciju termički generisanih elektrona u silicijumu, što povećava inverzne struje zasićenja pn spojeva (udvostručavaju se pri porastu temperature za 6K).
Da bi temperatura čipa Tc bila manja od maksimalne dozvoljene, Tcmax (oko 150C), proizvod snage disipacije, Pd , i termičke otpornosti, RTH , između čipa i ambijenta, mora da bude manji od razlike temperatura ΔT između Tcmax i temperature ambijenta Ta :
Pd RTH  (Tcmax  Ta).

3. Termička sprega na čipu između ulaznih i izlaznih stepena predstavlja internu povratnu spregu koja ograničava upotrebljivo pojačanje operacionog pojačavača na niskim učestanostima .
Promene temperature ulaznih tranzistora modulišu ofsete pojačavača preko njihovih temperaturnih driftova. Pored toga, temperaturni gradijenti mogu da naprave dodatne varijacije ofseta. Prvi efekat se minimizira udaljavanjem izlaznih tranzistora od ulaznih. Drugi efekat se smanjuje stavljanjem izlaznih tranzistora na liniju simetrije kritičnih tranzistora, i preciznim balansiranjem međusobnih sprega kritičnih tranzistora ulaznog stepena, kao što je prikazano na slici levo.
Izlazni stepen univerzalnog operacionog pojačavača treba da omogući izlazni napon i struju oba polariteta, što daje opštu konfiguraciju napajanja operacionog pojačavača kao na slici desno. Uzemljenje je prikazano između dva spoljašnja naponska izvora VSP i VSN suprotnog polariteta. Međutim, kada se koristi samo jedan izvor napona za napajanje, uzemljenje se obično stavlja na negativan priključak napajanja. U tom slučaju, desna strana impedanse potrošača ZL zahteva veštački priključak za napajanje između granica napajanja VSP i VSN .

4. Faktor iskorišćenja bitno zavisi od načina polarizacije izlaznih tranzistora. Nekoliko načina polarizacije je prikazano za pet kola jediničnih naponskih pojačavača na sledećim slikama. Iako su prikazani sa MOS tranzistorima, ova kola mogu da se realizuju i sa bipolarnim tranzistorima. Diode u kolima su iste vrste kao i tranzistori. Nesimetrična kola na slikama a i b su vrlo neekonomična. Opseg promene izlaznog napona prvog kola ne može da se približi negativnom naponu napajanja.

5. Za simetričan izlaz jednak polovini napona napajanja faktor iskorišćenja je 29% za R2=RL.
Drugo kolo ima faktor iskorišćenja 47% sa strujnim izvorom I2=0,5VS/RL priključenim na negativno napajanje.

6. Kolo na slici c radi u klasi A i ima konstantan zbir struja
Puš-pul kola na slikama c,d i e imaju znatno bolji faktor iskorišćenja. Kada je izlazni napon blizak naponu napajanja, ova kola ne disipiraju snagu, ne računajući gubitke u BE ili GS diodi i pomoćnim komponentama.
Kolo na slici c radi u klasi A i ima konstantan zbir struja
Ima najveću disipaciju pri nultoj izlaznoj struji. Kolo na slici e radi u klasi C i nema disipaciju pri nultoj izlaznoj struji pošto je proizvod struja jednak nuli
Međutim, ima dinamička krosover izobličenja, čak i kada se primeni jaka negativna povratna sprega (zbog konačne brzine promene napona pobudnog stepena).
Snaga disipacije i izlazna snaga u funkciji izlaznog napona, ne računajući struje polarizacije  6

7. Klasifikacija izlaznih stepena
Izlazni tranzistori mogu da rade u sve tri sprege. Kada su u ZB ili ZG, tj. CF (“current follower”), obično su to kaskodirajući tranzistori, tj. ponašaju se slično kao ZE ili ZS. Stoga se može smatrati da su tranzistori u izlaznom stepenu vezani kao VF (“voltage follower, tj. ZC ili ZD) ili GA (“general amplifier”, tj. ZE ili ZS).
sedr42021_0301a.jpg
Za veliki faktor iskorišćenja, maksimalna amplituda korisne struje treba da bude mnogo veća od struje u MRT, a za dobro ponašanje na visokim učestanostima minimalna amplituda korisne struje treba da bude što veća.
Polarizacija izlaznog stepena u klasi AB može da se realizuje feedforward ili feedback tehnikama.

8. sedr42021_0302a.jpg

9. Feedforward polarizacija u klasi AB (FFB)
Komponente koje određuju polarizaciju su vezane redno ili paralelno sa putanjom signala.
FFB VF izlazni stepeni
Maksimalna struja je IPM = 1IB1 tj. INM = 2IB2 .
Tranzistori nikad nisu potpuno isključeni.
Izlazna impedansa je
a str. pojačanje je
sedr42021_0303a.jpg

10. sedr42021_e0301.jpg
Ako jedan tranzistor ima struju veću od 4IB = 4Iquies , drugi je isključen. Izlazna impedansa je

11. Pobuda može da bude i asimetrična:
sedr42021_e0302.jpg
Pobuda sa slike desno se retko koristi, manja je pozitivna amplituda. Komplementarni izlazni BJT nemaju isto , što kvari linearnost. Koriste se i varijante sa Darlington tranzistorima, kao na sledećem slajdu.

12. Pojačanja se dosta razlikuju za gornju i donju polovinu, opseg izl
Pojačanja se dosta razlikuju za gornju i donju polovinu, opseg izl. napona dosta uži od napona napajanja.
sedr42021_0304a.jpg
Pojačanja su skoro jednaka za gornju i donju polovinu, opseg izl. napona širi nego na slici levo. Veća vrednost IB2 zbog lateralnog Q2.

13. sedr42021_0305a.jpg
Izlazni GA tranzistori se pobuđuju iz strujnih izvora, pa polarizacija zavisi od .

14. FFB compound izlazni stepeni
sedr42021_0307.jpg
Dobro ponašanje na visokim učestanostima, naročito u kolu desno, gde je lateralni PNP zamenjen MOS tranzistorom.

15. Dobar strujni kapacitet, lošije ponašanje na visokim učestanostima zbog lateralnog PNP Q4.
Na slici levo, velike otpornosti 1/g4 i 1/g5 služe kao pomerač nivoa. Negativno pojačanje ovog pomerača obezbedjuje da donji izlazni tranzistor funkcioniše kao da je komplementaran.
sedr42021_0308.jpg

16. Najjednostavnija konfiguracija je digitalni invertor.
FFB GA izlazni stepeni
Najširi opseg izlaznog napona, uži od granica napajanja samo za dva napona zasićenja.
Najjednostavnija konfiguracija je digitalni invertor.
sedr42021_0309.jpg
Struja polarizacije Iquies se teško kontroliše ,
pošto zavisi od izvora napona Vs = VSP  VSN . Osetljivost na Vs se smanjuje povećanjem Iquies uz smanjenje W/L (rad se pomera prema klasi A), što smanjuje maksimalnu izlaznu struju. Još je nepovoljnije sa BJT. GA izlazni stepen koji je malo osetljiv na Vs , kao što je slučaj sa VF izlaznim stepenom, može da se napravi zamenom polovina VF izlaznog stepena, kao na sledećem slajdu.

17. Jedna realizacija ovakvog GA izlaznog stepena prikazana je na sledećem slajdu. Struja IB2 se strujnim ogledalima preslikava u IB1 koja generiše neuzemljeni napon VB1 = IB1R1 . Ovaj izlazni stepen se odlično ponaša na visokim učestanostima. Minimalna vrednost Vs je jednaka 2VGS ili 2VD za bipolarnu verziju.
Da bi se smanjila vrednost Vs može da se izvrši pretpolarizacija napona VB1 = IB1R1 negativnim naponom pomoću unakrsno priključenih jednosmernih strujnih izvora kao na donjoj slici na sledećem slajdu. Ako su otpornici R1 = R2 = R , a strujni izvori jednaki
IB = (VGS -Vsat)/R dobije se VsMin = VGS +Vsat , gde je Vsat napon zasićenja strujnog izvora.
sedr42021_e0309.jpg

18. sedr42021_0310.jpg

19. Mana prethodnog rešenja je što Iquies zavisi od napona napajanja:
Ovo se može otkloniti izvesnim usložnjavanjem kola.
Isto rešenje može da se napravi i sa BJT.
Drugačiji način polarizacije GA izlaznog stepena sastoji se u pojedinačnom vezivanju pobudnih napona za napone napajanja. Princip je prikazan na sledećoj slici:
VBE1 + VBE2 = VBE3 + VBE4 , pošto se naponi na jednakim otpornicima poništavaju zbog suprotnih smerova pobudnih struja. Stoga proizvod “push” i “pull” struje ostaje konstantan. Bazne struje izlaznih tranzistora remete poništavanje napona na otpornicima. Prednost je što je minimalna vrednost napona napajanja svega 0,9V.
Gubitak pobudnih struja u otpornicima može da se spreči njihovim sabiranjem u pozitivno spregnutoj petlji, kao na sledećem slajdu.
sedr42021_0311.jpg

20. Tranzistori Q1, Q3, Q5 i Q7, odnosno Q2, Q4, Q6 i Q8 predstavljaju odvojene translinearne petlje koje fiksiraju struje polarizacije izlaznih tranzistora. Naponi na otpornicima R1 i R2 obezbeđuju po 100mV za strujne izvore IB3 i IB4 .
Struje koje se gube u diodama Q3 i Q4 sakupljaju se emitorima Q5 i Q6 i vraćaju kao pobudne struje komplementarnoj strani. Tranzistori Q3, Q5, Q4 i Q6 formiraju petlju pozitivne povratne sprege sa strujnim
sedr42021_0312.jpg
kružnim pojačanjem malo manjim od 1, što obezbeđuje stabilnost petlje. Pošto nema gubitka pobudne struje, ulazna impedansa je velika. Minimalni napon napajanja je oko 1V. Izlazni tranzistori treba da budu manjih površina, da bi njihov VBE bio veći od drugih za napon na strujnom izvoru. Drugi način da se obezbedi napon za strujne izvore je primena Darlington tranzistora kao u kolu na sledećem slajdu (zahteva izvor od 2,4V).

21. Kolo može da se pojednostavi izbacivanjem tranzistora Q3 i Q4 i Q11 i Q12 sa gornje slike, čime se dobija kolo kao na donjoj slici. Tranzistori Q1, Q3, Q5 i Q7, odnosno Q2, Q4, Q6 i Q8 predstavljaju odvojene translinearne petlje koje fiksiraju struje polarizacije izlaznih tranzistora.
sedr42021_0313a.jpg
Kada struja jednog izlaznog tranzistora raste, struja drugog se smanjuje samo do polovine vrednosti u MRT. Kolo se dobro ponaša na visokim učestanostima. Minimalni napon napajanja je oko 1,6V.

22. Poslednje kolo (sa prethodnog slajda) ima odlične karakteristike i u CMOS verziji:
sedr42021_0314.jpg
Izlazni tranzistori imaju  puta veći odnos W/L od ostalih tranzistora istog tipa kanala.
Može da se pobuđuje samo na jednom ulaznom priključku ili na oba. Zahteva minimalni napon napajanja od oko 1,8V.

23. Feedback polarizacija u klasi AB (FBB)
U prethodnim izlaznim stepenima, sa feedforward polarizacijom u klasi AB (FFB), iste komponente služe i za polarizaciju i za pobudu izlaznih tranzistora, što često zahteva kompromise. Kod kola sa feedback polarizacijom ove funkcije su razdvojene. Push i pull izlazna struja se mere i porede sa referencom za polarizaciju. Ako polarizacija nije ispravna za klasu AB, izlazni tranzistori dobijaju korekcioni signal.
Struje se mere tranzistorima za merenje napona VBE ili VGS izlaznih tranzistora ili diodama koje mere struje u kolektorima (drejnovima) izlaznih tranzistora. U ovom drugom slučaju, paralelno diodama se vezuju baza-emitor (gejt-sors) priključci mernih tranzistora. U oba slučaja struje mernih tranzistora su međusobno povezane translinearnom petljom koja kontroliše polarizaciju izlaznih tranzistora u klasi AB.
sedr42021_0315.jpg

24. FBB VF izlazni stepeni
Najjednostavnija kola ovog tipa su na slikama dole. Tranzistori Q3 i Q4 mere zbir baznih napona Q1 i Q2 i održavaju ga konstantnim, pa je proizvod push i pull struje konstantan u BJT verziji, a u CMOS verziji je konstantan zbir korenova ovih struja. Jedina razlika u odnosu na početno FFB VF kolo je da su ulazni priključci ovde direktno na bazama ili gejtovima izlaznih tranzistora.
sedr42021_0316a.jpg

25. FBB compound izlazni stepeni
Mogu da se dobiju kombinovanjem gornje polovine FFB VF stepena sa komplementarnom donjom polovinom FBB GA stepena, kao što je prikazano na slici. D2 meri kolektorsku struju Q2. Zbir napona Q3 i D1 jednak je zbiru napona Q1 i D2 i direktno kontroliše bazu Q1 i indirekno bazu Q2. Pobuda može da bude i asimetrična na invertujućem ulazu.
sedr42021_0317a.jpg
Primena diode za merenje struje povećava minimalnu vrednost napona napajanja. Ovo može da se eliminiše vezivanjem mernih tranzistora direktno na priključke baza-emitor izlaznih tranzistora, kao na sledećem slajdu.

26. Struje mernih tranzistora su povezane translinearnom petljom
Struje mernih tranzistora su povezane translinearnom petljom. Zahvaljujući tome manja izlazna struja nikada ne pada ispod polovine struje u MRT prema

27. FBB RR GA izlazni stepeni
sedr42021_tb0301.jpg
Naponi na otpornicima R2 i R3 su proporcionalni (iako manji) izlaznim VBE . Q10 i Q11 su selektor minimalne struje. Diferencijalni pojačavač Q8 i Q9 izjednačava manju izlaznu struju sa referencom. Kolo može da radi sa izvorom od 1V. Slična verzija u CMOS tehnologiji radi sa 1,2V.

28. Slično kolo bez otpornika ima selektor minimalne struje napravljen pomoću dva invertora M11 , M 21 M23 , M 15 i M12 , M 14 i selektora maksimuma M18, M 17 i M 16 . Struja u MRT je
Minimalna struja je oko 2/3 struje u MRT. Minimalni napon napajanja je oko 1,2V.
sedr42021_0321.jpg

29. Minimalni napon napajanja je oko 1,2V.
sedr42021_0320.jpg
Merni tranzistori su M11 i M12, a zajedno sa ogledalom M22 i M 24 predstavljaju selektor minimalne izlazne struje. Struja u MRT i minimalna su
Minimalni napon napajanja je oko 1,2V.