1. REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK9
REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

2. Tema 15a Mankju gl. 25 str
PROIZVODNJA I RAST

3. PROIZVODNJA I RAST
Životni standard jedne zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge
Tokom vremena, u jednoj zemlji, dolazi do velikih promena životnog standarda.

4. PRIVREDNI RAST U SVETU
Životni standard izražen realnim BDP-om po glavi stanovnika znatno se razlikuje od zemlje do zemlje.

5. TABELA 1 Razlike u BDP širom sveta
Zemlja
Period
Realni BDP po osobi na
početku perioda (u $)
kraju perioda (u $)
Stopa rasta
(godišnja)
Japan
1.256
26.460
2,81%
Brazil
650
7.320
2,45
Meksiko
968
8.810
2,23
Kanada
1.984
27.330
2,04
Nemačka
1.825
25.010
2,03
Kina
598
3.940
1,90
Argentina
1.915
12.090
1,86
SAD
3.347
34.260
1,81
Indija
564
2.390
1,45
Indonezija
743
2.840
1,35
Velika Britanija
(UK)
4.107
23.550
Pakistan
616
1,960
1,16
Bangladeš
520
1.650
Copyright©2004 South-Western

6. PRIVREDNI RAST U SVETU
Godišnje stope rasta koje se čine malim postaju velike tokom godina zato što se kumuliraju
Kumuliranje predstavlja akumulaciju stope rasta tokom odredjenog vremenskog perioda
Primer:
Stopa rasta 2% (102; 104,4; 106,1; 108,2; 110,4...)
Pravilo 70 → 70/stopa rasta u % ~ broj godina potrebnih da se udvostruči proizvodnja

7. PRODUKTIVNOST: ULOGA I DETERMINANTE
Produktivnost ima ključnu ulogu u odredjivanju životnog standarda svake zemlje sveta
Setimo se: životni standard jedne zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge

8. Zašto je produktivnost toliko važna
Produktivnost se odnosi na količinu dobara i usluga koju radnik proizvede za svaki sat rada (tj. na količinu koju proizvede u nekoj određenoj jedinici vremena)

9. Zašto je produktivnost toliko važna
Da bismo razumeli zašto se životni standard razlikuje između zemalja, treba da usmerimo pažnju na proizvodnju dobara i usluga.

10. Šta određuje produktivnost
Inputi koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga nazivaju se faktorima proizvodnje
Faktori proizvodnje direktno određuju produktivnost

11. Šta određuje produktivnost
Faktori proizvodnje
fizički kapital,
ljudski kapital,
prirodni resursi i
tehnološko znanje

12. Šta određuje produktivnost
Fizički kapital
...je proizvedeni faktor proizvodnje.
Dakle, on je takav input u proizvodni proces koji je nekada bio autput proizvodnog procesa.
...je fond opreme i građevinskih objekata koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga
Alati i mašine za pravljenje i popravku automobila
Alati za pravljenje nameštaja
Poslovne zgrade, škole itd.

13. Šta određuje produktivnost
Ljudski kapital
...predstavlja ekonomski pojam za znanje i veštine koje radnici stiču kroz obrazovanje, obuku i iskustvo
Poput fizičkog kapitala, i ljudski kapital povećava sposobnost jedne zemlje da proizvodi dobra i usluge.

14. Šta određuje produktivnost
Prirodni resursi
Prirodni resursi su inputi koji se koriste u proizvodnji a koje nam obezbeđuje priroda, recimo, zemlja, reke i mineralna nalazišta.
Obnovljivi resursi su npr. šume i drvo...
Neobnovljivi resursi su npr. nafta, ugalj...
Mada mogu da budu značajni, nisu neophodan uslov da bi neka ekonomija bila visoko produktivna u proizvodnji dobara i usluga

15. Šta određuje produktivnost
Tehnološko znanje
...obuhvata sva saznanja jednog društva o najboljim načinima proizvodnje dobara i usluga
Ljudski kapital se odnosi na prenos tih saznanja na radnu snagu (učenje)
Primer: udžbenik je tehnološko znanje, a ljudski kapital je vreme provedeno u učenju...

16. IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA
Ekonomisti često koriste proizvodnu funkciju da bi opisali odnos između količine inputa koji se koriste za proizvodnju i količine autputa koja se dobija iz proizvodnje.

17. IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA
Y = A F(L, K, H, N)
Y = količina autputa
A = raspoloživa proizvodna tehnologija
L = količina rada
K = količina fizičkog kapitala
H = količina ljudskog kapitala
N = količina prirodnih resursa
F ( ) je funkcija koja pokazuje kako su inputi kombinovani u proizvodnji.

18. IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA
Proizvodna funkcija ima konstantne prinose ako je, za bilo koju pozitivnu vrednost x
xY = A F (xL, xK, xH, xN)
To jest, ako (na primer) dva puta veća upotreba svih inputa dovede i do dva puta većeg autputa.

19. IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA
Proizvodne funkcije sa konstantnim prinosima imaju jednu zanimljivu implikaciju
uzmimo da je x = 1/L
Y/L = A F (1, K/L, H/L, N/L).
Gde je:
Y/L = autput po radniku
K/L = fizički kapital po radniku
H/L = ljudski kapital po radniku
N/L = prirodni resursi po radniku

20. IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA
Prethodna jednačina nam govori da produktiv-nost (Y/L) zavisi od fizičkog kapitala po radniku (K/L), ljudskog kapitala po radniku (H/L) i prirodnih resursa po radniku (N/L) kao i od stanja tehnologije (A).

21. PRIVREDNI RAST I POLITIKA DRŽAVE
Vlade mogu mnogo da učine kao bi se povećali produktivnost i životni standard

22. PRIVREDNI RAST I POLITIKA DRŽAVE
Politike koje povećavaju produktivnost i životni standard:
podsticanje štednje i investicija,
podsticanje stranih investicija,
podsticanje obrazovanja,
uspostavljanje sigurnosti prava svojine i održavanje političke stabilnosti,
podržavanje slobodne trgovine,
podržavanje istraživanja i razvoja (R&D)

23. Opadajući prinosi i efekat sustizanja
Sa porastom fonda kapitala, opada dodatni autput koji se dobija dodavanjem jedinice kapitala; to svojstvo se zove opadajući prinos.
Zbog opadajućih prinosa, porast stope štednje samo neko vreme dovodi do većeg rasta.

24. Opadajući prinosi i efekat sustizanja
Na dugi rok, viša stopa štednje dovodi do veće produktivnosti i dohotka, ali ne i do bržeg rasta tih promenljivih.

25. Opadajući prinosi i efekat sustizanja
Efekat sustizanja se odnosi na svojstvo po kom zemlje koje su na početku siromašne imaju brži rast od zemalja koje su od početka bogate

26. Strane investicije Strane investicije imaju nekoliko oblika:
Strane direktne investicije
Investiranje kapitala koji je u vlasništvu i kojim posluje strano lice
Strane portfolio investicije
Investicija koja se finansira novcem iz inostranstva, ali kojom posluju domaći državljani

27. Svojinska prava i politička stabilnost
Cene su instrumenti koji dovode ponudu i tražnju u ravnotežu; poštovanje svojinskih prava – preduslov za dobro funkcionisanje cenovnog sistema
Svojinska prava odnose se na mogućnost ljudi da raspolažu resursima koje poseduju
Nagle i česte političke promene mogu da dovedu u pitanje poštovanje svojinskih prava i destimulišu štednju i investicije

28. REZIME
Ekonomski prosperitet izražen na osnovu BDP-a po glavi stanovnika znatno se razlikuje širom sveta.
Prosečni dohodak najbogatijih zemalja sveta više je nego deset puta veći od dohotka najsiromašnijih zemalja sveta.
Životni standard u jednoj privredi zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge.

29. REZIME
Produktivnost, pak, zavisi od količine fizičkog kapitala, ljudskog kapitala, prirodnih resursa i tehnološkog znanja koji radnicima stoje na raspolaganju.
Država svojom politikom može da pokuša da utiče na stopu privrednog rasta na mnogo načina

30. REZIME Akumulacija kapitala podložna je opadajućim prinosima
Zbog opadajućih prinosa, veća štednja izaziva veći porast u nekom vremenskom periodu, ali se taj porast na kraju usporava
Zbog opadajućih prinosa, i prinos na kapital izuzetno je visok u siromašnim zemljama.