1. Osnovni pojmovi o Internetu

2. Nastavne teme definicija i organizacija Interneta pružaoci usluga
pregled Internet servisa
razvoj primene Interneta
intranet i ekstranet

3. Internet ne zamenjuje ljude. On ih čini delotvornima. Michael Dell

4. Definicija Interneta
Internet je globalni skup međusobno povezanih računarskih mreža pomoću TCP/IP protokola koje čine javni, distribuirani, multimedijalni informacioni sistem sa više od milijardu korisnika.

5. Ključne odrednice Interneta
Globalno povezivanje korisnika u celom svetu: malih lokalnih mreža, velikih državnih, nacionalnih i internacionalnih u jednu jedinstvenu mrežu
Pristup velikom broju informacija, tekstova, grafika, zvuka, programa i ljudi

6. Koncept galaktičke mreže
Jedinstvena identifikacija svakog računara na mreži: IP adresa sa 4 grupe brojeva
Adresiranje jednostavno za rukovanje: Sun-ov sistem imena domena
Paketni prenos: Baranov IP packet switching sa prenosom u manjim, spojivim celinama
Određivanje puta: ruteri usmeravaju saobraćaj i prevode poruke između različitih ICT
Pouzdanost: TCP Vintona Cerfa sprečava gubitak paketa i dugo čekanje na njih
Standardizacija: mrežne i komunikacione tehnologije potpuno standardizovane

7. Internet asocijacije I
ISOC (Internet Society) međunarodna organizacija koja brine o širenju i tehničkom razvoju Interneta, njegovoj budućnosti i formiranju pravila za rad
IAB (Internet Architecture Board) bavi se osmišljavanjem tehničkih detalja rada Interneta, nadgleda svoje delove - IRTF i IETF
IRTF (Internet Research Task Force) bavi se istraživanjima vezanim za protokole, aplikacije, arhitekturu i tehnologije
IETF (Internet Engineering Task Force) bavi se evolucijom arhitekture Interneta i njegovim funkcionisanjem, održava TCP/IP i druge protokole

8. Internet asocijacije II
ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) odgovara za funkcionisanje dodele prostora za adrese i sistem naziva domena prema IP protokolu
InterNIC (Internet’s Information Network Center) upravlja dodelom Internet imena i adresa na jedinstven i nekonfliktan način
W3C (World Wide Web Consortium) brine o razvoju interoperatibilnih tehnologija i Web standarda

9. Delatnosti .aero – vazdušni prevoz .biz – poslovne firme
.com – poslovne organizacije
.coop – kooperacije
.edu – obrazovne institucije
.gov – vladine organizacije
.info – pružaoci informacija
.mil – vojska
.museum – muzeji
.name – pojedinci
.net – mreže računara
.org – neprofitne organizacije i fondacije
.pro – profesionalci

10. Backbone vrlo brza, osnovna mreža saobraćaja na Internetu
na ovu mrežu se povezuju regionalne i mreže pojedinih pružalaca usluga

11. Backbone
Regionalne mreže
Regionalne mreže
Pružaoci
usluga
Pružaoci
usluga
Pružaoci
usluga
Lokalni
pružaoci
usluga
Lokalni
pružaoci
usluga
Lokalni
pružaoci
usluga
Lokalni
pružaoci
usluga
Korinici
Korinici
Korinici
Korinici
Korinici

12. Povezivanje na Internet I
pomoću modema i telefonskih linija sa propusnim opsegom od 56 Kb/s ili preko iznajmljenih linija
preko ISDN-a (Integrated Services Digital Network) sa propusnim opsegom od 64 Kb/s
optičkim kabelom sa pružaocem usluga kablovske televizije, od 128 kb/s do 256 Kb/s

13. Povezivanje na Internet II
Bezžični pristup digitalnom radio vezom uz propusni opseg od 256Kb/s
Pomoću kablovskih medija i digitalnih linija po ATM ili Frame relay protokolima sa 2 Mb/s
Visoki propusni opseg do 32Mb/s pomoću specijalnih bakarnih kablova i DSL tehnologija

14. Povezivanje u gradovima SEE
Način povezivanja
Procenat ispitanika
modemom
46.55
pomoću ISDN
10.21
kablovski
15.29
bezžično
1.44
pomoću DSL
5.83
ne zna kako
18.55
nema odgovora
2.13

15. Provajderi Interneta telefonske kompanije sistemi kablovske televizije
hardverske i softverske kompanije
univerziteti
trgovačke kompanije
telekomunikaciona industrija

16. Glavne funkcije provajdera
Uspostavljanje globalnih komunikacionih veza
Elektronska pošta
Web hosting
...

17. Izbor provajdera usluge dostupne 24/7/365 dostupnost tehničke podrške
kvalitet veze, brzina prenosa, kapacitet
mirroring sajta (više dostupnih kopija)
i ftp usluge
zaštita servera
softverska podrška (podaci o posetama, multimedijalni servisi, ćaskanje idr.)
cena usluga
iskustva drugih

18. Internet servisi elektronska pošta daljinsko preuzimanje datoteka
telnet
diskusione grupe
ćaskanje
World Wide Web

19. Elektronska pošta
electronic mail ( ) kombinuje ekspeditivnost telefonske i trajnost pisane komunikacije
autor Ray Tomlison, učesnik ARPANET projekta, u septembru godine
program se zvao SNDMSG
uveo u adresu
prva poruka: QWERTYUIOP

20. Koncept a
omogućava slanje poruke drugom korisniku ili njihovoj prethodno definisanoj grupi, uz obavezan uslov da su njihove adrese poznate
pružalac usluga svakom klijentu obezbeđuje poštanski pretinac za njegove poruke tj. deo memorije na njegovom disku
prenos poruke iz pretinca do klijenta vrši se samo kada je poruka pristigla u pretinac i klijent to zahteva
poruke sadrže tekst, ali im se mogu dodati i drugi sadržaji

21. Adresiranje adresa pretinca formata: ime@organizacija.područje
ime: određuje vlasnika pretinca, mora biti jedinstveno za organizaciju i područje
organizacija: institucija koja je vlasnik ovog pretinca i drugih istog naziva organizacije i područja
područje: geografsko područje (određeno ISO standardom 3166) ili delatnost, za Srbiju: RS, ranije: YU

22. Funkcije elektronske pošte
priprema pisma
priključenje proizvoljnog dokumenta
korišćenje adresara
korišćenje mnemoničkih adresa
slanje pisma (na jednu ili više adresa)
arhiviranje poslatih pisama
prijem i čitanje pošte
arhiviranje primljenih pisama
odgovaranje na primljeno pismo
prosleđivanje pisama

23. Dostavne liste
predstavljaju posebne adrese više korisnika elektronske pošte
pismo koje stigne na tu adresu prosleđuje se svima sa liste
saradničke dostavne liste – skupovi ljudi istog interesa (klubovi hobista, stručna udruženja, sekte isl.)
informativne dostavne liste – distribucija
novosti većem broju korisnika
moguće pretplate na dostavne liste
problem dostavnih lista: spam
program: Mailing List Server

24. Daljinsko preuzimanje datoteka
preuzimanje konvencionalnih datoteka i programa sa udaljenog servera (download), počev od 1973.
osnova: protokol za prenos datoteka (File Transfer Protocol - FTP)
prenose se javne datoteke (public file) ili uz lozinku datoteke namenjene samo određenom krugu, sa udaljenog servera, a na zahtev korisnika
najpoznatiji program: WS_FTP

25. Telnet
nastao godine
omogućava pristup udaljenom računaru pomoću programa za emulaciju terminala, na poznatoj adresi, uz predstavljanje i lozinku
koristi se za udaljeno administriranje računara
problem: zloupotreba pristupa sa visokim ovlašćenjima

26. Diskusione grupe koriste se od 1979. godine UseNet Discussion Groups
okupljaju se na osnovu zajedničkog interesa
korisnici primaju i šalju svoje poruke drugim učesnicima u grupi
razlikujemo grupe sa posrednikom i liberalne grupe sa direktnim slanjem poruka
grupe hijerarhijski organizovane u kategorije i potkategorije
prijava ili pretplata su slobodni za svakoga
najproduktivnija razmena informacija u svetu
registrovano više od ovakvih grupa

27. Ćaskanje (Chatting) u primeni od 1988. godine
organizivano na sistemu IRC (Internet Relay Chat), program IRC Client
omogućava konverzaciju na neformalan način
privatna i pozivna komunikacija slična telefonu uz mogućnost razmene datoteka
pismeno, govorno i grafičko čavrljanje
učešće pod nadimcima ili pseudonimima
najčešći korisnici - žene

28. Internet telefonija napredna varijanta ćaskanja
direktna veza između Internet adresa
razgovor sličan ‘običnom’ telefonskom
neophodna odgovarajuća opremljenost računara
izuzetno korisno kod udaljenih poziva, zbog znatno niže cene: cena impulsa do pružaoca usluga + cena njegovih usluga
ugrožen monopolski položaj telefonskih kompanija

29. World Wide Web
mrežni servis za organizovanje informacija dostupnih korisnicima Interneta u obliku hipermedijskih dokumenata (tj. Web stranica)
sinonimi: WWW, W3, the Web

30. Šta je WWW?
biblioteka sadržaja koji koriste Internet kao komunikacinu strukturu
veze dokumenata koji se nalaze na računarima povezanim preko Interneta
neformalna kolekcija konvencija za rukovanje ovim sadržajima

31. Šta je WWW?
sistem koji koristi Internet za obezbeđivanje, organizovanje, pristupanje i predstavljanje informacija u obliku teksta, zvuka, slike ili animacije
Web stranice: osnovni dokumenti u koje se strukturiraju informacije na WWW

32. Sadržaj WWW
sastoji se iz kolekcije fajlova uskladištenih na različitim lokacijama u celom svetu
računari na kojima se ovi fajlovi nalaze nazivaju se Web serveri
napisani su pomoću specijalnog jezika koji se naziva HTML
sadrže tekst i druge sadržaje (slike, video i audio fajlove, grafike, izvodive programe idr.), kao i uputstva kako će oni biti prikazani
ovi fajlovi se nazivaju Web stranice

33. Adresiranje Web strana
URL – Universal Resorce Locator: mrežni servisni program specificira adresu svake Web stranice na Internetu
‚adresa: 2 dela – oznaka protokola za prenos i naziv domena (IP adresa računara)
svaki Web sajt ima jedinstvenu adresu
primer URL adrese:

34. Osobine hiperteksta
ne pretpostavlja određeni redosled ili hijerarhiju obuhvaćenih informacija
omogućava višestruke međusobne odnose između informacija
njihovim logičnim povezivanjem obzbeđuje se laka dostupnost i pretraživanje informacija

35. Web sajt
Skup logički povezanih Web strana u jednu celinu

36. Home page
Uvodna strana Web sajta

37. Veze stranica hiperteksta
HyperLink: veze između Web stranica
ne postoje prostorna i funkcionalna ograničenja za uspostavljanje ovih veza
oni su osnova za pretraživanje Web stranica (browsing)

38. Povezanost WWW
program Scooter je identifikovao oko 200 miliona Web stranica sa 1,5 milijardom linkova:
56 miliona Web stranica je čvrsto povezano u jedan centar
do 44 miliona stranica je moguće doći iz ovog centra, ali se ne može nigde vratiti
sa 44 miliona stranica je moguće doći ali nema povratka u centar
43 miliona stranica nemaju vezu sa navedenim centrom
16 miliona stranica je totalno nepovezano sa bilo kime

39. Funkcije Web sajta
sa Web strane moguće je direktno poslati elektronsku poštu ili preuzeti datoteku
može se povećavati funkcionalnost Web strana pomoću kratkih programa (apleti)
mogućnost direktne veze Web sajta sa bazom podataka

40. Pristup Web stranama
programi za pristup nazivaju se pregledači, čitači ili brauzeri (browser)
jedno gledanje Web strane – poseta (visit)
skup pristupa Web strani – saobraćaj (traffic)
određivanje broja poseta Web strani – brojači (counters)
registracija poseta Web strani – Log File

41. Alati za snalaženje na Internetu
direktorijumi ili katalozi predmeta (Directory)
pretraživači informacija (Search Engine)

42. Direktorijumi
metabaze podataka preuzetih sa Interneta, uređene kao katalozi predmeta u bibliotekarstvu
programi za njihovo pretraživanje po ključnim rečima
upis u direktorijum traži vlasnik sajta
pretraživanje je hijerarhijsko i sekvencionalno
najpoznatiji: Yahoo! i Britanica Internet Guide

43. Pretraživači informacija
unapređeni direktorijumi sa programima za pretraživanje Interneta
omogućavaju korisniku navigaciju sa logičkim operacijama između ključnih reči
program koji sprovodi ove aktivnosti naziva se spider ili crawler
najpoznatiji: Google, Alta Vista, Lycos, Excite, Northen Light i Infoseek

44. Načini pretraživanja postupak rada pretraživača je poslovna tajna
posećuje Web sajtove, izvlači reči koje smatra ključnim i smešta ih u svoju bazu (Alta Vista)
kolaborativna tehnika filtriranja zasniva se na prebrojavanju korisnika koji su se povezali sa određenim sajtom (Google)
ekipa zaposlenih obilazi, pregleda, indeksira i procenjuje Web sajtove (Yahoo!)

45. Novi trendovi među pretraživačima
nova generacija pretraživača usmerena na pojedine oblasti:
sport
vesti
medicina
finansije
pravo
...

46. Prenos Web stranica
HTTP – HyperText Transfer Protocol: izvorni protokol za prenos Web stranica
nalazi se iznad TCP/IP protokola
koristi definisani skup MIME formata dokumenata (Multipurpose Internet Mail Extension)

47. Faze HTTP veze Klijent uspostavlja HTTP zahtev i ostvaruje TCP/IP vezu
Server prihvata zahtev i šalje stranicu preko HTTP
Klijent preuzima stranicu
Server prekida vezu

48. Klijent-server arhitektura
Internet
pretraživač
Internet
aplikacija
klijent
server
Sistemi u
pozadini
Klijent-server arhitektura

49. Arhitektura WWW aplikacija
troslojna klijent‑server arhitektura:
WWW browser: preuzima funkcije grafičkog interfejsa i prezentacije
logika aplikacije: WWW server, transakcioni monitor, teleprocesing i aplikativni server
DBMS: sistem za upravljanje bazom podataka

50. Slojevi komunikacije Pregledač TCP format IP protokol Ethernet format
(prenosna linija)

51. Osobine HTTP veze svaka operacija ili transakcija čini novu vezu
ni jedna operacija ne poznaje ni jednu drugu vezu
svaki klik je nova veza
za svaku transakciju upisan je slog na serveru

52. Razvoj hiperteksta
HTML – HyperText Markup Language: ‘program’ određuje kako će informacija biti prezentirana na ekranu korisnika koji je preuzima preko Interneta
sadrži 2 komponente: Visual Design Editor i HTML Code Editor

53. Visual Design Editor
služi za obogaćivanje Web stranica grafičkim sadržajima i animacijom

54. HTML Code Editor
Namenjen je, pre svega, uređivanju tekstualnih informacija

55. Osnove HTML
zasnovan na SGML standardu: ISO 8879 Standard Generalized Markup Language
SGML jezik: skup pravila kojima se određuju podaci, naredbe i tipovi dokumenata
HTML je izveden kao specijalni slučaj primene SGML kada je unapred poznata logička struktura, odnosno tip dokumenata

56. XML markirni jezik 1998. izveden je takođe iz SGML standarda
informacije prati jasna sintaksa
ne služi za formatiranje strana ni za prezentaciju već za označavanje podataka
omogućena primena inteligentnih aplikacija
XML je metajezik, a ne gotovo rešenje
moguća razmena svih vrsta podataka

57. XML/DTD mogu se dizajnirati novi dokumenti namenjeni određenoj svrsi
opisi se navode u definiciji tipa dokumenta (Document Type Definition – DTD)
opisane strukture dokumenata
fleksibilan i jednostavan razvoj novih dokumenata
jednostavna distribucija objavljivanjem na Web sajtu

58. XML standardi Xlink: opsuje put dodeljivanja hiperlinkova XML fajlu
XML Query: standardizacija upita
XML Schema: za definisanje vlastitih formata
XSL: napredni jezik za promenu, dodavanje i brisanje tagova i atributa
Xpointer: sintaksa adresiranja na delove XML dokumenta
XML Namespaces: veze URL sa atributima i tagovima u XML dokumentu

59. Odnos Internet-Web Internet: Hostovi Serveri usluge Web: Web stranice
Web baze podataka
sadržaji

60. Problemi u primeni Interneta
Internet je danas legatni sistem
kako je proizišao iz vojne mreže, koja je distributivno (a ne konverzacijski) organizovana, prisutna je sporost u online procesima
Internet dostiže granicu predviđenu IP adresama
distribuciju WWW dokumenata nije trebalo da prati šta se prethodno dogodilo
Web sajtovi su po svojoj osnovnoj prirodi statični, sa unapred fiksiranim i arhiviranim sadržajem
Internet sigurno nije najsigurnije mesto na svetu

61. Sprovedeno je testiranje nad 2200 sajtova koji su posebno opterećeni problemima sigurnosti, a to su banke, vladine agencije, osiguravajuća društva, kompanije koje se bave izdavanjem kreditnih kartica isl. Za ovo testiranje ranjivosti sajtova korišten je specijalno dizajnirani program SATAN. Rezultati testiranja pokazali su da je čak 77%, odnosno testiranih sajtova bilo lako napasti i ugroziti im sigurnost.

62. Internet nema kontrolu kvaliteta centralizovanu kontrolu
garanciju isporuke
sigurnosne garancije
garanciju privatnosti

63. Razlozi za prodor Interneta
nijedna kompanija nije "vlasnik" prava za objavljivanje sadržaja na Internetu
Web čitači dostupni su besplatno svim korisnicima računara i nezavisni su od hardversko-softverske platformme
fleksibilnost Web čitača dozvoljava stalno dodavanje novih funkcija
Internet je otvoren za svakoga i niko ne može kontrolisati njegovo korišćenje

64. Standardi
Jednostavnost
kreiranja
sadržaja
Rast Interneta
Jednostavnost
korišćenja
sadržaja
Pogodnost i
svestranost
čitača

65. Glavni poslovni uticaji Interneta
poštanske usluge
stanja u realnom vremenu
komunikacije
radio i TV
finansije (hipoteke, osiguranja...)
zabava
turistički agenti
berzanski brokeri

66. Posledice interneta (1)
povezivanje medija
slobodni sadržaji
smanjenje gledanja TV –a
nestanak posrednika i novo posredništvo
liberalizacija pornografije
ponovna upotreba ‘oka’ na vratima
neoznačena pravna pravila
bogatstvo iz snova koje slede nezamislivi gubici
prevaga engleskog jezika

67. Posledice interneta (2)
netačne zdravstvene informacije
lekovi bez recepta
strah od zloupotrebe kartica
zabrana kopiranja
izbegavanje poreza
instrukcije za izradu bombi isl.
hakeri i virusi
neželjena pošta (spam)
pomeranje barijera za konkurenciju
izazovi i proizvodi zaštite privatnosti

68. Pokretači razvoja Interneta
tehnološki standardi: TCP/IP, HTML, XML, Java
otvorena arhitektura: Linux...
korisnički interfejs: GUI na desktopu, Web stranice, browseri
cena jedinice performansi i mogućnosti

69. Pokretači rasta Interneta
propusna snaga
cena
zabava
deca

70. Nivoi rasta Interneta Opšta prisutnost B. C. Novina Korist 1992. 1996.
2000.

71. Sydney Olympic Games 2000
korišteno 600 PC servera i PC klijenata
u Olimpijskom selu postavljeno radnih stanica i kioska
napisano je linija koda
u toku 16 dana igara zabeleženo:
različitih posetilaca
pregleda strana
posećenih strana
posećenih strana u jednom danu
primljenih poruka
sistem je postigao 100% raspoloživost

72. Intranet
intranet je Internet u malom: to su informacioni sistemi zasnovani na Internet tehnologijama, pre svega WWW
osnova: brze lokalne računarske mreže sa više servera (među kojima je obavezno bar jedan Web server) i radnih stanica sa Web čitačima, a zasnovane su na klijent ‑ server arhitekturi

73. Infrastruktura intraneta
heterogena mreža zasnovana na TCP/IP protokolu i klijent-server arhitekturi
bar jedan Web server
softver za pristup bazama podataka na intranetu
DBMS
klijenti sa Web čitačima

74. Internet
Vatreni zid

75. Uloge intraneta zamenjuje lokalne mreže povezuje više lokalnih mreža
zamenjuje rasprostranjene mreže
povezuje rasprostranjene i lokalne mreže
veze sa drugim korisnicima preko Interneta

76. Primena intraneta razmena informacija između zaposlenih
učešće zaposlenih u upravljanju
izrada i dostava poslovne dokumentacije
podrška razvojnim aktivnostima
aktivnosti dopunskog obrazovanja i uvežbavanja
neformalne komunikacije zaposlenih

77. Intranet vs. klasični IS
brzi razvoj na velikom broju platformi
pristup u postojeće informacione sisteme
mogućnost korišćenja skladišta podataka
razvoj na postojećim mrežama uz znatno niže troškove
značajno kraće vreme uvođenja
manja sigurnost

78. Intranet informacioni sistemi
očuvanje postojeće funkcionalnosti
briga o ranijim investicijama u informacioni sistem
kontrolisan prelazak na nove platforme
osigurana kompatibilnost, interakcija i interoperatibilnost sa ICT infrastrukturom

79. Prednosti intranet IS
upotreba browsera je jednostavnija od uparivanja više informacionih sistema
intraneti se lako nadograđuju na postojeće sisteme organizacija
idealni su za delenje informacija neophodnih da zaposleni usvoje nove procese
omogućavaju pristup sa različitih platformi

80. Ekstranet
zaštićena mreža sa stalnim poslovnim partnerima, zasnovana na Internet protokolima
informacioni sistem koji koristi Internet kao spoljašnju komunikacionu infrastrukturu za komuniciranje sa drugim informacionim sistemima ili drugim delovima internog informacionog sistema (intranetima)
zamena za klasične javne i privatne mreže
vrlo jednostavna razmena informacija po niskoj ceni

81. Internet

82. Problemi ekstraneta nije dovoljno pouzdan
performanse prenosa su nepredvidljive
sigurnosni problemi: verodostojnost, prisluškivanje, upad u sistem, nepriznavanje učešća u transakciji i dr.

83. Virtuelne privatne mreže
Virtual Private Net ‑ VPN ili IP tuneli
ekstranet namenjen povezivanju udaljenih delova informacionog sistema organizacije
protokoli koji omogućavaju
privid direktne veze između
delova distribuiranog sistema: Microsoft PPTP (Point‑To‑Point Tunneling Protocol) i Cisco L2F (Layer Two Forwarding)

84. Pažnja!
Extranet ima smisla razvijati samo ako njegovi učesnici već imaju razvijene intranete!

85. Karakteristike rešenja
LAN
WAN
Bandwidth
high
low
Scope
Building
or campus
city to
global
Protocols
diverse
Security
very high
Intranet
Extranet
Bandwidth
high
low
Scope
Building
or campus
city to
global
Protocols
internet
Security
moderate to high
low to
moderate