1. Monetarna politika i AD krivaY r
LM(M1/P1)
CB može da poveća agregatnu tražnju:
M  LM ide udesno IS
LM(M2/P1) r1 Y1 r2 Y2
 r
 I
 Y Za svaku vrednost P Y P
AD2
AD1
It’s worth taking a moment to explain why we are holding P fixed at P1:
To find out whether the AD curve shifts to the left or right, we need to find out what happens to the vrednost of Y associated with any given vrednost of P. This is not to say that the equilibrium vrednost of P will remain fixed after the policy change (though, in fact, we are assuming P is fixed in the short run). We just want to see what happens to the AD curve.
Once we know how the AD curve shifts, we can then add the AS curves (short- or long-run) to find out what, if anything, happens to P (in the short- or long-run). P1

3. Fiskalna politika i AD krivaY r
Ekspanzivna fiskalna politika(G i/or T ) povećava agreg. tražnju:
T  C
 IS ide udesno
 Y za svaku vrednost P LM
IS2 Y2 r2
IS1 Y1 r1 Y P
AD2
AD1 P1

5. Efikasnost ek.politike
fiskalna politika je sve efikasnija (Y sve više raste) što je:
LM ravnija LM Y1
IS1 r 1 Y2
IS2 2
Pošto rast G povećava Y,
rast tražnje za novcem ne podiže r preterano:
te se investicije ne istiskuju preterano!.
LM’
Y2’ 2’

6. Efikasnost ek. politike
Monetarna politika biće sve efikasnija (Y će sve brže rasti) što je:
IS ravnija
Rast M smanjuje kamatnu stopu (r),
Investicije rastu više kao reakcija na pad r,
te output više raste r IS
LM1
LM2 1
Y2’ 2’ 2
IS’ Y1 Y2

7. Algebra AD krive Now combine the two, substituting in for r:
Rešimo po Y. Radi jednostavnosti, definišemo z b l ck b ck c l

8. Algebra AD krive Za l=0 Y=M/P*1/k M*V=P*T DAKLE, brzina opticaja V=1/kck c l

9. IS-LM i AD-AS na kratak i na dugi rok
Od kratkog ka dugom roku vodi nas postepeno cenovno prilagođavanje.
rasti
AKO U KRATKOM ROKU
Onda će vremenom nivo cena
The next few slides put our IS-LM-AD in the context of the bigger picture - the AD-AS model in the short-run i long-run, which was introduced in Chapter 9.
padati
Ostati isti

10. AS –
ukidamo kejnzijansku pretpostavku o fiksnim cenama i ponovo stavljamo naglasak na tržište rada

11. Šolja čaja u Londonu 1965. godine koštala je 5 penija,
a godine 1.20 penija.
Nadnice - isto

12. Δ(M/P)/(M/P) = μ − π = ηg,
π = μ − ηg – inflacija se javlja u razlici rasta M i rasta g! – pogl. 8
dugoročna stopa inflacije u stvari predstavlja razliku između stope rasta nominalnih novčanih fondova μ i stope rasta realnog BNP, korigovanog elasticitetom η:
dugoročna stopa depresijacije deviznog kursa:
ΔS/S = (μ* − μ) − (η*g* − ηg).
(μ* > μ) brži rast inostrane ponude novca na dugi rok vodi apresijaciji – tj. oni depresiraju
( g > g*) Brži rast domaćeg outputa takođe će izazvati apresijaciju, jer je manjak realne ponude novca u zemlji

13. Na dugi rok važi
π = μ − ηg,
ali kako se u stvari dostiže dugi rok? Upravo to je tema ovog poglavlja.
Mi tražimo šta izaziva inflaciju i ispitaćemo njenu postojanost.

14. Filipsova krivaimala je jasnu i vrlo prihvatljivu poruku:
Izaberite tačku na Filipsovoj krivoj, tj. izaberite politički prihvatljivu kombinaciju nezaposlenosti i inflacije i onda vodite privredu ka izabranoj tački!

15. Filipsova kriva i agregatna ponuda
Zemlja koja preferira nisku nezaposlenost, izabraće tačku A sa Slike 12.2; zemlja koja želi nisku inflaciju, težiće tački B, pristajući da time izazove rast nezaposlenosti. Filipsova kriva predstavljala je tipičan trade-off.
Inflacija
Inflacija A C
Nezaposlenost
Output
(a) Filipsova kriva
(b) agregatna ponuda

16. Helmut Schmidt godine u jednom intervjuu izjavio da bi više voleo inflaciju od 5% nego nezaposlenost od 5% .
Kako su se samo vremena promenila!

17. Osam posleratnih nemačkih kancelara.
Konrad Adenauer
Ludwig Erhard
Kurt Georg Kiesinger
Willy Brandt
Helmut Schmidt
Helmut Kohl
Gerhard Schröder
Angela Merkel

18. Dakle, Filipsova kriva je negativni trade-off između dva velika zla u makroekonomiji — između inflacije i nezaposlenosti.
ocenjeno je da sama interpretacija
Filipsove krive — da rast cena vodi rastu outputa — nema neko čvršće teorijsko pokriće.

19. Nedugo po otkriću, ocenjeno je da sama interpretacija Filipsove krive — da rast cena vodi rastu outputa — nema neko čvršće teorijsko pokriće. Krajem 60-tih godina Milton Fridman, koji je godine postao nobelovac i Edmund Felps, (E. Phelps) sa Univerziteta Kolumbija4 nezavisno su „napali” ideju Filipsove krive.
Njihovo pitanje je glasilo: kakva je to dugoročna veza
između stope rasta neke nominalne varijable (kao što su nominalne zarade i cene) i promene realnih varijabli kao što su zaposlenost, nezaposlenost i output?
Ako važi teorija monetarne neutralnosti, kao što smo pokazali u Poglavlju 8, onda promene rasta cena i drugih nominalnih varijabli ne bi trebalo da imaju veze sa realnom ekonomijom.

20. Dugi rok (a) Filipsova kriva (b) agregatna ponuda Inflacija Inflacija
Nezaposlenost
Output
(a) Filipsova kriva
(b) agregatna ponuda
Slika 12.3

21. Filipsova kriva u Evrozoni 1961-2000
Mada je u velikoj meri bila zanemarena krajem 60-tih,
već se naredne decenije pokazalo da je Fridmanova i
Felpsova kritika potpuno pogodila metu. Kako pokazuje
Slika 12.4, izgleda da je vremenom Filipsova kriva
u potpunosti iščezla. Veza koja je još postojala
krajem 60-tih u narednoj deceniji sasvim je nestala.
Poput samog otkrića, tako je i nestanak Filipsove krive
imao podjednako snažan uticaj na političare.
Slika 12.4 (a)

22. raspala. To se nije baš slučajno moglo desiti!
Najpre, bila je to zagonetka: tokom skoro čitavog jednog veka izgledalo je da postoji relativno čvrsta inverzna relacija
između inflacije i nezaposlenosti, a ipak, u skoro svim zemljama približno u istom trenutku, ona se jednostavno
raspala. To se nije baš slučajno moglo desiti! 1

23. Najpre, utvrdimo tajming najjačih inflacija
— prvi je bio 1973–74,
— a zatim 1979–80 — a oba direktno možemo vezati za dva naftna šoka, kada su se cene nafte učetvorostručile (1973–74) a zatim ponovo udvostručile (1979–80).

24. Ako su cene na kratak rok rigidne,
a na dugi rok savršeno fleksibilne,
onda će ključ za razumevanje nestanka Filipsove krive pružiti njihovo ponašanje na srednji rok!

25. U svom obraćanju Američkoj ekonomskoj asocijaciji, 1967
U svom obraćanju Američkoj ekonomskoj asocijaciji, godine, Fridman je rekao da
„…uvek postoji neki privremeni trade-off između inflacije i nezaposlenosti, ali da permanentni trade-off jednostavno ne postoji.
Privremeni trade-off ne proizlazi iz inflacije per se, već iz rastuće stope inflacije.”

26. Kada firme same utvrđuju cene, rezultat se dobija kao zidanje cena (mark-up pricing):
P = (1 + θ)MC gde je θ > 0.
mc- marginalni trošak, aproksimiramo ga prosečnim ili jediničnim troškovima

27. Mikroekroekonomski princip je da, u savršenoj konkurenciji firme moraju da posluju po cenama koje su jednake marginalnim troškovima; profit je tada jednak nuli.
P = (1 + 0*θ)MC
P = MC

28. Ukupne troškove možemo razvrstati
na dve glavne kategorije: troškove rada i ostale troškove. Ako nema drugih - P = (1 + θ)W.
Table 12.1

29. korak dalje: kako se određuje satnica W?
P = (1 + θ)W.
korak dalje: kako se određuje satnica W?
Za odgovor na ovo pitanje dobru polaznu osnovu imamo u Poglavlju 4. Tamo smo videli da i poslodavci i zaposleni vode računa o realnim troškovima rada i o realnim zaradama. Pa ipak, pregovarati se može samo o visini nominalne zarade, i to iz nekoliko razloga
Prvo, svaki radnik konzumira različitu korpu dobara i bilo bi previše teško odlučiti čiju korpu bi trebalo uzeti da bismo izmerili realnu zaradu.
Drugo, čak i kada promenu nivoa cena merimo indeksom cena na malo, rezultate merenja dobijamo sa izvesnim vremenskim zaostatkom.
Treće i najvažnije, budućnost je nepoznata.

30. Obe strane se mogu složiti oko ciljne realne zarade W/P,
ali neizvesno je koja nominalna zarada će dovesti do ciljnog ishoda.
Obe strane se mogu složiti oko ciljne realne zarade
W/P, ali neizvesno je koja nominalna zarada W će dovesti
do ciljnog ishoda.
Neizbežno se mora formirati očekivanje o budućoj inflaciji.
Tako će sindikati težiti da ugovore realnu zaradu koja će sadržati dodatak (mark-up) iznad produktivnosti.
W/Pe = (1 + γ)
W= (1 + γ)Pe, gde je γ > 0

31. Tako se ispostavlja da se nominalna zarada formira zidanjem dodatka na očekivani nivo cena.
Dakle – cene su nadnice plus profit, a nadnice su cene plus profit!

32. Cene zavise od zarada koje zavise od
očekivanih cena,
Sledi - stvarne cene zavise od očekivanih cena
Ova cirkularnost može se rezimirati tako što
ćemo jednačinu cena (12.4) sabrati sa jednačinom zarada (12.5) da bismo dobili
P = (1 + θ)(1 + γ)Pe.

34. Hourly earnings in 2004 dollars
Average hourly earnings & the CPI
Hourly earnings in 2004 dollars
Average hourly earnings (nominal)
Consumer Price Index

35. Average hourly earnings and the CPI, 1964-2006
$20
250
$18
$16
200
$14
$12
150
hourly wage
$10
CPI ( = 100) $8
100 $6
CPI (right scale) $4 50
wage in current dollars $2
wage in 2006 dollars $0
1964
1970
1976
1982
1988
1994
2000
2006

36. Average hourly earnings and the CPI, 1964-2006
$20
250
$18
$16
200
$14
$12
150
hourly wage
$10
CPI ( = 100) $8
100 $6
CPI (right scale) $4 50
wage in current dollars $2
wage in 2006 dollars $0
1964
1970
1976
1982
1988
1994
2000
2006

38. Pretpostavka o konstantnim procentima θ ι γ ne samo
da protivreči nekom intuitivnom rezonu¸ već protivreči
i činjenicama. Njihova vrednost se tokom privrednih
ciklusa menja

39. Ακο konkurencija raste, θ bi trebalo vrtoglavo da padne.
θ + γ = a(Y − Ybar) = −b(U − Ubar)
Počnimo sa procentom θ.
Ακο konkurencija raste, θ bi trebalo vrtoglavo da padne.
Ali ako tražnja bude dovoljno visoka, može se desiti i to da svi konkurenti podignu svoj θ, te da on vrtoglavo poraste.
γ će ubrzano rasti ako je potrebno dodatno motivisati radnike da bi prilježnije radili – efficiency wages

40. Empirijski je potvrđeno da oba procenta rastu u fazi
prosperiteta i padaju u fazi recesije. Ovaj rezultat
može se predstaviti na sledeći način:
θ + γ = a(Y − Ybar) = −b(U − Ubar)

41. Troškovi objavljivanja – menu costs.
Međutim, kada postoje troškovi objavljivanja, firma mora da uporedi svoj potencijalno veći profit sa konkretnim troškovima objavljivanja promene svojih cena.
Ako su promene tražnje manjeg intenziteta, više se isplati ne menjati cene.
Troškovi objavljivanja mogu biti eksplicitni (na primer, troškovi štampanja novog cenovnika ili jelovnika) ili mogu biti implicitni (troškovi objašnjavanja razloga za poskupljenje). Ovi troškovi mogu da objasne zašto se cene ne menjaju pri manjim, ali reaguju na veće poremećaje u tražnji.

42. nazivamo bazičnom inflacijom:
πbar = Pe/P-1 − 1,
gde simbolom P−1 obeležavamo nivo cena iz proteklog perioda, koji je registrovan u vreme kada je vođena prethodna runda pregovora.

44. θ + γ = a(Y − Ybar) = −b(U − Ubar)

45. Kada rastavimo stopu inflacije, vidimo da ona zavisi od bazične inflacije i od faze privrednog ciklusa.

46. Variabilitet inflacije, nezaposlenosti i uvoznih cena, Britanija, 1888-1990
Ispostavlja se da su cene u periodu koji je Filips analizirao
bile prilično stabilne.
opšti nivo cena bio je bez trenda - stoga je inflacija bila zanemarljiva a bazična inflacija bila je verovatno bliska nuli
. Sasvim je imalo smisla da se tokom ovakvog jednog perioda analiza relacije usmeri isključivo na fluktuacije nezaposlenosti, upravo kao što čini Filipsova kriva.
Table 12.2

47. Međutim, tokom 70-tih godina, glavni izvor nestabilnosti činile su cene i šokovi ponude.
Kako je inflacija rasla, tako je rasla i bazična inflacija, kao i njen varijabilitet, odražavajući fazu promenljivih očekivanja.
Nestanak Filipsove krive posledica je rasta bazične inflacije i šokova ponude, tj. druge dve determinante inflacije

48. Filipsova kriva se ponovo javlja
Filipsova kriva se ponovo javlja. Čime se može objasniti njeno oživljavanje? U ovom poglavlju ponuđeno je nekoliko alternativnihodgovora.
Prvo, naftnih šokova i drugih dramatičnih šokova ponude iz 70-tih i 80-tih godina više nema.
Drugo, niske zabeležene stope inflacije iz 90-tih nesumnjivo su stabilizovale inflaciona očekivanja, što je razlog za nisku vrednost bazične inflacije.
Treće, nešto suptilnije objašnjenje govori nam o tome da se savremena monetarna politika rukovodi skupom pravila sa primarnim ciljem održanja niske stope inflacije, a da se kredibilitet ovakve politike potvrđuje kako na robnom, tako i na finansijskom i na tržištu rada.
Naravoučenije ovde može biti da će Filipsova kriva postojati sve dok monetarne vlasti, u cilju neutralizacije privrednih ciklusa, ne posegnu za neopravdanom ekspanzijom.

49. Filipsova kriva U.K.,
Slika 12.4 (b)

50. Proširena Filipsova kriva i agregatna ponuda
Inflacija
Inflacija AS B B A A C C
Nezaposlenost
Output
(a) Filipsova kriva
(b) agregatna ponuda
kada output raste brže od trenda, nezaposlenost pada (Okunov zakon) a inflacija raste (Filipsova kriva).
Slika 12.5

51. Od kratkog ka dugom roku
Dugi rok
Dugoročna AS
Kratkoročna AS C C
Inflacija
Inflacija Z Z B B A A
Kratkoročna Filipsova krivas
Nezaposlenost
Output
(a) Filipsova kriva
(b) agregatna ponuda
Slika 12.6

52. The oil shocks i the DM,
Slika 12.7

53. Pretpostavimo da vlada potceni ravnotežnu stopu nezaposlenosti i da pokuša da smanji nezaposlenost ispod ravnotežne stope tako što će stimulisati agregatnu tražnju. Koristeći kratkoročnu i dugoročnu Filipsovu krivu, pokažite kakav će biti verovatni ishod ovakve politike.
2. Pokažite efekat naftnog šoka na kratkoročnu i na dugoročnu Filipsovu krivu, tj. pokažite posledice jednokratnog rasta uvoznih cena energenata, pretpostavljajući da se bazična inflacija ne menja. Je li od važnosti to li se radi o zemlji-uvoznici ili o samodovoljnoj zemlji?
3. Filipsova kriva predstavljena je sledećom relacijom: π− πbar −10(U−Ubar)+ s, gde je simbolom s predstavljen šok na strani ponude. Nacrtajte krivu kada je u = 4%, a S= 7%; kada bazična inflacija poraste na 6%.
4. Ponekad se u štampi mogu naći tvrdnje da će „ekonomija budućnosti” imati permantnento nižu inflaciju i nižu nezaposlenost. Možete li, korišćenjem proširene Filipsove krive, otkriti smisao
ovakvih tvrdnji? Kako procenjujete njihovu validnost?

54. 5. Zbog čega bi monetarna politika pri fleksibilnom kursu mogla da dovede do rasta inflacije? (Uputstvo:
Kako bi depresijacija mogla da deluje kao šok na strani ponude?) Kako bi u maloj otvorenoj privredi sa
fleksibilnim kursem ekspanzivna fiskalna politika mogla poslužiti kao sredstvo za suzbijanje inflacije?
6. Kakav efekat na inflaciju bi mogao imati rast poreza na dodatu vrednost (VAT)? A rast poreza na
profit korporacije? A rast poreza na lični dohodak? Najpre pažljivo iznesite pretpostavke analize.
7. Hipoteza o racionalnim očekivanjima (Poglavlje 5) u blažoj verziji ističe da će privredni subjekti
sve raspoložive informacije efikasno koristiti i da neće praviti sistematske greške. Primenjeno na
tržište rada i bazičnu inflaciju, šta bi se na osnovu hipoteze o racionalnim očekivanjima zaključilo
o bazičnoj inflaciji i kratkoročnom ponašanju Filipsove krive? Možete li naći razlog zbog koga
je potrebno da protekne izvesno vreme da bi se bazična i stvarna inflacija ujednačile, čak i
kada važi hipoteza o racionalnim očekivanjima?

55. 8. U Velikoj Britaniji koriste se tri indeksa cena: indeks cena na malo (the retail price index (RPI)),
RPIX, iz koga su isključene promene kamatnih stopa na hipotekarne kredite, kao i RPIY, iz koga
su isključeni posredni porezi (VAT, carine, lokalni porezi, etc.). Ove distinkcije su uvedene jer bi
korišćenjem indeksa cena potrošača (CPI) restriktivna monetarna ili fiskalna politika mogla na
kratak rok da deluje inflaciono. Objasnite zašto.
9. Često se navodi da neke centralne banke (npr. stara nemačka Bundesbanka ili Švajcarska nacionalna
banka) imaju anti-inflacioni „kredibilitet”: imaju reputaciju da mogu da održe niske stope
inflacije. Kako se to odražava na bazičnu stopu inflacije? Posebno, kako se to može odraziti na
bazičnu inflaciju u slučaju da dođe do naglog šoka u vidu rasta robnih cena?
10. Reforma institucija na tržištu rada smanjuje ravnotežnu nezaposlenost na 5%. Objasnite kakav
će biti efekat na inflaciju i na nezaposlenost na kratak, a kakav na dugi rok.

56. SR i LR efekti nekog IS šokaY r
LRAS
LM(P1)
IS1
IS2
AD2
Negativni IS šok pomera IS i AD ulevo, te Y pada.
AD1 Y P
LRAS
SRAS1 P1
Abbreviation:
SR = short run, LR = long run

57. SR i LR efekti nekog IS šokaY r
LRAS
LM(P1)
U novoj kratkoročnoj ravnoteži,
IS2
IS1 Y P
LRAS
AD2
SRAS1 P1
AD1

58. SR i LR efekti šoka IS LM(P1) U novoj kratkoročnoj ravnoteži, , IS1Y r
LRAS
LM(P1)
U novoj kratkoročnoj ravnoteži, ,
IS2
IS1
Vremenom, P postepeno pada, što izaziva da
SRAS ide dole
M/P raste, te se LM spušta naniže Y P
LRAS
AD2
SRAS1 P1
AD1

59. SR i LR efekti IS šoka LM(P1) LM(P2) IS1 IS2Y r
LRAS
LM(P1)
SRAS2 P2
LM(P2)
IS2
IS1
Vremenom, P postepeno pada, što izaziva da
SRAS ide dole
M/P raste, te se LM spušta naniže Y P
LRAS
AD2
SRAS1 P1
AD1

60. SR i LR efekti IS šoka LM(P1) LM(P2)Y r
LRAS
LM(P1)
SRAS2 P2
LM(P2)
IS2
Proces se nastavlja sve dok privreda ne dostigne dugoročnu ravnotežu
IS1 Y P
LRAS
AD2
SRAS1
A good thing to do: Go back through this experiment again, i see if your students can figure out what is happening to the other endogenous variables (C, I, u) in the short run i long run. P1
AD1

61. Vežba Analiza SR & LR efekata M
Nacrtati IS-LM i AD-AS dijagrame kao ove ovde,
Pokazati kratkororčni efekat mere CB kojom se povećava M. Obeležite tačke i pokažite strelicama kretanje krive.
Pokažite tranziciju od kratkog na dugi rok.
Kakva je relacija SR i LR vrednosti? Y r
LRAS
LM(M1/P1) IS Y P
AD1
LRAS
This exercise has two objectives:
1. To give students immediate reinforcement of the preceding concepts.
2. To show them that money is neutral in the long run, just like in chapter 4.
You might have your students try other exercises using this framework:
* the short-run i long-run effects of Ekspanzivna fiscal policy. Have them compare the long-run results in this framework with the results they obtained when doing the same experiment in Chapter 3 (the loanable funds model).
SRAS1 P1

62. Analiza -SR r0 r1 Y1 Y1 LM(M1/P1) IS LM(M2/P1) AD1 AD2 r Kratak rok:
Rast M povećava ponudu
realnog novca i pomera
LM krivu udesno.
Što pomera AD krivu udesno.
Ravnoteža ide iz
tačke 0 u tačku 1.
Output raste do Y1.
Obratite pažnju da kamatna
Stopa pada sa r0 na r1.
LRAS
LM(M1/P1) IS r0
LM(M2/P1) r1 1 Y1 Y P
AD1
AD2
LRAS
This exercise has two objectives:
1. To give students immediate reinforcement of the preceding concepts.
2. To show them that money is neutral in the long run, just like in chapter 4.
You might have your students try other exercises using this framework:
* the short-run i long-run effects of Ekspanzivna fiscal policy. Have them compare the long-run results in this framework with the results they obtained when doing the same experiment in Chapter 3 (the loanable funds model).
* Immediately after a negative shock pushes output below its natural rate, show how monetary or fiskalna politikacan be used to restore full-employment immediately (i.e., without waiting for prices to adjust).
SRAS1 P1 1 Y1

63. Analiza - LR r0 r1 Y1 Y1 LM(M2/P2) IS LM(M2/P1) AD1 AD2
Cene rastu proporcionalno M,
sa P1 na P2,
Tako se realna ponuda novca
vraća na prvobitni nivo:
M2/P2 = M1/P1.
Te se LM kriva vraća
u prvobitni položaj.
Ravnoteža se pomera
iz tačke 1 u tačku 2.
Output i kamata se takođe
vraćaju u tačku 0. Y r
LRAS
LM(M2/P2) IS r0
0,2
LM(M2/P1) r1 1 Y1 Y P
AD1
AD2
LRAS
SRAS2 P2
This exercise has two objectives:
1. To give students immediate reinforcement of the preceding concepts.
2. To show them that money is neutral in the long run, just like in chapter 4.
You might have your students try other exercises using this framework:
* the short-run i long-run effects of Ekspanzivna fiscal policy. Have them compare the long-run results in this framework with the results they obtained when doing the same experiment in Chapter 3 (the loanable funds model).
* Immediately after a negative shock pushes output below its natural rate, show how monetary or fiskalna politikacan be used to restore full-employment immediately (i.e., without waiting for prices to adjust). 2
SRAS1 P1 1 Y1

64. Efikasnost ek. politike
fiskalna politika je delotvorna (Y mnogo raste) kad je:
LM ravna (l veliko ili k malo, te je z blisko 1)
As the rise in G raises Y,
the increase in money Demand does not raise r much: small k:Md not responsive to Y -large l: Md is responsive to r
so investment is not crowded out as much. LM Y1
IS1 r 1 Y2
IS2 2
LM’
Y2’ 2’ b ck c l

65. Efikasnost ek. politike
Monetarna politika is efikasna (Y will rise much) when:
IS flatter (d large: Investment is responsive to r)
As a rise in M lowers the interest rate (r),
investment rises more in response to the fall in r,
so output rises more. r IS
LM1
LM2 1
Y2’ 2’ 2
IS’ Y1 Y2 b ck c l