Upravljanje performansama procesa

Upravljanje performansama procesa
Predavanje br. 5 Upravljanje performansama procesa Dragan Domazet Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5
Uvod Modeliranje poslovnih procesa se vrši primenom posebnih metoda i softverskih alata za projektovanje poslovnih procesa. Njihovom primenom, projektanti poslovnih procesa mogu da provere ostvarljivost, kompletnost i efektivnost predloženog projektnog rešenja poslovnih procesa. Ovi alati olakšavaju bolje razumevanje procesa koji se razmatraju i probleme sa kojim sa oni sučeljavaju. Modeliranje poslovnih procesa s ciljem kreiranja efektivnih procesa se ne može izvršiti bez primene posebnih metoda i softverskih alata za projektovanje poslovnih procesa. U ovom predavanju će biti govora o njima. Njihovom primenom, projektanti poslovnih procesa mogu da provere ostvarljivost, kompletnost i efektivnost predloženog projektnog rešenja poslovnih procesa. Ovi alati olakšavaju bolje razumevanje procesa koji se razmatraju i probleme sa kojim sa oni sučeljavaju. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Alati i principi projektovanja procesa
Ovi alati primenjuju specifične principe projektovanja, kao što je pokazano u Tabeli 9-1. Pored ovih principa projektovanja, biće razmatrani i principi koji nisu prikazani u Tabeli 9-1., kao što je eliminacija međuoperacijskih odlagališta materijala, uspostavljanje orijentacije na proizvod, obrada „odjedanput“, i eliminacija višestrukih puteva u operacijama. Nisu definisani specifični alati za ove principe, ali će biti diskutovani jer je važno da se oni imaju u vidu prilikom projektovanja procesa. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Podaci o svakoj aktivnosti
Neophodni podaci: vremena rada u aktivnostima redosled odvijanja aktivnosti procesa. Kako ih dobiti? Dokumentovanjem svake aktivnosti. Najvažnije dokumentovati vreme trajanja aktivnosti Koriste se dva dokumenta: Dokument o aktivnostima procesa Dokument o radnoj stanici Da bi se navedeni alati mogli da koriste, neophodno je prikupiti neophodne podatke o procesu, ako što su vremena rada u aktivnostima kao i redosled odvijanja aktivnosti procesa. Zato ćemo najpre govoriti o načinu prikupljanja ovih podataka. U proizvodnim procesima se ovi podaci dobijaju na taj način što se dokumentuje svaka aktivnost procesa, pri čemu je glavni podatak vreme obrade (proizvodnje). Koriste se dva dokumenta: Dokument o aktivnostima procesa Dokument o radnoj stanici Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Dokument o aktivnostima procesa
opisuje sve aktivnosti jednog posla, daje tzv. pripremna vremena i operacijska vremena. Ovaj dokument prati pripremak, tj. proizvod u svim fazama njegove proizvodnje, i unose se podaci o aktivnosti tj. o mašini, količini delova na ulazu i izlazu i o vremenu početka i završetka svake aktivnosti Ovako prikupljeni podaci o vremenima su ulazni podaci za softverske alate za modeliranje procesa. Dokument o aktivnostima procesa, koji opisuje sve aktivnosti jednog posla, tj. kako se posao obavlja u jednoj organizaciji. Za svaku se daju tzv. pripremna vremena i operacijska vremena. Ovaj dokument prati pripremak, tj. proizvod u svim fazama njegove proizvodnje, od prve do zadnje operacije i u njega se unose podataci o aktivnosti (ili operaciji), tj. o mašini, količini delova na ulazu i izlazu iz svake operacije (aktivnosti) i vremenu početka i završetka operacije, tj. ostvarena vremena obrade na pojedinim operacijama (mašinama). Ovako prikupljeni podaci o vremenima obrade su ulazni podaci za softverske alate za modeliranje procesa. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Dokument o radnoj stanici
Sadrži sve aktivnosti koje se realizuju na određenoj radnoj stanici (npr. mašini). Može se utvrditi stepen iskorišćenja i potencijalni kapacitet radne stanice. Dokument o radnoj stanici, koji sadrži sve aktivnosti koje se realizuju na određenoj radnoj stanici (npr. mašini). Na ovaj način se može utvrditi stepen iskorišćenja i potencijalni kapacitet radne stanice. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Analiza toka procesa Za analizu toka procesa koriste se najčešće četiri dijagrama i tabela: Opšti tabela procesa (engl. the general process chart) Dijagram toka procesa (engl. the process flow diagram) Tabela aktivnosti procesa (engl. the process activity chart) Dijagram toka (engl. flowchart) Za analizu toka procesa koriste se najčešće četri dijagrama i tabela: Opšti tabela procesa (engl., the general process chart) Dijagram toka procesa (engl., the process flow diagram) Tabela aktivnosti procesa (engl., the process activity chart) Dijagram toka (engl., flowchart) Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Uobičajeni simboli za aktivnosti procesa
operacija zakašnjenje transport fizičkog objekta inspekcija transport informacije uskladišćenje Ovi dijagrami dele aktivnosti u pet različitih kategorija (slika 9.1): aktivnost operacije, tj. aktivnost koja dodaje vrednost u procesu aktivnost transporta (prenos fizičkog objekta ili prenos informacije) aktivnost inspekcije (aktivnost kontrole) aktivnost uskladišećenja (engl., storage) izražava planirano čekanje aktivnost čekanja, tj. zakašnjenja (engl., deley), izražava neplanirano čekanje Za predstavljanje ovih aktivnosti koriste se različiti simboli. U ovom predmetu mi ćemo u što većoj meri koristiti UML simbole (tj. simbole definisane univerzalnim jezikom za modeliranje – Universal Modeling Language). Međutim, koristićemo i nestandardne, ali uobičajene simbole, kako bi studenti bili upoznati i sa uobičajenim simbolima sa kojima s emogu sresti u svojoj karijeri. U suštini, simbili i nisu bitni. Bitan je koncept koji oni predstavljaju. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Opšta tabela procesa Opšta tabela procesa opisuje sadašnji proces, reprojektovan proces i očekivana poboljšanja zbog predloženih promena (Tabela 9.2). Ona sadrži broj aktivnosti svake od navedenih kategorija, vremena trajanja aktivnosti u svakoj kategoriji i odgovarajući procenat učešća ovog vremena u ukupno vreme procesa. Informacije koje sadrži opšta tabela procesa ukazuje na glavne probleme postojećeg procesa, i na način kako će novi proces rešiti ove probleme. Problemi se mere vremenima upotrebljenim za realizaciju aktivnosti. Novi proces bi trealo da poveća odnos vremena koji se troši na aktivnosti koja dodaju vrednost u odnosu na vremena aktivnosti koja ne dodaju vrednost. U Tabeli 9.2 je prikazan primer procesa u kome novi proces nije promenio broj aktivnosti u procesu, ali je ipak povećao učešće vremena aktivnosti koje povećavaju vrednost sa 10% na 37,5%. To je postignuto smanjivanjem vremena aktivnosti koje ne dodaju vrednost. Negativni brojevi u koloni Razlika ukazuje na smanjivanje frekvencije javljanja neke operacije i smanjenje ukupnog vremena koji odgovara svakoj kategoriji. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Dijagrama toka procesa
Alat koji dozvoljava analitičaru procesa da predstavi kretanje pripremka, tj. delova i proizvoda u svim fazama proizvodnje (u proizvodnji) ili dokumenata (u administraciji) od jedne aktivnosti (mesta u pogonu ili administraciji) ka drugoj aktivnosti (odn. mesta) procesa koji se odvija u određenom pogonu, tj. prostoru. Meri performanse procesa u jedinicama vremena i jedinicama rastojanja. Dijagram toka procesa (engl., the process fow diagram) je alat koji dozvoljava analitičaru procesa da predstavi kretanje pripremka, tj. delova i proizvoda u svim fazama proizvodnje (u proizvodnji) ili dokumenata (u administraciji) od jedne aktivnosti (mesta u pogonu ili administraciji) ka drugoj aktivnosti (odn. mesta) procesa koji se odvija u određenom pogonu, tj. prostoru. Dobijeni dijagram meri performanse procesa u jedinicama vremena i jedinicama rastojanja. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Dijagrama toka procesa
Analiza obuhvata sva rastojanja između aktivnosti preko koji se kreće posao na obradi dela, odn. dokumenta, uključujući i horizontalna i vertikalna rastojanja, kada proces se odvija na više spratova neke zgrade. Dijagram pretpostavlja da je potrebno izvesno vreme za kretanje resursa za transformaciju (materijal, informacija), za kretanje od aktivnosti do aktivnosti i da je to vreme proporcionalno njihovom rastojanju, kao i da je vreme parametar koji utiče na performanse procesa. Zato je važno da se ovi dijagrami toka procesa precizno urade u slučajevima procesa za obradu radnih naloga. Analiza obuhvata sva rastojanja između aktivnosti preko koji se kreće posao na obradi dela, odn. dokumenta, uključujući i horizontalna i vertikalna rastojanja, kada proces se odvija na više spratova neke zgrade. Dijagram predspostavlja da je potreno izvesno vreme za kretanje resursa za transformaciju (materijal, informacija) za kretanje od aktivnosti do aktivnosti i da je to vreme proporcionalno njihovom rastojanju,kao i da je vreme parametar koji utiće na performanse procesa. Zato je važno da se ovi dijagrami toka procesa precizno urade u slučajevima procesa za obradu radnih naloga Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Označavanja mesta odvijanja aktivnosti
Analitičar može obeležiti na dijagramu prostor u kome se neka aktivnost odvija dodajući kolonu u dijagramu procesa, koja predstavlja taj prostor ili organizacionu jedinicu. Alternativno, oznaka može da označava samo brojnu oznaku aktivnosti ( u slučaju kada nije bitna informacija o mestu obavljanja aktivnosti). Zbog informacije o vremenu i prostoru odvijanja svake aktivnosti procesa, dijagram toka procesa je moćno sredstvo (alat) za predstavljanje fizičkog toka odvijanja posla u okviru nekog procesa, te na taj način pomaže analitičaru da bolje razume kako proces radi. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Poboljšanje procesa promenom mesta aktivnosti
Na slici je prikazan jedan proces sa šest radnih timova, obeleženih sa slovima od A do F. Na dijagramu je ucrtan i prostor u kome oni rade. Redosled odvijanja aktivnosti je sledeći: C,D,F,A,B i E. Promenom rasporeda radnih timova u istom prostoru dobija se efikasniji tok procesa, jer su smanjeni putevi kretanja resursa za transformaciju (laterijal, informacija). Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Cilj: Minimizacija kretanja materijala ili dokumenata
Cilj je da se minimiziraju nepotrebna kretanja resursa za transformisanje. To se vidi preko dužina puteva kretanja resursa za transformisanje između aktivnosti procesa. Efektivan tok procesa smanjuje dužinu putanja kretanja resursa za transformaciju i eliminiše njihova ukrštanja na taj način što raspoređuje aktivnosti po redosledu izvršenja. Aktivnosti koje obrađuju veliki broj resursa za transformaciju postavljaju se blizu jedne drugoj. Cilj analize dijagrama toka procesa je da se minimiziraju nepotrebna kretanja resursa za transformisanje. To se vidi preko dužina puteva kretanja resursa za transformisanje između aktivnosti procesa. Efektivan tok procesa smanjuje dužinu putanja kretanja resursa za transformaciju i eliminiše njihova ukrštanja na taj način što raspoređuje aktivnosti po redosledu izvšrenja. Aktivnosti koje obrađuju veliki broj resursa za transformaciju postavljaju se blizu jedne drugoj. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Pitanja u vezi raspoređivanje reusrsa za transformisanje
Pri fizičkom raspoređivanju ljudi, opreme i prostora u procesu postavljaju se sledeća pitanja: Koji će radni centri biti uključeni u rasporedu? Koliki prostor zahteva svaki radni centar? Kako treba da se konfiguriše svaki radni centar? Gde treba da bude lociran svaki radni centar? Pri fizičkom raspoređivanju ljudi, opreme i prostora u procesu postavlju se sledeća pitanja: Koji će radni centri biti uključeni u rasporedu? Koliki prostor zahteva svaki radni centar? Kako treba da se konfiguriše svaki radni centar? Gde treba da bude lociran svaki radni centar? Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Gde treba da bude lociran svaki radni centar? LD poeni
Dijagram toka procesa najviše pomaže u određivanju lokacija radnih centara. može koristiti i jednostavni kvantitativni metod za upoređenje alternativnih projektnih rešenja. Metod se oslanja na računanje poena (LD poeni) za izražavanje rastojanja između radnog centra (i) i radnog centra (j) uz pomoć sledećeg izraza: Dijagram toka procesa najviše pomaže u traženju odgovora na 4. pitanje. Uz dijagram se može koristiti i jednostavni kvantitativni metod za upoređenje alternativnih projektnih rešenja. Metod se oslanja na računjanje poena (LD poeni) za izraživanje rastojanja između radnog centra (i) i radnog centra (j) uz pomoć prikazanog izraza. LD poeni (i,j) = Količina (i,j) x Rastojanje (i,j) Količina je mera obima transporta između dva radna centra. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

LD poeni Vrednost količine je mera obima transporta između dva radna centra. količina materijala ili broja delova koji se transportuje između dva radna centra (npr. dve mašine). Cilj projektovanja procesa je da se nađe takav tok procesa koji ima najmanji broj LD poena. Vrednost količine je mera obima transporta između dva radna centra. Na primer, to može biti količina materijala ili broja delova koji se transportuje između dva radna centra (npr. dve mašine). Cilj projektovanja procesa je da se nađe takav tok procesa koji ima najmanji broj LD poena. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Primer Tabela 9.3 Tabela 9.4 Centri Količina Sadašnje rešenje Novo rešenje Rastojanje LD poeni A,B 20 2 40 1 A,D A,F 80 3 240 B,C 10 B,E 75 225 C,D 15 45 C,F 90 D,E 70 140 Ukupno: 790 570 B D A F C E a) Sadašnje rešenje b) Novo rešenje U tabeli 9.3 prikazana je matrica koja prikazuje količine delova koji se transportuju između aktivnosti u primeru datom na slici. Tabela 9.4 prikazuje uporedne rezultate LD poena za obe varijante procesa izkazane na slici. Rastojanja u tabeli 9.4 su rektilinearna. To znači da je broj linijskih segmenta (u rešetki) između dva centra određuje rastojanje. Na primer, potrebno je preći tri segmenta u rešetki da bi se povezali centri A i F u oba projektna rešenja na slici. Kao što se vidi, novo rešenje je bolje jer obezbeđuje manji broj LD poena (570) nego sadašnje rešenje (790). Međutim ušteda koja se postiže manjim transportnim troškovima treba da se uporedi sa troškovima premeštanja radnih centara da bi se realizovalo novo rešenje. Ako su ti troškovi veći nego moguća ušteda, onda se traži drugo novo rešenje kod koga če se isplatiti promena rasporeda radnih centara. Novo rešenje je bolje jer obezbeđuje manji broj LD poena (570) nego sadašnje rešenje (790). Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Proračun rastojanja između dve tačke
Rastojanje po katetama trougla = │x1 – x2│ + │y1 – y2│ Rastojanje po dijagonali trougla = [(x1 + x2)2 + (y1 + y2)2]½ (x1,y1) y (x2,y2) Rastojanja između tačaka sa koordinatama (x1, y1) i (x2,y2) se određuje uz pomoć izraza (slika 9.5): Rastojanje po katetama trougla = │x1 – x2│ + │y1 – y2│ Rastojanje po dijagonali trougla = ((x1 + x2)2 + (y1 + y2)2)½ x Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Tabela aktivnosti procesa
Opšta tabela procesa ne prikazuje aktivnosti po redosledu izvršenja, nije pogodno za upoređivanje dva procesa sa različitim redosledom aktivnosti. Tabela aktivnosti procesa obezbeđuje informaciju o redosledu aktivnosti procesa i druge informacije potrebne za upoređenje dva procesa. Kao što je pokazano, opšta tabela procesa ne prikazuje aktivnosti po redosledu izvršenja, što nije pogodno za upoređivanje dva procesa sa različitim redosledom aktivnosti. Za razliku od opšte tabele procesa, tabela aktivnosti procesa obezbeđuje informaciju o redosledu aktivnosti procesa i druge informacije potrebne za upoređenje dva procesa. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Tabela aktivnosti procesa sadrži prosečne vrednosti za vremena trajanja aktivnosti. Sabiranjem ovih vremena, dobija se prosečno vreme trajanja procesa. Tabela aktivnosti procesa sadrži prosečne vrednosti za vremena trajanja aktivnosti. Sabiranjem ovih vremena, dobija se prosečno vreme trajanja procesa. Oznaka strelice u polju simbola, označava transport materijala ili informacije. Popunjeni obrazac opisuje tačan redosled aktivnosti u procesu i daje potrebno vreme za realizaciju svake aktivnosti, kao i opis svake aktivnosti. Mogu se razviti i detaljnije tabele aktivnosti koje bi imale i kolone koja bi sadržale druge podatke, kao na primer, kolona sa troškovima realizacije svake aktivnosti, što bi omogućilo lako računjanje troška rada celog procesa. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Ne dobija se varijacija vremena trajanja procesa usled varijacija vremena trajanja aktivnosti. Tabela aktivnosti procesa nije zgodna ako se porede više varijanti, jer je za svaku od njih, neophodno napraviti posebnu tabelu aktivnosti. ne mogu da prikazuju paralelne, već samo redno povezane aktivnosti. Tabela aktivnosti procesa nije zgodna ako se porede više varijanti, jer je za svaku od njih, neophodnoi napraviti posebnu tabelu aktivnosti. Takođe, tabele aktivnosti ne mogu da prikazuju paralelne, već samo redno povezane aktivnosti. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Dijagram toka procesa Dijagram toka procesa može prikazati i paralelne aktivnosti Grafički simboli za aktivnosti se ucrtavaju po redosledu izvršavanja, počev od gornjeg levog ugla dijagrama i kretanjem udesno, ka donjem desnom uglu. Dijagram toka procesa može da prikaže i petlje aktivnosti (aktivnosti koje se iterativno ponavljaju). alternativne puteve, tačke odlučivanja, i paralelne aktivnosti. Za razliku od tabele aktivnosti procesa, dijagram toka procesa može prikazati i paralelne aktivnosti, tj. proces sa više paralelnih grana. Dijagrami toka aktivnosti su osnovni alat pri projektovanju procesa. Korišćenjem grafičkih simbola za aktivnosti, one se ucrtavaju po redosledu izvršavanja, počev od gornjeg levog ugla dijagrama i kretanjem udesno, ka donjem desnom uglu. Dijagram toka procesa (ili dijagram procesa, kako se takođe zove), može da prikaže i petlje aktivnosti koje sadrže aktivnosti koje se iterativno ponavljaju sve do ispunjenja nekog uslova. Dijagram toka procesa može da prikaže alternativne puteve, tačke odlučivanja, i paralelne aktivnosti. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Dijagram toka procesa transport fizičkog objekta operacija uskladišćenje zakašnjenje transport informacije inspekcija odlučivanje Nalozi čekaju prodavca Operator diže slušalicu Nalozi čekaju za obradu Nalozi se nose supervizoru Nalozi čekaju kod supervizora Supervizor proverava naloge ne Mogu se koristiti različiti simboli za sve ove aktivnosti i događaje u procesu, kao što su simboli dati na slici. Pored njih, koriste se i simboili za početak i kraj procesa (tačka, odnosno, tačka u krugu) i simbol za aktivnost odlučivanja (kvadrat zaokrenut za 90 stepeni). Na slici je prikazan i primer jednog dijagrama toka aktivnosti. Da li su nalozi kompletni? da Nalozi se ispunjavaju Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Proračun vremena aktivnosti
Gde je: Vreme obrade – vreme potrebno za realizaciju pojedinačnog posla Veličina serije – broj poslova koji se rade u seriji Vreme pripreme – vreme potrebno za pripremu procesa da počne obradu nove serije Efikasnost – mera koja ukazuje na brzinu obrade posla u odnosu na standardno vreme Dijagrami toka procesa mogu da posluže za dobijanje dodatnih informacija, pored informacija o redosledu aktivnosti i logićkih koraka odvijanja procesa. Na primer, dijagrami toka procesa mogu da sadrže i informaciju o precenjenom vremenu potrebno za realizaciju svake aktivnosti, pri čemu se koristi i izraz na slici. Ovaj izraz predpostavlja da je poznato standardno vreme za obradu jednog posla, kao i vreme za pripremu Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Standardno vreme Standardno vreme odgovara radu radnika koji ima 100% efikasnost. Ako neki radnik ne pokazuje tu standardnu efikasnost, već nižu, onda se vreme trajanja aktivnosti povećava. Na primer, pretpostavimo: da je 2 minuta potrebno za kontrolu kompletnosti jednog naloga u procesu realizacije naloga. da supervizor proverava naloge u seriji od po 20 naloga i da mu je potrebno 10 minuta da se pripremi za proveru te serije naloga. supervizor je novi i nema još standardnu efikasnost, te se njegova efikasnost uzima da je na nivou 80% od standardne. Primenom gornjeg izraza, u ovom slučaju dolazi se do vremena trajanja aktivnosti. Standardno vreme odgovara radu radnika koji ima 100% efikasnost. Ako neki radnik ne pokazuje tu standarbu efikasnost, već nižu, onda se vreme trajanja aktivnosti povećava. Na primer, predpostavimo da je 2 minuta potrebno za kontrolu kompletnosti jednog naloga u procesu realizacije naloga. Pretpostavimo da supervizor proverava naloge u seriji od po 20 naloga i da mu je potrebno 10 minuta da se pripremi za proveru te serije naloga. Ako je supervizor novi, on nema još standardnu efikasnost, te se se njegova efikasnost uzima da je na nivou 80% od standardne. Primenom gornjeg izraza, u ovom slučaju dolazi se se do vremena trajanja aktivnosti na proveri jedne serije naloga. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Vreme trajanja procesa sa jednom aktivnošću
Ako se nalozi ne obrađuju u seriji već pojedinačno, onda nije potrebno vreme za pripremu, te je vreme trajanje aktivnosti provere jednog naloga: Ako se nalozi ne obrađuju u seriji već pojedinačno, onda nije potrebno vreme za pripremu, te se vreme trajanje aktivnosti provere jednog naloga proračunava prema izrazu na slici. U ovom slučaju, za proveru 20 naloga bilo bi potrebno 50 minuta. Pri ovom proračunu, predpostavljeno je da je procenjeno vreme provere jednog naloga i vreme za pripremu tačno. Za proveru 20 naloga bilo bi potrebno 50 minuta. Pri ovom proračunu, pretpostavljeno je da je procenjeno vreme provere jednog naloga i vreme za pripremu tačno. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Dinamika procesa Kada se radi sa verovatnoćama, onda dijagram za tok procesa nije dovoljan za potpuno razumevanje dinamike procesa. neophodno je primeniti simulaciju procesa u uslovima javljanja diskretnih poremećaja. Simulacija koristi dijagram toka procesa, ali kreira dinamičko predstavljanje procesa, jer omogućava dobijanje i verovatnoće dobijanja ukupnog vremena trajanja procesa. Izrada dijagrama toka procesa se najčešće radi upotrebom specijalizovanih softvera, Međutim, u stvarnosti to najčešće nije potpuno tačno, već sa nekom verovatnoćom. Kada se radi sa verovatnoćama, onda dijagram za tok procesa nije dovoljan za potpuno razumevanje dinamike procesa. Tada je neophodno primeniti simulaciju procesa u uslovima javljanja diskretnih poremećaja. Simulacija koristi dijagram toka procesa, ali kreira dinamičko predstavljnanje procesa, jer omogućava dobijanje i verovatnoće dobijanja ukupnog vremena trajanja procesa. Druge informacije koje je moguće dodati dijagramima toka procesa kao što su na primer, vrednosti frekvencije odlučivanja u pojedinim tačkama odlučivanja u vezi daljeg toka (da/ne). Izrada dijagrama toka procesa se najčešće radi upotrebom specijalizovanih softvera, koji znatno olakšavaju njivu izradu. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Mapa uslužnog sistema Mapa uslužnog sistema (Service System Map – SSM) je proširenje dijagrama toka procesa, jer dokumentuje kako neki poslovni proces komunicira sa svojim kupcima, kao i ulogu koju kupci igraju u procesu obezbeđenja usluge. Mapa uslužnog servisa prikazuje kako aktivnosti doprinose zadovoljavanju kupaca Mapa uslužnog sistema (engl., service system map – SSM) je proširenje dijagrama toka procesa, jer dokumentuje kako neki poslovni proces komunicira sa svojim kupcima, kao i ulogu koju kupci igraju u procesu obezbeđienja usluge. Mapa uslužnog servisa prikazuje kako aktivnosti doprinose zadovoljavanju kupaca Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Ciljevi korišćenja mape uslužnog servisa
Da obezbedi zajedničku i konsistentnu percepciju iskustva koje kupac ima sa celim poslovnim procesom. Da utvrdi sve tačke dodira između poslovnog procesa i kupaca. Da obezbedi osnovu za razvoj ekonomskog modela poslovanja. Da obezbedi okvir za projektovanje poslovnih procesa. Da pomogne utvrđivanju kontrolnih tačaka i strateških mera performansi. Mapa uslužnog servisa ima sledeće ciljeve: Da obezbedi zajedničku i konsistentnu percepciju iskustva koje kupac ima sa celim poslovnim procesom. Da utvrdi sve tačke dodira između poslovnog procesa i kupaca. Da obezbedi osnovu za razvoj ekonomskog modela poslovanja. Da obezbedi okvir za projektovanje poslovnih procesa. Da pomogne utvrđivanju kontrolnih tačaka i strateških mera performansi. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Povoljnosti korišćenja SSM
Poboljšanje performansi Usmerenje na istraživanje tržišta Projektovanje operacija i upravljanja procesom Primena informacionih tehnologija Usmerenje na merenje kritičnih performansi Primena mape uslužnog sistema obezbeđuje sledeće povoljnosti pri projektovanju procesa: Poboljšanje performansi Usmerenje na istraživanje tržišta Projektovanje operacija i upravljanja procesom Primena informacionih tehnologija Usmerenje na merenje kritičičnih performansi Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Poboljšanje performansi
Mapa obično značajnije pomaže poboljšanju procesa u odnosu na tekstualni opis procesa. smanjuje rizik netačnog opisa procesa i od učinjenih promena i predstavlja temelj saradnje unutar kompanije na polju usavršavanja poslovnog procesa. Mapa (SSM) pomaže zaposlenima da sa sadašnjeg, pređu na novi proces. Poboljšanje performansi: Obzbeđenjem grafičkog predstavljanja svakodnevnog rada, mapa obično značajnije pomaže poboljšanju procesa u odnosu na tekstualni opis procesa. Mapa smanjuje rizik netačnog opisa procesa i od učeinjenih promena i predstavlja temelj saradnje unutar kompanije na polju usavršavanja poslovnog procesa. Na taj način, mapa (SSM) pomaže zaposlenima da sa sadašnjeg pređu na novi proces. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Usmerenje na istraživanje tržišta
Mapa poboljšava sposobnost menadžmenta da se usmeri u područja koja su kritička za zadovoljstvo kupca. Kako? Obezbeđenjem tačnog, korak-po-korak, opisa tačaka kontakta sa kupcem, iz perspektive kupca, Potreba da se poboljša razumevanje određenih aspekata nekog kontakta sa kupcem, može da dovede do daljih istraživanja tržišta. Obezbeđenjem tačnog, korak-po-korak opisa tačaka kontalta sa kupcem, iz perspektive kupca, mapa poboljšava sposobnost menadžmenta da se usmeri u područja koja su kritička za zadovoljstvo kupca. Potreba da se poboljša razumevanje određenih aspekata nekog kontakta sa kupcem, može da doprinese dalja istraživanja tržišta. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Projektovanje operacija i upravljanja procesom
Efekti na prve i kasnije aktivnosti se lakše utvrđuju kada vrše brisanja i dodavanja i druge promene u mapi. Mapa dozvoljava da se operacije ili aktivnosti unutar organizacije vide u širem kontekstu vezanim za kupce. Efekti na prve i kasnije aktivnosti se lakše utrvrđuju kada vrše brisanja i dodavanja i druge promene u mapi. Mapa takođe dozvoljava da se operacije ili aktivnosti unutar organizacije vide u širem kontekstu vezanim za kupce. Promena Dijagram procesa Efekti na aktivnosti Vidljivost aktivnosti Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Primena informacionih tehnologija
Informacioni sistemi se mogu projektovati sa strateškog stanovišta upotrebom SSM mapa, jer one, pored tačaka kontakta sa kupcima, toka materijala i prikaza specifičnih aktivnosti, prikazuju i tok informacija koji je neophodan za izvršenje ključnih aktivnosti procesa. Mogu se projektovati novi informacioni sistemi (ili da se poboljšaju postojeći) radi povezivanja aktivnosti koje dodaju vrednosti u osnovnom poslovnom procesu. Informacioni sistemi se mogu projektovati sa strateškog stanovišta upotrebom SSM mapa, jer one, pored tačaka kontakta sa kupcima, toka materijala i prikaza specifičnih aktivnosti, prikazuju i tok informacija koji je neophodan za izvršenje kljućnih aktivnosti procesa. Mogu se projektovati novi informacioni sistemi (ili da se poboljšaju postojeći) radi povezivanja aktivnosti koje dodaju vrednosti u osnovnom poslovnom procesu. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Usmerenje na merenje kritičnih performansi
Mapa (SSM) olakšava prikupljanje ključnih mera koje su neophodne u projektovanju procesa. podstiče kreiranje efektivne poslovne politike, procedura, preporuka i programa obuke kojim se postavlja kontekst sistema za upravljanje performansama sistema. Sa mapom, projektni tim može da se usmeri ka kritičnim mernim tačkama. Mapa olakšava prikupljanje ključnih mera koje su neophodne u projektovanju procesa. SSM takođe podstiće kreiranje efektivne poslovne politike, procedura, preporuka i programa obuke kojim se postavlja konetkst sistema za upravljanje performansama sistema. Sa mapom, projektni tim može da se usmeri ka kritičnim mernim tačkama. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Mapa uslužnog procesa i performanse
Grafički prikaz olakšava projektovanje mera koje ostvaruju najbolju ravnotežu između kvaliteta usluge, kvaliteta proizvoda i profitabilnosti. Mere performansi su najefektnije kada kontrolišu horizontalni tok posla u skladu sa prikazom na mapi i kada su neograničene vertikalnom strukturom organizacije. Mapa ovo obezbeđuje prikazom svih aktivnosti u vidu jednog kontinualnog toka, umesto deljenja posla po organizacionim jedinicama, odn. funkcijama. Grafički prikaz olakšava projektovanje mera koje ostavaruju najbolju ravnotežu između kvaliteta usluge, kvaliiteta proizvoda i profitabilnosti. Mere performansi su najefektnije kada kontrološu horizontalni tok posla u skladu sa prikazom na mapi i kada su neograničene vertikalnom strukturom organizacije. Mapa ovo obezbeđuje prikazom svih aktivnosti u vidu jednog kontinualnog toka, umesto delenja posla po odrganizacionim jedinicama, odn. funkcijama. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Horizontalne trake Svrha horizontalnih traka -prikaz aktivnosti koje su povezane sa određenim učesnicima u procesu Najčešće mapa uslužnog sistema ima sledeće horizontalne trake: Traka krajnjeg korisnika ili kupca. Traka distributivnog kanala ili isturene linije kompanije. Traka aktivnosti unutar organizacije. Traka centralne podrške ili informacionog sistema (IS). Traka snabdevača ili dobavljača. Iako stepen detalja koji će mapa obuhvatiti zavisi od specifičnosti aplikacije, postoji i opšta preporuka za oblik mapa uslužnih sistema. Uzorak za izradu mapa ima dva glavna elementa: horizontalne trake i segemnte obrade posla. Svrha horizontalnih traka je se prikažu aktivnosti koje su povezane sa određenim učesnicima u procesu (npr. sa organizacionom jedinicom ili sa grupom ljudi koji imaju istu ulogu na nivou podele posla u kompaniji). Najćešće mapa uslužnog sistema ima sledeće horizontalne trake: Traka krajnjeg korisnika ili kupca. Traka distributivnog kanala ili isturene linije kompanije. Traka aktivnosti unutar organizacije. Traka centralne podrške ili informacionog sistema (IS). Traka snabdevača ili dobavlhjača Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Primer primene horizontalnih traka
Potrebe kupaca A K Odnosi sa okruženjem B C G J Unutrašnje aktivnosti D Informacioni sistem 70% E F I Dobavljači 30% Na slici je prikazan proces koji pokreće kupac sa svojom aktivnošću A. Na primer, ta aktivnost bi mogla biti jedan telefonski poziv. Zaposleni za kontakt sa kupcima odgovara na taj poziv (aktivnost B) i proverava status naloga. Unutrašnje aktivnosti mogle bi da budu aktivnosti magacina procesa za isporuku robe kupcima, ili aktivnosti u nekom osiguravajučem društvu. Aktivnosti E,F i I su aktivnosti vezane za rad informacionog sistema, kao što su upiti bazama podataka. Aktivnost H preuzima 30% vremena, dok ostalih 70% vremena ova aktivnost se zaobilazi. Proces se završava time što zapsoleni koji je zadužen za kontakt sa kupcima (npr, referent prodaje) preko aktivnosti J komunicira sa kupcem koji onda realizuje aktivnost K. Trake u mapi za opisivanje uslužnog sistema (SSM – Service System Mapping) se mogu prilagoditi svakoj situaciji. Međutim, prepuručuje se da se ne koristi više od sedam horizontalnih traka. Umesto horizontalnih traka na SSM dijagramima, mogu se koristiti vertikalne trake za predstavljanje učesnika u procesu. Pojedini sistema za modeliranje procesa nude obe varijanate. H Umesto horizontalnih traka na SSM dijagramima, mogu se koristiti vertikalne trake Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Segmenti procesa Prijem naloga Realizacija naloga Isporuka
Slanje računa Potrebe kupaca Odnosi sa okruženjem Unutrašnje aktivnosti Informacioni sistem Dobavljači A B C G J K D E F I H 70% 30% Segmenti procesa su skupovi aktivnosti koje predstavljaju potprocese, tj. jedan segment proizvod jasno definisan izlaz pri odrđenom ulazu. Na primer, proces ispunjenja naloga se može podeliti na: realizaciju naloga, na isporuku i na slanje računa Kao što se vidi na slici, redosled segmenata odgovara vremenskom redosledu odvijanja procesa, a sleva na desno. Segmenti procesa ne moraju da budu slični po veličini, izraženoj preko broja kreativnosti koje obuhvataju. Važnije je da se proces podeli na segmente koji proizvode razumljive, tj. logične izlaze. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Primena dodatnih simbola u SSM dijagramima
Dodatni simboli kojima se opisuju neke informacije. Na primer, simbol kompjutera postavljenim pored strelice označava da se komunikacija odvija elektronskom poštom ili prenosom datoteka. Telefonski simbol označava telefonski poziv, a simbol faks mašine označava slanje faks poruke. Softverske kompanije su razvile programske sistema za izradu dijagrama toka procesa kojim se povećava fleksibilnost i funkcionalnost. Predloženi sistem za predstavljanje uslužnih sistema (SSM) ima i dodatne simbole kojima se opisuju neke informacije. Na primer, simbol kompjutera postavljenim pored strelice označava da se komunikacija odvija elektronskom poštom ili prenosom datoteka. Telefonski simbol označava telefonski poziv, a simbol faks mašine označava slanje faks poruke. Pored toga, softverske kompanije su razvile programske sistema za izradu dijagrama toka procesa kojim se povećava fleksibilnost i funkcionalnost. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Obezbeđivanje orijentacije prema proizvodu u procesu
Skup aktivnosti se može predstaviti na dva osnovna načina: prema funkciji koju obavljaju, i prema proizvodu ili usluzi Skup aktivnosti se može predstaviti na dva osnovna načina: prema funkciji koju obavljaju, i prema proizvodu ili usluzi Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Funkcionalna orijentacija (1)
Pri funkcionalnoj orijentacji, radne stanice ili odelenja se grupišu u skladu sa njihovm funkcijom. sve bušilice su grupisane u određenom posebnom delu fabričke hale, ili svi ljudi koji daju tehničku podršku kupcima su locirani u istom odelenju softverske kompanije. Funkcionalna orijantacija je najčešća kada ista aktivnost mora da opslužuje puno različitih kupaca. kada menadžment ne želi da rezerviše unapred svoje resurse samo za određeni proizvod, uslugu ili kupca. Pri funkcionalnoj orijentacji, radne stanice ili odelenja se grupišu u skladu sa njihovm funkcijom. Na primer, sve bušilice su grupisane u određenom posebom delu fabričke hale, ili svi ljudi koji daju tehničku podršku kupcima su locirani u istom odelenju softverske kompanije. Funkcionalna orijantacija je najčešća kada ista aktivnost mora da opslužuje puno različitih kupaca. Kako je teško predvidiv njihov nivo zahteva ili je uglavnom nizak, menadžment ne želi da rezerviše unapred svoje resurse (ljude, kapital, sredstva) samo za određeni proizvod, uslugu ili kupca. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Funkcionalna orijentacija (2)
U funkcionalnoj organizaciji, teži se velikom iskorišćenju ljudi i mašina time što oni opslužuju sve proizvode i usluge koji se mogu grupisati oko istih aktivnosti. Nadzor od strane poslodavca u ovom slučaju može da bude više specijalizovan. U funkcionalnoj organizaciji, teži se velikom iskorišćenju ljudi i mašina time što oni opslužuju sve proizvode i usluge koji se mogu grupisati oko istih aktivnosti. Takođe, nadzor od strane poslodavca u ovom slučaju može da bude više specijalizovan. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Orijentacija prema proizvodu
Sve neophodne aktivnosti za izradu nekog proizvoda ili za proizvodnju neke usluge su organizovane u vidu jednog specifičnog redosleda radnih stanica. Na taj način se ovi resursi namenjuju isključivo određenom proizvodu ili usluzi. Aktivnosti se organizuju u skladu sa postupkom proizvodnje proizvoda ili usluge U slučaju primene orijentacije prema proizvodu, sve neophodne aktivnosti za izradu nekog proizvoda ili za proizvodnju neke usluge su organizovane u vidu jednog specifičnog redosleda radnih stanica. Na taj način se ovi resursi namenjuju iskljućivo određenom proizvodu ili usluzi. Prema tome, aktivnosti se organizuju u skladu sa postupkom proizvodnje proizvoda ili usluge, umesto prema funckiji i da se zajednički koriste za sve proizvode ili usluge. materijal Aktivnost 1 Aktivnost 2 Aktivnost n Proizvod Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Prednosti orijentacije prema proizvodu
Veća je brzina odvijanja procesa. Manje su zalihe nezavršene proizvodnje. Manje je neproduktivnog vremena izgubljeno prilikom promene naloga. Manje je vreme transpoirta. Manji je broj primopredaja posla. Prednosu primene orijentacije prema proizvodu su sledeće: Veća je brzina odvijanja procesa Manje su zalihe nezavršene proizvodnje Manje je neproduktivnog vremena izgubljeno prilikom promene naloga Manje je vreme transpoirta Manji je broj primopredaja posla Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Primer Da bi objasnili razliku funkcionlne orijentacije i orijentacije prema proizvodu prilikom projektovanju procesa, uzećemo primer procesa koji ima pet aktivnosti i dva tipa kupaca, A i B. Postupak usluživanja kupca A (tj. redosled aktivnosti koji je neophodan da bi se pružila usluga određenom tipu kupaca) je 1,2,4,5 i 3. U slučaju kupca B, taj redosled je: 3,1,4,2,5. Pri primeni funkcionalne organizacije svaki resurs koji obavlja određenu aktivnost je postavljen u isti prostor (resursi su grupisani prema svojoj funkciji), a kupac mora da se kreće do svakog područja d abi dobio uslugu (slika a). U slučaju procesa koji je orijentisan prema proizvodu, tj. usluzi, postoje opslužioci kupaca za svaku aktivnost i za svaki tip kupaca. Oni su poređani prema redosledu odvijanja aktivnosti usluživanja određenog tipa kupaca, tako da kupca mora da se vrlo malo kreće, jer su sve uslužne aktivnosti koje su mu potrebene skoncentrisane na jednom mestu ili prostoru (slika b). Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Preduslov za primenu orijentacije prema proizvodu
Zahteva veća kapitalna ulaganja, jer dovodi do slabijeg iskorišćenja resursa. U našem primeru, broj kupaca, tj. korisnika usluga A i B mora da bude dovoljan da bi se opravdala organizacija procesa prema proizvodu, Obim usluge nije uvek dovoljno veliki da bi opravdao primenu posebnih resursa za samo jedan proizvod ili jednu uslugu. U takvim slučajevima se može primenjivati hibridna orijentacija u procesu. Primena orijentacije na proizvod zahteva veća kapitalna ulaganja, jer dovodi do slabijeg iskorišćenja resursa. U našem primeru, broj kupaca, tj. korisnika usluga A i B mora da bude dovoljan da bi se opravdala organizacija procesa prema proizvodu, tj. prema vrsti usluga, kako bi se angažovani resursi iskoristili do određenog nivoa. Na nesreću, obim usluge nije uvek dovoljno veliki da bi opravdao primenu posebnih resursa za samo jedan proizvod ili jednu uslugu. U takvim slučajevima se može primenjivati hibridna orijantacija u procesu Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Grupna tehnologija – hibridna orijentacija
Hibridna orijentacija je poznata pod imenom grupna tehnologija. Grupiše delove ili proizvode sa sličnim karakteristikama u familije sličnih delova. Mašine se postavljaju prema tehnološkom procesu proizvodnje jedne familije sličnih delova Time se mnogo bolje koriste mašne, jer delova jedne familije uvek ima više nego samo jednog dela. U proizvodnim sistemima ova hibridna orijentacija je poznata pod imenom grupna tehnologija. Ova tehnika grupiše delove ili proizvode sa sličnim karakteristikama u familije sličnih delova. Mašine se postavljaju prema tehnološkom procesu proizvodnje jedne familije (a ne kao ranije, jednog proizvoda). Time se mnogo bolje koriste mašne, jer delova jedne familije uvek ima više nego samo jednog dela.. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Grupni poslovi U poslovnim procesima ekvivalent hibridnoj orijentaciji je primena tzv. grupnih poslova (npr. grupa sličnih naloga ili kupaca). Familije se formiraju prema sličnosti tehnološkog, proizvodnog ili uslužnog procesa kojim se proizvode, odn. uslužuju sve članovi jedne familije sličnih poslova. U poslovnim procesima ekvivalent hibridnoj orijentaciji je primena tzv. grupnih poslova (npr. grupa sličnih naloga ili kupaca). Familije se formiraju prema sličnosti tehnološkog, proizvodnog ili uslužnog procesa kojim se proizvode, odn. uslužuju sve članovi jedne familije Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Primer Sledeći korak je da se organizuju resursi (npr. oprema i ljudi) koji su potrebni radi izvršenja osnovnih aktivnosti u posebnom prostoru nazvanom ćelijom. Svaka ćelija mora da bude sposobna, sa malim modifikacijama, da završi sve poslove u okviru iste familije. Slika 9.11 Hibridna orijentacija procesa Primenu hibridnog pristupa formiranjem grupe poslova prikazaćemo na primeru sa slike predpostavimo da su dodata još dva dodatna kupca, tj. korisnika usluga. Kupac C koji se uslužuje postupkom 3,2,4,5 i 1 i kupac D, sa postupkom 1,3,4,2 i 5. Kako kupci C i A dele deo postupka, tj. uslužne aktivnosti 2,4, i 5, oni mogu da predstavljaju familiju AC. Slično se može fromirato familija BD sa kupcima B i D jer oni dele deo postupka 4,2 i 5. Ćelika AC bi mogla da opslužuje kupce BA i C, a ćelija BD bi mogla da opslužuje kupce B i D. Hibridna orijentacija koja se oslanja na primenu grupne tehnologije uprošćava proces usluživanja kupaca i smanjuje ciklusno vreme procesa potrebno za realizaciju jednog posla. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

“Poslovi u toku” Proizvodne operacije imaju različita vremena obrade materijala, tj. pripremka. Stvaranje privremenih skladišta u procesu proizvodnje . Termin „poslovi u toku“, pored ovih privremenih skladišta nezavršenih proizvoda, obuhvata i sve poslove koji čekaju na izvršenje iz bilo kog razloga. U proizvodnim procesima proizvodne operacije na pojedinim mašinama imaju različta vremena obrade materijala, tj. pripremka. To dovodi do gomilanja pripremka (nezavršenog proizvoda ili dela) ispred takvih mašina i time se stvaraju svojevrsne zalihe nezavršenih proizvoda, tj. privremenih skladišta u procesu proizvodnje. U širem značenju, termin „poslovi u toku“, pored ovih privremenih skladišta nezavršenih proizvoda, obuhvata i sve poslove koji čekaju na izvršenje iz bilo kog razloga. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Uklanjanje skladišta u procesu
Ovakva privremena skladišta, tj. redovi stvaraju nepotreban posao i prave komunikacione probleme. Mora da postoji i sistem za njihovo praćenje, jer je neophodno da stalno znate koji su poslovi na čekanju. Troši se napor da se pronađu odgovarajući nalozi, za pokretanja poslova i utvrđivanje statusa komunikacije sa kupcima. Ovakva privremena skladišta, odn. redovi, stvaraju nepotreban posao i prave komunikacione probleme. Kada postoje, mora da postoji i sistem za njihovo praćenje, jer je neophpodno da stalno znate koji su poslovi na čekanju. Troši se napor da se pronađu odgovarajući nalozi, pokretanja poslova i utvrđivanje statusa komunikacije sa kupcima. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Primer prelaska na orijentaciju prema proizvodu
U jednoj računarskoj firmi obrada promena u ugovorima za održavanje su zahtevali 42 dana, kao rezultat serijskog procesa sa papirima i sa čekanjem dokumenata na saglasnost između funkcionalnih jedinica u procesu. Neka od ovih jedinica su skrivala mnoge greške koje su se kasnije pojavljivale na računima poslatim kupcima. Posle primene orijentacije proizvoda prema proizvodu i primenom timskog rada, nestali su redovi, tj. gomilanje dokumenata između pojedinih aktivnosti u procesu. U jednoj računarskoj firmi obrada promena u ugovorima za održavanje su zahtevali 42 dana, kao rezultat serijskog procesa sa papiriuma i sa čekanjem dokumenata na saglasnost između funkcionalnih jedinica u procesu. Neka od ovih jedinica su skrivala mnoge greške koje su se kasnije pojavljivale na raunima poslatim kupcima. Posle primene orijentacije proizvoda prema proizvodu i primenom timskog rada, nestali su redovi, tj. gomilanje dokumenata između pojedinih aktivnosti u procesu. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Primer prelaska na orijentaciju prema proizvodu
Greške u procesu su počele da se uočavaju odmah po nastanku te su odmah i otklanjane. Posledica - smanjenje utvrđivanja grešaka za 80% i smanjenje ciklusnog vremena za 60%. Takođe je poboljšan protok gotovog novca (tj. operativnog kapitala), tj. došlo je do bržeg njegovog obrtanja, što je smanjilo potrebu uzimanja kredita. Greške u procesu su počele da se uočavaju odmah po nastanku te su odmah i otklanjane. Posledica ovakve promene orijentacije u procesu rada je smanjenje utvrđivanja grešaka za 80% i smanjenje ciklusnog vremena za 60%. Takođe je poboljšan protok gotovog novca (tj. operativnog kapitala), tj. došlo je do bržeg njegovog obrtanja, što je smanjilo potrebu uzimanja kredita Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Uravnoteženost procesa – preduslov za efektivnost orijentacije ka proizvodu Pozitivni efekti prelaska sa funkcionalne orijentacije procesa ka orijentaciji prema proizvodu ili usluzi sastojala se u pripremi i primeni ugovora o održavanju računara kod korisnika, tj. kupaca. Orjentacija prema proizvodu ne mora uvek da dovede do pozitivnih posledica, tj. do eliminisanja redova i gomilanja nezavršenih poslova. Da bi dao efekte, proces orijentisan prema proizvodu mora da bude dobro uravnotežen. Ovaj primer je pokazao pozitivne efekte prelaska sa funkcionalne orijentacije procesa ka orijentaciji prema proizvodu, tj. u ovom slučaju, prema usluzi koja je sastojala u pripremi i primeni ugovora o održavanju računara kod korisnika, tj. kupaca. Međutim, orjentacija prema proizvodu ne mora uvek da dovede do pozitivnih posledica, tj. do eliminanja redova i gomilanja nezavršenih poslova. Da bi dao efekte, proces orijentisan prema proizvodu mora da bude dobro uravnotežen Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Princip odrađivanja posla odjedanput
Cilj primene ovog principa je eliminacija serijske proizvodnje, tj. smanjivanje veličine serije na jedan. Na ovaj način se minimizira vreme čekanja između pojedinih operacija, tj. aktivnosti pri serijskoj proizvodnji ili usluzi. Svaki proces ima dve vrste serija: Serije procesa (engl. process batches) Serije prenosa (engl. transfer batches) Cilj primene ovog principa je eliminacija serijske obrade, tj. smanjenjivanje veličine serije na jedan. Na ovaj način se minimizira vreme čekanja između pojedinih operacija, tj. aktivnosti pri serijskoj proizvodnji ili usluzi. Svaki proces ima dve vrste serija: Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Serija procesa Sastoji se od svih poslova iste vrste koje jedan resurs mora da obavi u jednom procesu, sve dok taj resurs ne pređe na neki drugi posao u procesu. Primer, Skener u banci proverava čekove jednog kupca Kada završi sa čekovima kupca, prelazi na skeniranje nekih drugih dokumenata. Veličina serije u ovom primeru je broj čekova koje je skener snimio. Serija procesa sastoji se od svih poslova iste vrste koje jedan resurs mora da obavi u jednom procesu, sve dok taj resurs ne pređe na neki drugi posao u procesu. Na primer, skener u banci proverava čekove jednog kupca. Kada završi sa čekovima kupca, prelazi na skeniranje nekih drukih dokumenata. Veličina serije u ovom primeru je broj čekova koje je skener snimio. Skener Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Serija prenosa Odnosi se na prenos poslova između aktivnosti ili radnih stanica. Umesto da se čeka da se završi obrada cele serije procesa, posao koji je završen (na delu serije) odmah se šalje na sledeću radnu stanicu, tj. aktivnost u procesu. Serije prenosa su, prema tome, manje ili jednake seriji procesa. U slučaju rada sa serijama prenosa manjim od serijama procesa, postiže se smanjenje ukupnog vremena rada (ciklusnog vremena), te samim tim, dolazi i do smanjenja posla procesa koji sistem treba da obavi Serija prenosa odnosi se na prenos poslova između aktivnosti ili radnih stanica. Umesto da se čeka da se završi obrada cele serije procesa, posao koji je završen (na delu serije) odmah se šalje na sledeću radnu stanicu, tj. aktivnost u procesu. Serije prenosa su, prema tome, manje ili jednake seriji procesa. U slučaju rada sa serijama prenosa manjim od serijama procesa, postiže se smanjenje ukupnog vremena rada (ciklusnog vremena), te samim tim, dolazi i do smanjenja posla procesa koji sistem treba da obavi Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Primer 100 Serija procesa prenosa 1 2 3 50 250 20 130 Slika prikazuje upoređenje ukupnih vremena obrade procesa sa tri rednih aktivnosti a pri promeni veliine serije. U primeru je pretpostavljeno da aktivnosti 1 i 3 zahtevaju jednu jedinicu vremena (npr. sat), a da aktivnost 2 zahteva polovinu jedinice vremena (npr. pola sata). Kada je serija prenosa jednaka seriji procesa, ukupno vreme obrade 100 jedinica proizvoda je 250 jedinica vremena. U slučaju da se serija prenosi smanji na 20 jedinica proizvoda, ukupno vreme obrade 100 jedinica proizvoda opada na samo 130 jedinica vremena. U ovom slučaju, prvih 20 jedinica proizvoda je sa aktivnosti 1 prebačeno na aktivnost 2 posle proteklih 20 jedinica vremena. Po isteku ukupno 30 jedinica vremena (tj. posle 10 jedinica vremena provedenih u aktivnosti 2) ova serija pripremaka je prebačena sa aktivnosti 2 na aktivnost 3. Kao što se vidi, u vremenkom periodu između 30. i 40. jedinice vremena, resursi aktivnosti 2 ne rade ništa (ili su angažovani u nekom drugom procesu). Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Kada veće, a kada manje serije?
Sa stanovišta iskorišćenja resursa, dve vrednosti su važne: pripremno vreme i vreme obrade. Veća serija smanjuje ciklusno vreme usled smanjenja pripremnih vremena. Zato su veće serije povoljnije kod resursa koji predstavljaju usko grlo (tj. aktivnost sa najnižim kapacitetom u procesu). Međutim, kod resursa koji nisu usko grlo, poželjnije su manje serije, jer smanjuju količinu nezavršenog posla u procesu, jer su manja vremena čekanja na početak obrade jedne serije poslova. Sa stanovišta iskorišćenja resursa, dve vrednosti su važne: pripremno vreme i vreme obrade Veća serija zahteva kraće vreme potrebno za pripremu resursa za obradu jedne serije (npr. pripremu mašine, pripremu radnika i dr.), te je ukupno vreme potrebno na pripremu resursa manje, odnosno, veća serija smanjuje ciklusno vreme usled smanjenja pripremnih vremena. Zato su veće serije povoljnije kod resursa koji predstavljaju usko grlo (tj. aktivnost sa najnižim kapacitetom u procesu). Međutim, kod resursa koji nisu usko grlo, poželjnije su manje serije, jer smanjuju količinu nezavršenog posla u procesu, jer su manja vremena čekanja na početak obrade jedne serije poslova. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Uravnotežavanje protoka u uskim grlima
Uravnotežavanje protoka posla u uskim grlima je povezano sa tzv. teorijom ograničenja (Theory of Constraints – TOC). Teoriju je postavio Elzahu M. Goldratt u svojoj knjizi „The Goal“. U knjizi je naveo više pravila koja mogu da dovedu do ostvarenja termin plana, smanjenja zaliha, poboljšanja kvaliteta i do smanje troškove poslovanja. Prvo pravilo glasi: Treba uravnotežiti tok proizvoda sa tražnjom na tržištu. Prema tome, treba uravnotežiti tok, a ne kapacitet. Uravnotežavanje protoka posla u uskim grlima je povezano sa tzv. teorijom ogranićenja . Teoriju je postavio Elzahu M. Goldratt u svojoj knjizi „The Goal“. U knjizi je naveo više pravila koja mogu da dovedu do ostvarenja termin plana, smanjenja zaliha, poboljšanja kvaliteta i do smanje troškove poslovanja. Prvo pravilo glasi: Mora da postoji neka veza između tražnje na tržištu i kapaciteta. Međutim, ne treba uravnotežavati tražnju sa kapacitetom. Treba uravnotežiti tok proizvoda sa tražnjom na tržištu. Ovo je jedno od devet pravila koje izražava vezu između uskih grla i aktivnosti koja nisu uska grla i kako treba da se upravlja pogonom. Prema tome, treba uravnotežiti tok, a ne kapacitet. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Uravnotežavanje protoka u uskim grlima
Zbog različitih operacijskih vremena aktivnosti u procesu, dolazi do pauza u radu, tj. do čekanja na posao. Kraće operacijsko vreme početnih aktivnosti - porast međuoperacijskih zaliha u procesu Rešenje: smanjenje razlike između operacijskih vremena ili da se poveća kapacitet kasnijih aktivnosti. Treba uravnotežiti tok proizvoda kroz sistem. Zbog različitih operacijiskih vremena aktivnosti u procesu, dolazi do pauza u radu, tj. do čekanja na posau u kasnijim aktivnostima u slučaju da je kod početnih aktivnosti operacijsko vreme duže. Ako je pak operacijsko vreme početnih aktivnosti kraće, dolazi do porasta međuoperacijskih zaliha u procesu, jer se pripremci, tj. nezavršeni proizvodi gomilaju ispred aktivnosti sa dužim operacijskim vremenima. Jedini način da se smanje ove neželjene međuoperacijke zalihe nezavršene proizvodnje je da se smanje razlike između operacijskih vremena ili da se poveća kapacitet kasnijih aktivnosti. Ovde važi pravilo da se kapaciteti unutar rednih aktivnosti u procesu ne moraju uravnotežiti na istom nivou. Umesto toga, treba uravnotežiti tok proizvoda kroz sistem. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Uravnotežavanje proizvodne linije
U slučaju da vremena obrade ne variraju mnogo, primenjuje se pristup uravnoteženje proizvodne linije. Cilj je da se uravnoteži kapacitet (umesto protoka, kao što je predložio Goldratt). Ovaj pristup ne bi trebalo primeniti kada operacijska vremena značajnije variraju. Uravnotežavanje linije se vrše primenom sedam koraka rešavanja problema. U slučaju da vremena obrade ne variraju mnogo, primenjuje se pristup utavnoteženje proizvodne linije. Cilj je da se uravnoteži kapacitet (umesto protoka, kao što jr ptrdložio Goldratt). Međutim, ovaj pristup ne bi trebalo primeniti kada operacijska vremena značajnije variraju. Uravnotežavanje linije se vrše primenom sedam koraka rešavanja problema Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

1. korak Odrediti redne veze među aktivnostima upotrebom dijagrama procesa. Dijagram je uprošćena verzija dijagrama toka sa krugovima koji predstavljaju aktivnosti i strelicama koje označavaju prioritete trenutnih zahteva. Odrediti redne veze među aktivnostima upotrebom dijagrama procesa. Dijagram je uprošćena verzika dijagrama toka sa krugovima koji predstavljaju aktivnosti i strelicama koje označavaju prioritete trenutnih zahteva. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

2. korak Upotrebiti tržišnu tražnju (u vidu izlazne brzine) da bi se odredilo ciklusno vreme linije (C), tj. maksimalno dozvoljeno vreme rada u jednoj jedinici svake radne stanice linije: C = Procesno vreme po danu Tr ž i š na tra nja po danu (u jedinicama) Upotrebiti tržišnu tražnju (u vidu izlazne brzine) da bi se odredilo ciklusno vreme linije (C), tj. maksimalno dozvoljeno vreme rada u jednoj jedinici svake radne stanice linije Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

3. korak Odrediti teorijski minimalni broj radnih stanica (TM) koji je potreban za zadovoljenje ograničenja u vidu ciklusnog vremena, upotrebom sledećeg izraza: Odrediti teorijski minimalni broj radnih stanica (TM) koji je potreban za zadovoljenje ograničenja u vidu ciklusnog vremena, upotrebom datog izraza: Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

4. i 5. korak Odabrati prioritetno pravilo za dodeljivanje aktivnosti radnim stanicama i sekundarno pravilo za prekid veze. Dodeliti aktivnosti, jednu po jednu, prvoj radnoj stanici sve dok se njeno vreme izvršenja ne izjednači sa ciklusnim vremenom ili sve dok ni jedna druga aktivnost više ne odgovara zbog svojih vremenskih ograničenja ili svojih ograničenja redosleda aktivnosti. Ponoviti ovo za preostale radne stanice sve dok nisu raspoređene sve aktivnosti. Odabrati prioritetno pravilo za dodeljivanje aktivnosti radnim stanicama i sekundarno pravilo za prekid veze. Dodeliti aktivnosti, jednu po jednu, prvoj radnoj stanici sve dok se njeno vreme izvršenja ne izjednači sa ciklusnim vremenom ili sve dok ni jedna druga aktivnost više ne odgovara zbog svojih vremenskih ograničenja ili svojih ograničenja redosleda aktivnosti. Ponoviti ovo za preostale radne staice sve dok nisu raspoređene sve aktivnosti. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

6. i 7. korak Odrediti efikasnost linije primenom izraza: Ukoliko je efikasnost nezadovoljavajuća, treba upotrebiti neko drugo pravilo uravnotežavanja linije Odrediti efikasnost linije primenom datog izraza. Ukolko je efikasnost nezadovoljavajuća, treba upotrebiti neko drugo pravilo uravnotežavanja linije Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Minimiziranje sekvencijalne obrade i broj primopredaja posla
Sekvencijalna obrada, tj. redno odvijanje aktivnosti procesa, može da stvori dva problema koja produžavaju ukupno vreme obrade: Operacije zavise jedna od druge i ograničene su trajanjem najsporije aktivnosti. Nijedna osoba nije odgovorna za ceo posao koje obavljaju redne aktivnosti. Iz ovih razloga, svuda gde je to moguće, treba primeniti paralelizam u izvršenju aktivnosti. Sekvencijalna obrada, tj. redno odvojanje aktivnosti procesa, može da stvori dva problema koja produžavaju ukupno vreme obrade: Operacije zavise jedna od druge i ograničene su trajanjem najsporije aktivnosti Nijedna osoba nije odgovorna za ceo posao koje obavljaju redne aktivnosti. Iz ovih razloga, svuda gde je to moguće, treba primeniti paralelizam u izvršenju aktivnosti. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Minimiziranje sekvencijalne obrade i broj primopredaja posla
Prilikom svake primopredaje posla, najčešće između funkcionalnih jedinica, dolazi do nagomilavanja poslova i čekanje. To je rezultat unutarfunkcijskih procesa koji su pod kontrolom funkcionalnih menadžera. To znatno produžava trajanje celog procesa, te treba smanjiti na minimum te primopredaje posla na granicama funkcionalnih jedinica. Prilikom svakepromopredaje posla, najčešče između funkcionalnih jedinica, dolazi do nagomilavanja poslova i čekanje. To je rezultat unutarfunkcijskih procesa koji su pod kontrolom funkcionalnih menadžera. To znatno produžava trajanje celog procesa, te treba smanjiti na minimum te primopredaje posla na granicama funkcionalnih jedinica. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Terminiranje Poslovi se realizuju obično po redosledu njihovog pristizanja na radnu stanicu. način rada je poznat kao prvi-na-ulazu-prvi-na-izlazu (engl- first-in-first-out ili FIFO). Terminiranje podrazumeva određivanje redosleda realizacije poslova i određivanje vremena početka realizacije svih aktivnosti u procesu kojim se angažuju različiti resursi u određenom vremenskom periodu. Obično su resursi ograničeni na strani snabdevanja. Poslove čine aktivnosti, a svaka aktivnost zahteva određene resurse u toku datog vremena njenog trajanja. Poslovi se realizuju obično po redosledu njihovog pristizanja na radnu stanicu. Ovaj način rada je poznat kao prvi-na-ulazu-prvi-na-izlazu (engl- first-in-first-out ili FIFO) ili „ko prvi dođe biće prvi uslužen” (engl. first-come-first-served, ili FCFS). pri projektovanju procesa, analitičar može uzeti u obzir i alternativne načine za realizaciju posla. Razvoj i primena alternativnih pristupa realizaciji poslova je područje tzv. terminiranja. Terminiranje podrazumeva određivanje redosleda realizacije poslova i određivanje vremena početka realizacije svih aktivnosti u procesu kojim se angažuju različiti resursi u određenom vremenskom periodu. Obično su resursi ograničeni na strani snabdevanja. Poslove čine aktivnosti, a svaka aktivnost zahteva određene resurse u toku datog vremena njenog trajanja. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Terminiranje Važnost uzimanja u obzir alternativnih pravila u određivanju redosleda realizacije poslova se povećava sa različitošću poslova u jednom procesu. Primer: proces obezbeđivanja tehničke podrške nekog softverskoh paketa. U ovom procesu, primljene elektronske poruke, faksovi, telefonski pozivi angažuju resurse (npr. zaposlene u podršci). Neki zahtevi za tehničkom pomoći zahtevaju duže vreme realizacije zbog svoje složenosti. Zbog toga, može doći do čekanja na izvršenje i zahteva koji bi mogli brže da se izvrše ako bi se izvršavali po redosledu poziva, tj. prijave zahteva. Važnost uzimanja u obzir alternativnih pravila u određivanju redosleda realizacije poslova se povećava sa različitošću poslova u jednom procesu. Razmotrimo, na primer, proces obezbeđivanja tehničke podrške nekog softverskoh paketa.U ovom procesu, primljene elektronske poruke, faksovi, telefonski pozivi angažuju resurse (npr. zaposlene u podršci). Neki zahtevi za tehničkom pomoći zahtevaju duže vreme realizacije zbog svoje složenosti. Zbog toga, može doći do čekanja na izvršenje i zahteva koji bi mogli brže da se izvrše ako bi se izvršavali po redosledu poziva, tj. prijave zahteva. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Terminiranje „brzi” i „spori” procesi, zavisno od procenjenog vremena njihovog trajanja. Na primer, u supermarketima, kupci sa manje kupljene robe se upućuju ka posebnim, tzv. ekspresnim kasama. Druge karakteristike poslova koje se mogu uzeti u obzir pri terminiranju poslova u procesu su: Vreme dolaska, odn. postizanja posla. Procenjeno vreme realizacije (obrade) posla. Rok završetka posla (tj. kada kupac očekuje završetak posla). Važnost (npr. vrednost posla). Jedan jednostavan način terminiranja klasifikuje poslove na „brze” i „spore”, zavisno od procenjenog vremena njihovog trajanja. Na primer, u supermarketima, kupci sa manje kupljene robe se upućuju ka posebnim, tzv. ekspresnim kasama. Druge karakteristike poslova koje s emogu uzeti u obzir pri terminiranju poslova u procesu su: Vreme dolaska, odn. postizanja posla Procenjeno vreme realizacije (obrade) posla Rok završetka posla (tj. kada kupac očekuje završetak posla) Važnost (npr. vrednost posla) Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Funkcije cilja u terminiranju
Ključni element sistema za terminiranje je sposobnost da se identifikuje „dobar” termin plan. Ove numeričke vrednosti se nazivaju funkcijom cilja čija se vrednost ili maksimizira ili minimizira. Određivanje “prave” funkcije cilja u konkretnoj situaciji terminiranja može da bude težak zadatak. Prvo, zato što se neki važni ciljevi za kupce, kao što je kvalitet ili spremnost za brzu uslugu, mogu teško da se kvantifikuju te se ne sadrže u funkciji cilja. Drugo, proces najčešće radi u uslovima primene jedne od sledeće tri funkcije cilja: Maksimizirati izlaz iz procesa u toku određenog vremenskog perioda. Zadovoljiti želje kupaca za kvalitetom i brzinom ispunjenja zahteva. Minimizirati sadašnje troškove. Ključni element sistema za terminiranje je sposobnost da se identifikuje „dobar” termin plan. U idealnom slučaju, trebalo bi upotrebiti različite numeričke mere da bi se dobri termin planovi razlikovali od loših. Ove numeričke vrednosti se nazivaju funkciom cilja čija se vrednost ili maksimizira ili minimizira. Određivanje “prave” funkcije cilja u konkretnoj situaciji terminiranja može da bude težak zadatak. Prvo, zato što se neki važni ciljevi za kupce, kao što je kvalitet ili spremnost za brzu uslugu, mogu teško da kvatifikuju te se ne sadrže u funkciji cilja. Drugo, proces najčšće radi u uslovima primene jedne od sledeće tri funkcije cilja: Maksimizirati izlaz iz procesa u toku određenog vremenskog perioda. Zadovoljiti želje kupaca za kvalitetom i brzinom ispunjenja zahteva. Minimizirati sadašnje troškove. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Posredne funkcije cilja
U praksi, upotrebljavaju se posredne (surogatne) funkcije cilja radi kvantifikacije vrednosti predloženih termin planova. Na primer, cilj da se maksimizira iskorišćenje resursa, može se zameniti sekundarnim, tj. posrednim ciljem, a to je da se izvrši minimizacija vremena potrebnog da se realizuje poslednji posao u datom skupu poslova (ovaj pristup je poznat po engleskom nazivu - makespan). Kupci tolerišu kašnjenje završetka posla, ali postaju vrlo uznemireni ako dolazi do prekomernog povećanja kašnjenja. U ovom slučaju, dobra funkcija cilja bi mogla da bude minimizacija najvećeg zakašnjenja završetka posla. U praksi, upotrebljavaju se posredne (surogatne) funkcije cilja radi kvantifikacije vrednosti predloženih termin planova. Na primer, cilj da se maksimizira iskorišćenje resursa, može se zameniti sekundarnim, tj. Posrednim ciljom, a to je da se izvrši minimizacija vremena potrebnog da se realizuje poslednji posao i datom skupu poslova (ovaj pristup je poznat ne egleskom, po nazivu makespan). Ako kupci tolerišu kašnjenje završetka posla, ali postaju vrlo uznemireni ako dolazi do prekomernog povećanja kašnjenja. U ovom slučaju, dobra funkcija cilja bi mogla da bude minimizacija najvećeg zakašnjenja završetka posla. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Posredne funkcije cilja
Druge, posredne funkcije cilja koje se najčešće koriste su sledeće: Minimizacija vremena realizacije posla. Minimizacija ukupnog (ili srednjeg) kašnjenja završetka posla. Minimizacija ukupnog (ili srednjeg) korigovanog kašnjenja Minimizacija najvećeg kašnjenja. Minimizacija broja poslova koji kasne. Minimizacija vremena angažovanja sistema (tj. zbir vremena obrade i vremena čekanja). Druge, posredne funkcije cilja koje se najčešće koriste su sledeće: Minimizacija vremena realizacije posla Minimzacija ukupnog (ili srednjeg) kašnjenja završetka posla. Minimizacija ukupnog (ili srednjeg) korigovanog kašnjenja Minimzacija najvećeg kašnjenja Minimizacija broja poslova koji kasne Minimzacija vremena angažovanja sistema )tj. Zbir vremena obrade i vremena ćekanja) Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Minimizacija kašnjenja posla
Ukupno kašnjenje je zbir kašnjenja svakog od poslova koji se moraju obaviti u procesu. Kašnjenje je razlika vremena završetka posla i roka u kom je posao trebalo da bude završen. Korigovano kašnjenje se računa kao proizvod vrednosti kašnjenja i težinskog koeficijenta koji odražava važnost posla. Na primer, poslu koji je vrlo važan i za koji se želi da minimalno kasni, ako mora, dodeljuje se veći težinski koeficijent. Ukupno kašnjenje je zbir kašnjenja svakog od poslova koji se moraju obaviti u procesu. Kašnjenje je razlika vremena završetka posla i roka u kom je posao trebalo da bude završen. Korigovano kašnjenje se računa kao proizvod vrednosti kašnjenja i težinskog koeficijenta koji odražava važnost posla. Na primer, posao koji je vrlo važan i za koji se želi da minimalno kasni,ako mora, dodeljiuje se veći težinski koeficijent. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Primer terminiranja Da bi se olakšalo razumevanje razlilitih pristupa u terminiranju primenom ovih funkcija cilja, razmotrićemo primer koji obuhvata pet poslova koji se karakterišu vrednostima datim u Tabeli 9.5, a koje realizuje samo jedan server (čovek ili mašina). U ovom primeru je predpostavljeno da samo jedan server odrađuje sve ove poslove po bilo kom redosledu. Cilj je da se minimizira vreme trajanja celog procesa. Zbir vremena realizacije svih poslova je 170 minuta, bezobzira na redosled realizacije navedenih poslova. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Termin plan prema FIFO principu
Sada predpostavimo da server pristupa realizaciji poslova po redosledu pristizanja posla (FIFO princip). To znači da je redosled odvijanja poslova: A, B, C, D i E. Ako nema čekanja između poslova, onda se dobijaju vremena početka i završetka ovih poslova koji su prikazani u prikazanoj tabeli. U ovom slučaju, učinjena je još jedna prdpostavka. Server je počeo da radi kada je pristigao i poslednji posao (E). Proračuni u tabeli pokazuju da se javlja kašnjenje sa visokom kaznenim vrednostima u slučaju FIFO principa. Server pristupa realizaciji poslova po redosledu pristizanja posla (FIFO princip). To znači da je redosled odvijanja poslova: A, B, C, D i E. Proračuni u tabeli pokazuju da se javlja kašnjenje sa visokom kaznenim vrednostima u slučaju FIFO principa. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Terminiranje primenom EDD pravila
Pravilo: prvo-posao-sa-najranijim-rokom (engl. earliest-due-date-first, ili EDD) Poslovi se ređaju po rastućem vremenu rokova njihovog završetka. Na taj način, dobija se sledeći redosled realizacije poslova: A, D, C, E i B. Obezbeđuje optimalno rešenje problema minimizacije najvećeg kašnjenja Najveće kašnjenje pri primeni EDD principa je 50 kod posla C. Nijedan drugi raspored realizacije poslova neće dovesti do manjeg kašnjenja posla od 50. U sllučaju kada poslovi imaju definisane rokove završetka se obično bolje terminiraju primenom pravila po principu prvo-posao-sa-najranijim-rokom (engl. earliest-due-date-first, ili EDD). Primenom EDD principa terminiranja, poslovi se ređaju po rastućem vremenu rokova njihovog završetka. Na taj način, dobija se sledeći redosled realizacije poslova: A, D, C, E i B. Odgovarajuće obračunate vrednosti procesa u ovom slučaju date su u prikazanoj tabeli. Jedna važna karakteristika primene EDD principa terminiranja je da on obezbeđuje optimalno rešenje problema minimizacije najvećeg kašnjenja. Najveće kašnjenje pri primeni FIFO principa u našem primeru je 75 kod posla D. Najveće kašnjenje pri primeni EDD principa je 50 kod posla C. Prema tome, može se sa sigurnošću usvojiti da nijedan drugi raspored realizacije poslova neće dovesti do manjeg kašnjenja posla od 50. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Terminiranje primenom SPT pravila
Prvo-sa-najkraćim-vremenom-rada (engl. shortest-processing-time-first, ili SPT): SPT pravilo ređa poslove prema njihovom trajanju. Prvo se radi posao koji se može najbrže završiti. Sledeći na redu je posao koji ima sledeće najkraće vreme izvršenja, itd. U pogledu korigovane tačnosti, redosled dobijen primenom SPT pravila je bolji nego redosled poslova dobijen primenom FIFO i EDD pravila. Pored primene FIFO i EDD principa, razvijeno je mnogo drugih pravila, tj. principa i algoritama (tj. skupa koraka rešavanja) terminiranja i raspoređivanja poslova. Na primer, mogu se primeniti i sledeća dva pravila terminiranja: Prvo-sa-najkraćim-vremenom-rada (engl. shortest-processing-time-first, ili SPT): SPT pravilo ređa poslove prema njihovom trajanju. Prvo se radi posao koji se može najbrže završiti. Sledeći na redu je posao koji ima sledeće najkraće vreme izvršenja, itd. Primenom SPT pravila u našem primeru dobijaju se vrednosti procesa dati u prikazanoj tabeli. U pogledu korigovane tačnosti, redosled dobijen primenom SPT pravila je bolji nego redosled poslova dobijen primenom FIFO i EDD pravila. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Terminiranje primenom WSPT pravila
Raspored poslova dobijen primenom WSPT pravila se dobija tako što se prvo određuje odnos težinskog koeficijenta i vremena obrade, tj, trajanja posla svakog posla. U našem primeru, ovaj odnos za posao A je 10/30=0,33. To znači da je težinski koeficijent podeljen sa vremenom trajanja posla od 30 minuta. Posle računanja svih odnosa, poslovi se ređaju po rastućoj vrednosti ovih odnosa, tj. prvi posao je onaj koji imaju najmanji odnos. Na taj način, u našem primeru dobijen redosled primenom WSPT pravila je: E, A, B, C i D. Slučajno, isti raspored se dobija i pri primeni SPT i WSPT pravila. Međutim, to nije uvek tako. Korigovani SPT (engl. Weighted SPT, ili WSPT): Rapored poslova dobijen primenom WSPT pravila se dobija tako što se prvo određuje odnos težinskog koeficijenta i vremena obrade, tj, trajanja posla svakog posla. U našem primeru, ovaj odnos za posao A je 10/30=0,33. To znači da je težinski koeficijent podeljen sa vremenom trajanja posla od 30 minita. Posle računjanja svih odnosa, poslovi se ređaju po rastućoj vrednosti ovih odnosa, tj. prvi posao je onaj koji imaju najmanji odnos. Na taj način, u našem primeru dobijen redosled primenom WSPT pravila je: E, A, B, C i D. Slučajno, isti raspored se dobija i pri primeni SPT i WSPT pravila. Međutim, to nije ovek tako. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Terminiranje primenom Murovog algoritmom
Poređati poslove primenom EDD pravila Ako nema poslova koji kasne, procedura se zaustavlja. Nađeno je optimalno rešenje. Pronaći prvi posao koji kasni. Pretpostaviti da je prvi posao koji kasni k-ti posao u skupu poslova. Ukloniti sve poslove sa dužim vremenom rada u poslovima od prvog do k-tog. Poslovi koji su uklonjeni se postavljaju na kraju redosleda poslova. Na ovaj način je zadržan samo posao koji ima najkraće vreme trajanja u grupi poslova od prvog do k-tog. Revidirati vremena završetka poslova i vratiti se na korak 2. Na kraju, opisaćemo jedan algoritam koji minimizira broj poslova koji kasne, pri čemu je pretpostavljena isto težinski koeficijent za sve poslove. Ovaj postupak je poznat kao Murov algoritam (More’s Algorithm). On se realizuje primenom sledećih koraka: Poređati poslove primenom EDD pravila Ako nema poslova koji kasne, procedura se zaustavlja. Nađeno je optimalno rešenje. Pronaći prvi posao koji kasni. Pretpostaviti da je prvi posao koji kasni k-ti posao u skupu poslova. Ukloniti sve poslove sa dužim vremenom rada u poslovima od prvog do k-tog. Poslovi koji su uklonjeni se postavljaju na kraju redosleda poslova. Na ovaj način je zadržan samo posao koji ima najkraće vreme trajanja u grupi poslova od prvog do k-tog. Revidirati vremena završetka poslova i vratiti se na korak 2. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Korak 1 Murovog algoritma za minimizaciju broja poslova koji kasne Tabela 9.10 Peti korak Murovog algoritma minimizacije broja poslova koji kasne Murov algoritam ćemo primeniti na primeru datim u prikazanoj tabeli. Primenjujemo algoritam po njegovinm koracima rešavanja: Pogledajte gornju tabelu Postoje tri poslova koji kasne Posao D je prvi posao koji kasni Posao D treba da se izbaci iz redosleda jer je vreme realizacije posla od 60 minuta duže od vremena trajanja posla A od 30 minuta. Pogledaj donju tabelu. Nema više poslova koji kasne. Nađeno je optimalno rešenje Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Na ovaj način dobijeno je optimalno rešenje, tj. redosled odvijanja poslova: A, C, E, B i D. Posao D je jedini posao koji kasni sa kašnjenjem od =95 i sa korigovanim kašnjenjem od 760. Ovaj je redosled odvijanja poslova bolji od svih drugih dobijenih primenom drugih pravila (principa) terminiranja. Primena Murovog algoritma garantuje optimalno rešenje samo u odnosu na broj poslova koji kasne i u slučaju da svi poslovi imaju isti težinski koeficijent. Murov algoritam ne minimizira vrednosti koje se oslanjaju na zakašnjenje (kao na primer, ukupno vreme kašnjenja ili na korigovano kašnjenje). Zbog toga postoji mogućnost da postoji i bolji raspored u slučaju primene drugih pravila terminiranja. Na ovaj način dobijeno je optimalno rešenje, tj. redosled odvijanja poslova: A, C, E, B i D. Posao D je jedini posao koji kasni sa kašnjenjem od =95 i sa korigovanim kašnjenjem od Ovaj je redosled odvijanja poslova bolji od svih drugih dobijenih primenom drugih pravila (principa) terminiranja. Međutim, primena Murovog algoritma garantuje optimalno rešenje samo u odnosu na broj poslova koji kasne i u slučaju da svi poslovi imaju isti težinski koeficijent. Drugim rečima, Murov algoritam ne minimizira vrednosti koje se oslanjaju na zakašnjenje (kao na primer, ukupno vreme kašnjenja ili na korigovano kašnjenje). Zbog toga postoji mogućnost da postoji i bolji raspored u slučaju primene drugih pravila terminiranja. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Minimizacija višestrukih puteva u operacijama
Procesi koji sadrže višestruke puteve su teško upravljivi sa stanovišta resursa i teško im se određuje termin plan. Putevi polaze iz tačaka odlučivanja i usmeravaju poslove ka odeljenjima ili pojedincima. Na primer, telefonski poziv u jednoj softverskoj kompaniji može biti preusmeren ka odeljenjima za usluživanje kupaca, prodaji, ili tehničkoj podršci. Ako su poslovi dobro klasifikovani, agent u odgovarajućem odelenju će biti u mogućnosti da pomogne kupcu i time završi transakciju. U ovom slučaju, postoji više puteva za realizaciju posla, ali su putevi jasno definisani i ne prepliću se. Proces koji ima višestruke puteve u svojoj realizaciji je konfuzan, I najčešče, nepotrebno složen. Procesi koji sadrže višestruke putove su teško upravljivi sa stanovišta resursa i teško im s eodređuje termin plan. Putevi polaze iz tačaka odlučivanja i usmeravaju poslove ka odelenjima ili pojedincima. Na primer, telefonski poziv u jednoj siftverskoj kompaniji može biti preusmeren ka odelenjima za usluživanje kupaca, prodaji, ili tehničkoj podršci. Ako su poslovi dobro klasifikovani, agent u odgovarajućem odelenju će biti u mogućnosti da pomogne kupcu i time završi transakciju. U ovom slučaju, postoji više puteva za realizaciju posla, ali su putevi jasno definisani i ne prepliću se. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Pretpostavimo sada da kupac koji želi da nešto naruči, želi prethodno da postavi neka tehnička pitanja. Njegov poziv se prvo usmerava ka referentu prodaje, ali on nije u mogućnosti da odgovori na tehnička pitanja. Onda se kupac usmerava na lice u tehničkoj podršci i onda nazad ka referentu prodaje da bi se okončala transakcija. Predpostavimo sada da kupac koji želi da nešto naruči, želi prethodno da postavi neka tehnička pitanja. Njegov poziv se prvo usmerava ka referentu prodaje, ali on nije u mogućnosti da odgovori na tehnička pitanja. Onda se kupac usmerava na lice u tehničkoj podršci i onda nazad ka referentu prodaje da bi se okončala transakcija. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Ovakvi višestruki putevi se mogu izbeći na nekoliko načina. Očigledno rešenje je da zaposleni u prodaji budu osposobljeni da odgovore i na tehnička pitanja. Ako to nije primenljivo, oni se mogu opremiti bazom podataka o tipičnim i čestim pitanjima i odgovorima. Samo ako pitanje nije u ovoj bazi podataka, tj. pitanja, kupac se preusmerava ka licu u tehničkoj podršci radi dobijanja odgovora na takvo tehničko pitanje. Referent prodaje ostaje jedina tačka kontakta sa kupcem. Ovakvi višestruki putevi se mogu izbeći na nekoliko načina. Očigledno rešenje je da personal u prodaji bude osposobljen da odgovori i na tehnička pitanja. Ako to nije primenljivo, oni se mogu opremiti bazom podataka o tipičnim i čestim pitanjima i odgovorima. Samo ako pitanje nije u ovoj bazi podataka, tj. pitanja, kupac se preusmerava ka licu u tehnićkoj podršci radi dobijanja odgovora na takvo tehničko pitanje. Referent prodaje ostaje jedina tačka kontakta sa kupcem. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Alternativno, proces se može organizovati u vidu timova koji su osposobljeni da obezbeđuju tri aspekta operacije: prodaju, uslugu kupcima i tehničku podršku. Na ovaj način, pozivi se jednostavno usmeravaju prvom timu koji je slobodan. Tim mogu da čine jedna osoba ili više osoba koji su osposobljeni da obave celu transakciju sa kupcem. Alternativno, proces se može organizovati u vidu timova koji su osposobljeni da obezbeđuju tri aspekta operacije: prodaju, uslugu kupcima i tehničku podršku. Na ovaj način, pozivi se jednostavno usmeravaju prvom timu koji je slobodan. Tim mogu da čine jedna osoba ili više osoba koji su osposobljeni da obave celu transakciju sa kupcem. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Ostali alati za izradu dijagrama
Važan aspekt projektovanja poslovnih procesa je informaciona infrastruktura za podršku projektovanja. Alati koje smo u dosadašnjem delu predavanja izložili odnosili su se na tok posla u poslovnom prostoru. Pored toka posla, projektant procesa mora da se bavi i pitanjima koja su vezana za tok podataka. Iako se u okviru ovog predmeta ne bavimo projektovanjem i upravljanjem informacionih sistema, važno je napomenuti da su dijagrami tokova podataka jedan od glavnih alata za predstavljanje informacionih sistema. Važan aspekt projektovanja poslovnih procesa je informaciona infrastruktura za podršku projektovanja. Alati kojo smo u dosadašnjem delu predavanja izložili odnosili su se na tok posla u poslovnom prostoru. Pored toka posla, projektant procesa mora da se bavi i pitanjima koja su vezana za tok podataka. Iako se u okviru ovog predmeta ne bavimo projektovanjem i upravljanjem informacionih sistema, važno je napomenuti da su dijagrami tokova podataka jedan od glavnih alata za predstavljanje informacioih sistema. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Dijagram toka podataka
Dijagram toka podataka predstavlja sredstvo za predstavljanje informacionog sistema na bilo kom nivou detaljnosti sa grafičkom mrežom simbola koji prikazuju tokove podataka, skladišta podataka, procese rada sa podacima i izvore/ciljeve informacija. Svrha dijagrama toka podataka je da uspostave jedan semantički most između korisnika i projektanata informacionih sistema. Dijagrami su grafička i logička predstavljanja onoga šta sistem radi, a ne fizički modeli koji pokazuju kako to radi. Dijagram toka podataka predstavlja sredstvo za predstavljanje informacionog sistema na bilo kom nivou detaljnosti sa grafičkom mrežom simbola koji prikazuju tokove podataka, skladišta podataka, procese rada sa podacima i izvore/ciljeve informacija. Svrha dijagrama toka podataka je da uspostave jedan semantički most između korisnika i projektanata informacionih sistema. Dijagrami su grafička i logička predstavljanja onoga šta sistem radi, a ne fizički modeli koji pokazuju kako to radi. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Dijagram toka podataka
Dijagrami toka podataka imaju određenu hijerarhju kojim pokazuju bilo koji novo detaljisana sistema, i time olakšavaju korisnicima da razumeju i analiziraju sistem. Cilj dijagrama toka podataka je obezbeđivanje opšte razumljivog modela informacionog sistema. Oni su osnova za analizu strukture sistema Slika prikazuje jedan oblik dijagrama toka podataka u slučaju obrade zahteva osiguranika u jednom informacionom sistemu osiguravajućeg društva (korišžen je program SmartDraw). Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

IDEF metodologija Drugi alati za prikazivanja dijagrama procesa je tzv. IDEF metodologija, koja obezbeđuje integralnu definiciju funkcija u preduzeću. IDEF je struktuisan pristup modeliranju i analizi preduzeća. IDEF metodologiju čini skup familija metoda koje imaju različitu svrhu u okviru ukupnog modela preduzeća. IDEF0 je standard za modeliranja funkcija, IDEF1 je metod za modeliranje informacija, a IDEF1a je metod za modeliranje podataka. Drugi alati za prikazivanja dijagrama procesa je tzv. IDEF metodologija, koja obezbeđuje integralnu definiciju funkcija u preduzeću. IDEF je struktuisan pristup modeliranju i analizi preduzeća. IDEF metodologiju čini skup familija metoda koje imau različitu svfhu u okviru ukupnpg modela preduzeća. Na primer, IDEF0 je standard za modeliranja funkcija, IDEF1 je meetod za modeliranje informacija a IDEF1a je metod za podeliranje podataka. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

IDEF0 metod IDEF0 je metod razvijen za modeliranje odluka, akcija i aktivnosti u nekoj organizaciji ili sistemu. Zato je direktno primenljiv pri analizi i projektovanju poslovnih procesa. IDEF0 je proistekao iz jednog drugo, vrlo poznatog SADT metoda (Structured Analysis and Design Technique), koji je razvijen za vazduhoplovstvo SAD. Efektivnom primenom IDEF0 metoda omogućava se lakša analiza sistema i komunikacija između analitičara i kupca (korisnika sistema). Slika 9.13 Primer toka podataka u slučaju postavljanja zahteva osiguranika IDEF0 je metod razvijen za modeliranje odluka, akcija i aktivnosti u nekoj organizaciji ili sistemu. Zato je direktno primenljiv pri analizi i projektovanju poslovnih procesa. IDEF0 je proistekao iz jednog drugo, vrlo poznatog SADT metoda, koje je razvijen za vazduhoplovstvo SAD. Efeltivnom primenom IDEF0 metoda omogućava se lakše analiza sistema i komunikacija između analitičara i kupca (korisnika sistema). Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

IDEF0 metod IDEF0 je koristan za postavljanje okvira neke analize, naročito funkcionalne analize. Kao alat za komunikaciju, IDEF0 pomaže uključenje u proces modeliranja stručnjaka u domenu modeliranja (koji nije stručnjak za modeliranje procesa, ali je stručnjak za oblast koja se modelira). Takođe, on olakšava donošenje odluka koncenzusom primenom jednostavnih grafičkih sredstava. Kao alat za analizu, IDEF0 pomaže pri modeliranju, a naročito pri identifikaciji funkcija koje se izvršavaju, onoga što je potrebno da bi se ove funkcije izvršile, i što sadašnji sistem radi korektno, ali i što radi pogrešno. Kreiranje IDEF0 modela je obično prvi zadatak pri razvoju sistema. IDEF0 je koristan za postavljanje okvira neke analiza, naročito funkcionalne analize. Kao alata za komunikaciju, IDEF0 pomaže uključenje u proces modeliranja stručnjaka u domenu modeliranja (koji nije stručnjak za modeliranje procesa, ali je stručnjag za oblast koja se modelira). Takođe, on olakšava donošenje odluka koncentusom primenom jednostavnih grafičkih sredstava. Kao alat za analizu, IDEF0 pomaže pri modeliranju, a naročito pri identifikaciji funkcija koje se izvršavaju, onoga što je potrebno da bi se ove fukcije izvršile, i što sadašnji sistem radi korektno, ali i što radi pogrešno. Kreiranje IDEF0 modela je obično prvi zadatak pri razvoju sistema. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

IDEF0 metod IDEF0 modeli imaju više funkcija i podfunkcija koji se povezuju preko ulaza i izlaza. Strelice odozgo pokazuju upravljačke signale koji aktiviraju ili deaktiviraju izvršenje funkcije. Detaljniji opis IDEF metoda se može naći na sajtu: Slika prikazuje osnovni grafički simbol ODEF0 modela, a to je jedna funkcija predstavljena pravougaonikom sa prikazom njenih ulaza i izlaza. IDEF0 modeli imaju više funkcija i podfunkcija koji se povezuju preko ulaza i izlaza. Strelice odozgo pokazuju upravljačke signale koji aktiviraju ili deaktiviraju izvršenje funkcije. Detaljniji opis IDEF metoda se može naći na sajtu: Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Zaključak U ovom predavanju su prikazani osnovni alati za analizu poslovnih procesa. Njihovo razumevanje je preduslov za rad sa složenijim alatima za analizu poslovnih procesa. U nekim slučajevima, oni su dovoljni za analizu poslovnog procesa. Čak i u slučajevima kada oni nisu dovoljni, oni su nezaobilazni kao osnov za druge, složenije analize. U ovom predavanju su prikazani osnovni alati za analizu poslovnih procesa. Njihovo razumevanje je preduslov za rad sa složenijim alatima za analizu poslovnih procesa. U nekim slučajevima, oni ssu dovoljni za analizu poslovnog procesa. Čak i uslučajevima kada oni nisu dovoljni, oni su nezaobilazni kao osnov za druge, složenije analize. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Reference M Laguna, J.Marklund, Business Process Modeling, Simulation and Design, Perason Prentice hall, 2005 Chapter 4 Basic Tools for Process Design, pp Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - predavanje br. 5

Upravljanje performansama procesa

Similar presentations

Presentation on theme: "Upravljanje performansama procesa"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback

Log in

Auth with social network:

Upravljanje performansama procesa

Similar presentations

Presentation on theme: "Upravljanje performansama procesa"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback