1. Teme: 1) Definisanje poljoprivrede 2) Učesnici u sistemu snabdevanja hranom
Različiti pristupi definisanju poljoprivrede
Poljoprivreda kao integralni deo ekonomskog sistema zemlje – poimanje i specifičnosti agroprivrede
Agrar, agroprehrambeni sistem i agroprivreda
Osnovni akteri farmerskog sektora: agrobiznis korporacije, porodične farme i kooperative
Institucionalni okvir uklapanja porodičnih farmi u moderan sistem za proizvodnju hrane

2. Definisanje poljoprivrede – opšti pristup
“Poljoprivreda je jednostavna proizvodnja sirovih produkata ili proizvodnja koja prerađivačkoj industriji isporučuje sirovi materijal” ...
“Poljoprivreda je oblast proizvodnje u kojoj se proizvode, dorađuju ili prerađuju primarni proizvodi biljnog i životinjskog porekla radi zadovoljenja određenih čovekovih potreba” ...
U okviru opšteg pristupa definisanju poljoprivrede razlikujemo dva gledišta:
Definicije koje uključuju samo primarnu poljoprivrednu proizvodnju
Definicije koje modernu poljoprivredu izjednačavaju sa agrobiznis kompleksom
Širina poimanja poljoprivrede određena je stepenom opšte razvijenosti zemlje

3. Različiti aspekti definisanja poljoprivrede
Proizvodno-tehnološki i organizacioni pristup
Da li poljoprivreda obuhvata samo primarnu proizvodnju ili objedinjava međusobno povezane delatnosti primarnog, sekundarnog i tercijalnog sektora?
Poslovno-pofesionalni pristup
Da li je poljoprivreda način života ili biznis kao i svaki drugi biznis?
Radno-kultni pristup
Da li poljoprivrednici imaju “urođeni” pristup svome poslu?
Ekološko-patriotski
Da li je bavljenje poljoprivredom prevashodno profesija ili je to svojevrsni identitet?
Agro-globalistički pristup
Da li konvencionalna poljoprivreda može na adekvatan način da odgovori izazovima globalnog problema na relaciji “hrana-siromaštvo-populacija”?

4. Poljoprivreda kao integralni deo ekonomije (proizvodno tehnološki i organizacioni pristup definisanju)
Agrobiznis, agrobiznis kompleks, agroindustrijski kompleks, agroprivreda = moderan sistem za proizvodnju i distribuciju hrane
Izum reči “agribusiness” se pripisuje John Davis-u, zameniku ministra poljoprivrede u Ajzenhaurevoj vladi – SAD god) i vezuje se za pokušaj rešenja problema kontrole tržišta
Kod nas je termin agroindustrijski kompleks lansiran početkom 1960-tih odakle se širio u drugim bivšim socijalističkim zemljama, danas zemljama u tranziciji
Da li je naš agrokompleks kopija američkog agrobiznisa?

5. Proizvodno tehnološki i organizacioni pristup definisanju (nastavak)
Definicija agrobiznisa:
Agrobiznis predstavlja zbir svih operacija koje su vezane za proizvodnju i distribuciju vanpoljoprivrednih inputa, proizvodne operacije na farmi, te skladištenje, preradu i distribuciju poljoprivrednih sirovina i proizvoda od njih.
Moderna poljoprivreda je homogena privredna delatnost koju obavljaju:
sitne porodične farme,
velike korporacije,
kreditne institucije i drugi snabdevači inputima,
marketing i prerađivačke firme,
transportna mreža,
veletrgovina, restorani i
trgovina na malo.

6. Funkcionalna organizacija prehrambenog agrobiznisa u SAD

9. Ilustracija – Učešće izabranih poljoprivrednih proizvoda u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje (Koliko je naša poljoprivreda razvijena?)

10. Bilansi (http://www.mpzzs.gov.rs/dokumenti/)

11. Kratak rezime osnovnih stavova o poimanju poljoprivrede
Širina poimanja poljoprivrede određena je stepenom opšte razvijenosti zemlje
Modernu poljoprivredu čine četiri osnovna sektora vezana za proizvodnju i distribuciju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda:
Inputni – predfarmerski sektor
Primarna poljoprivredna proizvodnja – farmerski sektor
Sekundarni – prerađivački sektor
Tercijalni – uslužni sektor
Upravljanje velikim ekonomskim sistemima (privredom kao celinom ili njenim sektorskim delovima): specifičnost upravljanja agroprivredom proističe iz karaktera osnovnog proizvoda koji nudi ovaj sektor ekonomije (hrana je socio-ekonomska i političko-bezbedonosna kategorija)

12. Agrobiznis = Kompleksni kanali snabdevanja hranom

13. Poljoprivreda i njeni subjekti
Porodični sistem poljoprivrede
Agrobiznis
Kako uklopiti porodični sistem poljoprivrede u kompleksan sistem snabdevanja hranom?

14. Ciljevi upravljanja agroprivredom:
Dostizanje targetiranog stepena samodovoljnosti u proizvodnji zdravstveno-prihvatljive hrane
Optimalna upotreba prirodno ograničenih resursa sa socijalno-ekonomske tačke gledišta, ali i uz uvažavanje principa strateške političke sigurnosti.
Održavanje određenog stepena ravnoteže između, po interesu, suprotstavljenih aktera unutar složenog prehrambenog sistema
Postavljeni strateški ciljevi u dokumentu “Strategija poljoprivrede Srbije” :
(1) izgradnja održive i efikasne agroprivrede,
(2) obezbeđenje zdravstveno-bezbedne hrane,
(3) podrška životnom standardu za poljoprivrednike,
(4) podrška održivom razvoju sela,
(5) očuvanje životne sredine.

15. Modeli organizaciono-poslovne strukture savremenog agrara

16. Struktura agrosektora kod nas
Godina
Preduzeća i zadruge
Privatna gazdinstva
1953
7586
1969
1066
1981
1774
1991
1550
2002
1059
778891
2012
3000
Izvor: Popis poljoprivrede
Porodična poljoprivredna gazdinstva
Pravna lica i preduzetnici

17. Modeli porodične poljoprivrede

18. Modeli porodične poljoprivrede (nastavak)
Preduzetnički usmereni farmeri su nosioci tržišno orijentisane poljoprivredne proizvodnje, dok su tradicionalno usmereni farmeri identifikovani kao “ruralni svet” i pripadaju tzv. seljačkoj ekonomiji.
Tradicionalno usmereni farmeri su reprezenti tranzicije. To su danas mešovita gazdinstva ili naturalni proizvođači koji perspektivu opstanka u ruralnim područjima ne mogu vezivati za poljoprivrednu aktivnost.
Koliko jednih, a koliko drugih ima danas u Srbiji?

19. Kako se u Strategiji poljoprivrede Srbije definišu osnovni akteri agroprivrede?
2000.godine
Vlasništvo nad zemljištem
Struktura u %
Broj farmi
Društveno/državne farme
Prosečno 700 ha 10
549
Zadruge
Prosečno 400 ha 5
510
Mikro porodične farme
Manje od 1 ha 4
200000
Mala porodične farme
Od 1 do 5 ha 35
400000
Komercijalne porodične farme
Preko 5 ha 46
179000
First, we will start with answering on the question how privatization process is understood in the government nearly adopted paper named “Strategy of Serbian Agriculture”.
Serbian agriculture (primary sector of agribusiness) is formed from tree parts: Socially/state owned farms, cooperatives and family holdings. As a specifity of Serbian agriculture, structure of land ownership has to be point out: at the beginning of privatization process, 85% of land was already private – concentrated in family farms sector. Strategy of Serbian agriculture predict different processes that have to take place in socially/stated owned enterprises, and in the sector of family farming. First group of agricultural producers has to be restructured and privatized. In the second group micro farms (less than 1 ha of land ownership) takes important role in the food safety concerns, will not be any more subject of agricultural but rural policy measures. For small family holdings (from 1 to 5 ha) structural adjusting is predicted, and for commercial family holdings agricultural policy measures will be oriented on creation of economy conditions for progressive development.

20. Tabela 3: Posedovna struktura unutar individualnog sektora poljoprivrede u Srbiji
Broj gazdinstava prema
Repub.
Srbija
ukupno korišćenoj
Ukupno
Centralna Srbija
Vojvodina
Kosovo i
Metohija
površini zemljišta (ha)
1991
2002
778891
711007
577416
259129
201475
145527
...
od 0,10-2,00
507939
354029
294264
248150
139951
105879
71724
2,01-5,00
360623
244064
245594
197273
65612
46791
49417
5,01-10,00
194345
131438
131653
100935
45449
30503
17243
10,01-15,00
35298
27731
25429
19084
6347
8647
3522
15,01-20,00
9444
9041
7522
5954
833
3087
1084
preko 20,00
5217
6300
3991
3192
412
3108
814
bez zemljišnog poseda
2797
6288
554
2828
520
3460
1723
Popis 1991 i 2002.

21. Poljoprivredna gazdinstva prema klasama ekonomske veličine, 2012.
Cvijanović, Subić, Paraušić (2014): Poljoprivredna proizvodnja prema eknomskoj veličini i tipu proizvodnje.

22. Registracija poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji
Okrug
Broj gazd Popis 2002.
Registrovana gazdinstva
% u ukupnom broju gazd.
% u regist.
gazdinstvima
Grad Beograd
60371
4778
7,91
3,56
Sev-Bački
18446
5667
30,72
4,50
Zap-Bački
23606
9101
38,55
7,23
Juž-Bački
40455
13701
33,87
10,88
Pirotski
8538
734
8,60
0,58
Jablanički
33225
1617
4,87
1,28
Pčinjski
24263
1309
5,40
1,04
Srbija ukupno
778891
125933
16,17
100
(Izvor: Popis 2002, Knjiga 1, Poljoprivreda (Poljoprivredni fondovi), RZS i

23. Zašto insistiramo na posmatranju agroprivrede kao integralnog segmenta ekonomskog sistema zemlje?
Elementi ekonomskog sistema su:
Resursi
Subjekti
Aktivnosti
Institucije
Resursi (faktori poljoprivredne proizvodnje) – prirodni, ljudski i stvoreni.
Agroprivredni subjekti – preduzeća, zadruge, individualna gazdinstva, država.
Aktivnosti – proizvodnja, distribucija, raspodela i potrošnja.
Agrarne institucije – tržište poljorivredno-prehrambenih proizvoda, tržište zemljišta, ugovorno povezivanje aktera agrobiznisa, svojina, agrarni budžet, javna skladišta, ruralni budžet ...

24. Modeli integracije porodične farme u savremeni sistem za proizvodnju i distribuciju hrane
Nijedan model ne garantuje efikasno poslovanje poljoprivrednika bez uključivanja u širi sistem
Agrobiznis kompleks je sinonim za vertikalno povezivanje agroprivrede shvaćene u najširem smislu
Tri su osnovne alternative povezivanja:
Vertikalna koordinacija
Ugovorna proizvodnja
Vertikalna integracija
Zadruga (kooperativa) pruža dodatne mogućnosti za povezivanje aktera modernog agrobiznis kompleksa. Praksa razvijenih zemalja pokazuje da je ona tradicionalno prisutna nezaobilazna spona između primarnih proizvođača i ostalih segmenata agroprivrede.

25. Karakteristike marketing ugovora i ugovora o upravljanju proizvodnjom

26. 1860 kapital 300.000 funti i 84 prodavnice
Roždelski pioniri
1844
Problem siromaštva
Rešenje: Otvoriti svoju prodavnicu
Postavili principe zadrugarstva
1860 kapital funti i 84 prodavnice

27. Tradicija zadrugarstva u Srbiji
1846 osnovana prva zadruga u Bačkom Petrovcu
1855 u Erdeviku osnovana zadruga naturalno-skladišnog tipa 'Vzájomnú sypáreň' tzv. Zadružni ambar
1868 osnovana je prva kreditna zadruga tipa Šulce-Delič u Pivnicama
1883 Prva organizacija sa tradicionalnom zadružnom unutrašnjom strukturom osnovana je u Rumi pod nazivom 'Oračka zadruga‘
Zadružni savez Srbije je osnovan godine
(Kraljevina Srbija među prvima u svetu – jedna od 12 zemlja osnivača Međunarodnog zadružnog saveza bila je i Kraljevina Srbija)

28. Definicija kooperative
ILO: “Zadruga je asocijacija u koju se ljudi dobrovoljno udružuju u cilju ostvarenja zajedničkih interesa kroz formiranje demokratski kontrolisane organizacije, u kojoj podjednako doprinose formiranju potrebnog kapitala prihvatajući fer raspodelu rizika i beneficije od poslovanja u kome članstvo aktivno participira”
ICA: “Zadruga je autonomna asocijacija lica dobrovoljno udruženih sa ciljem ostvarenja njihovih zajedničkih ekonomskih, socijalnih i kulturnih potreba i želja kroz zajednički posedovano i demokratski kontrolisano preduzeće”
Osnovne karakteristike zadruge koje proizilaze iz definicije su:
Zadruga je autonomna
Zadruga je asocijacija lica
Lica su udružena dobrovoljno
Ulogu integratora imaju zajedničke ekonomske, socijalne i kulturne potrebe članstva
Zadruga je zajednički-posedovano i demokratski-kontrolisano preduzeće

29. Ključne vrednosti zadružnog pokreta
Bazne zadružne vrednosti jesu samopomoć, demokratija, jednakost, pravednost, solidarnost i samoodgovornost
Etičke vrednosti na kojima počiva zadruga su poštenje, otvorenost, društvena odgovornost i briga za druge.
Identifikacija navedenih vrednosti je od primarnog značaja za definisanje zadružnih principa. Treća generacija zadružnih principa (ICA-1995) obuhvata:
Dobrovoljno i otvoreno članstvo
Demokratska kontrola od strane članova zadruge
Ekonomska participacija članova zadruge
Autonomija i nezavisnost
Obrazovanje, obuka i informisanje
Međuzadružna saradnja
Briga za zajednicu

30. Značaj zadružnog pokreta u svetu
UN procenjuju da je oko 3 milijarde ljudi u svetu svoju sigurnost našlo u funkcionisanju kooperativa (procene godine).

31. Moguće forme i zastupljenost različitih zadružnih organizacija u svetu
Danas u svetu ne postoji društveno korisna delatnost koja se ne bi mogla obavljati preko zadružne organizacije i to u primarnom, sekundarnom i tercijalnom sektoru

32. Kako se ocenjuje značaj zadružnog pokreta u svetu?
Osnovni kriterijum: relevantnost i doprinos kooperative socijalnom i ekonomskom razvoju
Značajan deo populacije ostvaruje članstvo u kooperativama
Kooperative su značajan ekonomski učesnik na tržištu
Kooperative kreiraju i unapređuju zaposlenost

33. Značajni pokazatelji kooperativnog sektora u Evropi početkom XXI veka (podaci se odnose na 41 zemlju Starog kontinenta)
Deluje preko 90 nacionalnih zadružnih asocijacija
Oko 290 hiljada kooperativa udružuje oko 20 miliona porodica
Preko 140 miliona članova različitih kooperativa predstavlja 17.5% ukupne populacije (800 mil stanovnika)
Zemlje članice EU-15 imaju preko 83 mil članova različitih kooperativa (što predstavlja preko 22% ukupne populacije)
Različite kooprative zapošljavaju oko 5 miliona ljudi što čini ekvivalnent broju radnih mesta koja je kreiralo 25 najvećih evropskih poslodavaca
Prema broju kooperativa po sektorima redosled je sledeći:
tercijalni 46%, primarni 38% i sekundarni 16%

34. KOLIKO SU VAŽNE POLJOPRIVREDNE KOOPERATIVE U EU
UDEO KOOPERATIVA U PROMETU PO SEKTORIMA U ZEMLJAMA EU

35. Statistički profil kooperativa u Srbiji

36. Problemi zadrugarstva u Srbiji
1. “STARE ZADRUGE”
“ŽIVE” SA PROBLEMIMA ALI BEZ DUGOVA I JOS UVEK POSTOJI POVERENJE
POD STEČAJEM, BANKROTOM ILI OGROMNIM DUGOVIMA
800
2. “PRIVATNE ZADRUGE”
ZASNOVANE NA ISKRIVLJENOJ PRAKSI NAŠEG ZADRUGARSTVA
3. “NOVE GRUPE” (KOOPERATIVE)

37. Problemi zadrugarstva u Srbiji
Eksterni problemi
Odnos prema zadrugama: Zadruge nekad i sad
Zadruga nije samo poljoprivredna zadruga
Ideološke zablude i deformisanost prakse (odnos države prema zadruzi)
Zadruge su shvaćene kao forma za poradničenje seljaka
Zadruga može imati bitnu ulogu u tranzicionom procesu
problem nezaposlenosti
poboljšanje položaja siromašnih slojeva stanovništva
Interni problemi
Kriza poverenja i farsa upravljanja zadrugom
(zadruga je preduzeće ili udruženje)

38. Kreiranje ambijenta za razvoj zadružnog preduzetništva u Srbiji
Pozitivni odnos države prema zadružnom sektoru,
Harmonizacija zadružnih pravila na nivou MZS,
Stvaranje povoljnijih uslova poslovanja prilagođenih uslovima tranzicije (izgradnja imovinsko pravne samostalnosti) i
Razrešenje dileme
da li “zadružni model tranzicije” treba da bude ravnopravan sa “korporativnim modelom tranzicije”?
Da li nacionalni program adaptacije i restrukturiranja privredne strukture treba da računa sa aktivnijim učešćem zadruga u kreiranju novih radnih mesta?
Da li je propuštena šansa udarnog kruga naše privatizacije da se afirmiše zadružno preduzetništvo?

39. Nove forme udruživanja poljoprivrednika
Horizontalno povezivanje u strukovna udruženja
Ugovorna zajednica ratara, Ugovorna zajednica voćara, vinogradara i korisnika drugih zasada, kao i Ugovorna zajednica stočara.
Poslovanje u okviru proizvođačkih organizacija
U eri globalizacije, udruživanje poljoprivrednika bazira na formiranju
regionalnih klastera ili
priključenju multinacionalnim kompanijama.

40. Zaključak
Restrukturiranje agrarne proizvodnje u Srbiji preduslov je uspešnog pozicioniranja naše zemlje na međunarodnom tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
O problemu restrukturiranja agrara treba raspravljati na regionalnim osnovama.
Većinsko učešće u raspolaganju osnovnim faktorima poljoprivredne proizvodnje ostvaruje individualni sektor.
Individualni sektor karakteriše rascepkanost poseda.
Komercijalizacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji polaznu tačku treba da ima u redizajniranju uloge porodičnog gazdinstva i definisanju njegove optimalne veličine. Paralelno, restrukturisani i privatizovani veliki agrobiznis sistemi ostaju značajan oslonac razvoja agroprivrede u Srbiji.