1. Savremeni privredni sistemi Ekonomski fakultet
Ivan Vujačić

2. EU – transformacija ili raspad
Podsetimo se - dva su dominatna faktora uzrokovala krizu 2008.
Jedno je formiranje viška štednje u azijiskim zemljama posle finansijiskih kriza u drugoj polovini 1990-tih.
Ovo je stvorilo preduslove za niske kamatne stope.
Drugo je deregulacija finansijiskih tržišta i derivati i povezanost banka i finansijiskih tržišta.
2013
Ivan Vujačić

3. EU – transformacija ili raspad
Povezanost ovog lanca obligacija može dovesti do pucanja celog sistema čim pukne najslabija karika
Važni termini vezani za krizu
Mortgage backed securities
CDO – Collateralised Debt Obligations
CDS - Credit Default Swaps
Greške nisu samo kod bankara nego i kod njihovih regulatora.
2013
Ivan Vujačić

4. EU – transformacija ili raspad
Niske kamatne stope otvaraju apetit za rizik
Banke u situacijama stabilnih niskih kamatnih stopa kupuju dugoričnije hartije sa višim stopama prinosa i dodatno se zadužuju u svrhu širenja obima takvih kupovina.
Kada stvari krenu loše – banke su dužne da svoju aktivu prikazuju u tržišnim cenama . Na taj način iskazuju gubitak na kapitalu koji se možda nije ni dogodio.
2013
Ivan Vujačić

5. EU – transformacija ili raspad
Očigledna je značajno porasla aktiva banaka koja se u istorijiskim razmerama značajno povećala u odnosu na GDP .
2013
Ivan Vujačić

6. EU – transformacija ili raspad
Pogledajmo ovu povezanost pobliže.
2013
Ivan Vujačić

7. EU – transformacija ili raspad
Na prvom mestu to je FED – Federalna rezerva
Da li je bila najveća greška pustiti niz vodu Lehman Brothers?
Sistemske greške su činjene u smislu da nije voženo računa o rastućem deficitu SAD i neravnotežama u svetskoj privredi – sa viškom štednje u Aziji.
Nije se uvidelo da i evropske banke problematične hartije na američkom tržištu zadužujući se i na američkim finasijiskim tržištima.
2013
Ivan Vujačić

8. EU – transformacija ili raspad
Evropa je doprinela krizi kroz krizu Evrozone koja je između ostalog izazvana jevtinim zaduživanjem zemalja evropskog juga .
Naduvano tržište nekretnina stvoreno je i u Irskoj i u Španiji na osnovu jevtinih kredita.
Centralne banke su dozvolile po Baselskom sporazumu nizak nivo kapitala u bankama u odnosu na aktivu.
2013
Ivan Vujačić

9. EU – transformacija ili raspad
Osim toga slabo su regulisale uslove hipotekarnih kredita.
Od sredine 1990-tih bankama su ostavljene mogućnosti da sve više ocenjuju rizik interno koristeći sopstvene modele.
Nije napravljen mehanizam koji će sprečiti da propast jedne velike banke povuče za sobom finansijiski sistem.
2013
Ivan Vujačić

10. EU – transformacija ili raspad
Politički je teško - intervenisati kada se sve kreće n naizgled nabolje
Atmosferu euforije je teško obuzdati.
2013
Ivan Vujačić

11. EU – transformacija ili raspad
To znači da Evrozona ima dva fundamentalna problema:
Prvi je državni dug zemalja Juga i kako ga rešiti.
Drugi je nedostatak bankarske unije, to jest, supervizije na nivou Evrozone.
Drugijm rečima postavlja se pitanje šta jedna monetarna unija mora da poseduje.
2013
Ivan Vujačić

12. EU – transformacija ili raspad
Svaka monetarna unija bi trebalo da poseduje kao institucije :
a) zajmodavca u krajnjoj instanci za ugrožene države– centralnu banku u pravom smislu reči ( lender of last resort),
b) mogućnost fleksibilnosti u reakciji na šokove
c) fiskalne transfere i
d) mogućnost zajedničkog garantovanja dugova.
Evrozona, ne samo da ne poseduje sve ove mehanizme, već ne poseduje ni jedan od njih.
Došlo je do pokušaja da se donesu kratkoročna rešenja kako bi se stvorio prostor za trajna rešenja. Ovo je često rađeno kasno i unekoliko kontraproduktivno. (slučaj Grčke).

13. EU – transformacija ili raspad
Od početka krize mere koje su preduzimane su išle u pravcu transformacije ka izvesnom stepenu pojačane solidarnosti i federalizacije.
EFSF (European Financial Stability Facility) od strane svih 27 zemalja EU (formiran u maju 2010.)
Ova institucija emituje obveznice putem kojih skuplja sredstva sa kojim može da otkupljuje državne obveznice zemalja članica, rekapitalizuje banke ili pruži pozajmice zemljama koje se osećaju ugroženim. Obveznice garantuju sve države EU proporcionalno njihovom učešću u Evropskoj centralnoj banci (ECB).

14. EU – transformacija ili raspad
Ukupna sredstva odobrena EFSF u su 440 milijardi evra uz moguće kombinovanje svojih pozajmica sa 250 milijardi evra MMF-a i 60 milijardi od ESFM (European Financial Stabilization Mechanism) što ukupno čini 750 milijardi evra.
ESFM je formiran u januaru 2011 i nalazi se pod upravom Evropske komisije i koji takođe ima za cilj da pomogne zemljama u finansijiskim teškoćama sa ukupnim fondom od 60 milijardi evra na osnovu obveznica čije pokriće je budžet EU.

15. EU – transformacija ili raspad
Obe ove privremene institucije čije trajanje je ograničeno do 2013 bi trebalo da budu zamenjene ESM (European Stability Mechanism) u julu 2012 godine koji bi bio međuvladino telo i imalo kapacitet od 500 milijardi evra za neophodne intervencije.
Istovremeno, Evropeska centralna banka je preduzimala određene mere za ublažavanje krize.U maju 2010 ECB je počela otkup državnih i privatnih hartija od vrednsti. Do februara 2012 u ove svrhe utrošila je 220 milijardi evra istovremeno absorbujući istu količinu novca kako bi sprečila inflaciju.

16. EU – transformacija ili raspad
Najvažnije je da je u decembru 2011 počela najveću u istoriji evra infuziju likvidnosti u bankarski sistem za potrebe dugoročnih operacija refinansiranja. Izvršena je pozajmica na tri godine po kamati od 1% u iznosu od 490 milijardi evra za 523 banke. Lavovski deo ovih sredstava je otišao bankama u Grčkoj, Italiji, Španiji i Irskoj. Ovo bi trebalo da omogući bankama da refinasiraju dugove i osnaže kreditni potencijal.

17. EU – transformacija ili raspad
Nema sumnje da je ovaj potez trebalo da olakša pritisak na kamate na državne obveznice. Neograničena likvidnost banaka bez garancija državnih obveznica od strane zemalja evrozone će u suštini prebaciti držanje državnih obveznica na banke.
Za banke je ovo isplativo, jer mogu da se bavi tzv. carry trade-om gde zarađuju na razlici u kamatama. Sa njihovog aspekta rizik gotovo da ne postoji jer bi bankrotstvo država ionako značilo i njihov kraj. Ovo je loša strana ove mere.

18. EU – transformacija ili raspad
Istovremeno, zemlje EU su u martu godine pokrenule pitanje fiskalne discipline . U decembru 2011 sve zemlje Evrozone dogovorile su da će se pridružiti ugovoru o fiskalnoj disciplini sa jasnim potezima za dostizanje nivoa zaduženja i deficita iz ugovora u Mastrihtu na dugi rok. (sa automatskim kaznama za prekršioce).
Drugim rečima, države koje čine Evrozonu su se prvo odrekle monetrane politike, a sada uz druge države koje su pristupile fiskalnom ugovoru i u velikoj meri fiskalne poltike.

19. EU – transformacija ili raspad
Štaviše, mere štednje koje se sada nameću prete da stvore znatan politički otpor u zemljama članicama i da ugroze osnovu evropskog modela koji zasnovan na državi blagostanja i socijalnom sporazumevanju.
Još gore od toga je da EU preti dugotrajna recesija.
Pad potrošnje i GDP-a vodi padu poreskih prihoda, što sa svoje strane uz rast ugradjenih socijalnih transfera vodi ka sve većem teretu državnih dugova. Sa svoje strane, teret rastućih dugova vodi uvećanoj verovatnoći bankrotstva.

20. EU – transformacija ili raspad
Kao što se vidi iz sledećeg slide-a , u 2012 , većina zemalja Evrozone nije u stanju da poštuje Stability and Growth Pact – SGP koji su potpisale članice EU prilikom preuzimanja obaveza vezane za formiranje monetarne unije.
Iz tabele se vidi da i pored svih napora 2012 svega nekoliko zemalja ispinjava kriterijume SGP-a i da se veliki broj članica Evrozone nalazi u kategorijama većeg ili manjeg rizika sa aspekta državnog duga i budžetskog deficita.

21. KRIZA EVROZONE I EVROPSKE UNIJE Začarani krug štednje
Mere štednje,
pad javne potrošnje, smanjenje zaposlenosti, pad agregatne tražnje
Smanjenje BDP, pad poreskih prihoda, izvestan rast socialnih davanja
Niži BDP, veća nezaposlenost, uvođenje dodatnih mera štednje
Porast učešća javnog duga u BDP , dodatne mere štednje

24. EU – transformacija ili raspad
Šta je alternativa ?
Jedna je raspad – u prošlom veku nestalo 69 monetranih unija
Izazak Nemačke – skok marke i uravnoteženje
Izlazak Grčke –
Raspad Evrozone na Severnu i Južnu
2013
Ivan Vujačić

25. EU – transformacija ili raspad
Alternativa ovim scenarijima je jačanje evra uz veću federalizaciju koja se u ovom momentu ne čini mnogo verovatnom.
Stoga se evroobveznice nameću kao jedno od rešenja o kome se već razmišlja.
Kompletna supstitucija svih državnih dugova zemalja Evrozone bi dostigla vrednost od oko 8 biliona evra, što je blizu iznosa obveznica SAD.
Ukoliko bi se uzeli u obzir svi tekući budžetski deficiti zemalja Evrozone, oni bi iznosili oko 4.6% GDP-a što je gotovo polovina deficita SAD koje su u stanju da po niskim kamatama finasiraju svoj dug.

26. EU – transformacija ili raspad
Alternativa ovim scenarijima je jačanje evra uz veću federalizaciju koja se u ovom momentu ne čini mnogo verovatnom.
Stoga se evroobveznice nameću kao jedno od rešenja o kome se već razmišlja.
Kompletna supstitucija svih državnih dugova zemalja Evrozone bi dostigla vrednost od oko 8 biliona evra, što je blizu iznosa obveznica SAD.
Ukoliko bi se uzeli u obzir svi tekući budžetski deficiti zemalja Evrozone, oni bi iznosili oko 4.6% GDP-a što je gotovo polovina deficita SAD koje su u stanju da po niskim kamatama finasiraju svoj dug.

27. EU – transformacija ili raspad
Problem je u tome što bi se na taj način opteretile jače privrede sa manjim deficitima i što bi to išlo u prilog onima koji se nisu istakli finansijiskom disciplinom.
Jedna od mogućih varijanti uvođenja euroobveznica je predložen od strane Brojgel instituta koji je pre godinu dana predložio izdavanje uzajamno grantovanih obveznica do 60% državnih dugova, dok bi za iznos iznad toga bio prepušten tržištu.
Drugim rečima, uzajamne garancije bi pokrivale oko 5.5 biliona evra.
Ovaj predlog ispoljava slabosti utoliko što bi rizičniji deo duga prepušten tržištu mogao da izazove rast kamata zbog panike investitora u vezi njihove potencijalne nenaplativosti

28. EU – transformacija ili raspad
Druga razmišljanja idu u pravcu ograničavanja dospevanja garantovanih obveznica na kraće rokove dospeća. Ovaj predlog bi isključio Grčku, Irsku i Portugaliju I omogućio garantovanje dvogodišnjih obveznica u naredne četiri godine
Ovaj pristup bi trebalo da olakša pritisak na Italiju i Španiju. No, trenutno problem država nisu toliko kratkoročne koliko dugoročnije obveznice. Osim toga, refinansiranje ovih obveznica bi u istom momentu dospelo što bi izazvalo novu potencijalnu krizu.

29. EU – transformacija ili raspad
Predlog koji se čini najrealnijim dolazi od Nemačkog saveta ekonomskih eksperata ide u pravcu uzajamnog garantovanja obveznica u iznosu koji prelazi limit of 60% GDP-a.. Samim tim za razliku od prethodnog plana ukupna suma garancija bi se smanjila na 2.3 biliona evra.
Osim toga, pošto je u dužem periodu predviđeno da se dug smanji na nivo od ispod 60% GDP-a država članica, ovaj fond bi u dogledno vreme bio ugašen.

30. EU – transformacija ili raspad
Najnovije što se desilo u 2012 je –
A) Evropska centralna banka (ECB) je donela odluku da ne sekundarnom tržištu otkupljuje državne obveznice onih država koje se uz adekvatan program restrektuiranja obrate za pomoć iz Evropskog stabilizacionog mehanizma.
B) Doneta je odluka o formiranju Bankarske unije na nivou Evrozone, pri čemu će ECB imati ulogu supervizora nad krupnim sistemskim bankama.

31. EU – transformacija ili raspad
Hvala
2013
Ivan Vujačić

32. EU – transformacija ili raspad
2013
Ivan Vujačić