1. Savremeni privredni sistemi Ekonomski fakultet
Ivan Vujačić

2. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Razvoj formi malog srednjeg i velikog biznisa.
Preduzetništvo – rađa inovacije.
Ovo je jedna od osobina privrednih sistema koja se ne analizira često u uporednim privrednim sistemima.
Mali biznis može ostati kao privatan biznis.
Velika većina registrovanih firmi u SAD i drugim tržišnim privredama spada u ovu kategoriju.

3. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Mala preduzeća koja rastu susreću se sa dva problema – finansiranja i organizacije.
Kako bi prevazišla finansiranje mogu postati partnerstva. No, partnerstva i dalje podrazumevaju solidarno garantovanje dugova celokupnom imovinom.
Preduzeća koja rastu imaju mogućnost da se inkorporiraju. Postaju društva sa ograničenom odgovornošću gde garantuju dugove samo do granice učešća sopstvene imovine.

4. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Ta preduzeća dobiajaju sufixe – d.o.o., LTD – Linited ili Inc. – Incorporated.
Korporacije mogu biti privatne i javne.
Javne ( Public) su one koje se kotiraju na berzi.
Da bi se kotirale na berzi moraju imati prospektus firme ( kratak opis) i due diligence ( uvid nezavisnih auditora u rad firme) i investicionog bankara koji će garantovati otkup njihovih akcija po određenoj ceni.
On se javlaj kao underwriter.

5. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Da bi se firma plasirala na berzu mora da prođe i SEC – Securities and Exchange Commission – Komisiju za hartije od vrednosti.
Cilj svega ovoga je da ne bude prevara na berzi.
Sve nove emisije hartija moraju ići na potvrdu SEC-a.
To ne znači, da su prevare nemoguće kao što je pokazao slučaj B. Madoff-a koji je izveo piramidalnu prevaru u iznosu od 50 milijardi dolara.

6. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Korporacije i motivacije njihovih menadžera otvaraju problem principal-a i agenta.
Disperzija akcija dovodi do fenomena mogućnosti kontrolnog paketa sa daleko ispod 51% učešća u vlasništvu.
Menadžerska revolucija – stavlja menadžere u ključni položaj odlučivanja.
Dolazi do podele na sitne i krupne akcionare.
Motivi i ciljne funkcije postaju različite.

7. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Važan doprinos analizi korporacija dao je John Kenneth Galbraith u knjizi – Nova industrijska država ( The New Industrial State) tokom 1960-tih.
Centralna ideja ove knjige je da postoji dugoročno planiranje krupnih korporacija koje je iznuđeno tehnološkim nivoom razvoja.
Motivacija menadžera je takođe, dugoročna jer planiranje novih proizvoda zahteva takav pristup.
Krupni akcionari rukovodeći se dobitku na berzi kroz razliku u ceni akcija. To znači da dividende nisu primarna motivacija.
kože

8. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Korporacije sa svoje strane sve manje zavise od spoljnjeg finansiranja, jer usled poreskih podsticaja se sve više samofinansiraju.
Celokupna ova analiza – vuče na teoriju konvergencije po kojoj će centralno-planiranje sve više dobijati tržišne elementa, a tržišni sistem sve više planske.
U suštini svi su stakeholder-i – sindikati, menadžeri, krupni akcionari i država.

9. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Ova idilična slika se može kritikovati ( vidi Bob Fitch preporučeni članak).
No, važnija od toga je činjenica da su se sa deregulacijom tržišta bitno promenilo ponašanje i motivacija, tako da Galbraith-ov opis krupnih korporacija više odgovara Evropskim krupnim korporacijama danas , nego američkim koje su se u ovakav model možda uklapale 60-tih godina.

10. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Od 1980-tih jača američka tradicija oslanjanja na finansijska tržišta radi prikupljanja investicionih sredstava, mada samo-finansiranje ostaje značajno.
Tako, na primer u tipična godina
- emisija akcija je iznosila 154 milijardi $
- emisija obveznica je iznosila 114 milijardi $
- samofinasiranje je iznosilo 121 milijardi $
- drugi izvori - 75 milijaredi $

11. Savremeni privredni sistemi Korporacije
No, dolazi do dominacije berzi –
Sve je veće prisustvo institucionalnih akcionara
(penzioni fondovi i uzajamni fondovi – mutual funds).
To znači sve veći pritsak na menadžment jer sa posedovanjem sve većeg broja akcija moguća je laka smena menadžmenta.
Javlja se tržište korporativne kontrole.
Mnogi smatraju da iz ovih razloga postoji fokus menadžmenta na kratkoročne – kvartalne rezultate.

12. Savremeni privredni sistemi Korporacije
U 2000 godini u SAD bilo je –
18 miliona privrednih subjekata od čega-
70% privatne firme
10% partnerstava
20% Korporacija
Ukupni prihodi – 10 triliona $
6% privatne firme
4% partnerstva
90% korporacije.

13. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Ova slika se u poslednje vreme menja-
Smanjuje se broj javnih korporacija i njihova kapitalizacija na berzi.
Ovo drugo je verovatno posledica ne samo manjeg broja nego i krize.
Istovremeno , broj IPO-a ( Initial Public Offering) se drastično smanjio. Facebook je učinio da se sa aspekta vrednosti to ne vidi tako jasno.

14. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Ova slika se u poslednje vreme menja-
Smanjuje se broj javnih korporacija i njihova kapitalizacija na berzi.
Ovo drugo je verovatno posledica ne samo manjeg broja nego i krize.
Istovremeno , broj IPO-a ( Initial Public Offering) se drastično smanjio. Facebook je učinio da se sa aspekta vrednosti to ne vidi tako jasno.

15. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Smanjenje
IPO
je prilično
očigledno.

16. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Zbog čega se ovo dešava ?
Razlog se nalazi u principal – agent problemima
Jensen sa Harvard Business School je još 1989 predvideo pad javne korporacije.
Njegov predlog je bio da se menadžerske plate vežu za uspeh firme.
Ovo očigledno nije dalo rezultate.
2013
Ivan Vujačić

17. Savremeni privredni sistemi Korporacije
2013
Ivan Vujačić

18. Savremeni privredni sistemi Korporacije

19. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Facebook je teška srca ušao u IPO, jer je kao privatna kompanija imao preko 500 shareholdera , pa je morao da objavljuje rezultate kao da je javna korporacija.
Zuckereberg je zadržao upravljačka prava.
Pad janih preduzeća je od 1997 do 2012 opao za 38% u SAD I za 48% u velikoj Britaniji.
Broj IPO je opao sa prosečno oko 311 godišnje u periodu od 1980 – 2000 u SAD, na oko 100 u periodu 2001 – 2011.
2013
Ivan Vujačić 19

20. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Sličan je trend i u drugim evropskim zemljama.
Istovremeno, povećan je deo spajanja koja idu u okviru privatnih firmi radi prikupljanja dodatnog kapitala.
Koliko je zapravo jak ovaj trend i da li prisustvujemojednom novom fenomenu koji na prvi pogled nije tako vidljiv ?
Šta su razlozi za to ?
2013
Ivan Vujačić 20

21. Savremeni privredni sistemi Korporacije

22. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Razlozi se nalaze u pravnim inovacijama koje su dovele do toga da mnoga partnerstva sada imaju ograničenu odgovornost.
Limited Liability Limited Partnerships ( LLLP)
Publicly Traded Partnerships (PTP)
Real Estate Investment Trusts ( REIT)
2013
Ivan Vujačić 22

23. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Master Limited Partnerships ( MLP)
Regulated Investment Company ( RIC)
Business Development Company ( BDC)
Sve ove forme se koriste – jer između ostalog imaju poreske olakšice.
Partnerstva plaćaju porez samo jednom.
Samim tim veća im je profitabilnost.
2013
Ivan Vujačić 23

24. Savremeni privredni sistemi Korporacije
2013
Ivan Vujačić

25. Savremeni privredni sistemi Korporacije
2013
Ivan Vujačić

26. Savremeni privredni sistemi Korporacije
Javne firme su bile sa nama 150 godina.
Bile su centralne u realizovanju inovacija.
Bile su bitne u mobilizaciji kapitala i stvaranju zaposlenosti.
Bile su klučne u stvaranju noivog – kreativna destrukcija.
Bile su regulisane i zbog toga transparentne.
Pružale su mogućnost malim ulagačima da učestvuju u stvaranju novih lidera u privrednim sektorima.
2013
Ivan Vujačić

27. Savremeni privredni sistemi Korporacije
2013
Ivan Vujačić

28. Savremeni privredni sistemi Korporacije
2013
Ivan Vujačić

29. Savremeni privredni sistemi Korporacije
2013
Ivan Vujačić

30. Savremeni privredni sistemi Korporacije
2013
Ivan Vujačić