1. Javne finansije - vežbe-
Eksterni efekti
Javne finansije
- vežbe-

2. Pojam i definicija Eksterni efekti
aktivnost jednog subjekta koja mimo tržišnog mehanizma (cena) utiče na blagostanje drugog
Primeri: ispuštanje štetnih materija u vazduh ili u vodu, zagušenje saobraćaja, buka, neprijatni mirisi i dr.
Eksterni efekat je posledica neuspeha, ili nesposobnosti da se uspostave vlasnička prava
kada bi postojali vlasnici vazduha, reka, i dr. eksterni efekti ne bi postojali
Vrste: pozitivni, negativni, u proizvodnji, u potrošnji...

3. Priroda eksternih efekata - grafička analiza
MSC = MPC + MD $
MPC h d g c MD
Axes and labels
1st click – MB
2nd click – MPC, Q1
3rd click – MD
4t click – MSC, Q* f b MB a e Q* Q1
Q godišnje
Društveno efikasan obim proizvodnje
Stvarna proizvodnja

4. Posledice prelaska na društveno efikasan nivo proizvodnje
Prelaskom sa nivoa proizvodnje Q1 na društveno efikasan nivo Q* ima sledeće implikacije:
privatni profit se smanjuje za površinu dcg
društvene koristi od smanjenja proizvodnje rastu za abfe = cdhg
rast društvenih koristi od smanjenja proizvodnje je veći od smanjenja privatnog profita, za iznos:
dhg=cdhg-dcg
Zagađenje jednako nuli nije društveno optimalno, jer bi ono impliciralo nulti nivo proizvodnje
Da bi se utvrdio društveno optimalan nivo proizvodnje moraju se primenom empirijskih metoda oceniti krive predstavljene na prethodnom grafikonu – što je često komplikovano

5. Rešenja problema eksternih efekata
Privatna rešenja eksternalija:
Pregovaranje i Kousova teorema
Spajanje
Društvene konvencije
Rešenja javnog sektora:
Porezi
Subvencije
Naknade za zagađenje
Sistem “ograniči i trguj”

6. Pregovaranje i Kousova teorema
Da li je moguće dogovorom postići smanjenje proizvodnje (i zagađenja)?
Ako je vlasništvo nad rekom dodeljeno zagađivaču:
zagađivač je spreman da smanjuje proizvodnju sve dok je naknada za ribarenje koju naplaćuje veća od izgubljenog profita usled smanjenja proizvodnje
ribar je spreman da plati smanjenje proizvodnje u fabrici sve dok su koristi od smanjenja proizvodnje veće od granične štete koju trpi usled proizvodnje:
MD > MB – MPC
Pri optimalnom nivou proizvodnje u tački Q* važi da je
MD = MB – MPC
Iznos koji bi ribar platio nalazi se u intervalu od dcg do dcgh i on zavisi od pregovaračke snage fabrikanta i ribara

7. Pregovaranje i Kousova teorema
MSC = MPC + MD $
MPC h d g c MD
Axes and labels
1st click – MB
2nd click – MPC, Q1
3rd click – MD
4t click – MSC, Q* MB Q* Q1
Q godišnje

8. Pregovaranje i Kousova teorema
pod uslovom da su transakcioni troškovi zanemarljivi, efikasno rešenje za problem eksternih efekata postiže se dokle god neko – ma ko to bio – ima vlasnička prava
Pretpostavke Kousove teoreme:
troškovi pregovaranja zainteresovanih strana su niski
vlasnici resursa mogu da identifikuju izvor koji nanosi štetu njihovoj svojini i da tu štetu zakonski spreče
Kousova teorema je relevantna za situacije kada je izvor zagađenja jasno definisan i kada se efekti zagađenja tiču samo nekoliko učesnika
npr. teško se može primeniti kod zagađenja vazduha

9. Piguovski porez
U prisustvu eksternih efekata privatni troškovi proizvodnje su niski, usled toga je obim proizvodnje veći od optimalnog nivoa
Uvođenjem poreza zagađivaču povećali bi se njegovi troškovi, a to bi imalo za posledicu smanjenje obima njegove proizvodnje
Piguovski porez
porez koji se naplaćuje na svaku jedinicu proizvodnje koja izaziva eksterni efekat i to u iznosu jednakom graničnoj šteti na efikasnom nivou proizvodnje

10. Javni odgovori na eksternalije: piguovski porezi
MSC = MPC + MD $
(MPC + cd)
Prihodi od piguovskog
poreza
MPC d i j c MD
Axes and labels
1st click – MP shifts up to MPC + cd
2nd click – Pigouvian tax revenues box MB Q* Q1
Q godišnje

11. Piguovske subvencije MSC = MPC + MD $ (MPC + cd) MPC
Piguovska subvencija d k i f g j c h MD
Axes and labels
1st click – MP shifts up to MPC + cd
2nd click – dashed lines fi, hj, and hf
3rd click = Pigouvian subsidy MB e Q* Q1
Q godišnje

12. Javni odgovori: alternative piguovskim porezima
Piguovski porez ili subvencija podstiču proizvođača da smanji zagađenje isključivo smanjenjem obima proizvodnje
Proizvođač nema podsticaje da zagađenje smanji na druge načine: uvođenjem nove opreme, korišćenjem drugih inputa i dr. – jer na taj način ne smanjuje porez
Kao alternative piguovskom porezu razvijeni su različiti mehanizmi koji podstiču proizvođače na smanjenje zagađenja:
naknada za zagađenje
sistem “ograniči i trguj” i
pristup zasnovan na naredbama i kontroli

13. Naknada za zagađenje
... vrsta poreza koji se uvodi na jedinicu zagađenja umesto na jedinicu proizvodnje
podstiče proizvođača da smanji zagađenje na bilo koji način: smanjenjem proizvodnje, instalisanjem nove opreme, korišćenjem čistijih inputa i dr.
Pretpostavimo da države uvede naknadu za jedinicu zagađenja u iznosu od f*, pri čemu je f* granična društvena korist od smanjenja zagađenja na efikasan nivo e*

14. Naknada za zagađenje $ MC f* MSB e* Smanjenje zagađenja
Axes and labels
1st click – MSB
2nd click – MC
3rd click – dashed line and e*
4th click – f* and brown horizontal line
MSB e*
Smanjenje zagađenja

15. Naknada za zagađenje
MSB - Drušvena granična korist od smanjenja zagađenja predstavljena je opadajućom krivom MSB
MC - Proizvođačevi granični troškovi smanjenja jedinice zagađenja
f* - Proizvođačeva granična korist od smanjenja zagađenja
On ima interes da smanjuje zagađenje sve dok je f*>MC
U tački e* proizvođačevi granični troškovi od smanjenja zagađenja jednaki su njegovim i društvenim koristima od smanjenja zagađenja:
MC=f*=MSB

16. Troškovna efikasnost smanjenja zagađenja
MCH
Bartovi izdaci
za naknadu
Homerovi izdaci
za naknadu
MCB
f = $50
f = $50
axes and labels for both graphs
1st click – MCB and dashed vertical lines, MCH and dashed vertical black line
2nd click – horizontal dashed brown line and vertical dashed brown line
3rd click – dashed brown line and Bart’s dashed black line at 50 disappear
4th click – line at f = $50 wipes right
5th click – Bart’s tax payment
6th click – Homer’s tax payment 50 75 90 25 50 75 90
Bartovo
smanjenje
zagađenja
Homerovo
smanjenje
zagađenja

17. Troškovna efikasnost naknade za zagađenje
Troškovna efikasnost: politika koja ostvaruje određeni nivo smanjenja zagađenja uz najniže moguće troškove
Ako postoji veći broj zagađivača njihove krive graničnih troškova smanjenja zagađenja ne moraju biti jednake: MCH > MCB
smanjenje zagađenje za sve nije troškovno efikasano ako svi smanje zagađenje za isti iznos npr. za 50 jedinica zagađenja
Ukupni troškovi smanjenja zagađenja su minimalni samo kada su granični troškovi svih zagađivača jednaki: MCH = MCB
Naknada za zagađenje je troškovno efikasna
podstiče sve zagađivače da smanjuju zagađenje do tačke u kojoj su MC=f*, a to znači da su i granični troškovi svih zagađivača jednaki

18. Sistem “ograniči i trguj”
Država može da izda određeni broj dozvola za zagađenje i da ih podeli (ili proda) zagađivačima i da im dopusti da trguju dozvolama
... zagađivači imaju interesa da njima trguju sve dok se njihovi granični troškovi smanjenja zagađenja ne izjednače (MCB = MCH)
Na troškovno efikasnom nivou zagađenja, tržišna cena dozvole jednaka je iznosu naknade za zagađenja
Iako se troškovna efikasnost postiže bez obzira na početnu raspodelu dozvola, početna raspodela je bitna sa stanovišta raspodele dohotka

19. Sistem “ograniči i trguj”
MCH b
MCB
f = $50
f = $50 a
axes and labels for both graphs
1st click – MCB and dashed vertical lines, MCH and dashed vertical black line; horizontal dashed brown line and vertical dashed brown line
2nd click –
3rd click – dashed brown line and Bart’s dashed black line at 50 disappear
4th click – line at f = $50 wipes right
5th click – Bart’s tax payment
6th click – Homer’s tax payment 10 50 75 90
Bartovo smanjenje zagađjenja 25 50 75 90
Homerovo
smanjenje zagađenja

20. Pozitivni eksterni efekti
Pozitivni eksterni efekti postoje onda kada aktivnosti jednog subjekta donose koristi drugim, a one se ne mogu naplatiti kroz tržišne mehanizme
Pretpostavimo da se preduzeće koje se bavi istraživačko razvojnim aktivnostima suočava sa:
krivom graničnih privatne koristi (MPB)
krivom graničnih troškova (MC)
krivom eksternih graničnih koristi (MEB)
krivom graničnih društvenih koristi (MSB=MPB+MEB)
Efikasan nivo proizvodnje:
za preduzeća se nalazi u tački R1, gde je MPB=MC
društveno efikasan nivo proizvodnje je u tački R* gde je MSB=MC

21. Pozitivni eksterni efekti$ MC
MSB = MPB + MEB
Axes and labels
1st click – MPB
2nd click – MC and R*
3rd click – MEB
4th click MSB and R1
MPB
MEB R1 R*
Godišnja
istraživanja

22. Pozitivni eksterni efekti i subvencije
Tržište će obezbediti nedovoljnu količinu naučno-istraživačkih rezultata (R1<R*)
Ukoliko preduzeće dobije subvenciju koja je jednaku eksternim efektima u tački R*, ponuda naučno-istraživačkih aktivnosti biće efikasna
Pri odobravanju subvencija neophodno je voditi računa o:
poželjnosti preraspodele dohotka koja se ostvaruje subvencijom (čak iako je subvencija efikasna ona ne mora biti društveno poželjna)
korisnost neke aktivnosti ne znači da ona generiše eksterne efekte i da je potrebno da se subvencioniše da bi bila efikasna (npr. vrhunski hirurg ili neki vrhunski sportisti)

23. Zadatak (br. 10, str. 116)
Pretpostavite da dva preduzeća ispuštaju određeno zagađenje. Granični troškovi smanjenja zagađenja za prvu firmu iznose: MC1 = 300e1, a za drugu MC 2 = 100e2, gde su e1 i e2 iznosi (u tonama) smanjenja emisije od strane prve, odnosno, druge firme. Pretpostavite da ukoliko država ne interveniše, prva firma emituje 100 jedinica, a druga firma 80 jedinica zagađenja.
Pretpostavite da zakonodavci odluče da ukupno zagađenje smanje za 40 jedinica. Koliko bi svaka firma, da bi bila troškovno efikasna, smanjila svoje zagađenje?
Kolika bi naknada za zagađenje trebalo da se uvede kako bi se ostvario troškovno efikasan rezultat. Koliko bi svaka firma platila u naknadama?
Pretpostavite da regulatorno telo umesto naknade za zagađenje uvede sistem razmenljivih dozvola i da ih izda 140, od kojih svaka dozvoljava emisiju od po jedne tone zagađenja. Prva firma koristi svoj politički uticaj da ubedi regulatorno telo da joj izda 100 dozvola, a drugoj firmi samo 40. Koliko će dozvola biti razmenjeno između tih firmi, ako se uopšte budu razmenjivale? Koliki je minimalni iznos novca koji mora (ukupno) da se plati za ove dozvole? Za koliko će tona na kraju svaka firma smanjiti svoje zagađenje?

24. Domaći zadatak (br. 8, str. 115)
Privatna granična korist za proizvod X je 10 – X, gde je X broj utrošenih jedinica. Privatni granični troškovi proizvodnje X su konstantni i iznose 5 $. Za svaku proizvedenu jedinicu X, članovi društva imaju eksterni trošak od 2 $.
Koliko će se proizvoda X proizvesti u odsustvu bilo kakve državne intervencije?
Koliko iznosi efikasan obim proizvodnje X?
Predložite piguovski porez koji bi doveo do efikasnog obima proizvodnje. Koliki prihod bi se ostvario od poreza?

25. Domaći zadatak (br. 7, str. 115)
Zamislite da se farma „Prasići“ (LP) nalazi u blizini vinograda „Mamurluk“. Na tabeli su za svaki nivo proizvodnje na farmi svinja navedeni granični troškovi po jednoj svinji, granična korist za farmu i granična šteta koja se nanosi vinogradu:
Proizvodnja MC MB MD
Koliko svinja proizvodi LP?
Koliko iznosi efikasan broj svinja?
Pošto su joj dosadile pritužbe vlasnika vinograda na njenu farmu, vlasnica kupuje „Mamurluk“. Koliko će svinja farma proizvoditi posle fuzionisanja?
Kako fuzionisanje utiče na zajednički profit koji ostvaruju farma i vinograd?

26. Domaći zadatak za danas (br. 7, str. 35.)
Predlogom budžeta koji je Bušova administracija podnela godine, predviđeno je povećanje deficita tokom vremena, odnosno, sve veći jaz između rashoda i prihoda. Usledila je žestoka rasprava. S jedne strane, kritičari administracije su dokazivali da će veći deficiti dovesti do povećanja kamatnih stopa, dok su neke pristalice administracije dokazivale da ova mera neće imati uticaja na kamatne stope. U priloženoj tabeli navedeni su neki podaci o deficitima i kamatnim stopama u prošlosti. Za svaku godinu, deficit predstavlja razliku između prihoda i rashoda utvrđenu u tekućim dolarima; negativan broj ukazuje na deficit, a pozitivan na suficit.
Godina Deficit Kamatna stopa
$ -73, ,2%
, ,9
, ,0
, ,8
, ,2
Kakav zaključak biste mogli da donesete o vezi između federalnih deficita i kamatnih stopa, na osnovu ovih podataka? Objasnite zašto bi zaključci koji su zasnovani samo na ovim podacima mogli biti problematični.

27. Domaći zadatak za danas (br. 9, str. 75)
Pretpostavite da postoje samo dva ribara, Zak i Džejkob, koji pecaju duž određene obale. Obojica bi imala koristi ukoliko bi se na toj obali podigli svetionici. Granični trošak izgradnje svakog dodatnog svetionika iznosi 100 $. Granična korist od svakog dodatnog svetionika za Zaka je 90 – Q, a za Džejkoba 40 – Q, gde je Q broj svetionika.
Objasnite zašto ne bismo mogli da očekujemo da duž te obale bude podignut efikasan broj svetionika.
Šta je efikasan broj svetionika? Šta bi bile neto koristi za Zaka i Džejkoba ako bi se obezbedio efikasan broj? Grafički predstavite odgovor