1. Finansijske mogućnosti sponzora projekta (pregled)
Sponzor projekta je preduzeće koje je u stanju da realizuje određeni pozitivno ocenjeni projekat putem sopstvenog finansiranja i/ili putem drugih izvora finansiranja
Da bi privukao finansijere (investitore i kreditore) sponzor mora da predstavi svoje finansijske mogućnosti (finansijski izveštaji i finansijski pokazatelji)
Izvodljivost projekta zavisi od mogućnosti sponzora projekta (kredibiliteta menadžmenta, strategije, ali i finansijske moći)
Finansijska mogućnost sponzora se posmatra kroz njegovu zarađivačku snagu (profitabilnost), solventnost i finansijsku fleksibilnost.

2. Dva bitna načela
1. Na finansijske mogućnosti sponzora utiče veliki broj faktora: karakteristike delatnosti (poljoprivreda), tehnologija (velike zalihe u proizvodnji čelika), stepen zaduženosti (osiguravajuća društva i trgovinski lanci) i poslovni koncept (na primer, način prodaje)
2. Bitna je razlika između profita i novčanog toka
Posledica 2. načela: Profitabilna preduzeća mogu biti nesolventna (na primer, prebrz rast profitabilnog preduzeća, neadekvatna naplata potraživanja)

3. Finansijski izveštaji
Značajan izvor informacija za ocenu finansijskih mogućnosti investitora
Vrste izveštaja: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o neraspodeljenoj dobiti (bilans kapitala), izveštaj o gotovinskim tokovima, izveštaj o kapitalu.
Principi dvojnog knjigovodstva
Jednačina bilansne ravnoteže
Bitno: Numerička jednakost leve i desne strane potreban ali ne i dovoljan uslov korektnog finansijskog izveštavanja!
Tri elementa bilansa stanja (balance sheet): aktiva (po osnovu ulaganja, pozajmljivanja i stvaranja), obaveze, kapital (uplaćeni, naknadno uplaćeni, neraspodeljena dobit, rezerve)

4. Aktiva
Tekuća aktiva- current assets (gotovina-cash, kratkoročne hartije-marketable securities, kupci-accounts receivable, zalihe robe i gotovih proizvoda-inventories, AVR-prepaid expenses)
Dugoročna aktiva- long-term assets (zemljište-land, građevinski objekti i oprema-plant and equipment, menice-note receivable, dugoročne hartije od vrednosti-long-term securities)
Nematerijalna aktiva- intangibles (patent, trgovačko ime, good-will)

5. Obaveze
Tekuće obaveze- current liabilities (dobavljači- accounts payable, plate- wages payable, kamate- interest payable, porez na dohodak- income taxes payable, kratkoročne obaveze po osnovu dugoročnih kredita- current maturities long-term debts)
Dugoročne obaveze- long-term liabilities (dugoročne menice- long-term notes payable, dugoročne obveznice- long-term bonds payable)

6. Kapital Uplaćeni kapital- Contributed Capital
Naknadno uplaćeni kapital- Additional-paid-in capital
Neraspodeljena dobit– Retained earnings
Rezerve - Reserves

7. Klasifikovani bilans stanja

8. Bilans uspeha (Income statement ili profit/loss account)
Portretiše finansijski rezultat (prihode, rashode i neto-rezultat) za određeni period
Prihodi: 1. Poslovni prihodi- sales ili fees earned, 2. Drugi prihodi- other revenues (kamate, prihodi od zakupa prostora, lizinga opreme)
Rashodi: 1. Poslovni rashodi – cost of goods sold (cena koštanja kod proizvodnih preduzeća, nabavna cena kod trgovinskih preduzeća; uključuje i druge troškove), 2. Ostali rashodi- other expenses (kamate, zakupnine, knjigovodstveni gubici od prodaje aktive ispod stvarne vrednosti)

9. Bilans uspeha

10. Izveštaj o neraspodeljenoj dobiti (Statement of retained earnings)
Pokazatelj neto-dobitka koji nije isplaćen kroz dividende
Saldo na početku plus dobitak u tekućoj godini minus isplaćene dividende jednako saldo na kraju godine
Bilans uspeha praktično deo izveštaja o neraspodeljenoj dobiti

11. Izveštaj o neraspodeljenoj dobiti

12. Izveštaj o gotovinskim tokovima (Statement of cash flows)
Ranije rečeno: 1. Bilans uspeha evidentira i prinose koji nemaju karakter gotovine, 2. Evidentira gotovinske tokove samo po osnovu poslovnih aktivnosti. Gde su prilivi i odlivi gotovine po osnovu investiranja i finansiranja?
Izveštaj o gotovinskim tokovima analizira promet na računu gotovine za određeni vremenski period
Tri dela:
G.t. iz poslovnih aktivnosti (ne moraju se poklapati sa prihodima i rashodima u b.u.)
G.t. iz investicionih aktivnosti (npr. kupovina i prodaja osnovnih sredstava)
G.t. iz finansijskih aktivnosti (prilivi i odlivi po osnovu obaveza i uplaćenog kapitala)

13. Izveštaj o novčanim tokovima

14. Veza između finansijskih izveštaja
Pozicija gotovina u bilansu stanja se prati na izveštaju o gotovinskim tokovima
Početni saldo neraspodeljene dobiti se preuzima iz bilansa stanja prethodne godine u izveštaj o neraspodeljenoj dobiti
Ostvareni neto-rezultat se preuzima iz bilansa uspeha u izveštaj o neraspodeljenoj dobiti
Krajnji bilans stanja preuzima krajnji saldo sa izveštaja o gotovinskim tokovima i završni saldo neraspodeljene dobiti sa izveštaja o neraspodeljenoj dobiti

15. Karakteristični odnosi između finansijskih izveštaja

16. Revizija izveštaja
Finansijski izveštaji su podložni verifikaciji, reinterpretaciji i dopunskoj analizi
Značaj nezavisnih revizora (auditors)
U skladu sa domaćim i stranim računovodstvenim standardima (IAS) revizor može dati: 1. mišljenje bez rezerve (unqualified opinion), 2. mišljenje sa rezervom (qualified opinion), 3. uzdržavanje (disclaimor), 4. suprotno mišljenje (adverse opinion)
Posebna pažnja posvećena bitnim transakcijama ili događajima (statusne promene, otpis potraživanja ili zaliha, otkup sopstvenih akcija, promene u računovodstvenim standardima, itd.)

17. Analiza finansijskih izveštaja
Analizu vrše finansijeri (potencijalni investitori i kreditori)
Kreditor zainteresovan za likvidnost, a investitor za profitabilnost (zarađivačku snagu)
Likvidnost i profitabilnost povezani koncepti
3 razloga analize:
utvrditi trenutni bonitet finansijskog položaja (“as is”)
procena budućih performansi preduzeća sa i bez projekta
kontrola uprave

18. 1. Analiza pojedinačnih finansijskih izveštaja
Bilans stanja- primarni izvor informacija za kreditore (odnos tekuće i trajne aktive, struktura tekuće aktive, sopstveni kapital, struktura sopstvenog kapitala).
Bilans uspeha – interes investitora (pozitivan rezultat merilo zarađivačke moći preduzeća)
Izveštaj o neraspodeljenoj dobiti- interes investitora (visina dobitka i procenat reinvestiranih sredstava u rast)
Izveštaj o gotovinskim tokovima- kreditor (4 pravila analize cash flow izveštaja)

19. 2. Projektovanje performansi
Ideja: Projekcija budućih novčanih tokova u dobroj meri zavisi od trenutne zarađivačke snage (earning power) i solventnosti (solvency) sponzora projekta.
Investitora interesuje poslovni profit (B.U.) zbog uticaja na dividende i kapitalni dobitak (equity investment)
Kreditora (debt investment) interesuje solventnost sponzora projekta tokom perioda otplate kredita (B.S. i C.F. izveštaj). Na osnovu procene buduće solventnosti kreditor određuje kreditne uslove.

20. 3. Praćenje i kontrola uprave
Investitori usmeravaju upravu ka maksimizaciji vrednosti. Zato sistem nagrađivanja vezuju za profit.
Kreditori štite svoje interese praćenjem odluka menadžera (strah od mismanagement-a) i nametanjem dodatnih restriktivnih uslova (ograničavanje dividendi, sprečavanje otkupa sopstvenih akcija, minimum NOF-a, tekući racio ne sme biti ispod 1, zabranjena dupla kolaterizacija, itd.)

21. Ograničenja finansijskih izveštaja
1. Računovodstveni konzervatizam (istorijski podaci, zanemarivanje tržišnih vrednosti, zanemarivanje inflacije)
2. Pristrasnost uprave u pripremi finansijskih izveštaja (kreativno računovodstvo)- primer Enron-a
3. Zanemarivanje bitnih izvora informacija (makroekonomskih i mikroekonomskih)
Zaključak: Finansijski izveštaji imaju dosta mana ali sadrže visoko relevantne i suštinske informacije za ocenu finansijskog stanja sponzora projekta. Analizom finansijskih izveštaja dobijaju se finansijski pokazatelji performansi i poluge kontrole.

22. Finansijski pokazatelji
To su smislene kombinacije pojedinačnih pozicija iz osnovnih finansijskih izveštaja (3 grupe: profitabilnost, likvidnost i aktivnost)
1. Profitabilnost- četiri bitna pokazatelja: ROI, ROE, P/E, prirast dividende
a) ROI (Return on Investment)= profit / ukupna investicija
Daje informaciju o kvalitetu menadžmenta (efikasnost upotrebe sredstava), uporediv sa drugim investicionim aranžmanima (kupovina obveznica, štednja...)
Drugi način izražavanja:
ROI = koef. obrta * profitna stopa profit/investicija= prodaja/investicija * profit/prodaja

23. DuPont metod finansijske kontrole (suština je u razlaganju ROI na sastavne komponente i formulisanju različitih strategija za povećanje ROI)
b) ROE (return on equity) - meri prinos na ulaganje iz ugla vlasnika za razliku od ROI koji meri prinos iz ugla preduzeća. ROE=ROI samo ako preduzeće nema kredita.
U slučaju da postoje krediti javljaju se efekti finansijskog leveridža. Bitno: krediti dovode do rasta ROE sve dok je ROI veći od cene pozajmljenih sredstava
Interesantan je odnos između ROI, ROE i koeficijenta solventnosti.
ROI * koef. solventnosti = ROE
Prodaja/investicije * profit/prodaja * investicije/s.k = ROE
ROI utiče na odluke o (dez)investiranju menadžera pojedinačnih biznisa preduzeća

24. DuPont sistem finansijske analize

25. Analiza ROE - primer Godina 2012 2013 2014 Profit 21,5 22,3 21,9
Prodaja
305
350
410
Sopstveni kapital
119
124
126
Aktiva
230
290

26. Pravilo: Menadžeri biznis segmenata obično odbacuju projekte koji smanjuju nivo ROI segmenta. Slično, menadžeri biznis segmenata mogu povećati ROI dezinvestiranjem aktive iz projekata čiji je ROI ispod ROI biznis segmenta. (primer)
Na nivou preduzeća: prihvatiti projekat čiji ROI je iznad cene kapitala. Često se prihvataju i tzv. profitno neutralni projekti.
c) P/E (price/earning ratio) = TC akcije / Zarada po akciji
Visok racio – investiciona javnost dobro gleda na preduzeće (max. vrednost u mladim preduzećima sa brzim rastom)
Nizak racio – 2 razloga (pad poverenja investitora, precenjivanje zarade od strane menadžmenta)
d) prirast dividende (dividend yield) – Količnik isplaćenih dividendi i tržišne vrednosti akcija

27. 2. Pokazatelji likvidnosti
Likvidnost podrazumeva 2 stvari istovremeno: raspoloživost i brzinu konverzije kratkoročne aktive u gotovinu.
Likvidnost aktive i pasive
Pravilo: Neophodno upariti ročnost sredstava i izvora sredstava
2 pokazatelja: tekući racio i brz racio.
a) Tekući racio= kratkoročna aktiva / kratkoročne obaveze (MIN 2)
Govori o rezervi sigurnosti u slučaju nepredviđenih šokova
Slabosti: nema uvida u ročnost pojedinih delova kratkoročne aktive, različiti izvori gotovine (npr. prodaja mašina), subjektivna primena računovodstvenih standarda
b) Brz racio = (kratkoročna aktiva – zalihe) / kratkoročne obaveze
Pravilo: MIN 1

28. Pokazatelji aktivnosti
Aktivnost se meri preko koeficijenata obrta sredstava
Dve grupe:
1. Obrt ukupne aktive (prodaja / prosečna vrednost ukupne aktive; 365/k.o. = prosečno vreme vezivanja aktive)
2. Obrt specifičnih aspekata aktive (zalihe, potraživanja, obrtna sredstva, trajna aktiva)
Povećanje obrta: povećanjem prodaje, smanjenjem investicija ili kombinovano.

29. Ocena finansijskih mogućnosti
Svodna ocena finansijskih mogućnosti investitora podrazumeva ocenu zarađivačke snage i solventnosti.
Za ocenu zarađivačke snage bitne su dve grupe informacija: kapitalne transakcije i operativne transakcije.
1.Kapitalne transakcije podrazumevaju investiranje, finansiranje produktivnih kapaciteta kao i raspodelu stvorenog prinosa na vlasnike.
Tangiraju dva računa bilansa stanja, ne i bilans uspeha
Ako tangiraju račun gotovina, transakcija se prikazuje i u izveštaju o gotovinskim tokovima (investicione i finansijske aktivnosti)
Četiri vrste kapitalnih transakcija: transakcije sa kapitalom, promena struktura finansiranja, zaduživanje i otplata duga, transakcije sa neposlovnom aktivom

30. 2. Poslovne transakcije se odnose na kupovinu i prodaju proizvoda i usluga
Prihodi i rashodi se mogu grupisati u tri nivoa (A, B, C)
Solventnost predstavlja sposobnost preduzeća da odgovori svojim obavezama u trenutku njihovog dospeća. Analizira se preko dve bitne komponente: tajming priliva i tajming odliva gotovine.
Na tajming i iznos odgovarajućih gotovinskih tokova utiču tri faktora:
Poslovne mogućnosti
Finansijska fleksibilnost
Likvidnost

31. 1. Poslovne mogućnosti pokazuju zarađivačku snagu, odnosno sposobnost preduzeća da uveća neto imovinu kroz poslovne transakcije.
Za procenu solventnosti bitan poslovni aspekt izveštaja o gotovinskim tokovima, kao i racio brojevi aktivnosti (k.o. kupaca i robe)
2. Finansijska fleksibilnost – sposobnost preduzeća da generiše gotovinu iz alternativnih izvora.
Za procenu solventnosti bitne su obe komponente finansijske fleksibilnosti (prilivi i odlivi gotovine)
Finansijska fleksibilnost se može proceniti pomoću racio brojeva likvidnosti (tekući i brzi racio), finansijskog gearing-a ili finansijskog leveridža.
Za procenu fin. fleks. bitne su i fusnote i aneksi finansijskih izveštaja (aktiva za neotplaćene kredite), pokazatelj zarada po akciji (za izvodljivost novih emisija akcija u kontekstu razvodnjavanja vrednosti postojećih akcija)

32. Likvidnost je deo finansijske fleksibilnosti
Likvidnost je deo finansijske fleksibilnosti. Predstavlja brzinu konverzije tekuće aktive u gotovinu.
Likvidnost aktive bitna za solventnost (mogućnost otplate dospelih obaveza ili kao hipoteka za neotplaćene kredite)
Bitne su pozicije aktive u bilansu stanja kao i koeficijenti obrta kupaca i zaliha.
Za procenu solventnosti bitan je odnos između poslovnih mogućnosti, finansijske fleksibilnosti i likvidnosti.

33. Faktori solventnosti