1. Osnovi grafičkog dizajna
Optičke iluzije
Kompozicija i format

2. Optičke iluzije
Perceptivne varke (ili iluzije) su „krivo” percipirane pojave koje često mogu biti zbunjujuće.
Neke su perceptivne varke uzrokovane nesavršenošcu naših osećaja (tromost oka, ...), a neke radom našeg mozga.
Perceptivne varke treba razlikovati od halucinacija. One se razlikuju po tome što kod perceptivnih varki nadražaj postoji, ali je krivo percipiran, dok kod halucinacija nadražaja nema.

3. Optičke iluzije Tačke u rešetki
Da li vidite sivi deo između crnih kvadrata? Odakle on dolazi???
 Ludimar Hermann,1870
Prebrojte crne tačke?
E. Lingelbach, 1994

4. Clearasil
Proizvod protiv bubuljica

5. Optičke iluzije
Različite percepcije geometrijskih likova - Kod geometrijskih objekata koji su nacrtani (dvodimenzionalni su), a mogu se percipirati kao trodimenzinalni objekti, često dolazi do različitih mogućnosti percepcije.
Neckerova kocka, zapravo obična projekcija žičanog modela kocke na dve dimenzije.

6. Optičke iluzije
Schrőderove stepenice rade po istom principu - moguće ih je percipirati tako da je strana A ispred strane B i obrnuto.

7. Optičke iluzije - primeri

8. Optičke iluzije - primeri
Da li su horizontalne linije paralelne?

9. Optičke iluzije - primeri
Koliko nogu ovaj slon ima?

10. Optičke iluzije - primeri
Pažljivo posmatrajte crnu tačku. Nakon izvesnog vremena sivi deo će polako nestajati!!!

11. Optičke iluzije - primeri
Fokusirajte pogled na tačku u centru i pomerajte glavu napred, natrag, čudno?!

12. Optičke iluzije - primeri
Pogledajte ovu sliku, nije animacija. Vaše oči čine da se krugovi okreću. Da bi ste testirali ovo, gledajte u jednu tačku par sekundi i sve će prestati da se kreće. Ili pogledajte u crni centar svakog kruga takođe će prestati da se kreće. Ali pogledajte u susednu crnu tačku,prethodna će početi da se kreće.

13. Optičke iluzije u reklamiranju

14. Optičke iluzije u reklamiranju

15. Optičke iluzije u reklamiranju

16. Optičke iluzije u reklamiranju

17. Optičke iluzije u reklamiranju

18. Optičke iluzije u reklamiranju

19. Optičke iluzije u reklamiranju

20. Optičke iluzije u reklamiranju

21. Optičke iluzije u reklamiranju

22. Optičke iluzije u reklamiranju

23. Optičke iluzije u reklamiranju

24. Optičke iluzije u reklamiranju

25. Optičke iluzije u reklamiranju

26. Optičke iluzije u reklamiranju

27. Optičke iluzije u reklamiranju

28. Optičke iluzije u tipografiji

29. Izračunajte odnos Fibonačijevih brojeva:
Kompozicija i format
Izračunajte odnos Fibonačijevih brojeva:

30. Zlatni rez u prirodi I arhitekturi
Kompozicija i format
Zlatni rez u prirodi I arhitekturi

31. (Kineski zid) visina: 8.6m sirina: 5.3m
Kompozicija i format
(Kineski zid) visina: 8.6m sirina: 5.3m

32. Zlatni rez u arhitekturi
Kompozicija i format
Zlatni rez u arhitekturi

33. Zlatni rez u geografiji
Kompozicija i format
Zlatni rez u geografiji

34. Kompozicija i format

36. Kompozicija i format
Najevidentnija pojavnost nekog likovnog dela jeste njegova kompozicija. Uopšteno, kompozicija označava međusoban raspored elemenata unutar neke celine, na šta nas podsećaju i termini muzičke kompozicije i železničke kompozicije.
Nije svejedno je li lokomotiva na čelu ili u sredini voza, odnosno vidi li mašinovođa uopšte kuda vozi; takođe postoji i bitna strukturalna razlika između „mnogo vagona” i „voza”.

38. Φ u muzici
U jednoj oktavi postoji 5 crnih dirki, u grupama po 2 i 3. Ima 8 belih sto sve zajedno cini 13 note

39. Φ u muzici

40. Dizajn i matematika
Pentagram (pentalfa)

41. Dizajn i matematika φ 1

42. Kompozicija i format
Rafael: Madona

43. Dizajn i matematika
U XX veku, arhitekta Le Korbizije je razvio skalu proporcija koje je nazvao Le Modulator, na osnovu ljudskog tela čija je visina podeljena na dva dela po zlatnom rezu počevši od pupka.

44. Kompozicija i format
Kompozicija nije slučajno nabacan konglomerat elemenata unutar nekog prostora, već se mora pokoravati nekom redu i zakonitostima. Zakonitosti unutar jedne slike, grafike ili crteža određene su u samom polazištu njenim formatom, tj. odnosom njene vertikalne i horizontalne stranice.

45. Visina : sirinom = φ
Visina do glave device : visinom slike = φ

46. Kompozicija i format

47. Kompozicija i format

48. Kompozicija i format

49. Dijagonalna kompozicija
Kompozicija i format
Dijagonalna kompozicija
Rubens: Podizanje sa krsta
Rubens: Skidanje sa krsta

50. Kompozicija i format
Nikada ne smete odbaciti ono što ne razumete. Daleko je bolje i korisnije truditi se da se shvate poruke koje su nam umetnici celog sveta tokom vekova ostavili u nasleđe.

51. Principi kompozicije
Pravilo Trecina
Pravilo zlatnog preseka
Dijagonalno pravilo
Pravilo Linija
Pravilo pokreta
Tacka gledista

52. Pravilo trecina

53. Pravilo zlatnog preseka

54. Dijagonalno Pravilo

55. Pravilo Linija
Jake dijagonalne linije vode ka coskovima kompozicije

56. Pravilo pokreta
Ostavljajte prostor ispred predmeta u pokretu

57. Tacka Gledista
Kada pravite kompoziciju sa decom i zivotinjama, slikajte ih sa njihove visine (nivo ociju)

58. Tacka Gledista

59. Tacka Gledista

60. Photoshop tutorial

61. Formati
Osim vrlo složene arhitekture formata, koja deluje na naš osećaj ravnoteže smeštenih likova u njemu, u opažajni proces uključena je optička ravnoteža različitih boja i oblika.

62. Konstrukcije formata iz kvadrata
Jedan način za konstruisanje formata je spuštanje dijagonale. U kvadratu velika dijagonala iznosi koren iz dva; kada spustimo veliku dijagonalu dobijamo format koji se naziva dijagon, odnosa stranica
Ovaj format imamo u rukama praktično svakog dana: to je tzv. A format. 1
1.414

63. A Format Nemacka, 1922 Povrsina A0 formata = 1m2
Veca strana se deli sa 2 da bi se dobio sledeci broj u seriji
Sve velicine imaju stranice ciji je odnos

64. B Format Odnos Koristi se za postere (aproksimacija 50x70cm)
Knjige, koverte, pasose

65. C Format
Povrsina C formata je geometrijski prosek povrsina A i B formata
Koverte
A4 papir pase u kovertu C4 formata

66. Formati
Pod formatom podrazumevamo odnos visine i širine umetničkog dela, odnos stranica podloge (papira, platna...) i uopšte odnos „igrališta” u kom se događa umetničko delo, reklama, poster, web stranica...

67. Pietro Perugino, The Delivery of the Keys, Sistinska kapela, Vatikan, 1482

68. Formati
I onome ko samo posmatra sliku, onome ko u njoj želi nešto i videti - dakle analizira je - poznavanje vrsta formata može bitno olakšati i ubrzati posao, a tako će otkriti u slici i neke zakonitosti koje bi mu bez analize formata ostale nedostupne.
Svi formati se konstruišu prema određenim geometrijskim pravilima; tako da na kraju procesa konstruisanja ostaju pomoćne linije koje čine mrežu povlašćenih položaja posebnih za svaki pojedini format. Analiza će pokazati kako je autor smeštao oblike koristeći tu mrežu za ujednačavanje ravnoteže i naglasaka u svom delu.

69. Konstrukcije formata Postoje tri načina za nastajanje formata:
-konstruisanjem iz kvadrata,
-iz kružnice i
-iz petougaonika.

70. Konstrukcije formata
Kvadrat je najjednostavniji lik, a ujedno su u njemu mogućnosti geometrijske deobe najočiglednije. Sve stranice kvadrata su jednake; njegovu proporciju izražavamo kao 1:1.
U kvadratu nalazimo dve vrste dijagonala: 1. velike dijagonale, koje spajaju suprotna temena (uglove) kvadrata i ukrštaju se u središtu deleći kvadrat na trouglove; 2. male dijagonale, koje povezuju temena sa polovinom kvadrata.
Velike dijagonale
Male dijagonale

71. Konstrukcije formata
Velike dijagonale (crvene linije) dele kvadrat na polovine. Te polovine možemo dalje deliti još na njihove polovine (četvrtine), pa još (osmine, šesnaestine); dakle: 1, 2, 4, 8, 16...

72. Konstrukcije formata
Male dijagonale (crvene linije) dele kvadrat na trećine tamo gde se seku sa velikim dijagonalama (crne linije); trećine se dalje jednako dele na devetine, sedamnaestine itd.; dakle: 1, 3, 9, 17, Govorimo o geometrijskim progresijama.

73. Konstrukcije formata iz kvadrata
Najjednostavniji način stvaranja formata je dupliranje, tj. dodavanje još jednog kvadrata. Tako nastaje format odnosa (proporcije) 1:2 koji se naziva dubl. Dubl ima dva fokusa (žarišta, središta dvaju kvadrata) i naglašenu polovinu. Uopšte, pogodan je za sva usitnjavanja na bazi dvojke.

74. Konstrukcije formata iz kvadrata
Drugi način je dodavanje samo polovine kvadrata. Ovaj odnos iznosi 1:3/2, odnosno 2:3 . Dodavanjem horizontalne polovine format se deli na šest manjih kvadrata. Ovaj format zove se kvinton, jer se u muzici odnos pritisnute žice na mestu 2:3 naziva kvinta.

75. Konstrukcije formata iz kvadrata
Kvinton je format koji nas često okružuje. U kvintonu su izvedene kutije šibica, novine, i televizori. Kada raširimo novine dobijamo dvostruki kvinton, novinski arak ili list koji u sebi krije mrežu koja ga deli na dvanaest malih kvintona koji sugerišu mogućnosti smeštaja teksta. Zato se raspoređivanje teksta naziva „prelamanje”. Kvadratu dodajemo 1/3. Dijagonala veličine pet zatvara Pitagorin trougao:

76. HDTV Format
Dr. Kerns Powers, Society of Motion Picture and Television Engineers
Akcioni plan 90’ za standardizaciju 16:9 formata je kostao Evropsku Uniju €228 miliona

77. Konstrukcije formata iz kvadrata
Spuštanjem velike dijagonale dijagona dobijamo tzv. sikston. Ime mu dolazi od konstrukcije iz kružnice u kojoj šestarom načinimo šestougaonik (odatle šestaru ime: radijus kružnice šestarom nanosimo po obodu čime konstruišemo šestougaonik).
Odnos stranica 1:1.732

78. Konstrukcije formata iz kvadrata
Nastavljamo sa spuštanjem velike dijagonale sikstona, i ponovo smo se vratili u dubl; ako je pojednostavljivanje odnosa dijagona bilo 5:7, sikston je 4:7, a dubl je 4:8 (tj. 2:4, odnosno 1:2).

79. Konstrukcije formata iz kvadrata
Napokon, još jednim spuštanjem velike dijagonale pojavljuje se još jedan format do kog se može doći i drugačijom konstrukcijom
Spustanjem i leve i desne male dijagonale kvadrata se dobije ista konstrukcija (dupli Auron)

80. Konstrukcije formata iz kvadrata
Za kraj je ostavljen aristokrata među formatima - auron. Nastaje spuštanjem male dijagonale kvadrata. Njegova je osobenost u tome što se visina prema dužini odnosi prema proporciji zlatnog reza (fi). Odatle mu i ime: aurum (lat.) - zlato. Takođe to je vrlo često upotrebljavan format. 1 1
0.5
0.5
0.618

81. Konstrukcije formata iz petougaonika
U središtu se vertikalno diže tzv. zlatni trougao. Oko njega je uspravno upisan format čija je kraća stranica stranica petougaonika, a duža stranica je visina petokrake zvezde. U ovom formatu je rađena čuvena Leonardova Mona Lisa.

82. Konstrukcije formata iz petougaonika
Vodoravni format za dužu stranicu ima stranicu upisanog trougla; a ako preklopimo petougaonik sa drugim petougaonikom obrnuto okrenutim dobićemo desetougaonik - kraća stranica drugog formata je ujedno stranica desetougaonika. Ovaj format je zapravo duplirani format iz zlatnog trougla.
Piero di Cosimo, 1495

83. Proporcijom do rastera
Proporcije su srž svakog dobro dizajniranog sistema rasterske mreže (rastera). Ponekad su ove proporcije racionalne, kao što su 1:2 ili 2:3, druge su iracionalne, kao što je 1: 1,414 (proporcija formata A4). U nastavku priče, biće pokazano kako se kombinovanjem ovih proporcija može kreirati jednostavan balansirani raster koji omogućuje da se kreiraju harmonične kompozicije.

84. Proporcijom do rastera
Krenimo od praznog papira -
Za bolje razumevanje krenućemo od realnog životnog scenarija. Dobili ste zadatak da dizajnirate program neke izložbe. Odlučili ste da veličina bude A4. Takođe znate da ćete staviti fotografije i tekst, kao i da će fotografije biti različite veličine. Ono što trenutno imate je vaš prazan papir.

85. Proporcijom do rastera
Podela prema proporcijama -
Raster koji ćemo dizajnirati je jednostavna simetrična mreža koja se dobija kontinualnom podelom papira u odnosu 1:1,414. Koristeći veličinu papira kao reper, možemo održati proporciju kroz raster, što će dati našim elementima u dizajnu međusobni odnos koji imaju raster i veličina papira.

86. Proporcijom do rastera
Ovo je jedan od najlakših načina da se dizajnira balansirani raster. Koristeći veličinu papira kao reper, možemo uraditi podelu prema proporciji i tako započeti kreiranje rastera. Sukcesivnom podelom postepeno kreiramo konačni raster.

87. Proporcijom do rastera

88. Proporcijom do rastera
Raspolažemo rasterom, šta dalje? Sada možemo početi da eksperimentišemo sa oblastima za tekst, oblicima i kompozicijom. Istraživaćemo kako se međusobno „slažu” tekst i slika na stranicama publikacije koju dizajniramo.

89. Proporcijom do rastera
Raspolažemo rasterom, šta dalje? Sada možemo početi da eksperimentišemo sa oblastima za tekst, oblicima i kompozicijom. Istraživaćemo kako se međusobno „slažu” tekst i slika na stranicama publikacije koju dizajniramo.

90. Proporcijom do rastera
Nude 95 profesionalno podeljenih rastera
InDesign je program u paketu Adobe CS4, CS5 koji se bavi tipografijom i rasporedom elemenata u kompoziciji (layout)

91. Proporcijom do rastera
Zlatni presek je proporcija čije je prisustvo u univerzumu evidentno. Preporučuje se da koristite tu proporciju u postizanju dobrog dizajna obezbeđujući da se elementi vašeg rastera potčinjavaju toj proporciji. Korišćenje zlatnog preseka osigurava prirodnost i korektnost kompozicije. Uprkos činjenici da se oslanja na matematiku delovaće kao „ono pravo”.
Dobro dizajniran raster može učiniti vaš dizajn ne samo dopadljivijim i jasnijim, već i upotrebljivijim

92. Iz teorije u praksu Oblikovanje stranice – Van de Graaf
Primena tzv. asimetričnog rastera na dvolist. Za ovaj raster koristimo proporciju stranice da definiše glavni tekst, tj. sadržinu same strane. Postoji jednostavan način za redukovanje veličine stranice koji osigurava da je proporcija korektno postavljena i balansirana

93. Iz teorije u praksu Primena zlatnog preseka -
Primena proporcije na označenu oblast je direktna. Delimo je pomoću broja FI i dobijamo dve kolone, A i B.

94. Iz teorije u praksu Kreiranje sistema -
Pošto smo definisali dve kolone, potrebno je da razvijemo raster da bi mogli da se izborimo sa različitim sadržinama i tipovima stranica. Prvo, produžavamo linije koje definišu oblast sadržine i kolona.

95. Iz teorije u praksu
Sada ćemo primeniti pravilo horizontalnog sečenja duž linija koje definišu oblast sadržaja. Dobijamo „liniju vešanja”, tj. liniju za koju se „veša” sadržaj i tako postižemo konzistentnost kroz publikaciju. Ta linija daje čitaocu orijentir (jer je uvek na istom mestu) i time vodi njegovo oko od stranice do stranice.

96. Iz teorije u praksu
Koristeći produžene linije možemo zatim dodati oblasti za pristupnu strukturu publikacije – numeraciju itd. Ti elementi su obično izvan oblasti sadržaj i obično sa dosta beline oko sebe kako bi istakli da su oni različitog „tipa” od sadržaja.

97. Iz teorije u praksu

98. Iz teorije u praksu
Kreiranjem rastera na predloženi način, pomoću proporcija i linija poveznica, dobija se balansirani raster koji omogućava aranžiranje ugodne kompozicije. Međutim, nije uvek dovoljna samo matematika. Dizajniranje rastera iziskuje dosta eksperimentisanja sa proporcijama, korišćenje belina i varijacija u raspoređivanju elemenata, grafike i teksta.

99. Vežba http://layersmagazine.com/magazine-cover-design-in-indesign.html
Osnovne vezbe iz programa Adobe InDesign

100. Vežba
Pointilističkim stilom (tačkama) ispisati (iscrtati) svoje ime uzimajući u obzir da svetlost dolazi sa leve strane. Koristiti razne veličine tačaka i nijanse boja.