1. METODOLOGIJA NAUČNOG ISTRAŽIVANJA
Prof. dr Rade Stankić
kabinet:429
telefon:
vreme prijema:ponedeljak
Mesto održavanja časova: ERC sala D
Sredom

2. TEME (prof. dr Rade Stankić)
Osnovne tehnike korišćenja računara i računarskih mreža za prikupljanje, obradu, elektronsku razmenu podataka i podršku timskom radu u naučnim istraživanjima.
Internet kao izvor podataka za naučna istraživanja. Korišćenje informacione tehnologije u prezentovanju rezultata naučnog istraživanja.
Korišćenje sistema za upravljanje dokumentima, programa za tabelarna izračunavanja (Spreadsheets) i upravljačkih sistema baza podataka u naučnim istraživanjima

3. TEME (prof. dr Jasna Soldić Aleksić)
Softveri za statističku analizu podataka. Korišćenje skladišta statističkih podataka (Statistical Data Warehouse) u naučnim istraživanjima.
Primena informacione tehnologije u upravljanu znanjem. Poslovna inteligencija i naučna istraživanja.

4. PREPORUČENA LITERATURA
Stankić R. – Poslovna informatika, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012.
Soldić Aleksić J. – Praktikum iz primenjene analize podataka, Ekonomski fakultet, Beograd, 2013.
Tucker B. A. – editor-in-chief, Computer Science, Chapman & Hall/CRC, Boca Ration, 2004.
Brookshear J. G., Computer Science, Addison-Wesley,

5. IT U NAUČNIM ISTRAŽIVANJIMA
Primenom savremenih informacionih tehnologija u naučno-istraživačkom radu značajno je olakšano prikupljanje, analiza podataka i interpretacija rezultata.

6. IT U NAUČNIM ISTRAŽIVANJIMA
Naučni radovi podrazumevaju prikupljanje i analizu različitih tipova podataka na osnovu kojih se prihvataju ili odbacuju unapred postavljene hipoteze.
Često se u njima nalaze i mnogi drugi interesantni pokazatelji kao što su: neprepoznatljive skrivene zavisnosti, uzročno-posledični odnosi, međusobne povezanosti i sl.
Tako se nametnula potreba korišćenja savremenih koncepata, kao i sanvremenih analitičko-statističkih alata

7. FAZE ISTRAŽIVAČKOG PROCESA
prvo je nužno defisirati problem i odrediti dizajn samog istraživanja,
nakon čega se pristupa određivanju najprikladnijih metoda i načina prikupljanja podataka,
zatim se određuje uzorak na kojem će se podaci prikupiti,
na kraju slede obrada podataka, izrada izveštaja i prezentacija rezultata istraživanja.

8. FAZE ISTRAŽIVAČKOG PROCESA
Nacrt
Prikupljanje
Obrada
Uzorak
istraživanja
podataka
podataka

9. Prikupljanje i obrada podataka
Sirovi podaci
Sređivanje
Kodiranje
Analiza
Razvoj kodnog
Razvoj okvira
Posmatranja
sistema
analize
Sekundarni
Testiranje kodnog
Analiza
izvori
sistema
Razgovori
Intervjui
Kodiranje
podataka
Uz pomoć
Upitnici
računara
Ručno
Sociometrija
Verifikacija
kodiranih
podataka

10. VRSTE PODATAKA
Prikupljanje tačnih i relevantnih podataka omogućuje nam da na primeren način pristupimo određenom  problemu.
Dve osnovne vrste podataka, koji se mogu razlikovati prema načinu na koji se mogu prikupiti:
Primarni podaci
Sekundarni podaci

11. Primarni podaci
Prikupljaju se posebno za istraživanje koje je u toku, odnosno za specifičnu svrhu koja je u tom trenutku važna.
Oni nisu već prethodno dostupni,nego se prikupljaju na inicijativu istraživača.
Prikupljanje primarnih podataka obično uključuje tri pristupa:anketiranje,posmatranje i eksperiment.

12. Sekundarni podaci
Podaci koji su ranije prikupljeni u nekom drugom istraživačkom projektu, za neke druge potrebe.
Oni su dostupni u izvještajima vlade, trgovačkih udruženja, javnim i unuverzitetskim bibliotekama, istraživačkim organizacijama, poslovnim dnevnicima,enciklopedijama itd.

13. Sekundarni podaci
Takve podatke  delimo u dve grupe: podatke koje već posedujemo (interne), i one koje je neko drugi ranije prikupio, a jednostavno su dostupni (eksterne).

14. Interni i eksterni podaci
Interni podaci se već nalaze unutar same kuće, a eksterni se prikupljaju iz drugih izvora, kao što su Zavod za statistiku, Privredna komora, udruženja, ...
Takvi izvori nam omogućuju da ponovo analiziramo već postojeće podatke kako bismo pristupili rešavanju specifičnog problema.

15. Prednosti sekundarnih podataka u odnosu na primarne
prikupljanje sekundarnih podataka je mnogo jeftinije od prikupljanja primarnih podataka, što čini osnovnu prednost;
ako su sekundarni podaci dostupni, mogu se prikupiti mnogo brže nego primarni;
dostupni su za neke pojave za koje inače pojedini istraživači ne bi mogli da prikupe primarne podatke, kao što je to slučaj kod podataka koji zahtevaju terenski rad, dobru organizaciju i troškove, a po pravilu ih prikupljaju profesionalne institucije poput statističkih zavoda;
objektivnost je također prednost sekundarnih podataka.

16. Nedostaci prikupljanja podataka iz sekundarnih izvora
otežano je pronalaženje podataka koji će odgovarati potrebama studije jer su sekundarni podaci prikupljeni za neku drugu svrhu i često ne odgovaraju u potpunosti potrebama studije u kojoj se primenjuju;
problem pouzdanosti izvora, jer sama činjenica da je podatak objavljen i dostupan ne garantuje njegovu tačnost.