Sistem za podršku odlučivanju

Sistem za podršku odlučivanju
Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku

Svrha Proces donošenja odluka na osnovu podataka potreba za brzom reakcijom! Problem >>> nedostatak najvažnijih ekonomskih podataka u realnom vremenu Ključne informacije >>> dostupne su samo na nižim frekvecijama (mesečno) i objavljuju se uz izvesno vremensko kašnjenje, što ometa tačnu procenu stanja pozicije ekonomije BDP – dostupan u kvartalnoj dinamici, t+60 indikator Donosioci odluka suočeni su sa velikim brojem podataka, što – apsurdno - otežava proces odlučivanja Podaci su uglavnom dostupni na nižim frekvencijama (tj. u mesečnoj dinamici) i publikovani sa određenim zakašnjenjem (tzv. t+30 indikatori, koji se objavljuju 30 dana nakon referentnog perioda) Najvažnije informacije, koje definišu poziciju ekonomije u privrednom ciklusu, dostupne su sa još većim kašnjenjem – BDP, kao ključni pokazatelj rasta, publikuje se tek 60 dana od završetka referentnog perioda

Šta može da se uradi? Mehanizam ranog upozoravanja
SISTEM ZA PODRŠKU ODLUČIVANJU Analize kretanja najvažnijih delatnosti Fleš procena kvartalnog BDP-a Projekcije ESI Prognoze Nowcasting Tekućeg kvartala Indikator mesečnog kretanja BDP-a MIP Desezoniranje i procena trenda Kako rešiti problem „preoptrećenosti“ podacima? Kako ekstrahovati one koji daju najvažnije signale i eliminisati one koji stvaraju zabunu? Kako ispravno proceniti trenutnu ekonomsku situaciju i njenu kratkoročnu evoluciju? Rešenje je uspostaviti MEHANIZAM RANOG UPOZORAVANJA, tj. Sistem za podršku odlučivanju ESI – Economic Sentiment Indicator (Indeks ekonomske klime) prikazuje stavove proizvođača i potrošača o ekonomskim kretanjima i stabilnosti (kasnije će biti detaljnije opisan) MIP – Macroeconomic Imbalances Procedure - set indikatora koji ima cilj da identifikuje potencijalne makroekonomske rizike u njihovoj ranoj fazi, prevenira nastanak teških makroekonomskih neravnoteža i koriguje već nastale neravnoteže (sledi detaljniji opis u prezentaciji)

Zašto Sistem podrške odlučivanju?
RZS, kao glavni proizvođač zvaničnih statističkih podataka, publikuje ogroman broj podataka i indikatora Moderno društvo koristi podatke u cilju merenja svojih performansi i usklađivanja budućih odluka Međutim, sistem zvanične statistike je obiman, generalan i dizajniran sa aspekta specifičnih sub-sektorskih potreba – poljoprivreda, trgovina, saobraćaj, itd. U praksi to često dovodi do problema: konfuzija među korisnicima, neprepoznavanje prioriteta, stvaranje kontradiktorne percepcije itd. Čemu služi i kome je ovaj sistem namenjen? RZS kao zvanični proizvođač statističkih podataka, publikuje veliki broj saopštenja, indikatora, biltena, itd., čije mnoštvo često stvara konfuziju među korisnicima. S druge strane, korisnici u modernom društvu upotrebljavaju statističke podatke sa ciljem definisanja svojih performansi i usklađivanja sa drugim ekonomskim subjektima S obzirom da veliki broj korisnika nije statistički, ni ekonomski edukovan, ova raznolikost podataka kod njih izaziva zbunjenost, nerazumevanje, pogrešnu procenu prioriteta, pa čak i otpor prema njima U modernom društvu ovo je česta pojava, jer je statistički sistem veoma kompleksan, generalan, i dizajniran tako da zadovolji specifične sub-sektorske potrebe za informacijama Takva vrsta informisanja, međutim, donosiocima odluka često nije odvoljna, jer daje parcijalnu sliku o makroekonomiji

Ciljevi RZS-a Zadovoljiti potrebe korisnika, koje su vremenom evoluirale i postale kompleksnije Obezbediti jasnu sliku ekonomije Srbije, preko pouzdanih i razumljivih ekonomskih signala Olakšati proces odlučivanja, putem publikovanja prognoza, procena, edukativnih tekstova... Obezbediti fleksibilnu alatku za analizu, monitoring i evaluaciju ekonomske situacije Sa ciljem da korisnicima obezbedi korisne informacije za identifikovanje stanja ekonomije, eventualnih neravnoteža, rizika za stabilnost i njihove moguće prevencije, RZS je formirao odeljenje koje ima ulogu da katalizira informacije i pretvara ih u jednostavne, pouzdane i upotrebljive indikatore Potrebe korisnika su vremenom evoluirale >> RZS ima cilj da evoluira s njima Davanjem kratkih objašnjenja, edukativnih tekstova i komentara, RZS širi svoju ulogu i u pravcu edukacije korisnika Generalno, radi se o čitavom sistemu alatki, ključnih za razumevanje ekonomske pozicije zemlje i u tom smislu, donošenja odluka i strategija

Šta je Sistem za podršku odlučivanju?
Interaktivan, fleksibilan i adaptibilan sistem, koji vrši analizu podataka iz različitih izvora, prezentuje ih na razumljiv i pojednostavljen način, sa ciljem da olakša proces informisanja, učenja i donošenja odluka Vrši ekstrakciju ključnih informacija iz velikog broja podataka, definiše ključne indikatore i na taj način povećava efikasnost i pouzdanost procesa odlučivanja Svrha Sistema je da pronađe relevantne, ali često skrivene ili neuočljive relacije Na taj način, statistički sistem postaje aktivan, za razliku od tradicionalnog, pasivnog pristupa obrade velikog broja podataka ODLUKA 1 2 3 ALTERNATIVE Sistem za podršku odlučivanju Sistem za podršku odlučivanju vrši analizu podataka iz raznih izvora (ne samo statističkih), ističe njihove međusobne konekcije i interakcije, i prezentuje ih na najjednostavniji mogući način Tako ekstrahovani i prezentovani indikatori, ne samo da olakšavaju razumevanje i time i odlučivanje, već nude i alternative u procesu upravljanja i makroekonomskog odlučivanja Na ovaj način, statistički sistem dobija aktivnu i dinamičnu ulogu u makroekonomiji, za razliku od konzervativnog, pasivnog pristupa u kome je njegova uloga bila samo proizvodnja, obrada i publikovanje podataka PODACI

Alatke Sistema za podršku odlučivanju

Statistička projekcija
1. Mehanizam ažuriranja projekcija Projekcije – ukazuju na mogući nivo određenog agregata u budućnosti, pod uslovom da se ostvari set određenih pretpostavki U okviru Sistema za podršku odlučivanju, mehanizam projekcija ima dva aspekta: Statistička projekcija Na bazi kretanja trend-ciklus komponente Projekcija nadležnih institucija Na bazi planskih projekcija javnih preduzeća i ministarstava Projekcije možemo posmatrati iz dve perspektive: 1) prvo, sa aspekta planiranja (gde ključnu ulogu imaju nadležne institucije – javna preduzeća i ministarstva). 2) drugo, sa aspekta statističkih modela, tj. na osnovu kretanja trend ciklus komponente vremenskih serija. PROIZVODNA STRANA BDP-a

1. Mehanizam ažuriranja projekcija, nastavak
Diskrepance između planskih i statističkih projekcija – javljaju se kada ministarstva i drugi planski subjekti sagledavaju efekte određenih mera na rast BDV-a, ili zbog razlike u izraženoj faktografiji (npr. praćenje građevinarstva u RZS-u i ministarstvima) >> videti prilog 3 Tamo gde su diskrepance jako izražene – treba detaljnije sagledati uzroke >> videti priloge 4 i 5 Sa udaljavanjem od početka godine, projekcije moraju biti sve više usklađene: U mehanizmu ažuriranja projekcija, uobičajeno je da dođe do diskrepance između dve navedene vrste projekcija (planskih i statističkih) To je slučaj kada ministarstva u projekciju uključe efekte određenih mera, koji nisu uključeni u statističke modele projekcija, bazirane isključivo na kretanju trend-ciklus komponente Diskrepance se mogu pojaviti i zbog različite faktografije – kao što je, na primer, način praćenja građevinske delatnosti od strane RZS-a i nadležnog ministarstva. Naime, ministarstvo ima evidenciju svojih transakcija sa izvođačima, dok RZS prati kvartalnu dinamiku vrednosti izvedenih građevinskih radova na osnovu privremenih situacija.

1. Mehanizam ažuriranja projekcija, nastavak
Na osnovu kretanja odgovarajućih indikatora, vrše se procene BDP-a, koje se redovno ažuriraju najnovijim podacima >> videti priloge 1 i 2 Na slici su prikazane različite vrednosti BDP-a za godinu, na osnovu kretanja iz prva četiri meseca Na osnovu tadašnjih informacija, rast BDP-a u bi bio u intervalu od 2% do 2,5% Ove vrednosti dobijene su ne samo „čistim“ planskim i statističkim projekcijama, već i kombinovanjem različitih scenarija (s obzirom na to da je u momentu izrade ovih projekcija bio aktuelan problem sektora Energetike i Rudarstva, dobijene vrednosti BDP-a reflektuju najoptimističniji i najpesimističniji rezultat, u zavisnosti od tempa oporavka ovih sektora) Različite vrednosti BDP-a (planske projekcije ministarstava vs statistička projekcija RZS-a)

2. Desezoniranje i procena trenda
Desezoniranje je statistička tehnika kojom se iz vremenskih serija vrši uklanjanje uticaja sezone i drugih efekata kalendara, čime se olakšava posmatranje trenda i ostalih nesezonskih kretanja Predstavlja osnovni analitički instrument za ažuriranje projekcija i analize tekućih kretanja Serija originalnih podataka ( 𝑋 𝑡 ) sastavljena je iz tri komplementarna dela: sezonske komponente ( 𝑆 𝑡 ) izaziva promene unutar godine, koje se dešavaju u približno istom periodu i imaju približno jednaku magnitude trend komponente ( 𝑇 𝑡 ) dugoročna komponenta iz koje su eliminisane sve iregularne i sezonske distorzije, daje najpotpuniju sliku fundamentalnog kretanja serije iregularne komponente ( 𝐼 𝑡 ) predstavljaju poremećaje serije izazvane jednokratnim efektima Prilikom odabira indikatora koji će se koristiti u analizama (originalni, desezonirani ili trend), treba obratiti pažnju na prirodu posmatrane serije i svrhu analize koja se vrši Desezoniranje se često koristi u analitici, ali često izaziva konfiziju i dovodi do pogrešnih interpretacija kod velikog broja korisnika Ukratko - svaka serija podataka sadrži sezonsku, iregularnu i trend komponentu. S obzirom da sezonski i iregularni faktori remete suštinsko sagledavanje pojave i njenu interpetaciju, neophodno je ukloniti ove efekte i na taj način omogućiti smislenu ekonomsku analizu promena određene pojave u vremenu. Sezonski efekti tipični su za mesečne i kvartalne serije podataka, i najizraženiji su u građevinarstvu, putničkom saobraćaju, pojedinim oblastima industrije i zaposlenosti.

2. Desezoniranje i procena trenda, nastavak
Desezonirane vrednosti >> služe za poređenje uzastopnih perioda i procenjivanje potencijalne vrednosti neke serije kada efekti kalendara i sezone ne bi postojali Originalni podaci >> pogodniji su kada je potrebno posmatrati stvarni nivo aktivnosti u nekoj oblasti (npr. zaposlenost, vrednost izvedenih građevinskih radova, cene) Najbolji pokazatelj dugoročnih i suštinskih osobina serija je trend Trend uklanja šumove iz desezonirane serije, pa predstavlja najvažniji izvor informacija o budućim kretanjima i dugoročnom ponašanju pojave Filtriran i lišen raznih distorzija, trend pomaže u interpretaciji i razumevanju pojave, ali tek sa originalnim i desezoniranim indeksom dobija smisao i postaje važna analitička alatka Prilikom poređenja uzastopnih perioda (mesec na prethodni mesec, kvartal na prethodni kvartal), treba naglasiti da razlika između dva desezonirana sukcesivna podatka ne može biti interpretirana kao bukvalna razlika u fizičkim veličinama, vrednostima i sl. Na primer, desezonirani pad zaposlenosti ne može se intepretirati kao stvaran pad zaposlenosti izražen brojem lica – samo podaci iz originalne (nedesezonirane serije) mogu se koristiti za takve vrste intepretacija. Umesto toga, razlike u desezoniranim podacima u dva uzastopna perioda intepretiraju se kao mera promene u određenoj pojavi nastala pod uticajem sezonskih varijacija, tj. pokazuju koliki bi, u proseku, bio nivo pojave kad ne bi bilo uticaja sezonskog i kalendarskog faktora. Razlika između desezoniranih i originalnih stopa rasta za dva uzastopna perioda pokazuje jačinu sezonskih faktora i samo u tom kontekstu se može tumačiti. Važno je napomenuti da originalni, desezonirani podaci i trend predstavljaju različite, ali komplementarne aspekte jedne pojave, pa se u analizi uvek treba osvrnuti (po mogućstvu) na sve tri vrste indikatora.

3. Prognoze najvažnijih makroekonomskih oblasti
Prognoze – predviđanje makroekonomskih varijabli u momentu pre nego što je period od interesa započeo Bazirane su na sadašnjim i prethodnim vrednostima pojave, kao i na očekivanom budućem kretanju Na osnovu ARIMA modela analize vremenskih serija, vrši se prognoziranje sledećih oblasti za tri meseca unapred: Industrijska proizvodnja – ukupno Prerađivačka industrija Potrošačke cene Promet u trgovini na malo (stalne i tekuće cene) Izvoz i uvoz RZS koristi prognostičke metode zasnovane na ARIMA procesima modeliranja vremenskih serija. Metodologija modeliranja ARIMA procesima razvili su Box i Jennkins (1970), koristeći poznate teorijske doprinose drugih autora Evaluacija prognoza se vrši redovno, statistikama koje pokazuju kvalitet prognoze – MSE, RMSE, SE, MAE, MAPE

3. Prognoze najvažnijih makroekonomskih oblasti
Primer evaluacije prognostičkog modela za industriju: Korelacija između stvarnih i prognoziranih vrednosti je veoma jaka i iznosi 0,9 Pristrasnost (bias) je -0,035, što potvrđuje bliskost prognoziranih i stvarnih vrednosti Nizak RMSE (1,25) pokazuje da nema većih odstupanja (autlajera) u prognoziram vrednostima Da je prognostički model dobar, potvrđuju i proporcije (proporcije bias-a i varijanse treba da teže nuli, i one su, respektivno 0,001 i 0, dok proporcija kovarijanse treba da bude blizu 1, a ona je u našem slučaju 0,999)

4. Procena tekućeg kvartala (nowcasting kvartalnog BDP-a)
Nowcasting je procena makroekonomske varijable dobijena u toku referentnog perioda (u ovom slučaju – kvartala) Ideja nowcasting-a je iskoristiti signale o kretanju targetirane varijable na osnovu heterogenog seta visokofrekventnih informacija Statističke metode koje se koriste za obračun nowcasting-a ne moraju nužno biti iste kao one koje se koriste u zvaničnom procesu obračuna >>> njihov cilj je da obezbede najpouzdaniju ocenu referentne varijable RZS kao metodološki okvir koristi MIDAS: Mixed DAta Sampling MIDAS regresioni model objašnjava varijablu niže frekvencije kao funkciju varijabli sa višim frekvencijama Pojam „nowcasting“ predstavlja kovanicu nastalu spajanjem dve reči: now + forecasting, i interpretira se kao predviđanje sutrašnjice na bazi današnjih informacija MIDAS tehnika se pokazala optimalnom, zato što rešava problem kombinovanja podataka sa različitim frekvencijama (mesečnih i kvartalnih), što tradicionalni modeli nisu mogli Takođe, s obzirom da koristi dinamičke prognostičke modele, MIDAS tehnikom se može prevazići problem neujednačenog publikovanja podataka

4. Procena tekućeg kvartala (nowcasting kvaratlnog BDP-a), nastavak
BDP – aktuelne vrednosti i nowcasting Aktuelne vrednosti Nowcasting 2016Q1 3.9 3.8 2016Q2 2.1 2016Q3 2.8 2016Q4 2.5 2.4 2017Q1 1.2 1.1 2017Q2 1.3 1.7 Na slici su prikazane stope raste BDP-a procenjene MIDAS modelom i realizovane (aktuelne) vrednosti Najveća diskrepanca je u drugom kvartalu godine – naime, u momentu obračuna nowcasting-a raspolagalo se podacima za dva meseca drugog kvartala (april i maj), kada se efekat suše još nije odrazio na poljoprivredu. Nakon mesec dana, kada je rađena fleš procena, taj efekat je već bio očigledan

Mesečne serije koje se koriste za nowcasting – proizvodna strana BDP-a

5. Fleš procena kvartalnog BDP-a
Fleš procena – procena makroekonomske varijable odmah nakon završetka referentnog perioda, na osnovu nepotpunog seta informacija Fleš procena se obračunava primenom matematičkih i statističkih metoda, na osnovu skupa indikatora koji su raspoloživi u datom momentu Skup indikatora koji se koristi za obračun fleš procene znatno je uži od onog koji se koristi za konačne procene Fleš procena se u RZS-u publikuje kao zvaničan podatak od godine Dostupna je 30 dana nakon referentnog perioda u formi saopštenja za javnost Neposredno po završetku referentnog perioda, vrši se fleš procena BDP-a. Ona ujedno predstavlja i verifikaciju MIDAS nowcasting procene Nakon mesec dana od objavljivanja fleš procene, vrši se obračun kvartalnog BDP-a u stalnim cenama Redosled obračuna indikatora je sledeći: 1. Nowcasting – poslednji dan referentnog perioda (za drugi kvartal, to je 30. jun) 2. Fleš procena – mesec dana nakon završetka referentnog perioda (31. jul) 3. Kvartalni BDP – dva meseca nakon završetka referentnog perioda (31. avgust)

6. Indikator mesečnog kretanja BDP-a (MK30)
Ukazuje na mesečno kretanje ukupne ekonomske aktivnosti nacionalne ekonomije Dobija se kao ponderisani prosek odgovarajućih mesečnih indikatora: industrijske proizvodnje, građevinarstva, prometa na veliko i malo, depozita i kredita, telekomunikacijskih usluga, broja zaposlenih i poljoprivredne proizvodnje MK30 se usaglašava sa kretanjem kvartalnog BDP-a primenom porcedure benčmarkiranja, kojom se zadržava mesečna dinamika ekonomske aktivnosti pod ograničenjima koja daju podaci o kvartalnom BDP-u Kao ponderi koriste se udeli navedenih delatnosti i oblasti u BDP-u Квартални БДП, стопе раста, % МК30 индекс Objavljuje se u Informaciji o makroekonomskim kretanjima, od marta godine U pitanju je sintetički makroekonomski indikator na mesečnom nivou, koji treba da posluži kao osnova za kratkoročna predviđanja MK30 ustvari predstavlja kompozitni indeks koji u sebi integriše promene u najvažnijim komponentama ekonomske aktivnosti

7. Analiza kretanja najvažnijih komponenti BDP-a
Godina: 2016, učešća pojedinih delatnosti u BDP-u

7a. Analiza kretanja industrijske proizvodnje
Sa učešćem od 21% u BDP-u, industrija zauzima važno mesto u ekonomiji Srbije Svrha analize: procena tekuće evolucije pojave i njenih komponenti – trend ciklusa i desezoniranih indeksa – na osnovu kojih se mogu doneti zaključak o kratkoročnim budućim kretanjima Analiza prati kretanja sektora: B – Rudarstvo C – Prerađivačka industrija D – Snabdevanje el.energ. Akcenat je na oblastima koje imaju najveće učešće u formiranju Indeksa industrijske proizvodnje: - Prehrambena industrija Proizvodnja koksa i derivata nafte - Proizvodnja osnovnih metala Proizvodnja proizvoda od gume i plastike - Proizvodnja električne opreme Proizvodnja pića - Proizvodnja hemikalija Proizvodnja motornih vozila i prikolica - Proizvodnja farmaceutskih proizvoda Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina Industrijski sektor je visoko korelisan sa kretanjem ekonomskog ciklusa, tako da se često koristi i kao prediktor kretanja celokupne ekonomije Sektorski pregled kretanja industrije i njenih strukturnih promena daje bolji uvid u strukturu cele ekonomije Obuhvata promene na mesečnom nivou u sva tri sektora (Rudarstvo, Prerađivačka industrija i Snabdevanje električnom energijom), uz detekciju firmi koje su ostvarile najveći podbačaj i time doprinele padu u pojedinim oblastima

7a. Analiza kretanja industrijske proizvodnje, nastavak
Da bi se još više olakšalo razumevanje podataka na prvi pogled, RZS u okviru tehnika vizuelizacije, vrši i izradu infografika (za sada za industriju i izvoz)

7b. Analiza građevinarstva
Posmatraju se dva indikatora: 1 - vrednost izvedenih građevinskih radova i 2 - časovi rada na gradilištima Detaljno se prati kvartalna aktivnost na zgradama i ostalim građevinama, kao i broj izdatih građevinskih dozvola, na regionalnom nivou Građevinski sektor, sa učešćem u BDP-u 4,75% , daje značajan doprinos zapošljavanju i ekonomskom rastu Srbije Kvartalna analiza građevinarstva daje bolji uvid u slabosti i prednosti sektora, kao i potencijalne mogućnosti za njegov podsticaj Analiza daje sledeće informacije: 1. na kojim vrstama građevina je došlo da najvećih promena na godišnjem nivou (na zgradama ili na ostalim građevinama) 2. u kojim regionima je građevinska aktivnost najdinamičnija i to prema vrstima građevina 3. kako se kreće broj izdatih građevinskih dozvola po regionima

7c. Analiza turističke aktivnosti
Uloga turizma u makroekonomiji – uticaj na druge ekonomske aktivnosti i mere makroekonomske politike – politiku regionalnog razvoja, razvoj ruralnih oblasti, održivost i konkurentnost, socijalna politika i inkluzija, itd. Analiza prati evoluciju turizma i efekte Vladinih mera Indikatori: Noćenja i dolasci Stopa iskorišćenosti stalnih ležaja Najfrekventnije posećivana turistička mesta Evolucija noćenja i dolazaka turista u periodu : Turizam je u tesnoj vezi sa mnogim drugim ekonomskim aktivnositma – saobraćajem, tgovinom, platnim prometom itd. Pored toga što promoviše nacionalni identitet zemlje, u nekim regionima je čak i jedini faktor kreiranja randih mesta i činilac održivog razvoja Kvartalni pregled kretanja turizma u Srbiji ima cilj da pojasni kretanja u ovom sektoru, preko najšire korišćenih indikatora (noćenja i dolasci turista, iskorišćenost ležaja, posećenost najvažnijih turističkih mesta u Srbiji)

7d. Analiza izvoza Vrši se u mesečnoj periodici, dva analitička dokumenta: Detekcija promena u izvozu (po delatnostima, grupama proizvoda i izvoznicima) za određene oblasti KD2010 Primer: analiza promena u izvozu u julu 2017, gde se Proizvodnja motornih vozila i prikolica izdvojila kao jedna od oblasti sa padom u odnosu na prethodni mesec i isti mesec prethodne godine Detekcija promena u izvozu radi se u mesečnoj periodici za one oblasti KD koje imaju učešće u izvozu najmanje 1%, a u posmatranom mesecu ostvarile su pad u odnosu na prethodni mesec ili pad u odnosu na isti mesec prethodne godine Nakon što je detektovana, promena se analizira prema regionima Srbije, zemljama u koje je izvoz realizovan, grupama u okviru KD i izvoznicima

7d. Analiza izvoza, nastavak
Rast/pad izvoza u odnosu na isti period prethodne godine Analiza izvoza, prema KD2010, u evrima Zeleni stubići predstavljaju sektore KD2010 Pored svakog sektora prikazano je i njegovo učešće u ukupnom izvozu S obzirom na to da je eksterna tražnja uslov realizacije domaće industrijske proizvodnje na eksternom tržištu, a time i samog rasta industrijske proizvodnje, u okviru spoljne trgovine najveća pažnja se posvećuje analizi izvoza Slično analizi industrije po sektorima, cilj analize izvoza prema KD je procena tekuće evolucije pojave i njenih komponenti (trend ciklusa i desezoniranih indeksa) sa ciljem da se donesu zaključci o kratkoročnim budućim kretanjima Analiza kretanja po sektorima i najvažnijim oblastima Pored aktuelnih indeksa, posmatra se kretanje trend-ciklus i desezonirane komponente

7d. Analiza izvoza, nastavak
Infografici vezani za spoljnu trgovinu daju pregled kumulativnih kretanja uvoza i izvoza – 10 najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, proizvode sa najvećim učešćem u izvozu i uvozu i poseban prikaz rezultata Fijata, kao najvećeg srpskog izvoznika

8. ESI – Indeks ekonomske klime
engl. Economic Sentiment Indicator – ESI je kompozitni indikator čija svrha je da prikaže stavove proizvođača i potrošača o ekonomskim kretanjima i ekonomskoj stabilnosti. Koristi se za procenu ekonomske situacije, kratkoročne prognoze i u naučne i analitičke svrhe Dobija se na osnovu pet različitih istraživanja koja, kroz pojedine privredne sektore i potrošnju stanovništva, daju pouzdane naznake ekonomskih kretanja: - prerađivačke industrije - usluge - trgovina na malo - građevinarstvo - potrošnja stanovništva RZS od septembra sprovodi Istraživanje o poslovnoj klimi i potrošnji stanovništva Istraživanje obuhvata pet različitih sektora, na osnovu kojih se izračunava ESI indikator, tj. Indikator ekonomske klime Oblast prerađivačke industrije obuhvata pitanja o očekivanjima u pogledu proizvodnje, porudžbina i zaliha Oblast uslužnih delatnosti obuhvata pitanja o ekonomskoj situaciji, tekućoj i budućoj potražnji za uslugama Oblast trgovina na malo obuhvata pitanja o trenutnoj i budućoj ekonomskoj situaciji preduzeća i stanju zaliha Oblast građevinarstva obuhvata pitanja o ugovorenim porudžbinama i broju zaposlenih Oblast potrošnja stanovništva obuhvata pitanja o finansijskoj situaciji domaćinstva, opštoj ekonomskoj situaciji, štednji itd.

9. MIP – Procedure makroekonomske neravnoteže
MIP indikatori (engl. Macroeconomic Imbalances Procedure indicators) – mehanizam upozorenja koji ima cilj da identifikuje potencijalne makroekonomske rizike u njihovoj ranoj fazi, prevenira nastanak teških makroekonomskih neravnoteža i koriguje već nastale neravnoteže Predstavlja sistem za praćenje ekonomskih mera i detektovanje potencijalnih opasnosti koje bi mogle da ugroze funkcionisanje ekonomije 14 indikatora stanja i tokova treba da ukažu na kratkoročne deterioracije kao i na akumulirane, dugoročne neravnoteže >> videti prilog 6 Prilikom interpretacije MIP indikatora treba imati u vidu da neke neravnoteže mogu biti rezultat pojedinih makroekonomskih usklađivanja (npr. U slučaju konsolidacije) i ekonomske dinamike Prema tome, ne treba svaku neravnotežu sagledavati u svetlu potrebe za intervenisanjem Da bi se olakšalo razumevanje i izbegla mehanička interpretacija MIP indikatora, pored 14 najvažnijih, obračunava se i 25 pomoćnih indikatora (obe tabele su u prilogu), koji imaju informativnu funkciju i tiču se opšte makroekonomske situacije

9. MIP – Procedure makroekonomske neravnoteže, nastavak
MIP indikatori obuhvataju: 1. Indikatore unutrašnje neravnoteže – zaduženost, cene nekretnina, nezaposlenost 2. Indikatore eksterne neravnoteže i konkurentnosti – tekući račun, promene REER (Real Efective Exchage Rate – realni efektivni devizni kurs) učešće izvoza i nominalni troškovi rada 3. Indikatore zaposlenosti – aktivnost, dugoročna i nezaposlenost mladih Neravnoteža – „...svaki trend koji bi mogao dovesti do negativnog uticaja na makroekonomska kretanja ili ugroziti pravilno funkcionisanje ekonomije..“ (Regulation (EU) No 1176/2011 of the European Parliament and of the Council) >> balon na tržištu nekretnina, bankarka kriza, opadanje konkurentnosti i sl.

10. Informacija o makroekonomskim kretanjima u RS
kombinacija vizuelno-numeričkog prikaza sa kratkim objašnjenjima o pojavi i ocenom kretanja pojave: Prva strana: trendovi u relevantnim oblastima – industrija, unutrašnja trgovina, zarade, spoljnotrgovinska razmena Slede: kretanje BDP-a, prognoze, tržište rada, zarade, poslovna klima, cene, monetarna kretanja, građevinarstvo, javne finansije, turizam itd. Informacija o makroekonomskim kretanjima ima cilj da, uz kratak metodološki opis, pored kvantitativne, pruži i kvalitativnu informaciju o kretanjima izabranih pojava Dostupna je za RS i za Vojvodinu

10. Informacija o makroekonomskim kretanjima u RS, nastavak - primeri

11. Indikatori eksterne makroekonomske pozicije Srbije, projekcija 2017-2026.
Nivo i dinamika spoljne zaduženosti predstavlja jedan od temeljnih makroekonomskih izazova sa kojima se suočavaju nosioci ekonomskih politika Politika zaduživanja je sastavni deo makroekonomske politike, ona ne može biti uspešna, ako je opšta makroekonomska politika neefikasna Održivost spoljnog duga u tesnoj je vezi sa odabranom modelom rasta Prema kriterijumima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, prezaduženost zemlje nastaje kada dug premaši udeo od 80% u BDP-u, odnosno, ukoliko odnos ukupnog duga prema izvozu roba i usluga pređe granicu od 220%. Tada je kreditni bonitet dužnika pod znakom pitanja. S obzirom da je politika zaduživanja sastavni deo makroekonomske politike, ona ne može biti uspešna,ako je opšta makroekonomska politika neefikasna Konkretno, pitanje (ne)održivosti spoljnog duga dovodimo u tesnu vezu sa odabranim modelom rasta.

11. Indikatori eksterne makroekonomske pozicije Srbije, projekcija 2017-2026, nastavak
RZS je razvio Model izvođenja indikatora eksterne pozicije, koji daje prikaz kretanja osnovnih indikatora eksterne makroekonomske pozicije Srbije u zavisnosti od odabranog modela rasta, za period od do godine Model je izrađen na bazi velikog broja međusobno povezanih indikatora (indikatori eksterne likvidnosti, solventnosti i otvorenosti ekonomije), pretpostavki i rizika ostvarenja projekcije >> videti prilog 7 - scenario za period sa indikatorima eksterne pozicije >> prilog 8 – BDP i agregati bilansa upotrebe BDP-a (prognoza za i projekcija za godinu) Indikatori eksterne likvidnosti: Stopa servisiranja ukupnog spoljnog duga (udeo otplata glavnice i kamate u izvozu roba i usluga) Devizne rezerve u mesecima uvoza robe i usluga (adekvatnost deviznih rezervi - pokazuje koliko meseci zemlja može da održi postojeći novo uvoza u slučaju prestanka svih priliva u zemlju) Indikatori eksterne solventnosti: Udeo ukupnog spoljnog duga u izvozu roba i usluga Učešće ukupnog spoljnog duga u BDP Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije: Udeo stranih direktnih investicija u BDP-u Odnos spoljne trgovine prema BDP-u (udeo zbira izvoza i uvoza u BDP-u) koji beleži rast sa 120,1% u na 229,6% u što ukazuje na visok stepen otvorenosti ekonomije

Ciljne veličine i proporcije koje se zadaju su: 1.Stopa realnog rasta BDP-a; Ciljne veličine u strukturi upotrebe BDP-a: 2. Udeo spoljnotrgovinskog salda (roba i usluga) u BDP-u; 3. Učešće bruto fiksnih investicija u BDP-u; 4. Udeo potrošnje države u BDP-u (kolektivna potrošnja + individualna potrošnja alimentirana iz budžetskih izvora, tj. neto zarade u državnom zdravstvu i državnom obrazovanju); Ciljni parametri stabilnosti finansijskog i nefinansijskog tržišta: 5. Indeks potrošačkih cena; 6. Indeks deviznog kursa; 7. Ciljni udeo izvoza(roba i usluga) u BDP-u

Kontrolni indikatori su: indeks realnog kretanja potrošnje domaćinstava bez individualne potrošnje alimentirane iz budžetskih izvora; indeks realnog kretanja bruto fiksnih investicija; indeks realnog kretanja potrošnje države. Izvode se indikatori eksterne makroekonomske pozicije. To su: 1. Udeo salda tekućeg bilansa u BDP-u; 2. Udeo uvoza roba i usluga u BDP-u; 3. Devizne rezerve kao ekvivalent u broju meseci uvoza; 4. Devizne rezerve u milionima evra ; 5. Stanje spoljnog duga u milionima evra: 6. Stopa servisiranja spoljnog duga( otplate glavnica i kamata u odnosu sa izvozo roba i usluga); 7. Spoljni dug u odnosu na izvoz roba i usluga; 8. Spoljni dug u odnosu na BDP; 9. Udeo stranih direktnih investicija u BDP-u; 10. Obim spoljnotrgovinske razmene(izvoz +uvoz) u odnosu na BDP.

PRILOZI Prilog 1 - Zahtev za ministarstva – indikatori planskih projekcija potrebni za projekciju BDP-a

PRILOZI Prilog 2 - Zahtev za javna preduzeća

PRILOZI Prilog 3 - diskrepance između trendnih tj. statističkih projekcija i planskih projekcija

PRILOZI Prilog 4 - Ministarstvo poljoprivrede –izveštaj o merama
Šema po kojoj ekonomska ministarstva vrše detekciju problematičnih ili oportunitetnih aktivnosti, područja ili projekata gde su te aktivnosti detektovane i selekciju odnosno artikulaciju pojedinih mera ili politikla koje na kratak ili duži rok imaju šansu da budu implementirane sa izgledom da podstaknu rast proizvodnje i bruto dodate vrednosti.

PRILOZI Prilog 5- Izveštaj za praćenje efekata mera ministarstava za rast BDP-a U prilogu 5 prikazana je skica izveštaja o valorizaciji pojedinih mera i projekata uključujući i kvantitativne ocene performansi u određenoj delatnosti i doprinos rastu BDV-a i BDP-a.

PRILOZI Prilog 6 - MIP indikatori – glavni Indikator Jedinica mere
Granična vrednost Statistički domen Saldo tekućeg računa (% BDP-a) prosek 3 godine -4/6% BoP/NA Neto međunarodna investiciona pozicija % BDP-a -35% Realni efektivni devizni kurs % promena (3 godine) +/-5% (EA) & +/-11% DG ECFIN Učešće izvoza (% svetskog izvoza) % promena (5 godina) BoP Nominalni indeks jediničnih troškova rada (2010=100) 9% (EA) & 12% NA Indeks cena stanova (2010=100), deflacioniran % promena (1 godina) 6% Price statistics / NA Kreditni tokovi privatnog sektora, konsolidovani 14% NA (FA) Dug privatnog sektora, konsolidovan 133% Dug opšte države, bruto 60% GFS Stopa nezaposlenosti Prosek 3 godine 10% EU-LFS Ukupne obaveze finansijskog sektora, nekonoslidovane 16.5% Stopa aktivnosti (% ukupne populacije 15-64) 3-godišnja promena u procentnim poenima -0.2% Dugoročna stopa nezaposlenosti (% aktivne populacije 15-74) 0.5% Stopa nezaposlenosti mladih (% aktivne populacije 15-24) 0.2%

PRILOZI Prilog 6 - MIP indikatori – pomoćni Indikator Jedinica mere
Statistički domen Realni BDP 1 year % change NA Bruto investicije u osnovna sredstva % of GDP Bruto domaća potrošnja na istraživanje i razvoj Business Statistics/ NA Saldo tekućeg i kapitalnog računa (neto pozajmljivanje ili zaduživanje) BoP/NA Neto spoljašnji dug BoP/ NA SDI - tokovi SDI - stanja Neto trgovinski bilans energenata International Trade/ NA Realni efektivni devizni kurs – u odnosu na najvažnije trgovinske partnere 3 year % change DG ECFIN Izvoz u razvijene ekonomije 5 year % change BoP Odnosi razmene Učešće izvoza – u stalnim cenama Produktivnost rada Nominalni indeks jediničnih troškova (2010=100) 10 year % change Jedinični troškovi rada (poređenje sa Evrozonom) Indeks cena stanova 2010=100) - nominalni Price statistics / NA Stambena izgradnja Dug privatnog sektora - nekonsolidovan NA (FA) Zaduženost finansijksog sektora - nekonsolidovana % debt to equity Stopa zaposlenosti Mladi koji niti rade, niti se školuju % of total population aged 15-24 EU-LFS Lica koja su u riziku od siromaštava ili socijalne isključenosti % of total population EU-SILC Lica koja su u riziku od siromaštva nakon socijalnih transfera Izrazito materijalno uskraćena lica Lica koja žive u domaćinstvima sa veoma niskim intenzitetom rada % of total population aged 0-59

PRILOZI Prilog 7 - Indikatori spoljne pozicije na osnovu projekcije BDP-a

PRILOZI Prilog 8 – BDP i agregati bilansa upotrebe BDP-a (prognoza za i projekcija za godinu)

Sistem za podršku odlučivanju

Similar presentations

Presentation on theme: "Sistem za podršku odlučivanju"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback

Log in

Auth with social network:

Sistem za podršku odlučivanju

Similar presentations

Presentation on theme: "Sistem za podršku odlučivanju"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback