1. Računarstvo i informatika
I godina
Svi smerovi

2. Istorijat razvoja računara
U razvoju računara značajna su četiri momenta:
Pamćenje rezultata
Mehanizacija procesa računanja
Automatizacija procesa računanja
Opštije korišćenje mašine primenom programa

3. Prvi kalkulatori
Prvu mašinu za računanje napravio je Vilhelm Šikard (Nemačka godine)
Prvom računarskom mašinom može se smatrati paskalina koju je projektovao Blez Paskal (1652. godina). Mašina je mogla da sabira i oduzima.

4. Prvi kalkulatori
Rekonir je prva mašian koja je, pored sabiranja, mogla da množi. Izumeo je Gotfrid Vilhelm fon Lajbnic (1694.). Zbog komplikovanog mehanizma ni paskalina ni rekonir nisu ušle u širu upotrebu
Aritmometar je prvi uspešan mehanički kalkulator koji je mogao da sabira, oduzima, množi i deli. Izumeo ga je Čarls Havijer Tomas (1820.).

5. Automatske mašine
Žozef Mari Žakar je izumeo prvu automatsku mašinu – razboj za tkanje (1801.). Smatra se prvom mašinom sa programiranim automatskim radom.
Čarls Bebidž je napravio diferencnu mašinu (1812.). Radila je na paru, bila je potpuno automatizovana, kontrolisana programom i mogla je da štampa rezultate.

6. Automatske mašine
Analitička mašina, takođe delo Čarlsa Bebidža, je ostala samo ideja, ali je imala veliki uticaj na razvoj računara jer je u logičkim kimponentama podudarna danačnjim računarima.
Ada Bajron, ćerka pesnika lorda Bajrona, je predložila plan za računanje Bernulijevih jednačina. Ovaj plan je prvi program i ona se smatra prvim programerom.

7. Automatske mašine
Herman Holerit je, radeći na popisu stanovništva godine, napravio elektromehaničku mašinu sa brojačima. Mačina je koristila kartice za pamćenje i bila je jako brza (100 kartica u minuti).
Osnovao je firmu Tabulating Machine Company, koja je sa još tri firme kasnije prerasla u poznatu firmu International Business Corporation (IBM).

8. Elektromehanički računari
1925. godine Vanevr Buš je konstruisao analogni računar koji je u osnovi bio mehanička mašina. Kompletiran je i koristio se u vojne svrhe.
1934. je Konrad Cuze započeo rad na konstrukciji računskih mašina:
Z1 (mehanička)
Z2 (elektromehanička)
Z3 (programabilna)
Z4 (poboljšana verzija Z3)
Koristile su se u razvoju nemačkih letećih bombi.
1936. Alan M. Tjuring je konstruisao mašinu koja može izračunati vrednost svake funkcije čija se vrednost može izračunati. Kasnije je projektovao računar Colossus koji je napravio Nojman.

9. Elektromehanički računari
1937. Hauard Ajdken konstruisao je Harvard Mark.
Posedovala je ulazni i izlazni uređaj (ulazni podaci i instrukcije su unošeni pomoću bušene papirne trake), memoriju, aritmetički i upravljački organ.
Vržila je 3 operacije u sekundi, imala memoriju od 60 brojeva, a bila je velika 17m x 2.5m.

10. Elektronski digitalni računari
Prvi pravi računari počeli su da se koriste u vojne svrhe, a kasnije se upotreba raširila i u komercijalne svrhe.
ABC (1939) – prvi elektronski računar; Džon J. Atanasov i Kliford Beri (Atanasoff-Berry Computer)

11. Elektronski digitalni računari
ENIAC (1942) – automatsko računanje balističkih podataka (Electronic Numerical Integrator and Computer)
Program nije uskladišten u centralnoj memoriji, operacije se izvršavaju uključivanjem i isključivanjem prekidača, ulaz i izlaz su bušene kartice
Sastoji se od elektronskih cevi, otpornika, kondenzatora, prekidača – radi 6 tehničara istovremeno, a kvar se dešava na svakih 7min

12. Elektronski digitalni računari
EDVAC (1944) – Džon fon Nojman. Skladištenje programa po kome mašina radi u memoriju
Prva mašina koja je imala magnetne diskove

13. Elektronski digitalni računari
UNIVAC I – Mohli i Ekert; početak komerciljalne proizvodnje (Universal Automatic Computer)
Prvi računar koji je koristio magnetne trake

14. Prva generacija
Računari proizvedeni posle pedesetih godina klasifikovani su u generacije
Prva generacija:
Korišćenje vakuumskih cevi (veliki elementi, veliki potrošači struje, ...)
Memorija za skladištenje podataka (magnetne trake, doboši, ...)
Kapacitet memorije do početka šezdesetih narastao je sa 8000 na reči zahvaljujući magnetnoj memoriji i tranzistorima.
Bile su skupe za korišćenje i održavanje zbog programa i hardvera

15. Druga generacija Kraj pedesetih i prva polovina šezdesetih.
Primena tranzistora (prednosti nad elektronskim cevima: jeftiniji, manji potrošači električne energije, razvijaju manje toplote, ...)
Javljaju se novi programski jezici: COBOL, FORTRAN, ALGOL, LISP, ...

16. Treća generacija Treća generacija:
Primena integrisanih kola (integralna i LSI – Large Scale Integration kola)
Omogućena proizvodnja čipova sa hiljadama tranzistora i proizvodnja mini računara
Ekonomični, niska cena, velika pouzdanost, male dimenzije, mali zahtevi za napajanje, ...
Magnetni diskovi zamenjuju magnetne trake
IBM 360, PDP-1 najpoznatiji računari

17. Četvrta generacija Četvrta generacija:
Poboljšanje postojećih tehnologija
Primena vrlo velike integracije (VLSI – Very Large Scale Integration)
Stvaranje mikroprocesora, specijalni tip integrisanih kola koji predstavljaju osnovu današnjih računara

18. Superračunari
Superračunari nastaju krajem sedamdesetih i pošetkom osamdesetih godina.
Velike mogućnost i velika brzina obrade
Mali broj proizvedenih primeraka jer zahtevaju specijalne uslove korišćenja
Primena u naučno-tehničke svrhe, proračuni sa velikim brojem operacija, ...
Oblasti primene: meteorologija, seizmologija, hidrologija, vojne svrhe, ...

19. Superračunari
Modeli:
CRAY
CDC

20. Personalni računari (PC)
Mikroprocesor – osnova za razvoj personalnih računara.
1971. Marcian Hof, zaposlen u kompaniji INTEL, proizvodi čip koji ima sve osobine centralnog procesora tadašnjih računara i naziva ga mikroprocesor.
Prvi mikroprocesor je bio četvorobitni, u oznaci 4040
1972. nastaje osmobitni procesor INTEL 8008
Kasnije i druge firme: Motorola, Zilog, ...
Niska cena, pouzdanost velika, ...

21. Personalni računari (PC)
Prvi personalni računari:
Mits Altair
Apple I, Apple II
Lisa
Commodore 64, ZX, 80, ZX81
IBM PC, PC/XT, PC AT
286
386
486
Pentium

22. Personalni računari (PC)
MITS Altair (1975)
Prodavao se u delovima ili sastavljen
Memorija 256k
Nije imao tastaturu, kućište, ekran, štampač
Programirao se preko prekidača na kućištu, izlaz su bile sijalice
Jako kompleksan

23. Personalni računari (PC)
APPLE I, APPLE II
Stiv Džobs i Stefen Voznijak
Prodavan iz delova, sa upustvom za sastavljanje, ili već sastavljen
APPLE II – tastatura, napajanje, grafika u boji, ...
1978. uvedena disketna jedinica
Prodatio na milione primeraka

24. Personalni računari (PC)
LISA
Apple Computers godine proizvodi LISA-u
Jednostavno okruženje, grafičko okruženje, komande u obliku sličica i menija na ekranu, kretanje pomoću miša
Apple Macintosh
Temelj stonih računara

25. Personalni računari (PC)
Commodore 64, ZX 80, ZX 81
Prva polovina osamdesetih godina
Procesor, memorija, tastatura, čuvanje podataka na kasetofonu ili disketnoj jedinici, izlaz televizor, programski jezic BASIC

26. Personalni računari (PC)
IBM PC
Postaje standard u razvoju stonih računara
IBM PC/XT 1983.: memorija kB, disk 10MB
IBM AT 1984: procesor Intel 80286, memorija 512kB, disk 20MB, diketna jedinica 360kB i 1,2MB – standard za personalne računare

27. Personalni računari (PC)
1986. Compaq uvodi PC baziran na procesoru 80386
1987. IBM uvodi familiju PS2 i prodaje preko milion primeraka
1989. Nastaju računari bazirani na Intel 80486
1993. Nastaju računari bazirani na Pentium procesoru