1. Kratkoročni odnos između inflacije i nezaposlenosti
Tema 13 Poglavlje 35
Kratkoročni odnos između inflacije i nezaposlenosti

2. Nezaposlenost i inflacija
Prirodna stopa nezaposlenosti zavisi od raznih faktora na tržištu rada.
Na primer, zakon o minimalnim nadnicma, uticaju sindikata, ulozi najamnina za efikasnost, efektivnost u nalaženju posla.
Stopa inflacije primarno zavisi od porasta ponude novca, što je u nadležnosti centralne banke.

3. Nezaposlenost i inflacija
Često smo suočeni sa izborom ili inflacija ili nezaposlenost, na kratak rok.
Ako se ekonomska politika opredeli za povećanje agregatne tražnje, smanjiće se nezaposlenost , ali će se povećati inflacija.
Ako se, pak, opredeli za smanjenje agregatne tražnje, smanjiće se inflacija, ali povećati nezaposlenost, bar privremeno.

4. FILIPSOVA KRIVA
Filipsova kriva ilustruje odnos između inflacije i nezaposlenosti na kratak rok.

5. Slika 1 FILIPSOVA KRIVA Stopa inflacije (% god) Filipsova kriva 4 B 67 A 2
Nezaposlenost
Stopa (u %)
Copyright © South-Western

6. Agregatna tražnja, agregatna ponuda i FILIPSOVA KRIVA
FILIPSOVA KRIVA pokazuje kombinacije nezaposlenosti i inflacije koje se javljaju kao rezultat pomeranja krive agregatne tražnje duž krive agregatne ponude na kratak rok.

7. Agregatna tražnja, agregatna ponuda i FILIPSOVA KRIVA
Što je veća agregatna tražnja , veći je nivo ukupbne proizvodnje i viši je opšti nivo cena.
Što je viši nivo proizvodnje, manja je nezaposlenost.

8. Slika 2 Veza Filipsove krive sa agregatnom tražnjom i agregatnom ponudom
(a) Model agregatne tražjne i agregatne ponude
(b) Filipsova kriva
Nivo
Inflacija
cena
kratkoročna
agregatna
ponuda
Visoka
agregatna tražnja
u %
Filipsova kriva
Niska agregatna
Tražnja
(output je
8,000) B 4 6
8,000
(nezaposlenost
od 4%)
106 B
(nezaposlenost
od 7%)
7,500
102 A
(output je
7,500) A 7 2
Količina
Nezaoposlenost
Outputa
Copyright © South-Western

9. POMERANJE FILIPSOVE KRIVE I ULOGA OČEKIVANJA
FILIPSOVA KRIVA nudi mnoštvo kombinacija moguće inflacije i nezaposlenosti.

10. Dugoročna Filipsova kriva
Tokom 1960-tih godina, Friedman i Phelps su zaključili da su na dugi rok inflacija i nezaposlenost nepovezane. Kao rezultat pojavila se vertikalna Filipsova kriva na dugi rok, na nivou prirodne stope nezaposlenosti.
Otuda zaključak da monetarna politika može biti efektivna na katki rok, ali ne i na dugi rok.

11. Slika 3 Dugoročna Filipsova kriva
Stopa
Inflacije
Dugoročna
Filipsova kriva B
Visoka
inflacija
1.Kad centralna
Banka poveća
ponudu novca,
stopa inflacije
se povećava.....
2. .ali nezaposlenost
ostaje na nivou svoje prirodne
stope na dug rok.
Niska
inflacija A
Prirodna stopa
Nezaposlenost
nezaposlenosti
Copyright © South-Western

12. Slika 4 Veza Filipsove krive sa agregatnom tražnjom i agregatnom ponudom
(a) Model agregane tražnje i agregatne ponude
(b) Filipsova kriva
Nivo
Dugoročna agregatna
Inflacija
Dugoročna Filipsova
Cena
ponuda
kriva
1. Porast ponude
novca povećava
Iagregatnu tražnju
3. Što povećava
Inflaciju
AD2 P2 B B
2. .povećava
nivo cena A P A
Agregatna
tražnja AD
Prirodna stopa
Količina
Prirodna stopa
Nezaposlenost
outputa
Outputa
nezaposlenosti
ali output i nezaposlenost ostaju
na svom prirodnom nivou
Copyright © South-Western

13. Očekivanja i Filipsova kriva na kratak rok
Očekivana inflacija izražava koliko ljudi očekuju da će se ukupni nivo cena promeniti.

14. Očekivanja i Filipsova kriva na kratak rok
Na dugi rok očekivana inflacija se prilagođava promenama stvatne inflacije.
Sposobnost centralne banke da utiče na neočekivanu inflaciju postoji samo na kratak rok.
Jednom kada ljudi anticipiraju inflaciju, jedini način da se nezaposlenost svede na nivo ispod prirodnog je da stvarna inflacija bude iznad anticipiranog nivoa.

15. Očekivanja i kratkoročna Filipsova kriva
Stopa nezaposlenosti = prirodna nezaposlenost * (očekivana inflacija– stvarna inflacija)
Ova jednačina povezuje stopu stvarne nezaposlenosti sa prirodnom nezaposlenošću, stvarnom inflacijom i očekivanom inflacijom.

16. Slika 5 Kako očekivana inflacija pomera kratkoriočnu Filipsovu krivu
2. .ali na dugi rok, očekivana
inflacija raste, a kratkoročna
Fillipsova kriva se pomera na desno.
Stopa
inflacije
Dugoročna
Kratkoročna Filiipsova kriva
sa visokom očekivanom
inflaciom
Filipsova kriva C
Kratkoročna Filipsova kriva
sa niskom očekivanom
inflacijom B
1. Ekspanziona politika pomera
ekonomiju naviše duž
kratkoročne Filipsove krive . . . A
Prirodna stopa
Nezaposlenost
nezaposlenosti
Copyright © South-Western

17. Dokaz Hipoteze o prirodnoj stopi
Gledište da se nezaposlenost konačno uvek vraća na svoju prirodnu stopu, bez obziran na stopu inflacije naziva se hipoteza o prirodnoj stopi.
Istorijska posmatranja povrđuju ovu hipotezu

18. Prirodni eksperiment i hipoteza o prirodnoj stopi
Koncept stabilne filipsove krive srušen je početkom sedamdesetih godina.
Pokom sedamdestih i osamdesetih godina privrede su bivale suočene sa visokom inflacijom i nezaposlenošću u isto vreme.

19. Slika 6 Filipspva kriva tokom 1960-tih
Inflacija 10 8 6
1968 4
1966
1967 2
1965
1962
1964
1961
1963 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Nezaposlenost
Copyright © South-Western

20. Slika 7 Rušenje Filipsove krive
Inflacija 10 8 6
1973
1970
1971
1969 4
1968
1972
1966
1967 2
1965
1962
1964
1961
1963 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Nezaposlenost
Copyright © South-Western

21. POMERANJA FILIPSOVE KRIVE I ULOGA ŠOKOVA NA STRANI PONUDE
Istorijski događaji su pokazali da se kratkoročna Filipsova kriva pomera usled promene očekivanja.

22. POMERANJA FILIPSOVE KRIVE I ULOGA ŠOKOVA NA STRANI PONUDE
Kratkoročna Filipsova kriva se takođe pomera usled škova na strani agregatne ponude.
Nepovoljne promene na strani ponude mogu pogoršati odnos inflaicje i nezaposlenosti
Šokovi (smanjenja) na strani ponude daju kreatorima politike manje prostora u odlučivanju da li se boriti protiv inflacije, ili protiv nezaposlenosti.

23. POMERANJA FILIPSOVE KRIVE I ULOGA ŠOKOVA NA STRANI PONUDE
Šokovima ponude nazivaju se događaji koji direktno utiču na promenu troškova poslovanja i dovode do promene cena, što pomera krivu agregatne ponude u levo, a kao rezultat Filipsova kriva se pomera u desno......

24. Slika 8 Nepovoljne promene agregatne ponude
(a) Model agregatne tražnje i agregatne ponude
(b) Filipsova kriva
Nivo
Inflacija
4. . dajući ekonomskoj
politici sve manje prostrora
u borbi protiv inflaicije i
nezaposlenost....
AS2
Cena
Agregatna
PC2 B
ponuda, AS
1. Nepovoljne
promene agregatne
ponude . . . B P2 Y2
3... podižu
nivo
cena P A Y A
Agregatna
tražnja
Filipsova kriva P C
Količina
Nezaposlenost
2. . .umanjuju output . . .
Outputa
Copyright © South-Western

25. POMERANJA FILIPSOVE KRIVE I ULOGA ŠOKOVA NA STRANI PONUDE
Tokom sedamdestih godina, kada je OPEC smanjio proizvodnju i povećao svetske cene nafte, ekonomska politika je bila suočena sa dva moguća izbora.
Boriti se protiv nezaposlenosti, povećavajući agregatnu tražnju i povećavajući inflaciju.
Boriti se protiv inflacije, smanjujući agregatnu tražnju, te tako povećati nezaposlenost.

26. Slika 9 Šokovi ponude tokom 1970-tih
Inflacija 10
1981
1980
1975
1974
1979 8
1978 6
1977
1976
1973 4
1972 2 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Nezaposlenost
Copyright © South-Western

27. CENA SMANJENJA INFLACIJE
Da bi redukovala inflaciju, centralna banka mora vršiti monetarnu kontrakciju.
Kada centralna banka smanjuje stopu rasta novčane mase, smanjuje se agregatna tražnja.
To redukuje količnu proizvedenih roba i usluga.
Što dovodi do porasta nezaposlenosti.

28. Slika 10 Dezinflacija na kratak i na dugi rok
1. Restriktivna monetarna
politika vuče privredu
Na dole duž Filipsove krive . .
Inflacija
Dugoročna
Filipsova kriva
Kratkoročna Filipsova
kriva sa očekivanjem
visoke inflacije A
Kratkoročna Filipsova
kriva sa očekivanjem
niske inflacije C B
ali na dugi rok, očekivana
inflacija pada i kratkoročna
Filipsova kriva se pomera u levo.
Natural rate of
Nezaposlenost
unemployment
Copyright © South-Western

29. CENA SMANJENJA INFLACIJE
Da bi redukovla inflaciju, privreda mora proći kroz period visoke nezaposlenosti i niske proizvodnje.
Kada centralna banka suzbija inflaciju, privreda se kreće duž kratkoročne Filipsove krive.
Privreda ostvaruje nižu inflaciju po cenu veće nezaposlenosti.

30. CENA SMANJENJA INFLACIJE
Koeficijent žrtve je broj procenata izgubljenog godišnjeg proizvoda , da bi se inflacija smanjila za 1%.
Pocenjeno je da ju u SAD ovaj koeficijent iznosio pet
Što znači, da bi se redukovala inflacija sa oko 10% u periodu na 4%, bilo bi potrebno izubiti oko 30% godišjneg proizvoda!

31. Racionalna očekivanja i mogućnost besplatne dezinflacije
Teorija racionalnih očekivanja kaže da građani optimalno koriste informacije koje imaju, uključujući i informacije o ekonomskoj politici države, kada predviđaju budućnost.

32. Racionalna očekivanja i mogućnost besplatne dezinflacije
Očekivana inflacija objašnjava zašto na kratak rok postoji mogućnost izbora između inflacije i nezaposlenosti, ali ne i na dugi rok.
Koliko brzo će ova kratkoročna mogućnost nestati zavisi od toga koliko brzo se očekivanja prilagođavaju.

33. Racionalna očekivanja i mogućnost besplatne dezinflacije
Teorija racionalnih očekivanja kaže da bi koeficijent žrtvovanja mogao biti mnogo manji no što je procenjeno.

34. Volkerova Dezinflacija
Kada je Paul Volcker je bio na čelu FEDa tokom 1970-tih godina, inflacija se smatrala glavnim nacionalnim problemom.
Volcker je uspeo da redukuje inflacijiu (od 10% na 4 %), ali po cenu velike nezaposlenosti (oko 10 % u 1983).

35. Slika 11 Volkerova Dezinflacija10
1980
1981
1979 A 8
1982 6
1984
1983 B 4
1987 C
1985
1986 2 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Nezaposlenost
Copyright © South-Western

36. Grinspenova era
Alan Greenspan je na početku mandata na čelu FEDa imao pozitivan šok na strani ponude.
1986 godine OPEC je odustao od dogvora članica da smanje ponudu,
što je dovelo da pada inflacije i pada nezaposlenosti.

37. Slika 12 Grinspenova era 10 8 6 4 2 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Inflacija
1990 4
1991
1989
1984
1988
1985
1987
2001
1995
2000
1992
1993 2
1997
1994
1986
1996
1999
1998
2002 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Nezaposlenost
Copyright © South-Western

38. Grinspenova era
Fluktuacije u nivou inflacije i nezaposlenosti tokom perioda nazvanog Grinspenova era bile su relativno male u odnsu na aktvnosti FEDa.

39. Rezime
Filipsova kriva pokazuje inverzni odnos između inflacije i nezaposlenosti.
Povećavajući agregatnu tražnju ekonomska pilitika može odabrati tačku na Filipsovoj krivoj sa većom inflaciojom i manjom nezaposlenošću.
Smanjući agregatnu tražnju ekonomska pilitika može odabrati tačku na Filipsovoj krivoj sa manjom inflaciojom i većom nezaposlenošću.

40. Rezime
Odnos između nezaposlenosti i inflacije koji prikazuje Filipsova kriva postoji samo u kratkom roku.
Na dugi rok Filipsova kriva je vertikalna na nivou prirodne stope nezaposlenosti.

41. Rezime
Kratkoročna Filipsova kriva se pomera, takođe, i zbog promena agregatne ponude, tzv. šokova ponude.
Nepovoljan šok ponude, (smanjenje agregatne ponude) daje ekonomskoj politici manje prostora u izboru između inflacije i nezaposlenosti.

42. Rezime
Kada centralna banka smanjuje ponudu novca, da bi redukovla inflaciju, privreda se kreće duž kratkoročne Filipsove krive, što stvara privremenu nezaposlenost..
Cena dezinflacije zavisi od toga koliko brzo padaju inflaciona očekivanja.