1. ERGONOMIJA NASTANAK I RAZVOJ

2. DEFINICIJE ERGONOMIJE
ERGON – koren reči dolazi iz grčkog jezika i znači ljudski rad NOMOS – koren reči dolazi iz grčkog jezika i znači zakon ili pravilo
Ergonomija predstavlja oblikovanje i proučavanje ljudskog rada.

3. Ergonomija se bavi proučavanjem rada i odnosa pri radu u skladu s mentalnim i telesnim sposobnostima ljudi.
Njena suština je prilagođavanje posla (alata, radnih zadataka, radne okoline) radniku i njegovim potrebama, umesto prilagođavanja radnika potrebama posla.

4. Ergonomija je nauka koja se bavi dizajnom (projektovanjem) proizvoda tako da oni najbolje budu prilagođeni ljudskom telu.
Ergonomija je naučna  disciplina (nauka o radu) čiji je zadatak da istražuje ljudski organizam i ponašanje i da pruža podatke o prilagođenosti predmeta s kojima čovek dolazi u kontakt.
Dakle, ergonomija proučava anatomske, fiziološke i druge parametre ljudskog tela.

5. Ergonomija je u suštini, ali i sadržajno multi i interdisciplinarna sistemska nauka koja se bavi sistemom čovek-mašina kako bi se mašina prilagodila čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima i zahtevima, a da bi upotreba mašine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija.
Pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim čovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla, tako da je mašina tastatura računara, obična olovka, ali i lokomitiva, automobil, avion itd.

7. PODELA ERGONOMIJE:
Fizička ergonomija;
Kognitivna ergonomija;
Organizaciona ergonomija.

8. Fizička ergonomija se bavi ljudskim anatomskim, antropometrijskim, fiziološkim i biomehaničkim karakteristikama koje se odnose na fizičku aktivnost.
Relevantne teme uključuju:
izučavanje radnih položaja,
rukovanje materijalima,
ponavljajuće pokrete,
radom uzrokovane mišićno-skeletne poremećaje,
uređenje radnog mjesta,
bezbednost i zdravlje na radu.

9. Kognitivna ergonomija se bavi mentalnim procesima, kao što su percepcija, pamćenje, rasuđivanje, motorički odgovor, jer oni utiču na interakcije između ljudi i drugih elemenata sistema.
Relevantne teme uključuju:
mentalna opterećenja,
donošenje odluka,
interakciju čoveka i računara,
ljudsku pouzdanost,
stres na radu i obuku
jer oni se mogu odnositi na projektovanje sistema čovek-mašina.

10. Organizaciona ergonomija se bavi optimizacijom sociotehničkih sistema, uključujući i njihove organizacione strukture, politike i procese.
Relevantne teme uključuju:
komunikaciju,
upravljanje resursima posade,
projektovanje rada,
dizajn radnog vremena,
timski rad,
participativni dizajn,
ergonomiju zajednice,
kooperativni rad,
nove radne paradigme,
virtualne organizacije,
rad na daljinu i upravljanje kvalitetom.

11. VRSTE ERGONOMIJE
Koncepcijska ergonomija: bavi se oblikovanjem ergonomskih mera u samom početku konstruiranja nekog sistema, najbolja je i najjeftinija.
Sistemska ergonomija: vodi brigu o usklađivanju funkcija jednog proizvodnog sistema. Ima zadatak oblikovanja organizacije radnog sistema, oblikovanje radnog mesta, radnog područja i radne okoline, izbor i školovanje osoblja.
Korektivna ergonomija: javlja se u kasnijem periodu realizacije ili korištenja radnog sistema, manje je uspešna ali i skuplja od prethodno navedenih vrsta ergonomije.
Softverska ergonomija: razvija metode i kriterijume za izvršavanje procena softverskih proizvoda s ciljem poboljšanja tehnologije, poboljšanja radne motivacije, povećanja radnih kompetencija i razvoja osobnosti.
Hardverska ergonomija ili «klasična ergonomija» bavi se proučavanjem tehničko-fizikalnih komponenti računarskog sistema i njegove neposredne i posredne okoline, kao što je npr. stolica, radna površina, reflektirajuće površine i slično.

12. NASTANAK ERGONOMIJE
Odnos čoveka i oruđa datira još iz najranijeg doba ljudskog rada.
Još u prvobitnoj zajednici čovek proučava kako da napravi oruđe da mu olakša rad tj. kako ga prilagoditi za rad.
Do industrijske revolucije dolazi oko godine. kada se javlja pojava koncepta i metode masovne proizvodnje..

13. NASTANAK ERGONOMIJE
Sa industrijskom revolucijom dolazi do povećanja produktivnosti pa iz tog razloga treba i više radne snage koje nema dovoljno.
Zbog toga dolaze priučeni radnici koji ne poznaju sistem, što dovodi do velikog broja povreda na radu.
Ovo je uslovilo potrebu usklađivanja čoveka i radnog procesa.
Tendencija je bila da se poveća produktivnost, a time i profit, a ne iz razloga humanosti.

14. Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvoj tehnike i tehničkih sredstava koja su bila sve savršenija i efikasnija, ali se onda javio čovek kao onaj koji svojim ograničenjima postaje limitirajući faktor razvoja sistema.
Na primer, tehnički uzevši, neko najsavršenije sredstvo nije "ergonomsko" ako ga čovek sa svojim bio-psiho- socijalnim karakteristikama ne može efikasno koristiti i to je danas limitirajući faktor tehničkog i tehnološkog razvoja.

15. NASTANAK ERGONOMIJE
Na početku nastanka ove nauke, neposredno posle Drugog svetskog rata, akcenat je bio na prilagođavanju mašine ljudskom telu i njegovim ograničenjima.
Ipak, danas se ne može zanemariti da čovekova psihička i socijalna ograničenja, potrebe i zahtevi mogu biti takođe limit u korišćenju nekog sredstva i da i njih treba uzeti u obzir prilikom projektovanja tehničkog sredstva ili tehničkog sistema.

16. ISTORIJAT RAZVOJA ERGONOMIJE
BERNARDINO RAMAZINI (1633 – 1714) –
Prvi uspostavio vezu između rada i bolesti mišićno- skeletnog sistema u knjizi  „Bolesti radnika“ koja je i prvi pisani trag o ergonomiji.

17. WOJCIECH JASTRZĘBOWSKI (1857, Poljska)

18. TAYLOR FREDERICK WINSLOW (1856 – 1915) –
Poznat po studiji vremena – američki mašinski inženjer, počinje proučavanje čoveka i čovekovog rada. On je na osnovu potrebnih i nepotrebnih pokreta pri radu utvrdio potrebno vreme za svaku radnu operaciju.

19. FRANK (tehničar) i LILLIAN GILBRETH (psiholog) oko 1900. –
Proučavali su rad sa invalidima, uticaj monotonije na čoveka, zamor, studija mikropokreta - sa ciljem zamene teških i zamornih pokreta za jednostavnije i manje zamorne.

20. MAJERS, Engleska,1920. – Nacionalni institut za industrijsku psihologiju
TANAKA, Japan, Institut za proučavanje rada
SAD, – Laboratorija za izučavanje ljudskih faktora
MURRELL (Oxford) – Društvo za ergonomska istraživanja.
LOMOV, SSSR, Univerzitetska ergonomska laboratorija
Međunarodna ergonomska asocijacija, IEA, 1961.
Jugoslovensko društvo za ergonomiju, 1973.
Društvo za egonomiju SR Srbije, 1974.

21. PERIODI U RAZVOJU ERGONOMIJE
Era
Moray, 2008
Hedge, 2008
Archeoloergonomija
Do 1910
Do 1918
Paleoergonomija te
Mesoergonomija
1930te-1960
Neoergonomija
1960-do danas
1980-do danas

22. Na početku svog razvoja kao nauke, ergonomija se uglavnom bavila parcijalnim istraživanjima odnosa čovek- mašina.
Doprinos ovih istraživanja je bio u stvaranju solidne baze podataka za analizu radne aktivnosti.
Ova faza u razvoju ergonomije se naziva korektivnom/klasičnom ergonomijom (od nastanka ergonomije kao nauke do 60’-ih godina prošlog veka).
Suština korektivne ergonomije se sastoji u utvrđivanju nedostataka ili neusklađenosti u cilju poboljšanja već postojećih sistema.

23. Nakon pojave sistemskih nauka, u ergonomska istraživanja se uvodi sistemski metodološki postupak, (Singlton i Munipov) koji dovodi do razvoja sistemske/preventivne /projektivne ergonomije.
Ergonomijom se danas bave inženjeri zaštite, lekari, biolozi, antropolozi, psiholozi, sociolozi..., ali sva znanja koja nosi svaka od nabrojanih i ne nabrojanih struka ne znači ništa ako se ne integrišu u skup jedinstvenih i usklađenih zahteva koji se moraju postaviti pred projektanta ili dizajnera tehničkog sredstva da bi ono zadovoljilo sve potrebe i zahteve čoveka.

24. IEA – Internacionalna ergonomska asocijacija
Sastoji se od 28 tehnickih komiteta:
English
Srpski
Activity Theories for Work Analysis and Design
Teorije za analizu i projektovanje radnih aktivnosti
Aerospace HFE
Ljudski faktori i ergonomija u avijaciji
Affective Design
Afektivni dizajn
Aging
Starenje
Agriculture
Agrokultura
Anthropometry
Antropometrija
Auditory Ergonomics
Auditorna ergonomija
Building and Construction
Građevinarstvo i kontrukcije
Digital Human Modeling and Simulation
Digitalno modelovanje i simulacija čoveka
Ergonomics for Children and Educational Environments
Ergonomija za decu i obrazovna okruženja

25. Ergonomics in Advanced Imaging
Ergonomija u naprednim video tehnologijama
Ergonomics in Design
Ergonomija u dizajnu
Ergonomics in Design for All (EinDfA)
Ergonomija u opštem dizajnu
Ergonomics in Manufacturing
Ergonomija u proizvodnji
Gender and Work
Polovi i rad
Healthcare Ergonomics
Ergonomija u zdravstvu
Human Factors and Sustainable Development
Ljudski faktori i održivi razvoj
Human Factors in Robotics
Ljudski faktori u robotici
Mining
Rudarstvo
Musculoskeletal Disorders
Muskoloskeletni poremećaji
Organizational Design and Management
Dizajn i upravljanje organizacijama
Process Control
Kontrola procesa
Psychophysiology in Ergonomics
Psihofiziologija u ergonomiji
Safety & Health
Bezbednost i zdravlje
Slips, Trips and Falls
Spoticanje, saplitanje i padovi
Transport Ergonomics and Human Factors (TEHF)
Transportna ergonomija i ljudski faktori
Visual Ergonomics
Vizuelna ergonomija
Work With Computing Systems - WWCS
Rad sa kompjuterskim sistemima

26. IEA DEFINICIJA
Ergonomija je naučna disciplina koja se bavi razumevanjem interakcija između ljudi i ostalih elemenata sistema, ali je i struka koja primjenjuje teoriju, načela, podatke i metode dizajna/projektovanja u cilju optimizacije blagostanja ljudi i ukupnih performansi sistema.

27. HVALA NA PAŽNJI !!!