1. Мастер: Пословноправни модул – подмодул Право привредних друштава
ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ
Пореско право
Мастер: Пословноправни модул – подмодул Право привредних друштава
проф. др Дејан Поповић

2. ПОВЕЗАНА ЛИЦА
Трансферна цена је цена настала у вези са трансакцијама средствима или стварањем обавеза међу повезаним лицима.
Лицем повезаним с обвезником сматра се оно физичко или правно лице у чијим се односима с обвезником јавља могућност:
контроле;
значајнијег утицаја на пословне одлуке;
...

3. ЗНАЧАЈНИЈИ УТИЦАЈ НА ПОСЛОВНЕ ОДЛУКЕ
МОГУЋНОСТ КОНТРОЛЕ
непосредно или посредно поседовање најмање 25% акција или удела
ЗНАЧАЈНИЈИ УТИЦАЈ НА ПОСЛОВНЕ ОДЛУКЕ
непосредно или посредно поседовање најмање 25% гласова у обвезниковим органима управљања

4. ПОВЕЗАНА ЛИЦА
Лицем повезаним с обвезником сматра се и оно правно лице у коме, као и код обвезника, иста физичка или правна лица непосредно или посредно учествују у управљању, контроли или капиталу, поседујући најмање 25% акција, удела, односно гласова.
Пошто повезано с обвезником може бити и физичко лице, лицима повезаним с обвезником сматрају се и брачни или ванбрачни друг, потомци, родитељи, браћа и сестре и њихови потомци, дедови и бабе и њихови потомци, те браћа и сестре и родитељи брачног или ванбрачног друга, лица које је с обвезником повезано преко поседовања најмање 25% акција, удела или гласова.
Свако нерезидентно правно лице из ЈППС.

5. ЈУРИСДИКЦИЈА СА ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНИМ ПОРЕСКИМ СИСТЕМОМ (ЈППС)
Територија са пореским суверенитетом на којој се примењује законодавство које пружа могућности за:
значајно мање пореско оптерећење добити и дивиденди у поређењу с оним предвиђеним у српским пореским законима;
онемогућавање или отежавање утврђивања оних пореских чињеница које би биле од значаја за утврђивање пореских обавеза према прописима Србије.
Нерезидентним правним лицем из ЈППС сматра се нерезидентно правно лице које:
је основано на територији ЈППС;
има регистровано седиште на територији ЈППС;
има седиште управе на територији ЈППС;
има место стварне управе на територији ЈППС.

6. ЦЕНА “ВАН ДОХВАТА РУКЕ”
Члан 9. став 1. Модел-конвенције ОЕЦД о двос- труком опорезивању дохотка и имовине:
“Када су између повезаних предузећа, у њиховим трговинским или финансијским односима, договорени или наметнути услови који се разликују од услова који би били остварени између независних предузећа, добит коју би, да нема тих услова, остварило једно од предузећа, али је због тих услова није остварило, може се укључити у добит тог предузећа и сходно томе опорезовати.”
Концепт “упоредиве неконтролисане трансакције”
Фактори упоредивости:
карактеристике имовине и услуга које се преносе
функције које врше учесници (укљ. коришћена средства и ризике)
уговорни услови
економске околности страна у послу
пословна стратегија

7. НЕПРИХВАЋЕНА АЛТЕРНАТИВА: ГЛОБАЛНА РАСПОДЕЛА ДОБИТИ ГМНП ПО ФОРМУЛИ
Приступ који није заснован на принципу “ван дохвата руке”, него се базира на расподели глобалне добити групе мултинационалних предузећа по унапред утврђеној формули (трошкови, имовина, платни списак, промет).
Покушавана је примена на интерлокалном плану у САД.
Не прихвата је ОЕЦД: у одсуству међународне координације, дошло би до дуплог опорезивања; неслагања око пондера који би се дао неком од елемената у формули; политичка и административна сложеност.

8. ОБАВЕЗА ПОСЕБНОГ ИСКАЗИВАЊА КОНТРОЛИСАНИХ ТРАНСАКЦИЈА
Уз порески биланс прилаже се документација у форми извештаја, у оквиру које се приказује начин на који је обвезник утврдио вредност трансакција са повезаним лицима по ценама “ван дохвата руке”.
Када је то примерено околностима случаја, дозвољена је примена обједињеног приступа за већи број појединач-них трансакција, одн. разложеног приступа у случају сложених трансакција (где је једном трансакцијом обухваћен већи број појединачних трансакција).
Све трансакције између сталне пословне јединице и њене нерезидентне централе такође подлежу посебном исказивању.

9. ЦЕНА “ВАН ДОХВАТА РУКЕ”
Члан 61. ЗПДПЛ
Методе препоручене ОЕЦД смерницама (члан 61а. ЗПДПЛ):
(1) Традиционалне трансакционе методе
Метода упоредиве цене на тржишту (CUP)
Метода цене коштања увећане за уобичајену зараду – метода трошкова увећаних за бруто маржу (Cost Plus)
Метода препродајне цене (Resale Minus)

10. (2) Методе трансакционе добити (када је добит која настаје из контролисане трансакције релевантан индикатор да ли је трансакција била под утицајем услова који се разликују од оних који би настали код независних предузећа)
Метода трансакционе нето марже (Transactional Net Margin Method)
Метода поделе добити (Profit split)
(3) Било која друга метода којом је могуће утврдити цену трансакције по принципу „ван дохвата руке“, под условом да примена претходно наведених метода није могућа или да је та друга метода примеренија околностима случаја од било које од изричито прописаних метода

11. Фактори који утичу на избор методе
природа трансакција које су предмет анализе;
доступност и поузданост података за анализу;
степен упоредивости између трансакција обављених по трансферним ценама са трансакцијама које се обављају са неповезаним лицима или између њих, када се ове трансакције користе за проверу усклађености трансферних цена обвезника са ценама утврђеним по принципу "ван дохвата руке";
примереност коришћења финансијских података неповезаних лица за анализу усклађености трансферних цена по појединим врстама трансакција које обвезник обавља са повезаним лицима;
природа и поузданост претпоставки.
Сваки изабрани метод мора бити практично примењив и мора за крајњи ефекат имати разумну процену резултата у складу са принципом "ван дохвата руке".

12. МЕТОДА УПОРЕДИВЕ ЦЕНЕ НА ТРЖИШТУ
Метода упоредиве цене на тржишту пореди цену производа или услуге у трансакцијама између повезаних лица са ценом производа или услуге у трансакцијама између неповезаних лица, при чему се трансакције које се пореде обављају под упоредивим околностима.
Неформална предност над свим другим методама

13. Метода упоредиве цене на тржишту се примењује када:
обвезник пружа/прима услугу или продаје/купује производ у сличним количинама, на сличним тржиштима и по сличним условима повезаним и неповезаним лицима (интерна упоредива цена);
неповезано лице пружа услугу или продаје производ у сличним количинама, на сличним тржиштима и по сличним условима (екстерна упоредива цена), под условом да су јавно доступни подаци којима је могуће утврдити услове под којима се ова трансакција одвија.

14. 1) сличност предмета трансакције; 2) уговорни услови;
Најзначајнији фактори упоредивости за потребе примене методе упоредиве цене на тржишту су:
1) сличност предмета трансакције;
2) уговорни услови;
3) економски, односно тржишни услови.
Трансакција се може сматрати упоредивом иако постоје разлике у односу на трансакцију која се обавља по трансферним ценама уколико:
разлике између трансакција које се пореде могу бити поуздано квантификоване или су такве да не могу битно утицати на цену;
могу бити спроведена разумна усклађивања како би се елиминисале разлике.

15. Предности: Недостаци:
Најдиректнији и најпоузданији начин за тестирање и документовање цена у складу са принципом „ван дохвата руке“.
Недостаци:
Недовољна транспарентност тржишта да би се идентификовале упоредиве трансакције.
Потешкоће у вези са елиминисањем појединих ефеката који утичу на ниво упоредивости контролисане и неконтролисане цене (усклађивање).

16. МЕТОДА ЦЕНЕ КОШТАЊА УВЕЋАНЕ ЗА УОБИЧАЈЕНУ ЗАРАДУ
Полази се од трошкова добављача добара или услуга у контролисаној трансакцији, која се односи на трансфер добара или услуга купцу – повезаном лицу.
Затим се овим трошковима додаје одговарајућа “уобичајена зарада” (бруто маржа)
Бруто маржа се израчунава по одбијању директних трошкова производње (нпр. за набавку сировина) и индиректних трошкова производње (заједничких за више производа – нпр. трошкова сектора за одржавање опреме која се користи у производњи већег броја производа)

17. Као упоредиву бруто маржу могуће је користити:
бруто маржу остварену од стране обвезника или чланице групе, у упоредивој трансакцији са неповезаним лицем (интерна упоредива маржа), или
бруто маржу остварену од стране неповезаних лица у упоредивој трансакцији (екстерна упоредива маржа).
Интерне упоредиве препродајне марже имају предност у односу на екстерне упоредиве препродајне марже

18. Упоредивост предмета трансакције (добра или услуге) има мањи значај него код методе упоредиве цене на тржишту.
Уколико обвезник обавља сличне функције (послове) у циљу промета различитих добара или услуга, марже које остварује у трансакцијама са повезаним и неповезаним лицима могу бити упоредиве (нпр., код обвезника који се бави продајом електричних уређаја, може се применити јединствена маржа, иако су производи различити).
Није погодна код расхода пореског обвезника, јер подразумева да овај од добављача – повезаног лица прибавља податке о трошковима пружања услуга или испорука производа.

19. МЕТОДА ПРЕПРОДАЈНЕ ЦЕНЕ
Метода препродајне цене полази од цене по којој се производ продаје неповезаном лицу, која се умањује за упоредиву бруто маржу, како би се утврдила цена по принципу “ван дохвата руке” за исти производ који је набављен од повезаног лица.
Бруто маржа = (приход од продаје – набавна вредност продате робе) / приход од продаје

20. Примењује се ако је испуњен један од следећа два критеријума:
Полази од цена по којој је добро (или услуга) препродато неповезаном лицу.
Примењује се ако је испуњен један од следећа два критеријума:
ниједна од разлика (уколико их уопште има) између трансакција које се упоређују или између друштава која учествују у тим трансакцијама не може значајно утицати на цену на отвореном тржишту; или
прихватљиво прецизне корекције се могу извршити како би се елиминисали значајни ефекти тих разлика.
Бруто маржа остварена у контролисаној трансакцији пореди се са бруто маржом која је остварена у једној или више упоредивих неконтролисаних трансакција.

21. Као упоредиву бруто маржу могуће је користити:
бруто маржу остварену од стране обвезника или чланице групе, у упоредивој трансакцији са неповезаним лицем (интерна упоредива маржа), или
бруто маржу остварену од стране неповезаних лица у упоредивој трансакцији (екстерна упоредива маржа).
Интерне упоредиве препродајне марже имају предност у односу на екстерне упоредиве препродајне марже

22. Метода препродајне цене је најприхватљи-вија у трансакцијама у којима трговац – продавац непосредно додаје релативно малу вредност производима.
Уколико је производима који се дистрибу-ирају додата већа вредност кроз функције које обавља продавац (нпр. у случају склапања готових производа), поузданост примене метода препродајне цене се умањује.

23. Предности:
Разлике у упоредивости производа не утичу у значајној мери на примену методе препродајне цене (за разлику од методе упоредиве цене на тржишту).
Недостаци:
Примена метода у великој мери зависи од распореда функција, ризика и средстава у контролисаној, односно неконтролисаној трансакцији.
Разлике у начину евидентирања цене коштања производа или услуга могу утицати на обрачун бруто марже

24. МЕТОДА ТРАНСАКЦИОНЕ НЕТО МАРЖЕ
Приликом примене методе трансакционе нето марже упоређују се нето профитне марже које обвезник остварује у трансакцијама са повезаним лицима са нето профитним маржама које су остварене у сличним трансакцијама са неповезаним лицима, односно између неповезаних лица.
Трансакционе нето марже представљају однос нето оперативне добити према одговарајућој основици која може представљати износ оперативних трошкова, оперативних прихода или имовине. Изузетно, код појединих облика трансакционе нето марже може се користити однос укупне добити према оперативним трошковима ("berry" показатељ).

25. Приликом утврђивања трансакционе нето марже коју остварује обвезник у трансакцији из које је проистекла трансферна цена, у обзир се, по правилу, узимају само они оперативни приходи и оперативни расходи који се директно или индиректно односе на ту трансакцију, и то у мери у којој су допринели остваривању нето добити у тој трансакцији.
Код нето марже одбијају се не само директни и индиректни трошкови производње, него и оперативни трошкови обвезника (који обухватају трошкове надзора, те опште и административне трошкове).

26. Трансакциона нето маржа коју обвезник остварује у трансакцији са повезаним лицем упоређује се са трансакционом нето маржом коју остварују неповезана лица која се претежно баве сличним трансакцијама, и то применом статистичког метода којим се нето марже у трансакцијама између неповезаних лица деле на квартиле (први квартил, медијан - други квартил, трећи квартил).
Подаци који су испод првог квартила представљају минимум анализираног скупа података, а подаци који су изнад трећег квартила представљају максимум анализираног скупа података.
Трансакционе нето марже између неповезаних лица утврђују се као пондерисани нето просек остварених трансакционих нето маржи у периоду од три до пет година, с тим да завршна година наведеног периода треба да буде она година за коју су доступни неопходни финансијски подаци у базама јавно доступних података које обвезник користи.

27. Најчешће се примењује у пракси јер су подаци неопходни за њену примену у највећем броју случајева доступни у виду база података.
Индикатори нето добити нису осетљиви на разлике које постоје између трансакција.
Разлике у функцијама немају велики утицај на примену метода (нпр. обим продаје, обим одобрених попуста и сл.).
Анализирају се само функције које обавља и ризике које преузима тестирано друштво (није потребна анализа за остала повезана друштва).
Недостаци:
На ниво нето добити утицај могу имати и фактори који не утичу директно на цену или бруто маржу.
Не сагледава профитабилност целе групе, већ само тестираног друштва (последица - неодговарајућа расподела добити између друштава).

28. МЕТОДА ПОДЕЛЕ ДОБИТИ
Полази се од добити остварене у контролисаној трансакцији (комбинована добит), која би требало да буде расподељена између повезаних лица на начин на који би била расподељена у трансакцији која је у складу са принципом „ван дохвата руке“.
Најприкладнији је метод у случају када учесници у трансакцији имају јединствен и вредан допринос (нпр. уносе јединствену нематеријалну имовину – нпр. know-how) или су укључене у веома интегрисане активности (нпр. глобалну трговину финансијским инструментима између повезаних лица), те није могуће ослонити се на методе који имају једнострану природу.

29. Тешкоће у примени: недоступни подаци за друштва из иностранства;
немогућност издвајања комбинованих прихода и расхода код свих повезаних лица која учествују у трансакцији;
алокација трошкова на трансакцију и сл.

30. КАМАТА “ВАН ДОХВАТА РУКЕ”
Министар финансија може прописати износе каматних стопа за које ће се сматрати да су у складу са принци-пом “ван дохвата руке”.
Међутим, обвезник има право да, алтернативно, до износа камате “ван дохвата руке” дође применом општих правила о методама за одређивање цене “ван дохвата руке”, при чему је дужан да та општа правила приме-њује на све зајмове, односно кредите са повезаним лицима.

31. КОРЕКЦИЈЕ
У закључку документације о трансферним ценама обвезник прво утврђује износ корекције трансферних цена за сваку појединачну трансакцију са појединач-ним повезаним лицем, а затим је дужан да у пореском билансу добит из биланса успеха:
увећа за (позитивну) разлику између обрачунатих расхода по основу трансферне цене и обрачунатих расхода по цени “ван дохвата руке”; и
умањи за (негативну) разлику између обрачунатих прихода по основу трансферне цене и обрачунатих прихода по цени “ван дохвата руке”, што се математички може представити и као увећавање за (позитивну) разлику између обрачунатих прихода по цени “ван дохвата руке” и обрачунатих прихода по основу трансферне цене.