Statistika javnih finansija

Statistika javnih finansija

Statistika javnih finansija Sadržaj predavanja
Javni rashodi i javni prihodi Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Fiskalni deficit i javni dug Izvori podataka o javnim finansijama

Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi
Aktivnosti države i definisanje javnog sektora Osnovne funkcije države se realizuju kroz rashode Finansiraju se putem prihoda - poreza ili zaduživanjem Država putem fiskalnih i drugih mehanizama (pre)raspodeljuje blizu polovine BDP-a Istovremeno putem ostalih funkcija vrši ogroman uticaj na ukupan ekonomski i društveni život zemlje

Statistika državnih finansija utvrđuje: Nivo i strukturu javnih prihoda i rashoda Veličinu deficita Način finansiranja deficita Makroekonomske posledice deficita i javnog duga

Osnovne ekonomske funkcije države su: Obezbeđivanje dobara i usluga na netržišnoj osnovi za zajedničku i ličnu potrošnju Preraspodela nacionalnog dohotka putem transfernih plaćanja, tj. uzimanjem novca od jednih i davanjem drugim pojedincima

Ove aktivnosti države finansiraju se prevashodno oporezivanjem ili drugim obaveznim transferima Deo svojih aktivnosti država može finansirati zaduživanjem ili iz drugih izvora kao npr: Kamatni prihodi Nepredviđena prodaja dobara i usluga Davanjem koncesija za korišćenje prirodnih bogatstava

Uloga države u ekonomiji svake zemlje definisana je ustavom Ustav Republike Srbije garantuje određena prava koja neposredno impliciraju javne rashode, kao što su: Pravo na socijalnu zaštitu Pravo na penziju Pravo na besplatno osnovno i srednje obrazovanje

Ustav definiše i klasične funkcije države kao što su: Odbrana zemlje Zaštita imovine Zaštita prava građana Ustav daje pravo državi da uvodi poreze, da se zadužuje Dobra i usluge koje država obezbeđuje za zajedničku potrošnju su usluge: Državne administracije Odbrane Sprovođenja zakona

Tipična dobra i usluge koje država obezbeđuje za ličnu potrošnju su: Usluge obrazovanja Usluge zdravstva Stambene izgradnje Rekreacije i kulture To su usluge koje zbog nedostatka tržišta mora organizovati država i finansirati ih javnim prihodima Ove usluge država obezbeđuje besplatno ili po ekonomski beznačajnim cenama

Opšti sektor države obezbeđuje usluge (i robe) za ličnu i zajedničku potrošnju, pretežno na netržišnoj osnovi, i preraspodeljuje dohodak i bogatstvo (SNA) Sektor opšte države se sastoji od: Centralne države Regionalnih nivoa vlasti Lokalnih nivoa vlasti Fondova socijalnog osiguranja Javni sektor je širi pojam od pojma državnog sektora - obuhvata javne finansijske institucije i javna nefinansijska preduzeća

Izvor: International Monetary Fund (2001), GFS Manual

U Srbiji, ovi pojmovi definisani Zakonom o budžetskom sistemu Javni sektor obuhvata opšti nivo države i nefinansijska preduzeća pod kontrolom države (javna preduzeća) koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima (znatan deo prihoda ostvaruju na tržištu) Opšti nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na svim nivoima države

Opšti nivo države obuhvata: Budžet Republike Srbije Budžete lokalnih vlasti Vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja na svim nivoima vlasti Netržišne i neprofitne institucije koje kontroliše i finansira država na svim nivoima vlasti

Centralni nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje pretežno netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na nivou zemlje kao celine: budžet Republike Srbije vanbudžetske fondove fondove socijalnog osiguranja „Javni prihodi/rashodi“ vs „državni prihodi/rashodi“

Metodologije prikazivanja fiskalnih transakcija države - SNA93, ESA95, MMF-a, OECD-a Statistika državnih finansija MMF-a je integrisana prezentacija državnih računa koji prikazuju: finansijsku aktivnost države (zaduživanje i pozajmljivanje) ne-finansijsku aktivnost države (prihode i rashode)

Statistika državnih finansija objedinjuje: Javne prihode Javne rashode Budžetski deficit Način finansiranja budžetskog deficita Transakcije imovine Transakcije obaveza Druge ekonomske tokove Bilans države

Javni rashodi se definišu kao transakcije koje dovode do smanjenja neto vrednosti imovine države U većini zemalja sveta javni rashodi pokazuju tendenciju rasta i u apsolutnom i u relativnom iznosu (prema BDP-u) Glavnim generatorima rasta javnih rashoda smatraju se funkcije države kao što su: Socijalno osiguranje Socijalna zaštita Subvencije

Veličina ukupnih javnih rashoda (i prihoda) se poredi sa BDP-om da bi se sagledao njihov relativan značaj i omogućilo međunarodno poređenje U praksi većine zemalja, rashodi i prihodi se evidentiraju prema principu naplaćene realizacije Visoko učešće javne potrošnje karakteriše Srbiju i većinu zemalja u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi U u Srbiji konsolidovani javni prihodi iznosili su 35,4% BDP-a, a konsolidovani javni rashodi 40% BDP-a (Bilten MF)

Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Javni rashodi i javni prihodi kao % BDP-a u 2011. Ukupni rashodi opšte države Ukupni prihodi opšte države Izvor: Eurostat (2012), Statistics in focus 27/2012

Klasifikacije javnih rashoda Javni rashodi se mogu klasifikovati prema funkcionalnom i ekonomskom principu Funkcionalni princip klasifikacije javnih rashoda polazi od funkcija koje država obavlja (OECD) Međunarodna klasifikacija funkcija države (Classification of the Functions of the Government – COFOG)

Razvrstava javne rashode na 10 „funkcionalnih“ grupa: Opšte javne usluge Odbrana zemlje Javni red i bezbednost Ekonomski poslovi Zaštita životne sredine Stanovanje i poslovi zajednice Zdravstvo Rekreacija, kultura i vere Obrazovanje Socijalna zaštita

Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Učešće javnih rashoda prema funkcionalnom principu (COFOG) u BDP- u EU, %, i 2010. % BDP-a Opšte javne usluge Odbrana Javni red i bezbednost Ekonom- ski poslovi Zaštita životne sredine Stanovanje i poslovi zajednice Zdravstvo Rekreacija, kultura i religija Obrazo- vanje Socijalna zaštita Izvor: Eurostat (2012), Statistics in focus 27/2012

Ekonomska klasifikacija javnih rashoda Javni rashodi su suma tekućih i kapitalnih rashoda Tekući rashodi su: Rashodi za zaposlene Rashodi za korišćenje dobara i usluga (međufazna potrošnja) Otplata kamata Subvencije Socijalna zaštita Drugi tekući rashodi

Rashodi za zaposlene - isplaćene plate i zarade zaposlenima i socijalne doprinose na teret poslodavca Korišćenje dobara i usluga - vrednost dobara i usluga koje je država kupila za korišćenje u procesu sopstvene proizvodnje, tj. za pokriće troškova poslovanja (troškovi struje, telefona i dr.) troškova službenih putovanja tekućeg održavanja i nabavke materijala

Rashodi socijalne zaštite - rashode za penzije, socijalnu pomoć i druga socijalna davanja poslodavca (naknade za bolovanja, naknade za porodiljsko odsustvo, naknade nezaposlenima, otpremnine i sl.)

Otplata kamata obuhvata: Otplatu kamata po osnovu domaćeg duga Otplatu kamata po osnovu stranog duga Otplatu kamata po osnovu aktiviranih garancija Subvencije obuhvataju sva bespovratna sredstva koje država upućuje javnim preduzećima ili privrednim subjektima (privatnim preduzećima, poljoprivredenim gazdinstvima, preduzetnicima, građanima)

Ostali tekući rashodi obuhvataju: Dotacije nevladinim organizacijama Obavezne takse i kazne koje jedan nivo vlasti nameće drugom Kapitalni rashodi obuhvataju sve isplate namenjene: Nabavci nefinansijske (realne) imovine tj. Izgradnji građevinskih objekata i infrastrukture Nabavci opreme i zaliha Kupovini zemljišta

Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Glavne komponente javnih rashoda (ESA transakcije) u 2011, u % od ukupnih rashoda % od ukupnih javnih rashoda Međufazna potrošnja Plaćeni porez na dohodak (uključ. kamate) Bruto kapitalne investicije Isplaćene naknade zaposlenima Socijalni transferi Ostalo Isplaćene subvencije Ostali isplaćeni tekućii transferi Izvor: Eurostat (2012), Statistics in focus 27/2012

Javni prihodi se definišu kao transakcije koje povećavaju neto vrednost imovine države Tri najvažnije vrste prihoda koje država ubira fiskalnim operacijama su: Porezi Doprinosi za socijalno osiguranje Ostali prihodi (prodaja dobara i usluga, kamate i drugi prihodi od kapitala)

Klasifikacija javnih prihoda na tekuće i kapitalne Tekući prihodi se dele na poreske i neporeske prihode Najvažniji poreski prihodi: Porez na dohodak građana Porez na dobit Porez na dodatu vrednost (PDV) Akcize Carine Doprinosi za socijalno osiguranje Porezi na imovinu

Porezi se mogu podeliti na direktne i indirektne Ako poreski obveznici sami plaćaju porez u pitanju su direktni porezi Porezi na faktore proizvodnje: porez na dohodak građana, uključujući doprinose za socijalno osiguranje, porez na dobit preduzeća i porezi na imovinu Ako postoji prevaljivanje poreza, sa poreskog obveznika na lice na koje je poreski teret prevaljen, radi se o indirektnim porezima

Porezi na potrošnju (opšti porez PDV, i posebni porezi na neke proizvode − akcize, carine i druge uvozne dažbine) U EU27 (ponderisani prosek) javni prihodi su iznosili 38,4% BDP-a u 2010 (porezi bez doprinosa 25,7%)

Najvažniji pokazatelj finansijske pozicije države fiskalni deficit/suficit tj. neto zaduženja/neto pozajmice države Izračunava se kao razlika između ukupnih javnih prihoda i ukupnih javnih rashoda umanjena za neto kupovine nefinansijske imovine (prikazuje se kao % BDP-a) Računovodstveni „trikovi“ - uvećavani prihodi i(ili) smanjeni rashodi kako bi umanjile budžetski deficit

Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Struktura javnih prihoda u 2011. u Srbiji
Javni prihodi ukupno ,3 Učešće u ukupnim javnim prihodima 1. Tekući prihodi ,2 99.64% 1.1. Poreski prihodi ,1 86.83% Porez na dohodak građana ,4 11.58% Porez na dobit 37.806,0 2.90% Porez na dodatu vrednost ,7 26.29% Akcize ,1 13.12% Carine 38.804,7 2.98% Ostali poreski prihodi 43.542,7 3.34% Doprinosi ,6 26.61% 1.2. Neporeski prihodi ,0 12.81% 2. Kapitalni prihodi 2.014,7 0.15% 3. Donacije 2.646,4 0.20% Izvor: Ministarstvo finansija,(2012), Bilten javnih finansija

Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Struktura javnih rashoda u 2011. u Srbiji
Javni rashodi ukupno ,6 Učešće u ukupnim javnim rashodima 1. Tekući rashodi ,8 90.68% Rashodi za zaposlene ,8 23.44% Kupovina roba i usluga ,9 14.81% Otplata kamata 44.806,4 3.07% Subvencije 80.480,6 5.51% Socijalna pomoć i transferi ,2 41.69% Penzije ,9 28.94% Naknade zaposlenim licima 17.573,7 1.20% Nakande za bolovanja 6.299,8 0.43% Ostali transferi domaćinstvima ,8 11.11% Ostali tekući rashodi 31.679,9 2.17% 2. Kapitalni rashodi ,7 7.61% 3. Neto budžetske pozajmice 25.010,2 1.71% Izvor: Ministarstvo finansija,(2012), Bilten javnih finansija

Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje
Država obezbeđuje sredstva za finansiranje javnih potreba naplatom poreza doprinosa za socijalno osiguranje i drugih javnih prihoda Doprinosi se veoma često tretiraju i nazivaju porezima

Porezi predstavljaju: Oblik javnih prihoda Država od individualnih poreskih obveznika prinudno uzima novčana sredstva Bez neposredne protivusluge U svrhu pokrivanja svojih finansijskih potreba i postizanja drugih (prevashodno ekonomskih i socijalnih) ciljeva Dve osnovne karakteristike po kojima se porezi razlikuju od drugih javnih prihoda su prinudnost i odsustvo neposredne protivusluge (protivnakade)

Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Odnos poreza i BDP-a (uključujući doprinose za socijalno osiguranje) u EU, Japanu i SAD-u u u %

Evropska unija je oblast visokih poreza Porezi u EU ne samo da su veći od poreza u Japanu i SAD-u, već i od ostalih razvijenih ekonomija koji su članice OECD-a, a ne i EU Od ostalih razvijenih ekonomija jedino Kanada i Novi Zeland imaju odnos poreza i BDP-a preko 30%

Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Distribucija poreskog opterećenja, 2010. Ukupni porezi kao % BDP-a, 2010.

Poreski prihodi se (SNA93 i ESA95) mogu grupisati u tri osnovne kategorije: Porezi na proizvodnju i uvoz (PDV, akcize, carine i druge carinske dažbine), indirektni porezi Tekući porezi na dohodak, imovinu i ostalo, direktni Porezi na kapital, direktni

Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Struktura poreskih prihoda, prema glavnim poreskim prihodima u 2010, % ukupnog poreskog opterećenja Učešće indirektnih poreza Izvor: Eurostat, (2012), Taxation Trends in European Union

Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Struktura poreskih prihoda, prema glavnim poreskim prihodima u 2010, % ukupnog poreskog opterećenja Učešće direktnih poreza Izvor: Eurostat, (2012), Taxation Trends in European Union

Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Struktura poreskih prihoda, prema glavnim poreskim prihodima u 2010, % ukupnog poreskog opterećenja Učešće doprinosa za socijalno osiguranje Izvor: Eurostat, (2012), Taxation Trends in European Union

Novih 12. članica EU (Bugarska, Češka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Rumunija, Slovenija i Slovačka) imaju drugačiju strukturu poreskih prihoda u poređenju sa EU15 Članice EU15 imaju približno jednako raspoređenu strukturu poreskih prihoda (direktni, indirektni i doprinosi za socijalno) Najmanje učešće direktnih poreza u ukupnim porezima imaju Litvanija, Bugarska, Slovačka i Estonija Ove zemlje imaju paušalni poreski sistem, koji prouzrokuje veće smanjenje direktnih u odnosu na indirektne poreze

Porezi na proizvodnju i uvoz obuhvataju poreze na proizvode i druge poreze na proizvodnju Najznačajniji tip poreza je porez na dodatu vrednost (value added tax) U PDV čini 7% BDP-a za prosek EU27 U PDV čini 18,3% ukupnih poreskih prihoda na nivou proseka EU27 (ponderisani prosek), a oko 50% ukupnih poreza na proizvodnju i uvoz

Tekući porezi na dohodak, imovinu i ostalo obuhvataju poreze na dohodak i ostale tekuće poreze Porez na dohodak obuhvata porez na dohodak građana ili dohodak domaćinstva, porez na dobit preduzeća, kao i poreze na kapitalne dobitke Porezi na imovinu ili neto bogatstvo obuhvataju poreze koji se naplaćaju periodično na vrednost imovine ili vrednost neto bogatstva, ili na promet imovine

Porezi na kapital nameću se povremeno i obuhvataju poreze na ostavinu, nasleđe i poklone i slično Iznosili u proseku 7,8% BDP-a u godini u EU27

Doprinosi za socijalno osiguranje se plaćaju na obaveznoj ili dobrovoljnoj osnovi Dve vrste doprinosa za socijalno osiguranje: Stvarni doprinosi za socijalno osiguranje Imputirani doprinosi za socijalno osiguranje

Stvarni doprinosi za socijalno osiguranje predstavljaju Stvarna plaćanja poslodavca u korist svojih zaposlenih ili Stvarna plaćanja koje vrše zaposleni, samozaposleni ili lica koja nisu zaposlena sama za sebe Plaćanja se vrše državnim ili privatnim fondovima socijalnog osiguranja za osiguranje od različitih vrsta socijalnih rizika (bolest, invalidnost, starost, porodiljsko odsustvo i slično)

Imputirani doprinosi za socijalno osiguranje predstavljaju Doprinose koje poslodavac plaća direktno svojim zaposlenima, bivšim zaposlenima ili njihovim porodicama Iz svojih sopstvenih sredstava Bez formiranja posebne rezerve za tu svrhu i Bez uključivanja osiguravajućeg preduzeća ili fonda penzijskog osiguranja

Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Struktura ukupnih javnih prihoda u 2011. % ukupnih javnih prihoda Legenda: Porezi, Doprinosi za socijalno, Prodaja od strane države, Prihod od imovine , Ostalo Izvor: Eurostat (2012), Statistics in focus 27/2012

Ekonomska i finansijska kriza je uticala na smanjenje javnih prihoda i na promenu njihove strukture Porezi se mogu klasifikovati prema osnovici za oporezivanje na sledeće kategorije (GFS klasifikacija − IMF, 2001): Porezi na dohodak, dobit i kapitalne dobitke Porez na fond zarada Porezi na imovinu Porezi na dobra i usluge Porezi na međunarodnu trgovinu i transakcije Ostali porezi

Slična je OECD klasifikacija poreza Najznačajnija razlika jeste što OECD tretira doprinose za socijalno osiguranje kao poreze GFS ih tretira samostalno − kao deo javnih prihoda Prema OECD-u porezi se klasifikuju u šest kategorija: Porez na dohodak i profit Doprinosi za socijalno osiguranje Porez na fond zarada Porezi na imovinu Porezi na potrošnju Ostali porezi

Klasifikacija poreza prema ekonomskoj funkciji: Porezi na potrošnju Porezi na rad Porezi na kapital Porezi na potrošnju se naplaćuju na transakcije između finalnih potrošača i proizvođača i na proizvode finalne potrošnje Porez na dodatu vrednost Akcize Porezi i dažbine na uvoz (carine i dr.) Porezi na međunarodne transakcije

Porezi na zagađenje Plaćanja domaćinstva za dozvole Porezi na rad obuhvataju: Poreze na zarade (uključujući doprinose obaveznog socijalnog osiguranja koje plaćaju zaposleni i poslodavci) Sve poreze i doprinose obaveznog socijalnog osiguranja koji se naplaćuju na transferne dohotke lica koja nisu zaposlena (naknada za nezaposlene i zdravstveno osiguranje)

Porezi na kapital obuhvataju: Poreze na prihode od kapitala i poslovanja koji ekonomski učesnici primaju iz domaćih izvora ili iz inostranstva (npr. porez na dobit preduzeća, porez na dohodak i doprinosi za socijalno osiguranje samozaposlenih i porez na kapitalnu dobit) Poreze na imovinu Poreze na neto bogatstvo Porez na nepokretnosti Porez na korišćenje fiksne imovine Profesionalne i poslovne licence i neke poreze na proizvode

U EU27 (2010. godine), skoro polovinu ukupnih poreskih prihoda čine porezi na rad Slede porezi na potrošnju (PDV, akcize, carine) - trećina ukupnih poreskih prihoda Porezi na kapital - petina ukupnih poreskih prihoda

Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Učešće prihoda od poreza na potrošnju u ukupnim poreskim prihodima u 2010, % Učešće poreskih prihoda od poreza na potrošnju Izvor: Eurostat, (2012), Taxation Trends in European Union

Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Učešće prihoda od poreza na rad u ukupnim poreskim prihodima u 2010, % Učešće poreskog prihoda od poreza na rad Zaposleni radnici Ne-zaposleni radnici Izvor: Eurostat, (2012), Taxation Trends in European Union

Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Učešće prihoda od poreza na kapital u ukupnim poreskim prihodima u 2010, % Učešće prihoda od kapitala Stok kapitala Izvor: Eurostat, (2012), Taxation Trends in European Union Kapital i poslovni prihod

Ukupno poresko opterećenje predstavlja odnos ukupnih poreskih prihoda i BDP-a Implicitne poreske stope – odnos ukupnih poreskih prihoda prema ekonomskoj funkciji (potrošnja, rad, kapital) i potencijalne poreske osnovice

Implicitna poreska stopa na potrošnju predstavlja odnos ukupnih poreza na potrošnju i finalne potrošnje domaćinstva Implicitna poreska stopa na rad (dohodak) – odnos zbira svih direktnih i indirektnih poreza i obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje koje plaćaju zaposleni i poslodavci na dohodak od rada i ukupnih naknada zaposlenih, uvećanih za porez na fond zarada

Implicitna poreska stopa na kapital (dobit) - odnos ukupnih poreza na kapital i potencijalno oporezivog kapitala i poslovnih prihoda (npr. neto dobit preduzeća, imputirana renta domaćinstava, neto mešoviti dohodak samozaposlenih, neto kamate, rente i dividende) U EU27, prosečna implicitna poreska stopa na rad je iznad prosečne implicitne poreske stope na kapital i potrošnju U EU27 od početka ekonomske krize, prosečna implicitna poreska stopa na potrošnju i rad raste, dok prosečna implicitna poreska stopa na kapital opada

Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Implicitna poreska stopa na potrošnju , u % Izvor: Eurostat, (2012), Taxation Trends in European Union

Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Implicitna poreska stopa na rad , u % Izvor: Eurostat, (2012), Taxation Trends in European Union

Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Implicitna poreska stopa na kapital , u % Izvor: Eurostat, (2012), Taxation Trends in European Union

Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug
Fiskalni deficit u nekom periodu definiše se kao višak javnih rashoda nad javnim prihodima Isti karakter kao deficit u potrošnji domaćinstva Država se zadužuje u zemlji ili inostranstvu, troši devizne rezerve ili prodaje imovinu

Dug vs deficit Dug u određenom trenutku definiše se kao zbir svih ranijih fiskalnih deficita Dug je kumulativan višak rashoda u odnosu na prihode ostvarene u prošlosti Fiskalni deficit ili suficit definiše za određeni vremenski period, npr. za godinu dana, i predstavlja „varijablu toka“ Dug se definiše u jednom trenutku, npr. na kraju godine i predstavlja „varijablu stanja“

Mastrihtski sporazum Za zemlje EU prihvatljiv deficit se smatra onaj koji ne prelazi 3% BDP-a i dug manji od 60% BDP-a Ova dva fiskalna indikatora s referentnim vrednostima predstavljaju fiskalne kriterijume konvergencije za ulazak u EU i EMU Fiskalna pravila u Srbiji Ciljni godišnji fiskalni deficit treba da iznosi 1% BDP-a Dug opšteg nivoa države ne treba da bude veći od 45% BDP-a (ne uključujući obaveze po osnovu restitucije)

Fiskalni deficit/sufucit ili neto zaduženja/neto pozajmice je razlika između ukupnih javnih prihoda i rashoda (ESA95) Izračunava se u ne-finansijskom računu (prikazuju se svi prihodi i rashodi) Jednaka je veličini neto finansijske transakcije u finansijskom računu koja prikazuje neto finansiranje države razlika između neto kupovine finansijske imovine i neto nastanku finansijskih obaveza Deficit se mora finansirati ili suficit investirati Dva računa (finansijski i ne-finansijski) se povezuju

Bilansne stavke u ne-finansijskom računu (neto zaduženja/neto pozajmice) i finansijskom računu (neto finansijske transakcije) trebalo bi da budu jednake Najčešće postoji izvesna razlika koja potiče od korišćenja različitih izvora podataka „Statistička razlika“ je već dugi niz godina ispod 0,1% BDP-a u proseku za 27 zemalja EU

Kategorija „neto kupovine finansijske imovine“ u finansijskom računu sastoji se od sledećih elemenata: Gotov novac u opticaju i depoziti Hartije od vrednosti izuzev akcija Zajmovi Akcije i ostali kapital Ostala finansijska imovina

Kategorija „neto finansijske obaveze“ obuhvata sledeće grupe: Gotov novac u opticaju i depozite Hartije od vrednosti izuzev akcija Zajmovi Ostale finansijske obaveze

Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug Fiskalni deficit/suficit i javni dug u % od BDP-a, EU27 i EU16

Ukupan dug javnog sektora (domaći i spoljni) predstavlja zbir: Ukupnog duga opšte države Ukupnog duga nefinansijskih preduzeća Ukupnog duga finansijskih institucija

Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug Odnos između statistike duga javnog sektora i statistike spoljnog duga Izvor: International Monetary Fund (2011), Public Sector Debt Statistics: Guide for Compilers and Users

Javni dug po pravilu nastaje kao rezultat finansiranja fiskalnog deficita Promena veličine javnog duga može biti manja od godišnjeg deficita, ukoliko se deficit ne pokriva zaduživanjem (npr. prihodima od privatizacije ili donacijama) Razlika između promene veličine javnog duga i godišnjeg deficita „dug-deficit prilagođavanje“ ili „stanje-tok prilagođavanje“ Meri deo promene javnog duga koja nije posledica deficita/suficita (IMF, 2011)

Pozitivna veličina „dug-deficit prilagođavanje“ - povećanje duga veće je od godišnjeg deficita Negativna veličina „dug-deficit prilagođavanje“ - smanjenje duga manje od godišnjeg suficita Na taj način se mogu sagledati drugi izvori povećanja ili smanjenja duga

Dva koncepta javnog duga – bruto i neto koncept Bruto dug - sve obaveze u obliku instrumenata zaduživanja tj. finansijska potraživanja po osnovu kamate i/ili glavnice dužnika zajmodavcu u nekom trenutku u budućnosti Neto dug - bruto dug umanjen za finansijsku imovinu koja korespondira instrumentima zaduživanja tj. ukupne finansijske obaveze umanjene za ukupnu finansijsku imovinu (državni depoziti, krediti koje je odobrila država, hartije od vrednosti u posedu države i dr.)

Različite međunarodne finansijske institucije polaze od različitog obuhvata u definisanju javnog duga budući da prate različite aspekte zaduživanja Sve polaze od bruto koncepta javnog duga

Prema MMF-u (GFS), bruto dug opšte države obuhvata direktne obaveze države Ne obuhvata dug ostalih jedinica javnog sektora: Dug centralne banke Dug ostalih depozitnih i nedepozitnih javnih finansijskih institucija Izdate garancije države sve dok ne dospeju na naplatu državi kao glavnom garantu Mastrihtski dug EU odnosi se na bruto dug opšte države koji odgovara definiciji MMF-a

Svetska banka koristi nešto širu definiciju duga opšte države - pored direktnih obaveza države uključuje dug koji garantuje država Prema OECD-u, bruto dug centralne države obuhvata direktne i potencijalne obaveze centralne države - nije obuhvaćen dug ostalih nivoa vlasti kao ni dug organizacija socijalnog osiguranja

U Srbiji, dug opšte države definisan je Zakonom o javnom dugu i obuhvata: Dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koji zaključi Republika Dug Republike po osnovu hartija od vrednosti Dug Republike po osnovu ugovora kojim su reprogramirane obaveze koje je Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, kao i emitovanim hartijama od vrednosti

Dug Republike koji nastaje po osnovu date garancije Republike, ili po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga po osnovu date garancije, odnosno po osnovu kontragarancije koju daje Republika Dug lokalne vlasti, kao i pravnih lica čiji je osnivač Republika i za koje je Republika dala garanciju Ne radi se o dugu javnog sektora, već o dugu opšte države, jer nije obuhvaćen dug javnih preduzeća

Prema Zakonu o javnom dugu, dug opšte države ne uključuje dug lokalnih zajednica za koje Republika nije dala garancije Ovim Zakonom je definisan dug opšte države koji je u skladu sa širom definicijom Svetske banke (šira definicija korišćena je i u izveštajima MMF-a)

Kada je reč o spoljnom javnom dugu Srbije, postoje metodološke razlike u njegovom definisanju između Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije Ministarstvo finansija definiše javni dug tako što u spoljni javni dug ne uključuje dug Narodne banke Srbije, neregulisane obaveze (dug po kojem se ne vrše plaćanja i deo duga lokalnih nivoa vlasti i državnih agencija bez garancija države) Narodna banka Srbije prati celokupan spoljni dug javnog sektora (kao deo ukupnog spoljnog duga), pa tako uključuje sve ove navedene obaveze

Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug Učešće javnog duga Republike Srbije u BDP-u od do 31. oktobra godine Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije (2011), Bilten javnih finansija, avgust

Pored pokazatelja javnog duga u % od BDP-a koristi se: Spoljni javni dug u % od izvoza Domaći javni dug u % od ukupnog javnog duga Direktan javni dug obuhvata direktne obaveze koje su nastale po osnovu uzetih zajmova Indirektan javni dug obuhvata indirektne obaveze koje su nastale po osnovu izdatih garancija na zajmove drugih lica, kao što su javna preduzeća

Valutna struktura javnog duga Republike Srbije na dan 31. oktobar 2012
Valutna struktura javnog duga Republike Srbije na dan 31. oktobar godine Izvor: Ministarstvo Finansija, Bilten javnih finansija, Oktobar 2012

Struktura javnog duga u Srbiji (stanje 31. oktobar 2012) prema Biltenu MF 85,58% - direktne obaveze 14,42% - indirektne obaveze Po poveriocima 59,29% - spoljni dug (direktni i indirektni) 40,71% - unutrašnji dug (direktni i indirektni) Po valutnoj strukturi 81,4% - u stranoj valuti (najvećim delom u evrima) 18,6% - u dinarima

Statistika javnih finansija Izvori podataka o javnim finansijama
Statistika javnih finansija se u većini zemalja zasniva na administrativnim izvorima podataka Podaci o porezima i doprinosima za socijalno osiguranje potiču iz poreske evidencije U Srbiji, za prikupljanje i obradu podataka fiskalne statistike nadležno je Ministarstvo finansija Republike Srbije, odnosno, Uprava za trezor

Fiskаlnа stаtistikа obuhvаtа konsolidovаni bilаns sektorа držаve, kаo i pojedinаčne bilаnse: Budžet Republike Srbije (centrаlni nivo vlаsti) Budžet AP Vojvodine Budžet lokаlnog nivoа vlаsti Finаnsijske plаnove orgаnizаcijа obаveznog socijаlnog osigurаnjа i Javnog preduzeća "Putevi Srbije"

Značaj statistike javnog duga za nosioce ekonomske politike i druge korisnike: Praćenje ispunjenja obaveza po osnovu zaduživanja, kao i efekata koje javno zaduživanje ima na alokaciju i korišćenje resursa Pruža signale upozorenja za moguće probleme u servisiranju dugova Indikator održivosti fiskalne politike zemlje, zbog potrebe uravnoteženja fiskalnog opterećenja sadašnjih i budućih generacija Važan input u pripremi i izvršenju državnog budžeta, u predviđanju fiskalnih agregata, kao i za izradu drugih makroekonomskih statistika

Statistika javnog duga nije u potpunosti standardizovana Postoje značajne razlike u obuhvatu od zemlje do zemlje, uprkos naporima MMF-a da se ujednači sakupljanje, kompilacija i diseminacija podataka Uprava za javni dug, Finistarstvo finansija Srbije Četiri osnovna izvora podataka (IMF, 2011): Služba za javni dug Bilansi Upitnici i periodične ankete Drugi izvori podataka

Statistika javnih finansija

Similar presentations

Presentation on theme: "Statistika javnih finansija"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback

Log in

Auth with social network:

Statistika javnih finansija

Similar presentations

Presentation on theme: "Statistika javnih finansija"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback