1. VOĐENJE
PRISTUPI VOĐENJU
GRUPE
KOMUNICIRANJE
PREDUZETNIŠTVO

2. PRISTUPI VOĐENJU Pojam vođstva Pristup personalnih karakteristika vođe
Bihejvioristički pristup
Kontigentni pristup

3. PRISTUPI VOĐENJU: Pojam vođstva
“Vođstvo je proces izdavanja komandi i uticanja na aktivnosti članova grupe”
Vođenje postoji ako postoje podređeni koji slede vođu
Pored izdavanja komandi i na drugi način se utiče na aktivnosti članova grupe
“Management is doing things right, leadership is doing the right things”
(Warren Bennis and Peter Drucker)

4. PRISTUPI VOĐENJU: Pristup personalnih karakteristika vođe
“Vođe se rađaju, a ne stvaraju”
Načini proučavanja ličnosti vođe:
Poređenje karakteristika ličnosti vođe sa karakteristikama ličnosti podređenih članova (...vođe su pametnije, otvorenije, samopouzdanije...?)
Poređenje karakteristika ličnosti uspešnih i neuspešnih vođa
Inteligentni, inicijativni
Na uspeh utiče komplementarnost ličnih osobina vođe sa situacijom
Žene imaju manje šansi da postanu vođe, ali kada tu šansu dobiju odlično je koriste
Ne postoji izolovan skup karakteristika koje odvajaju uspešne od neuspešnih vođa
Moje mišljenje podložno diskusiji: Set osobina vam ne daje sigurnu platformu da ćete postati uspešan lider, ali vas može diskvalifikovati da ne postanete uspešan lider.

5. PRISTUPI VOĐENJU: Bihejvioristički pristup
“Menadžer (vođa) se može obučiti za efektivno vođstvo”
Istražuje se ponašanje vođe
Jedan tip ponašanja nije garancija uspeha u svim situacijama (potrebna je “evolutivna kompetentnost”)
Proučavaju se funkcije i stilovi vođenja
Funkcije vođstva:
Funkcija rešavanja problema (poslovna funkcija)
Funkcija održavanja grupe (socijalna funkcija)

6. PRISTUPI VOĐENJU: Bihejvioristički pristup

7. PRISTUPI VOĐENJU: Bihejvioristički pristup
Stilovi vođenja:
Autoritativni (baziran na kontroli)
Stil koji stimuliše diskreciju podređenih (baziran na motivaciji)
Na izbor stila vođenja utiču:
Karakteristike menadžera
Karakteristike podređenih
Situacioni faktori

8. PRISTUPI VOĐENJU: Bihejvioristički pristup
Stilovi vođenja:
Autokratski stil (‘Ja sam gazda i ja ću reći šta će se raditi’)
Benevolentno autokratski (‘Ja ću reći šta će se raditi, jer je to najbolje za sve nas’)
Konsultativni (‘Ja ću u svakom slučaju odlučiti, ali želim ipak da čujem Vaše mišljenje’)
Participativni (‘Odlučujemo zajedno ali svi glasovi nisu podjednako važni’)
Konsenzus stil (‘Hajde da prodiskutujemo dok se ne dogovorimo’)
Slobodan stil (‘Radite šta god želite’)

9. PRISTUPI VOĐENJU: Kontigentni pristup
Identifikuje:
različite faktore koji utiču na ponašanje vođe
stil vođenja koji će biti najefektniji za date okolnosti
Najpoznatiji modeli:
Hersey-Blanchard-ov model
Fiedler-ov model

10. PRISTUPI VOĐENJU: Kontigentni pristup – Hersey-Blanchard-ov model
Osnovna situaciona varijabla je starost podređenih (iskustvo, želja za rezultatima, spremnost da se prihvati odgovornost)
Vođenje je dinamično i fleksibilno (uspešan menadžer menja svoj stil vođenja u zavisnosti od starosti podređenih)

11. PRISTUPI VOĐENJU: Kontigentni pristup – Fiedler-ov model
Menadžeri nemaju fleksibilnost u pogledu stila vođenja
Stil vođenja određuje se prema LPC modelu (least preferred co-worker): stepen satisfakcije najmanje poželjnim kolegom
Tri situacione varijable:
Odnos između vođe i članova (dobar – loš)
Struktura poslova (strukturiran – nestrukturiran)
Moć položaja vođe (jak – slab)
Osam mogućih situacija
Na osnovu situacije bira se lider sa “nepromenljivim” stilom vođenja
Na primer: dobar odnos, strukturiran posao, jak položaj sugeriše izbor menadžera koji ima autoritativni stil vođenja (1) ili
Dobar odnos, nestrukturiran posao, slab položaj sugeriše izbor menadžera koji ima stil vođenja koji stimuliše diskreciju podređenih (4)

12. PRISTUPI VOĐENJU: Kontigentni pristup – Fiedler-ov model

13. PRISTUPI VOĐENJU: Savremena teorija vođenja
Teorija transformacionog (ili harizmatskog) vođe
Teorija samovođenja
Diskusija: Da li su se direktori banaka godine pokazali kao odgovorni lideri?

14. GRUPE
Značaj grupe
Karakteristike grupe
Vrste grupa
Grupno odlučivanje

15. GRUPE: Značaj Skup pojedinaca sa homogenim interesima
Menadžer mora da zna kako da ih koristi:
Da odredi kada i kako najefektnije koristi grupu kako bi se ostvarili ciljevi organizacije
Da upravlja grupom tako da maksimalno koristi njene mogućnosti
Da minimizira njenje slabosti

16. GRUPE: Karakteristike
Vođa (formalni, neformalni)
Norme ponašanja
Formiraju se vremenom
Kohezija
Indikator uticaja grupe na članove
Utiče na efektivnost grupe
Na efektivnost grupe utiču:
Međuzavisnost poslova (stepen saradnje)
Potencijal grupe (verovanje u zajednički uspeh)
Međuzavisnost rezultata (obim u kome članovi osećaju posledice rada grupe)

17. GRUPE: Vrste Komandne grupe Komiteti, komisije i izvršne grupe
Neformalne grupe

18. GRUPE: Vrste Komandne grupe čine menadžeri i podređeni članovi
Stalna i formalna grupa
Menadžeri
zajedno sa podređenima pripadaju jednoj komandnoj grupi i
istovremeno pripadaju komandnoj grupi sastavljenoj od menadžera na istom nivou sa menadžerom na višem nivou

19. GRUPE: Vrste Stalni komiteti (standing committees)
Kontinuelno deluju kako bi rešavali problem zbog koga su formirani
Na primer, komitet za likvidnost, kvalitet, nove proizvode
Daju preporuke i donose odgovarajuće odluke
Komisije (commissions)
Privremeno učestvuju u donošenju odluka povodom nekog problema
Npr. Komisija za ispitivanje zloupotreba u nabavci inputa
Privremene formalne grupe:
Izvršni timovi (task forces)
Projektni timovi (project teams)
Članstvo po osnovu stručnosti

20. GRUPE: Vrste Neformalne grupe
Razvijaju se nezavisno od formalne organizacione strukture
Funkcije:
Članovima daju osećaj pripadanja, potvrde i sigurnosti
Članovima pružaju mogućnosti komuniciranja
Utvrđuju norme ponašanja i sistem vrednosti

21. GRUPE: Grupno odlučivanje
Prednosti:
Veći broj pristupa rešavanju problema
Veći fond znanja
Veća verovatnoća primene usvojenog rešenja
Donošenje rizičnih odluka
Slabosti:
Sporost odlučivanja
Uticaj neformalnog lidera
“Truli kompromisi”