1. ОСНОВИ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА
Софтвер рачунарских система

2. Основи информационих технологија
Данас на предавањима :
Појам и основне врсте софтвера
Инструкције софтвера за пренос и обраду информација
Технологије развоја софтвера

3. СОФТВЕР Софтвер – скуп свих програма у рачунарском систему
Програм - низ инструкција (наредби) које човек:
пише на одређеном програмском
језику (користећи његову синтаксу)
помоћу програмских алата преводи
на машински језик и чува на диску
помоћу команди оперативног система
покреће и на тај начин пружа хардверу
упутство за рад
СТАТИЧКИ
ОБЛИК ИНСТРУКЦИЈА
ДИНАМИЧКИ
ОБЛИК ИНСТРУКЦИЈА

4. ПРОГРАМ
Човек – помоћу програма учи рачунар како да реши задатке које му поставља
Програмирање – посебан приступ решавању задатака у рачунарском систему
Програмирање:
више од саме употребе синтаксе програмског језика ("писања") програма
више од разумевања ("читања") програма

5. ОСНОВИ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА
ОСНОВНЕ ВРСТЕ ПРОГРАМА
И ПРОГРАМСКИХ ЈЕЗИКА

6. ОСНОВНЕ ВРСТЕ ПРОГРАМА
Две основне врсте програма у рачунарским системима:
1. СИСТЕМСКИ ПРОГРАМИ:
- програми који се развијају да обезбеде функционисање
хардвера и софтвера рачунарског система -
2. АПЛИКАТИВНИ ПРОГРАМИ:
- програми који се развијају за решавање конкретних
потреба корисника рачунарских система -

7. 1. ГРУПА ПРОГРАМА - СИСТЕМСКИ ПРОГРАМИ -
Системски програми:
Bios Setup програм – стартни програм за рачунар
Оперативни систем – скуп програма за управљање радом хардвера и осталог софтвера рачунара
Програмски алати
(Assemblers,
Compilers,
Debuggers…)

8. 2. ГРУПА ПРОГРАМА - АПЛИКАТИВНИ ПРОГРАМИ -
Апликативни / кориснички програми:
пишу се за одређени оперативни систем
добијају евентуално више верзија, за више оперативних система
условљено су повезани са оперативним системом, за који су написани

9. СИСТЕМСКИ И АПЛИКАТИВНИ ПРОГРАМИ
У статичкој фази програма:
Апликативни програми
Апликативни програми ослањају се на функције оперативног система под којим се развијају
Готове
функције
Програми оперативног система

10. СИСТЕМСКИ И АПЛИКАТИВНИ ПРОГРАМИ
У динамичкој фази програма:
Сви чине
нераздвојиву
функционалну
целину
(само заједно функционишу)
Апликативни програми
Системски позиви
Одзиви
Програми оперативног система

11. ПРОГРАМСКИ ЈЕЗИЦИ
Системске и апликативне програме - програмери пишу на одговарајућим програмским језицима
Сваки програмски језик има своју синтаксу за писање програма
Синтакса програмског језика је
скуп симбола
и правила за употребу ових симбола
при изради програма на том језику.

12. ПРОГРАМСКИ ЈЕЗИЦИ oberon eiffel dylan euphoria ruby lisp ada logo
hypercard
icon
prolog
rexx
smalltalk
perl
mercury
pike
dbase
squeak

13. РАЗВОЈ ПРОГРАМСКИХ ЈЕЗИКА
Ada Byron (1815. – 1852.)
- математичар и астроном -
аутор је првог модела програма
предложила је да се инструкције програма не извршавају само редоследом којим су написане, већ и у зависности од тока програма
у њену част, један програмски језик добио је њено име

14. РАЗВОЈ ПРОГРАМСКИХ ЈЕЗИКА
Генерације програмских језика:
1. МАШИНСКИ ЈЕЗИК
- програми писани од симбола 0 и 1 које разуме рачунар
- нема потребе за превођењем програма
2. АСЕМБЛЕРСКИ ЈЕЗИЦИ (прелаз ка вишим језицима)
- специфичан језик за сваки процесор
- неопходни преводиоци – асемблери
3. ВИШИ ПРОГРАМСКИ ЈЕЗИЦИ
- језици преносиви од процесора до процесора
- неопходни преводиоци - компајлери

15. РАЗВОЈ ПРОГРАМСКИХ ЈЕЗИКА
Генерације програмских језика
МАШИНСКИ ЈЕЗИК - није био прилагођен програмеру
АСЕМБЛЕРСКИ ЈЕЗИЦИ - делимично су прилагођени програмеру али захтевају детаљно познавање хардвера и много писања, а преносивост програма није омогућена
ВИШИ ПРОГРАМСКИ ЈЕЗИЦИ - прилагођени су програмеру , омогућавају веома ефикасне и преносиве системске и апликативне програме

16. РАЗВОЈ ПРОГРАМСКИХ ЈЕЗИКА У ОБЛАСТИ ТЕХНИКЕ
delphi
машински
visual basic
асемблерски
језик С++
fortran
java
basic
pascal
језик С#
језик С
. . .

17. РАЗВОЈ ПРОГРАМСКИХ ЈЕЗИКА У ОБЛАСТИ ТЕХНИКЕ
Fortran (1957) - велики број програма
Basic (1963) - једноставан за учење
Pascal (1970) - разумљиви програми
C (1972) - за системске програме и програмске алате под разним оперативним системима, за апликативне програме који управљају радом електронских уређаја, за програме процесора и за развој других виших програмских језика
C++ (1983) - за прве опште-прихваћене програме са објектно-оријентисаним концептима
Java (1995) - за Web и друге апликативне програме,
C# (2001) - за Web и друге апликативне програме, једноставан рад са базама података, развој у посебном .NET окружењу . . .

18. ОСНОВИ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА
ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА
У РАЧУНАРСКИМ СИСТЕМИМА
ПО ИНСТРУКЦИЈАМА СОФТВЕРА

19. ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА
Рачунар по укључењу, као и по покретању оперативног система или било ког апликативног програма (за било који свој корак) тражи две врсте информација из инструкција:
информације о подацима које треба да обради
информације о начину обраде ових података
Помоћу CPU, рачунар препознаје све ове информације

20. ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА
За све врсте информација, процесор у централној процесорској јединици има две основне врсте регистара
РЕГИСТРЕ ОПШТЕ НАМЕНЕ – за податке:
- улазне који су потребни ALU
- и резултујуће од ALU
РЕГИСТРЕ ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ - за инструкције:
- програмски бројач PC (Program Counter)
- инструкцијски регистар IR (Instruction Register)

21. ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА Регистри посебне намене:
програмски бројач PC – добија адресу у меморији следеће инструкције програма који се извршава (на почетку извршавања програма, на адреси је прве инструкције)
- ОЗНАЧАВА МЕСТО ДО КОГА СЕ ПРОГРАМ ИЗВРШИО -
инструкцијски регистар IR – из меморије, са адресе коју има програмски бројач PC, добија саму инструкцију
- ПРИХВАТА ИНСТРУКЦИЈУ ЗА ИЗВРШАВАЊЕ -

22. ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА Процесор
помоћу управљачке јединице – декодира сваку инструкцију програма коју довуче из меморије
У инструкцији разликује два дела ( “разбија“ је на два дела):
1. ОПЕРАЦИОНИ КОД
2. ОПЕРАНД

23. ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА Делови инструкције:
ОПЕРАЦИОНИ КОД пружа информације о:
- самој инструкцији (задатој операцији)
- њеном броју бајтова (за нов садржај регистра PC)
- делу хардвера који се укључује у извођење операције
ОПЕРАНД – пружа информације о
- адресама меморијских локација
- адресама регистара опште намене
(између којих се подаци по инструкцији размењују)

24. ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА
За сваки процесор – карактеристичан је сет (скуп) инструкција
RISC (Reduced Instruction Set Computer) архитектура
- веома мали сет инструкција
- ефикасније коришћење процесора
CISC (Complex Instruction Set Computer) архитектура
- сложенији сет инструкција
- ефикасније коришћење меморије

25. ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА
Без обзира на архитектуру процесора, сет инструкција садржи:
Инструкције за пренос података
Аритметичко-логичке инструкције
Управљачке инструкције

26. ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА Инструкције за пренос података
из меморије у регистар (LOAD)
из регистра у меморију (STORE)
Aритметичко-логичке инструкције
за иницирање активности ALU
(АDD, SUB, AND, OR, XOR, SHIFT, ROTATE…)
Управљачке инструкције
за контролу извршавањања (JUMP, STOP…)

27. ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА
Пример операције сабирања два броја (опис инструкција):
1. Узимање прве вредности са једне меморијске локације и
смештање у један процесорски регистар
2. Узимање друге вредности са друге меморијске локације и
смештање у други процесорски регистар
3. Активирање хардвера за сабирање прве и друге вредности
и упис резултата у трећи процесорски регистар
4. Упис резултата из трећег процесорског регистра у меморију
5. Крај програма

28. ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА Тумачење једног инструкцијског сета Oперациони код
Опис инструкције 1
Пуњење регистра, садржајем меморијске локације 2
Пуњење регистра резултатом операције сабирања над садржајима друга два регистара 3
Пуњење меморијске локације садржајем регистра 4
Крај извршавања програма
.....

29. ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА Кодирање - на машинском језику Инструкције програма
Кодирање - на машинском језику
Инструкције програма
Опис инструкције
(хекса: a)
Пуњење рег. 3 садржајем
мем. лок. са хекса адресe 1а
(хекса: b)
Пуњење рег. 4, садржајем
мем. лок. са хекса адресe 1b
(хекса: )
Пуњење рег. 5 збиром вредности регистара 3 и 4
(хекса: c)
Пуњење мем. лок. на хекса адреси 1с садржајем рег.5
(хекса: )
Крај извршавања програма

30. Адресе регистара и меморијских локација које су потребне инструкцији
ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА
Инструкције програма на машинском језику
Операциони код
инструкције
Адресе регистара и меморијских локација које су потребне инструкцији

31. ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА Кодирање - на једном асемблерском језику
Инструкција програма
(асемблерски језик)
Опис инструкције
LOAD R3 $1а
Пуњење регистра 3, садржајем
меморијске локације на хекса адреси 1a
LOAD R4 $1b
Пуњење регистра 4, садржајем
меморијске локације на хекса адреси 1b
АDD R5 R3 R4
Пуњење регистра 5 збиром вредности регистара 3 и 4
STORE R5 $1c
Пуњење меморијске локације на хекса адреси 1c садржајем регистра 5
STOP
Крај извршавања програма

32. ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА Инструкције програма на асемблерском језику
Хексадецималан
облик је погодан
Инструкције програма на асемблерском језику
LOAD R $1a
LOAD R $1b
АDD R5 R3 R4
STORE R5 $1c
STOP
Назив
инструкције
(разликује се
од процесора
до процесора)
Називи регистара и адресе меморијских локација, који су потребни инструкцији
(називи и ознаке хекса облика адреса разликују се од процесора до процесора)

33. Јасан опис операције у једној инструкцији
ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА
Инструкције програма на вишем програмском језику:
У програм се уводе имена за две меморијске локације (loc1, loc2 ) и једну резултујућу (loc3) и пише се израз са операцијом сабирања (не води се рачуна о регистрима које процесор користи):
loc3 = loc1 + loc2;
Јасан опис операције у једној инструкцији

34. ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА
Без обзира на програмски језик, процесор решава дефинисани задатак, тако што:
координира пренос информација између меморије и својих регистара (помоћу управљачке јединице)
обрађује једне и генерише друге информације, извршавањем свих потребних операција (помоћу аритметичко-логичке јединице)

35. ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА
Избор програмског језика значајан је за програмера, за ефикасност и флексибилност програма:
МАШИНСКИ ЈЕЗИК – одбачен
АСЕМБЛЕРСКИ ЈЕЗИК ПРОЦЕСОРА – користи се по потреби у појединим деловима процесорског софтвера
(јер омогућава директан приступ процесорским регистрима)
ОДГОВАРАЈУЋИ ВИШИ ПРОГРАМСКИ ЈЕЗИК – због јасноће, малог броја наредби и преносивости, најпогоднији за системски и апликативни софтвер

36. ОСНОВИ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА
ФАЗЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ РАЗВОЈА СОФТВЕРА

37. ФАЗЕ РАЗВОЈА ПРОГРАМА Основне фазе развоја програма:
Анализа и дефинисање задатка
Пројекат
Писање изворног кода
Превођење у машински код
Повезивање делова програма
Тестирање
Документовање

38. АНАЛИЗА И ДЕФИНИСАЊЕ ПРОГРАМСКОГ ЗАДАТКА
АНАЛИЗА И ДЕФИНИСАЊЕ ПРОГРАМСКОГ ЗАДАТКА
На самом почетку развоја програма:
Прикупљање података из којих се могу добити потребне информације за решавање програмског задатка
Одлука о методи пројектовања и програмском језику
ИЗБОРОМ ПРОГРАМСКОГ ЈЕЗИКА
ИЗАБРАНА ЈЕ И МЕТОДА ПРОЈЕКТОВАЊА
данас заступљене методе: структурна и објектно-оријентисана

39. ПРОЈЕКТОВАЊЕ ПРОГРАМА
Обавезно пре писања програма:
Опис структуре – свих делова програма и веза између њих
Описи сценарија – свих могућих токова извршавања програма
Алгоритам програма - опис структуре и сценарија извршавања програма
АЛГОРИТАМ - ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ПРОГРАМА

40. ПИСАЊЕ ИЗВОРНЕ ВЕРЗИЈЕ ПРОГРАМА
Креирање ИЗВОРНОГ КОДА (SOURCE CODЕ) програма:
Унос наредби помоћу било ког едитора текста
Памћење написаних наредби у једној или у више датотека (модула)
Додела екстензије која је резервисана за одређени програмски језик
МОДУЛИ ПРОГРАМА - ДАТОТЕКЕ СА ИЗВОРНИМ КОДОМ ПРОГРАМА
ЈЕДАН ГЛАВНИ И ПРОИЗВОЉАН БРОЈ СЕКУНДАРНИХ МОДУЛА

41. ПРЕВОЂЕЊЕ И ПОВЕЗИВАЊЕ ПРЕВЕДЕНИХ ДЕЛОВА ПРОГРАМА
ПРЕВОЂЕЊЕ И ПОВЕЗИВАЊЕ ПРЕВЕДЕНИХ ДЕЛОВА ПРОГРАМА
Креирање ИЗВРШНОГ КОДА (EXE CODЕ) програма:
Преводи се изворна верзија програма са програмског на машински језик
Повезују се: преведена верзија програма и БИБЛИОТЕКЕ УГРАЂЕНЕ У ПРОГРАМСКИ ЈЕЗИК (готова решења неких основних задатака)
Ако наредбе нису написане по правилима синтаксе програмског језика, програм неће бити преведен
ИЗВРШНИ КОД ПРОГРАМА СПРЕМАН ЗА ТЕСТИРАЊЕ

42. ИЗВРШАВАЊЕ И ТЕСТИРАЊЕ ПРОГРАМА
Извршавање програма, ради откривања евентуалних грешака у раду програма:
Пројектовање тест програма и тест података
Извршавање тест програма
Пружање тест података програму
Праћење рада програма
Исправљање евентуално откривених грешака
ТРАЖЕНА ВЕРЗИЈА ИЗВРШНОГ КОДА ПРОГРАМА

43. ДОКУМЕНТОВАЊЕ ПРОГРАМА
Израда документације програма:
Опис пројекта програма на самом почетку
Писање описа (коментара) између наредби
Опис тестирања програма
Опис рада коначне верзије програма
КОМПЛЕТИРА СЕ
НАКОН ДОБИЈЕНЕ КОНАЧНЕ ВЕРЗИЈЕ ПРОГРАМА

44. ОДРЖАВАЊЕ ПРОГРАМА Измене програма по потреби:
Измене у постојећој изворној верзији програма
Проширење изворне верзије програма
Понављање појединих фаза развоја програма
ОДРЖАВАЊЕ ПРОГРАМА ЈЕ ЈЕДНОСТАВНО
АКО ЈЕ ПРОГРАМ УРАЂЕН ПО СВИМ ПРАВИЛИМА

45. КЉУЧНЕ ФАЗЕ РАЗВОЈА ПРОГРАМА
У развоју сваког програма
најзначајнијим сматрају се
следеће фазе:
пројектовање програма
израда алгоритма програма
тестирање рада програма

46. КЉУЧНА ФАЗА РАЗВОЈА ПРОГРАМА - ПРОЈЕКТОВАЊЕ: ИЗРАДА АЛГОРИТАМА -
Пројектовање – подразумева израду алгоритма
Алгоритам
значи опис свих корака
у решавању проблема
треба да буде логичан
модел решавања проблема
даје идејно (веома значајно) решење
захтева имплементацију, за добијање коначног решења

47. АЛГОРИТМИ У математици
описују кораке у налажењу решења математичких проблема
У рачунарству
описују
структуру
и ток извршавања
програма
У медицини
описују кораке у
постављању дијагнозе и у лечењу

48. АЛГОРИТМИ Дају идејна решења проблема најразличитијих врста Пример 1.
Проблем премештања дискова
Задатак:
тражи се потребан број итерација за премештање свих дискова, једног по једног, с једног на други штап, тако да њихов поредак буде на крају неизмењен

49. АЛГОРИТМИ Решења за поједине бројеве дискова f(1) = 1 f(2) = 3
f(n) = ?

50. АЛГОРИТМИ Једно решење - РЕКУРЗИВНИ АЛГОРИТАМ за n дискова
f(n) = f(n-1) +1 + f(n-1) = 2f(n-1) + 1
Друго решење - ИТЕРАТИВНИ АЛГОРИТАМ за n дискова
f(n) = 2n - 1
Рекурзивни алгоритми увек траже мање меморије а итеративни алгоритми – мање времена процесора
ИЗБОР РЕКУРЗИВНОГ ИЛИ ИТЕРАТИВНОГ АЛГОРИТМА
ЗАВИСИ ОД ТОГА КОЈИ ЈЕ РЕСУРС БИТНИЈИ

51. АЛГОРИТМИ Пример 2. Проблем сортирања бројева Задатак:
тражи се распоређивање задатих међусобно различитих бројева у растући поредак

52. АЛГОРИТМИ
Једно решење: поређење сваког броја редом, са сваким даље бројем и у случају незадовољавајућег поретка – замена бројева преко једног помоћног места за број
.....
помоћно место за привремено чување броја на чије место долази други број
.....
.....

53. ИЗРАДА АЛГОРИТАМА КЉУЧНА И У ПРОГРАМИРАЊУ
ИЗРАДА АЛГОРИТАМА КЉУЧНА И У ПРОГРАМИРАЊУ
Развијене су следеће методе пројектовања програма:
Структурна метода пројектовања
(на пример: за програме на језику С)
Објектно-оријентисана метода пројектовања
(на пример: за програме на језицима: С++, Јava, C#...)

54. СТРУКТУРНА МЕТОДА ПРОЈЕКТОВАЊА ПРОГРАМА
СТРУКТУРНА МЕТОДА ПРОЈЕКТОВАЊА ПРОГРАМА
Основни појам - потпрограм (функција):
У једном потпрограму обједињене су операције које имају логичку везу у програму
Да би операције над подацима програма биле могуће, потрограми позивају једни друге, размењују информације о тим подацима и дају резултујуће податке
КРЕЋЕ СЕ ОД ОПЕРАЦИЈА
И ЗАВРШАВА СЕ НА ПОДАЦИМА – ОПЕРАНДИМА ОПЕРАЦИЈА

55. СТРУКТУРНА МЕТОДА ПРОЈЕКТОВАЊА ПРОГРАМА
СТРУКТУРНА МЕТОДА ПРОЈЕКТОВАЊА ПРОГРАМА
ГЛАВНИ ПРОГРАМ
ГЛАВНЕ ОПЕРАЦИЈЕ
ПРИПАДАЈУЋИ ПОДАЦИ
ПОТПРОГРАМ 1
ПОТПРОГРАМ 2
ПОТПРОГРАМ n
ОПЕРАЦИЈЕ 1
ПОДАЦИ 1
ОПЕРАЦИЈЕ 2
ПОДАЦИ 2
ОПЕРАЦИЈЕ n
ПОДАЦИ n
ПОТПРОГРАМ 2.1
ПОТПРОГРАМ 2.2
ПОТПРОГРАМ 2.m
ОПЕРАЦИЈЕ 2.1
ПОДАЦИ 2.1
ОПЕРАЦИЈЕ 2.2
ПОДАЦИ 2.2
ОПЕРАЦИЈЕ 2.m
ПОДАЦИ 2.m

56. ОБЈЕКТНО-ОРИЈЕНТИСАНА МЕТОДА ПРОЈЕКТОВАЊА ПРОГРАМА
ОБЈЕКТНО-ОРИЈЕНТИСАНА МЕТОДА ПРОЈЕКТОВАЊА ПРОГРАМА
Основни појам - класа
У једној класи обједињени су подаци који имају логичку везу у програму и операције над тим подацима
Да би операције над подацима биле могуће, класа добија своје објекте, преко којих се приступа подацима и операцијама те класе
КРЕЋЕ СЕ ОД ПОДАТАКА
И ЗАВРШАВА СА ОПЕРАЦИЈАМА НАД ОВИМ ПОДАЦИМА

57. ОБЈЕКТНО-ОРИЈЕНТИСАНА МЕТОДА ПРОЈЕКТОВАЊА ПРОГРАМА
ОБЈЕКТНО-ОРИЈЕНТИСАНА МЕТОДА ПРОЈЕКТОВАЊА ПРОГРАМА
ОСНОВНА КЛАСА
ПОДАЦИ
ОПЕРАЦИЈЕ
ИЗВЕДЕНА КЛАСА A
ИЗВЕДЕНА КЛАСА Z
ПОДАЦИ A
ОПЕРАЦИЈЕ A
ПОДАЦИ Z
ОПЕРАЦИЈЕ Z
ИЗВЕДЕНА КЛАСА A1
ИЗВЕДЕНА КЛАСА A2
ИЗВЕДЕНA КЛАСА Z1
ПОДАЦИ A1
ОПЕРАЦИЈЕ A1
ПОДАЦИ A2
ОПЕРАЦИЈЕ A2
ПОДАЦИ Z1
ОПЕРАЦИЈЕ Z1

58. РЕЗУЛТАТ ПРОЈЕКТОВАЊА ПРОГРАМА - АЛГОРИТМИ -
Алгоритми се, код једне и друге методе, представљају графички помоћу дијаграма
Код структурног пројектовања:
стандардни дијаграми тока
структурни дијаграми тока.....
Код објектно-оријентисаног пројектовања:
класни дијаграми
UML (Unified Modeling Language) дијаграми.....

59. АЛГОРИТМИ ОСНОВНИХ ПРОГРАМСКИХ СТРУКТУРА
АЛГОРИТМИ ОСНОВНИХ ПРОГРАМСКИХ СТРУКТУРА
Алгоритам програма креира се пројектовањем и повезивањенм основних програмских структура
проста
линијска
структура
структура
једноструке
селекције
структура
вишеструке
селекције

60. АЛГОРИТМИ ОСНОВНИХ ПРОГРАМСКИХ СТРУКТУРА
АЛГОРИТМИ ОСНОВНИХ ПРОГРАМСКИХ СТРУКТУРА
Структура
бројачке
петље
Структура
петље са
излазом
на врху
Структура
петље са
излазом
на дну

61. АЛГОРИТМИ ОСНОВНИХ ПРОГРАМСКИХ СТРУКТУРА
АЛГОРИТМИ ОСНОВНИХ ПРОГРАМСКИХ СТРУКТУРА
Алгоритми који се користе у свакодневном животу:
за припрему изласка из куће
за стизање до школе, посла
за решавање било ког задатка на послу
за покретање и вожњу аута
за припрему јела
искоришћени су за креирање алгоритама основних програмских структура

62. АЛГОРИТАМ стартовања мотора у аутомобилу приказан помоћу дијаграма тока
улаз
структуре селекције

63. АЛГОРИТАМ стартовања мотора у аутомобилу приказан помоћу дијаграма тока
излаз
програма
структуре селекције

64. АЛГОРИТАМ припреме посластице приказан помоћу дијаграма тока
АЛГОРИТАМ припреме посластице приказан помоћу дијаграма тока
улаз
структуре петље
с излазом на дну

65. АЛГОРИТАМ припреме посластице приказан помоћу дијаграма тока
АЛГОРИТАМ припреме посластице приказан помоћу дијаграма тока
проста линијска структура
структура бројачке петље

66. АЛГОРИТАМ припреме посластице приказан помоћу дијаграма тока
АЛГОРИТАМ припреме посластице приказан помоћу дијаграма тока
проста линијска структура
структура петље с излазом на дну

67. АЛГОРИТАМ припреме посластице приказан помоћу дијаграма тока
АЛГОРИТАМ припреме посластице приказан помоћу дијаграма тока
структура селекције
излаз
програма

68. ЗНАЧАЈ АЛГОРИТМА Значај алгоритма Основни услов за покретање
било ког возила је
- ПРАВИ ТОК ПОСТУПАКА -
Основни услов за припрему
добре посластице је
- ПРАВИ РЕЦЕПТ -
Основни услов за рад
софтвера рачунара је
- ПРАВИ АЛГОРИТАМ -

69. ЗНАЧАЈ АЛГОРИТМА Након добро урађеног алгоритма програма
поједностављено је писање изворног кода програма
поједностављено је тестирање рада програма
- делови програма јасно су издвојени
- једноставно је уклањање евентуалних грешака

70. 2. КЉУЧНА ФАЗА РАЗВОЈА ПРОГРАМА - ТЕСТИРАЊЕ РАДА ПРОГРАМА -
2. КЉУЧНА ФАЗА РАЗВОЈА ПРОГРАМА - ТЕСТИРАЊЕ РАДА ПРОГРАМА -
Рад програма се тестира с циљем откривања могућих грешака у програму:
Синтаксне грешке – настају услед непоштовања правила програмског језика у фази писања програма, откривају се у фази превођења
Логичке грешке – настају услед погрешно осмишљене логике рада програма у фази пројектовања, откривају се у фази тестирања
ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ – МНОГО ОПАСНИЈЕ

71. МЕТОДЕ ТЕСТИРАЊА РАДА ПРОГРАМА
Метода "црне кутије "
ИЗЛАЗ ПРОГРАМА
ТЕСТ ПОДАЦИ
Метода “беле кутије "
ТЕСТ ПОДАЦИ
СТРУКТУРА ПРОГРАМА
ОБИЧНО ЈЕ ЗАСТУПЉЕНА КОМБИНАЦИЈА ОВИХ МЕТОДА

72. МЕТОДЕ ТЕСТИРАЊА РАДА ПРОГРАМА
Mетода црне кутије – функционална
Метода беле кутије – структурна
Комбинација метода црне и беле кутије – даје добре резултате
Без обзира на изабрану методу, неопходни су:
план тестирања
програм за тестирање
што реалније вредности тест података

73. ПРОГРАМСКИ АЛАТИ ЗА РАЗВОЈ И ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ СОФТВЕРА
ПРОГРАМСКИ АЛАТИ ЗА РАЗВОЈ И ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ СОФТВЕРА
Compilers
програми за превођење и повезивање наредби изворног кода програма у извршни код на машинском језику
помажу при писању програма по правилима синтаксе
помажу при откривању
грешака у синтакси тако што
генеришу поруке о грешкама

74. ПРОГРАМСКИ АЛАТИ ЗА РАЗВОЈ ХАРДВЕРА И СОФТВЕРА
ПРОГРАМСКИ АЛАТИ ЗА РАЗВОЈ ХАРДВЕРА И СОФТВЕРА
Debuggers
програми који помажу у откривању логичких грешака
Simulators
програми који омогућавају праћење рада софтвера у развојним окружењима
омогућавају визуелизацију рада софтвера

75. ОСНОВИ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА
Софтвер рачунарских система