1. Kapital Svetske banke i odobravanje kredita
Moto: Working for a World Free of Poverty
Kapital Svetske banke i odobravanje kredita js

2. Grupacija svetske banke sastoji se od pet povezanih međunarodnih organizacija koje deluju kao Grupa.

3. Uvod Članice IBRD su zemlje koje su se učlanile u MMF.
Danas su to dve najznačajnije međunarodne institucije koje imaju iste države članice (trenutno ih je 188) i koje se u svom delovanju međusobno dopunjuju.
Međutim, treba razlikovati aktivnosti MMF i IBRD.
MMF je orijentisan na oblast međunarodnih plaćanja, politike deviznih kurseva i odobravanje uglavnom kratkoročnih kredita zemljama članicama za tekuće uravnotežavanje platnog bilansa, dok je IBRD orijentisana ka finansiranju dugoročnih razvojnih projekata u zemlji (npr. izgradnja mostova, puteva, vodovoda i sl.)

4. Razgraničenja između aktivnosti MMF i IBRD
Svetska banka
Karakter
Monetarna institucija
Kreditna i razvojna institucija
Orijentacija
Tehnička podrška zemlji
Razvojni projekti u privredi
Cilj
- Monetarna stabilnost
- Finansiranje kratkoročnog deficita platnog bilansa
Promocija i finansiranje privrednog razvoja
Kreditiranje
Svim razvijenim zemljama i zemljama u razvoju
Nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju
Kreditna politika
Krediti na kratak i srednji rok
Dugoročni krediti

5. Kapital IBRD Prvi izvor sredstava je osnivački kapital
Od osnovnog kapitala banke, 2% članice plaćaju u zlatu ili dolarima, a 18% se uplaćuje u nacionalnoj valuti na račun banke koji je otvoren kod centralne banke zemlje članice.
Ostalih 80% osnovnog kapitala služi za izvršenje obaveza Banke po osnovu emisije obveznica ili garancija.
Drugi izvor sredstava je pozajmljeni kapital
Radi se o zaduživanju Banke na međunarodnom finansijskom tržištu.
Banka se zadužuje kod vlada pojedinih zemalja, njihovih centralnih banaka i agencija i kod poslovnih banaka ugovaranjem kredita i prodajom svojih hartija od vrednosti (akcije sa rejtingom AAA)
Banka pribavlja kapital i putem emisije obveznica na tržištu.
Značajan izvor sredstava su i zajednički krediti (tzv. konzorcijalni) sa drugim zemljama, odnosno bankama drugih zemalja.

6. Razlikuju se pet tipova kredita IBRD:
Krediti za projekte
Radi se o kreditima koji finansiraju određene projekte u privredi zemlje. Projekti za koje se traže krediti Banka prolaze kroz detaljnu analizu i ocenjivanje opravdanosti ulaganja i mogućnosti povraćaja pozajmljenih sredstava.
Krediti za pojedine sektore
Radi se o kreditima za sektorske investicije, za proširenje sektora i sl. Našli su najveću primenu u finansiranja transporta i energetike.
Krediti za strukturno prilagođavanje privrede
Služe za povećanje ekonomske efikasnosti privrede. Oni ne finansiraju određene projekte, ali obezbeđuju devizna sredstva za pokriće prelaznih troškova restruktuiranja privrede.
Krediti za tehničku pomoć
Povećavaju efikasnost domaćih insistucija u oblastima gde zemlje u razvoju nemaju dovoljno iskustva (ocena investicionih projekata, kontrola spoljnog duga, planiranje).
Krediti za obnovu
Odobravaju se samo posle vanrednih događaja (elementarne nepogode, ratovi i druge katastrofe).

7. EBRD daje zajmove vladama, i javnim preduzećima, uvek pod državnom garancijom otplate pod opštim uslovima.
Sredstva za ove pozajmice dolaze prvenstveno od izdavanja obveznica Svetske banke na svetskom tržištu kapitala.
Zbog dobrog kreditnog rejtinga IBRD-a, u mogućnosti je da pozajmljuje sredstva uz relativno niske kamatne stope.
Pošto većina zemalja u razvoju ima značajno niže kreditne rejtinge, IBRD može kreditirati zemlje sa kamatnim stopama koje su obično prilično atraktivne za njih, čak i nakon dodavanja male marže (oko 1%) za pokrivanje administrativnih troškova.

8. Posetiti: http://www.brettonwoods.org/page/introduc tory-materials

9. October 2014

10. Predsednici IBRD